Kult ličnosti... Isus Hrist

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Vragana:
fakat je...hmmm...kre(la)tivno?
svidja mi se - jel imam dozvolu da to turim u neki copyright npr. za neko osiguravajuce drustvo i sl.?
bas je "poletno", "mladalacki"...ima "smeka"...hmmm..

ah da, sta da ti kazem?
nista, sve sam ti vec boldovala lol
Kliknite za proširenje...


Samo sam se posluzila tvojim izrazima :D

Isus je jedini "revolucionar" u ljudskoj povijesti?
Kliknite za proširenje...


Po nekad pochinjem da pomishljam da si ti zenska strana onog crowa :D
 
Dikan:
Ја мислим да је добио...........
Хришћанство јесте настало на Блиском истоку, али се формирало у Европи.......
У контексту логике римског робовласничког друштва, са лудим царевима и тиранима хришћански покрет који се ту развио сматрам хуманијим, напреднијим, нечим што ће унапредити тај део света.....
Црква је део њега, али не само она-много је то шире...Хришћанска филозофија је ударила темеље у многим областима, од погледа на свет обичног човека до уређења држава. Било је много сукоба, различитих виђења, схватања, трагања за новим путевима-а та борба, то трагање, то врење је и омогућило константни напредак европске, нарочито западне цивилизације.

Срећа што је Нови завет онакав-какав је метафизички, филозофски дат у облику прича,расправе, беседа, анегдота које можемо схавтити на различите начине и нема много ''законских'' одредби и не бави се много уређивањем свакодневног живота као неке друге књиге које су основа разних религија.
Kliknite za proširenje...

Fin odgovor... To se traži... Idemo dalje...
 
Hm, ovako...
Sličnu temu sam otvorio na pdf. istorija... nekada davno... Tema je zaključana jer nije ispoštovan pravilnik pa je došlo do medjusobnog vredjanja... nadam se da toga ovde neće biti!
Elem, o ličnosti i delu pomenutog gospodina... se mnogo zna... mišljenja su podeljena... Svi dobro znamo šta kaže Biblija o njemu... o njegovom delu, putu, životnom putu... Ja ne bih o tome... Zanima me, šta mislite... Kakav bi svet... društvo generalno... danas bili... da nije bilo Isusa Hrista... Da li bi ljudski rod dobio ili izgubio... Da li je ljudski rod nešto dobio i šta je to dobio Isusovim bitisanjem i postojanjem... Da li ljudskom rodu i društvu bio potreban neko takav... da ga nije bilo da li bi ga izmislili...

Ajd' sad... al' opušteno
Kliknite za proširenje...


Hm, pa zašto onda misliš da je bilo kome ovde stalo do tvog idiotskog mišljenja?
Kliknite za proširenje...


Eto koliko je dotichni Gospodin izdrzao da ne vredja.Skoro celu jednu stranu!!
 
Šakal:
.. Da je Nikolin ćale poginuo u nekom ratu... sigurno Tesle ne bi bilo...
:
Kliknite za proširenje...

Зашто помињеш рат........
Вршиш замену теза.......

Од кад су давно, давно људи формирали сложеније заједнице попут родова и племена, почели су да се тољагама умлаћују и отимају једни од других......
Све су се више и више укрупњавали своје организације и групе уз логику ''заједно смо јачи'' и лакше ћемо да отимамо и умлаћујемо оне друге....
Рат је старији много од хришћанства, нити је дошао са њим, нити би нестао, да није хришћанства....

Такође на различите начине утиче на развој цивилизације...
Италија је стотинама година била исцепкана у разне државице које су се нон-стоп гложиле и ратовале, а људи са тог простора су дали много и науци и уметности..... Такође и Велика Британије у доба највећег империјализма и колонијализма,.... случајева колоко хоћеш. А с друге стране имаш државе где скоро да није било ратова, па је друштво тамо било инертно, летаргично и учмало и није било спремно за искорак и напредак у ниједној сфери...Има и супротних примера.......

И у Европи је више људи умирало од куге, глади и болештина које нису знали да лече него од рата..
 
Pozabavimo se najpre istoričnošću samoga Isusa Hrista.

Uprkos svim osporavanjima, danas među ozbiljnim istraživačima više nema dileme oko toga da je Isus Hristos istorijska ličnost. Nehrišćanski izvori su u tom pogledu prilično skromni ali ipak dovoljni. Isusa pominje Tacit u svojim Analima: "Hrista ...... pogubio je prokurator Pontije Pilat za Tiberijeve vladavine". Vrednost ovog iskaza utoliko je veća kad se uzme u obzir da je Tacit bio nemilosrdan u osudi hrišćanstva kao "gnusnog praznoverja".

