Kult ličnosti... Isus Hrist

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Vidi se da taj nije u materiji ko tako kaže, a vrlo je bitno reći Hristos. Ja sam svojevremeno citirala poduži tekst vladike Atanasija Jevtića zašto ne Hrist nego Hristos i da se kod kosih padeža koristi recimo Hrista a ne Hristosa, kao neka vrsta izuzetka od pravila.Izuzeci nisu strani ni jednom jeziku pa ni srpskom.
Pokušaću da neđem taj tekst.

Odmah po tome vidiš, da ako ne neko ne koristi Hristos kao nešto sasvim uobičajeno i poznato da mu zaista ne može biti ni sve ostalo o tome poznato.

Kao kada bi neko rekao umesto Betoven, Betmen i počeo da govori o Betovenu. Eto čemu kategoričnost. 8)

:D

ma josk...

betmet je strip junam
betoven je jedna velichina, genije, ZMAJ :D

a isus je almanah junak od koga vi pravite zmaja

kad odrastete
mozda i shvatite ;) :p
 
"....... Међутим, ми Срби, и сви Православни Словени, нисмо преко латинског превода добили Име ХРИСТОС, него преко грчког новозаветног оригинала (јер су Јеванђеља и сви хришћански текстови отпочетка били написани, и сачувани, на грчком), па су зато Света Браћа Кирило и Методије, знајући добро и грчки и словенски језик, задржали грчку придевску поименичену форму ХРИСТОС, уз остало и зато што (се) сви грчки придеви који се завршавају на... не могу задржати своје значење ако им се изостави тај последњи наглашени слог... Отуда ни у српском језику ниједан од ових придева не може бити скраћен одузимањем оног крајњег –ан, јер у том случају у речима снаж! динамич! познатљ! позв! очигледно нешто битно недостаје за право и пуно значење тих придева.

Тако је слично и са српским придевима помазан, слободан, снажан итд., где без последњег слога –ан нема правог и пуног значења тих придева (а кад се напр. придев слободан поименичи у Слободан, онда то бива променом акцента, али и тада остаје привобитно придевски облик и значење те речи). Ако од Помазан одбијемо задњи слог –ан (да би, наводно, придев поименичили) онда то није више Помазан(и)=Помазаник, него остаје само "помаз", тј. оно чиме се дотични помазује, чиме је помазан, што и Имену ХРИСТОС = ПОМАЗАН(ИК) није и не може бити Он неки "помаз", него је Њега Бог Отац (миро)помазао Духом Светим (Дела Ап. 10, 38 ), иначе би била доведена у питање права Христологија, тј. права = православна вера у Христа Богочовека, Сина Божијег, Који је оваплоћен од Духа Светога и Марије Дјеве и постао Син Човечији и тек као такав јесте Христос = Помазаник Господњи, тј. Месија и Спаситељ човека и света...

Иако у косим падежима код имена Христос постоји разлика, тј. постоје краћи и дужи наставци, нарочито у ранијим старословенским и старосрпским текстовима (па и у новијем српском језику, јер у нашем народу још увек постоји израз: Христосове муке, као што потврђује песник Матија Бећковић и књижевник Ђорђе Јанић, а и Вук у Речнику наводи да може бити и: Христос, Христоса, али и: /Х/Ристо, /Х/Риста, /Х/Ристов), то још не значи да је нужно следовати тобожњој "правилној примени граматике", те обавезно "стандардно" правити дуже падешке наставке. Јер, кад је већ усвојено грчко изговарање и писање имена Исус Христос, уз разумљива прилагођавања словенском писму (говорим првенствено за ћирилицу) и словенском језику и говору, онда су и грчки падежи могли бити, као што и јесу, прихваћени (као краћа форма: Христос, Христа, Христу итд.), уз прилагођавање словенском језику и изговору; у почетку изгледа са извесним колебањима (тј. и дужа и краћа форма), а затим је врло брзо то – краћа форма косих падежа – постало општеприхваћена појава и стање. Ако је то изузетак од тзв. "стандардизованог" српског језика, онда је поштеније да се језикословци прилагоде вековној пракси и црквено-народној језичкој стварности, а не да стварност прекрајају по својим "правилима граматике". Јер све светске граматике, одн. сви језици света имају изузетке и неправилности, без којих не постоје нити функционишу, а оне су израз највеће и најдрагоценије "неправилности" овога, људскога света и историје, која се зове живи живот, што би рекао Достојевски...

