Happy-ca
Aktivan član
- Poruka
- 1.746
Hvala vam 
Dok jos nismo zatrudneli smislili smo ime za devojcicu,a za decaka nikako nismo mogli,i onda smo se nadali da ce biti seka,medjutim eto nama naseg bate
i bas se namucismo da mu smislimo neko lepo ime,a ono zensko stavljamo u ladlicu i nadamo se da cemo ga za par godina iskoristiti .
Dok jos nismo zatrudneli smislili smo ime za devojcicu,a za decaka nikako nismo mogli,i onda smo se nadali da ce biti seka,medjutim eto nama naseg bate
i bas se namucismo da mu smislimo neko lepo ime,a ono zensko stavljamo u ladlicu i nadamo se da cemo ga za par godina iskoristiti .
Poslednja izmena:
Oduvek imamo dva zenska imena, spremna za dve devojcice, i sad smo morali da improvizujemo 
Ali dobro... Ima vremena, iskoristicemo 
, imali vas,kako provodite dane, imali koja bebica nova?
Pitam ga naravno i da li postoji mogućnost pobačaja od amnio pošto znam da je to invazivna metoda a on meni: "Pa znate nije vam medicina matematika, vi bi sve da vam se proračuna, niti je ovo neka astrološka nauka, ako je NEKOME dosadno može da se prošeta do astrologa pa tako da ga pita
Vidi cinjenice, pa razmisli i sama 
I (jace je od mene, izvini!) - nemoj mnogo da se sekiras!
. Ali dobro, ja sam takva da ću ići do kraja sa pretragama jer volim da sam koliko toliko sigurna i smirena, samo mislim da ovim testovima "možda jeste - možda nije"više uplaše i zbune trudnicu.
) i ne treba time da se zamaraš... na Betaniji je koliko znam rade samo načelnica i još jedan doktor u čiju stručnost verujem. Hrabro i bez nerviranja, jer je mnogo verovatnije da bi ti taj stres koji osećaš naškodio više od amniocenteze, slažeš se? Mju ti je dala dobre savete... Veliki pozdrav obema 
) stres mi je najvise skodio... Tako da 
Ne bih znala, veruj mi... Kao i za gomilu drugih stvari. Pricaju mi starije zene kako je njima bilo u trudnoci, divno, blazeno stanje, ne razmisljas nista samo se radujes dolasku bebe... Kakvo crno blazeno, malo malo pa nesto pronadju, pa bi slali na dodatne analize, ma i to vadjenje krvi mi je postalo stresno - sve cekam da li mi je u medjuvremenu skocio secer, ili masti, ili....... 
! Znam da je vrlo bitno da to uradi dooobar doktor, a ja više ne znam koji je dobar, koji dr to uopšte radi i ko je stručnjak za to? Mju dobro kaže kako su naše mame i bake uživale u trudnoći, a ja sam pola trudnoće po lekarima, a pola na netu čačkam šta znači šta, da li je bolje piti ove ili one vitamine, šta je double, triple i ostalo, da li raditi epidural, ma 1000 čuda, uz sve to na koji način ostvariti bilo kakve doprinose, kako sve poplaćati, eh živote
! Ali vredno je svakog truda kada pomislim da sam već odgovorna za život jednog malog bića, mog bića! 
. Još sam htela sama da se vratim kući, sva sreća pa mi one ženice nisu dale, htele da zovu hitnu, ali sam došla sebi pa nazvala muža da dođe po mene da se baš ne junačim kad mi nije vreme! I pita me jedna šalteruša "pa što ste vi dolazili, zar nemate nikog da vam to obavi", ma nije mi palo na pamet da ne mogu sve sama kao i pre! A onda se setim jedne scene dok nisam bila trudna kako sam satima čekala nešto u supu da rešim i kako je trudnica u već poodmakloj trudnoći došla i stala odmah na šalter da obavi što ima, kako su je svi izvređali, naravno prve su se javile babe sa dobro poznatim "i mi smo bile trudne, pa smo sve radile
) i odjednom mi se smrklo pred očima bez ikakvog upozorenja, a u istom momentu sam čula da bus staje na stanicu. Onda sam pojurila prema zvuku i raspizdila glavudžom u banderu, slomila cvikere za sunce i jauknula, ali sam bila u frci da mi ne pobegne bus pa sam se bečila i bečila i kada sam shvatila da i dalje ne vidim ništa, pitala sam naglas (pošto nisam videla ljude): "Koji je ovo bus?". Kad sam dobila odgovor koji sam čekala, počela sam po zvuku da tražim ulazna vrata i da napipavam stepenice. Svo to vreme niko živi nije ukapirao šta se samnom dešava. Kada sam konačno ušla u bus, uhvatila sam se za šipku i počela da dišem duboko, a znojila sam se kao kreten. Polako je vid počeo da mi se vraća, ali u bljescima, tj. bilo je kao stroboskop, palilo se i gasilo, ali sam mogla da pratim stanice. A sve vreme sam samo molila Boga da se ne onesvestim jer bih umrla od sramote bez obzira što mi je stomačina bila pozamašna i bilo je jasno da sam trudna.
! Dobro je, ti si bar izdržala na nogama, moj mm je od juče isprepadan i ne da mi više nigde da idem sama u redove
. Hvala ti puno EliNS na info za amnio, ja sve više razmišljam o njoj, ali videću još šta će dr da mi kaže, u svakom slučaju pre bih radila amnio nego išla na triple, mislim da ću biti mnogo sigurnija i opuštenija ostatak trudnoće. Poljubac svim stomačićima!
