Hvala vam puno svima na cestitkama,uhvatila sam malo vremena da vam napisem sta mi se sve izdogadjalo i kako je prosao porodjaj. Lekari su prvo na ctg-u videli da beba ima tahikardiju,pa sam isla 2 puta nedeljno kako bi se to pratilo da bi na kraju 18 januara ostala u bolnici- Visegradskoj na odeljenju za visoko rizicne trudnoce,meni je to bilo strasno jer pre toga nikada ni dana u bolnici nisam provela,tamo su mi po 3 puta dnevno radili taj ctg i videlo se da beba ustvari nema tahikardiju ali su rekli da cu ostati tu do porodjaja jer porodiliste renoviraju i tamo mogu da se poradjaju samo pacijentkinje koje vec leze jer nemaju mesta da prime zene kojima krene porodjaj kod kuce i one su upucivane u front ili gradsku. Tmo sam se svega nagledala,bilo je zena koje su celu trudnocu provele u bolnici na odrzavanju trudnoce,zena koje ne ustaju iz kreveta jer su stalno prikacene na infuziju,mislim da sam jedina bila koja nije imala nikakvu terapiju. Kada sam primljena bebac je imao 3900g a meni je termin 3 februara da bi 29 januara ponovo uradili ultrazvuk i beba je imala oko 4500g onda su sazvali konzilijum jer je beba jako krupna a ja jako sitna da vide kako ce me poradjati. Odlucili su sto je nekako i logicno da se uradi carski rez i zakazali su za 4 februar,inace sve vreme u bolnici sam se plasila da me ne muce kad dodje vreme da se poradjam prirodno jer znam da toliku bebu ne bih mogla prirodno roditi...Inace osoblje bolnice je jako lose pocevsi od lekara koji nece nista da kazu,objasne,za sve ih treba juriti,presretati po hodnicima kako bi dobili neku informaciju o sopstvenom zdravlju i bebi
Inace carski rez ne bih pozelela nikome to je toliko uzasno,bolovi nakon operacije su nesnosljivi,zbog renoviranja sam na intenzivnoj nezi provela samo 3 sata da bi na kraju dosli i premestali nas na drugo odeljenje u svim onim bolovima jer nemaju mesta,naravno onako operisana sam morala skoro sama da prelazim sa kreveta na krevet nekoliko sati posle operacije,strasno
Bebu taj ceo prvi dan nisam videla,kao ni sutradan jer bebu ne donose a ja ne mogu da ustanem iz kreveta da je vidim,rekli su da cu moci da odem kod bebe tek kad prohodam i to je bilo tek treci dan,htela sam da umrem,uopste nisam imala osecaj da sam postala majka i najgore mi je bilo sto nisam mogla da ga vidim
(( Tek taj teci dan su mi ga pokazali bukvalno 2 sekunde...Mleka uopsta nisam imala,malo je tek poceo kolostrum da se stvara a vec 4 dana su me pustili kuci,bebac se navikao na flasicu i kad je mleko malo krenulo on nije hteo da sisa,sad sam uzela aventovu pumpicu pa se izmlazavam ali to je jos uvek nedovoljno pa moram da ga i dohranjujem...Bebac je prava dusica preko dana spava dosta ali zato se nocu budi na pola sata,skoro uopste i ne spavamo,ali kad ga vidim sve nekako prodje pa i taj umor
Kad se rodio imao je 4350g tako da vec izgleda kao bebica od dva meseca
Toliko za sada,bas sam se raspisala,javicu se opet kad budem imala vremena. Puno poljubaca od mene i Mihajla.. Tamara cestitam za cerkicu..
ops: to mi je bilo i najbolje oruzje protiv mucnine koja me je drzala par nedelja. odvratna stvar. posle je proslo. a onda posle 3.-4. meseca sam postala supermen za sve sam imala snage!
:???:
. Ja sam, naravno, posle normalnog porodjaja trazila bebu odmah da mi donesu, tj u prva dva sata posle porodjaja, jer samo tako beba ne gubi nista od svog refleksa za sisanje. Mi sa tim nismo imali problema. Cim sam ga stavila na sisu on je poceo da vuce kao da je to radio milion puta do tada, automatski je moje telo pocelo da stvara kolostrum i ni jednog trenutka nisam imala problema s manjkom mleka. Dok se ne stvori dovoljno mleka, bebi je u svakom slucaju to malo dovoljno, jer prva 24 sata i tako spava.
