Dobro vece svima!
Godinama pokusavam da pronadjem knjigu kojoj ne znam ime niti znam autora...
Bila bih neizmerno zahvalna ukoliko bi mi neko pomogao....
U pitanju je knjiga zanra naucne fantastike, sastavljena od desetak pripovetki...
Jedna od njih, meni veoma draga je i 'Inteligentno parce leda' koja koliko me secanje sluzi pocinje otprilike ovako:
Ja sam inteligentno parče leda.
Ovo bi zvučalo uobraženo kada bih rekla ljudima. Ali oni ništa ne znaju. Ne znaju ni da sam led ni da sam inteligentna. Ne znaju da sam postala od vode koja je mnogo priošla, mnogo znala. Ne znaju da se to stanje zaledilo u meni,pa sam sada zaleđeno parčence znanja. Ja znam da ću uskoro prestati da budem ja. Ali to me ne uznemirava mnogo
no što znam ipak neće propasti, preobratiće se u neki drugi oblik. Toplota ubrzava moj nestanak. Ali pošto sam saznala da je to moja dužnost da postepeno nestajem hladeći druge, ostalo nema naročitog značaja.Važno je imati cilj. Moj je da se topim...
Ja upoznajem mnoge ljude.Mnogi na meni iskaljuju svoj bes,prezir..lome me,udaraju..Trzam sa,raspadam.Ali i dalje se smejem.Sva je sreća što niko ni ne pretpostavlja da i led može da se smeje.Nisam uobražena,led to ne sme...Privlači me kod ljudi ono što je bilo.Što su zaboravili.Skriveni odpaci bola,nekadašnje nade i zaboravljeni smeh.I skamenjeni muk.I nečiji plač pred zoru,u mraku ispunjenom sećanjima.Sve što je prošlo,a ipak bilo.Postojalo.I smešan,uzaludni ponos koji im daje snage da nastave dalje.
Umorila sam se.Sve vidim kroz neku maglu.Kad bi ti bio sposoban za slutnju da još uvek nešto osećam prema tebi,odmah bi je odbacio,čim bi je osetio,kao besmislicu.Ali bi u isti mah bio radostan i povređen.Radostan-što ja sada patim.Povređen-što nemaš snage da ponovo potražiš sreću kraj nekog stranca.Nekog zaleđenog.
Kraj mene-inteligentnog parčeta leda!
Sa nestrpljenjem cekam bilo koji odgovor
drugi deo je "vilin konjic u cilibaru"
....al nisam isla u svim mozda grese, nada poslednja umire 