А наиме, закључак мојих проучавања је: да осим 3 конкретна случаја - остављам могучност за постојање евентуално још неког таквог случаја у старим текстовима које нисам стигао да прегледам - нигде у старим словенским рукописима, нарочито код Православних Јужних и Источних Словена, нема директно и нескраћено написано Христ, а има на стотине случајева, конкретно у 11. веку (напр. Супрсалски рукопис), писано пуно и нескраћено ХРИСТОС, ХРИСТОСА, итд. (као што и сада још увек у нашем народу нигде нема крње унијатско Христ, а има Христос и Христосово; напр. у Јању, Западна Босна, чућете и данас: "Мучи га као Јуда Христоса", "Христосове муке" и сл.)...

Даље: Сви православни народи изговарају и пишу одувек пуно име ХРИСТОС: Грци, Арапи, Словени, Румуни, Грузини (с тим што Арапи имају своје семитско: Машиха = Месија = Христос; Грузини пак имају за свој 1. падеж грчки 5.: Христе, који се после мења: 2. падеж: Христем итд., а 5. остаје као и 1.: Христе; међутим, на старим иконама, фрескама, минијатурама /9.-19. век, које смо видели/ задржали су грчки назив Исус Христос). И такође Етиопљани (који су се раније одвојили од Православне Цркве) говоре одувек Христос, с тим што Арапи и Етиопљани имају семитско: Машиха = Месија = Христос; код Копта пак и Етиопљана у Цркви је грчко Христос, а у народу семитско/арапско Машијах, Машиха. Латини такође имају Кристус, што је само латинизовано грчко Христос, али задржано пуно и нескраћивано. Италијани данас кажу Кристо, што значи да су и они сачували тај други, врло битан, завршни слог у речи Христос, као што је и у српском народном изговору (Х)Ристо тај задњи слог такође сачуван, што је веома важно за народно језичко осећање и схватање дубине садржаја и значења речи Христос...

И кад смо први пут чули Јеванђеље, и Свету Литургију, и примили благослов десном руком Епископа и свештеника, са прстима сложеним у монограм ИС ХС (тј. прва и последња слова ИсуС ХристоС), чули смо их, примили и доживели са Именом и Стварнишћу ХРИСТОС, а не Христ. Тако је било, и остало: јуче, данас и довека (Јевр. 13, 8 ).

Из књиге Епископа Атанасија, "Христос а не Христ", Требиње 2002
BLA BLA BLA

TRUC TRUC TRUC

gomila gluposti
koja treba da skrene temu ;)
 
Ovo nažalost i jeste slika bezbožničke Srbije i prikaz Kulta ličnosti Isusa Hrista. Starac Pajsije, grk, poznati duhovnik i savremenik nekih od nas je rekao, " vidim, ide Hristos srpskom zemljom, ali nema ko da ga dočeka...", to je za suze.

A da On nije milostiv, što bi kojica i ostali mališani mogli da se rugaju. Najpotresnije od svega, i batina i raspinjanja na krst i..., bilo je ruganje onih koji nisu bili dostojni obuću da mu izuju. To je potresno, ali Njemu to nije strano, a rekao je i da ko za Njim krene da će biti izvrgavan ruglu, ponižavan i sl. naravno iz zavisti i kompleksa, tako da ni nama to nije strano.

Ja se radujem vašem ruganju jer zbog Njega stradam, a vi, čemu se vi radujete, pustoši koju osećate kada Ga uvredite, jer i vas je stvorio On.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top