Josif Flavije, rimski istoričar jevrejskog porekla i ortodoksni farisej, u svom delu Jevrejske starine navodi: "Negde u to vreme pojavio se Isus, mudar čovek, ako se uopšte i sme nazvati čovekom – jer on je činio velika čuda i bio učitelj onih koji nalaze zadovoljenje u istini. Pridobio je on za sebe mnoge Jevreje i neznabošce. On je bio Hrist, te kad ga je Pilat, na nagovor naših vodećih ljudi, osudio da bude raspet, oni koji su ga od početka voleli nisu ga se odrekli. Pojavio se on tako živ pred njima trećeg dana, kao što su božanski proroci, pored deset hiljada drugih čudesnih stvari, i predskazali. A hrišćanski rod, koji se po njemu tako zove, opstao je i do današnjeg dana". Premda među nekim naučnicima postoji mišljenje da je ovaj tekst naknadno prerađen od nekog pristrasnog hrišćanskog prepisivača, kako bi se ličnost Isusa Hrista prikazala u što pozitivnijem svetlu, njegova istoričnost ne dolazi u pitanje. Posebno je značajno što u ovom delu Flavije pominje, i to neutralno i naučnički objektivno, još dve ličnosti nerazdvojno vezane za Isusa – njegovog brata Jakova i Jovana Krstitelja. Istoričnost lika Isusa Hrista posebno potvrđuje i činjenica da je nisu poricali ni žestoki protivnici hrišćanstva (na primer platoničar Celzus), koji su se trudili da Isusa predstave kao problematičnu osobu, vanbračno dete, skitnicu i čarobnjaka, koji je sramotno okončao svoj život.

O vrednosti nebiblijskih izveštaja u vezi sa istoričnošću ličnosti Isusa Hrista, Enciklopedija Britanika navodi: "Ovi nezavisni izveštaji dokazuju da u drevnim vremenima čak ni protivnici hrišćanstva nisu nikada sumnjali u postojanje Isusa, koje je prvi put opovrgnuto, na osnovu nepotpunih dokaza, od strane autora tokom 19. i početkom 20. veka".
Međutim, ovde nije u pitanju samo istoričnost Isusa Hrista, već i to da li je slika o njemu, koju nalazimo u Jevanđeljima i drugim novozavetnim spisima, verodostojna?

Ovde se mišljenja razilaze. Ako je ono što je u Jevanđeljima zapisano tačno, Isusov život, smrt i vaskrsenje su od neprocenjive vrednosti, jer je time svakom ljudskom biću omogućen oproštaj greha i večni život - povratak u stanje pre čovekovog pada u greh. Ako ono što piše u Jevanđeljima nije tačno, o Isusu možemo govoriti samo kao o jednom od uticajnih moralnih učitelja - ništa više.
 
Šakal:
Hm, ovako... :lol:
Sličnu temu sam otvorio na pdf. istorija... nekada davno... Tema je zaključana jer nije ispoštovan pravilnik pa je došlo do medjusobnog vredjanja... nadam se da toga ovde neće biti!

Elem, o ličnosti i delu pomenutog gospodina... se mnogo zna... mišljenja su podeljena... Svi dobro znamo šta kaže Biblija o njemu... o njegovom delu, putu, životnom putu... Ja ne bih o tome... Zanima me, šta mislite... Kakav bi svet... društvo generalno... danas bili... da nije bilo Isusa Hrista... Da li bi ljudski rod dobio ili izgubio... Da li je ljudski rod nešto dobio i šta je to dobio Isusovim bitisanjem i postojanjem... Da li ljudskom rodu i društvu bio potreban neko takav... da ga nije bilo da li bi ga izmislili...

Ajd' sad... al' opušteno!:lol:
Kliknite za proširenje...

Isusa Hrista nije ni bilo niti ce ga biti...sve je izmisljeno i kroz istoriju verifikovano kao istina...ali ta se istina podrazumeva...ne mislim da nam je Isus pokazao put , put postoji u samoj ljudskoj najdubljoj psihi...moje je misljenje da se nekada davno pojavio dooobar psihoanaliticar koji je , ruku na srce , mislio dobro i naravno preveo sve pozitivne ljudske teznje u reci...I bez Isusa svet bi bio isti...sustina dobrote je ista bilo da je pisana , crtana ili verbalna...
E sad...postoje ljudi , kojima je preko potrebno tudje misljenje da bi formirali svoje...njima je namenjena biblija...
Mislim da nikoga nisam uvredila...izvinjavam se ako jesam nije mi to namera...8-)
 
Šakal:
Hm, ovako... :lol:
Sličnu temu sam otvorio na pdf. istorija... nekada davno... Tema je zaključana jer nije ispoštovan pravilnik pa je došlo do medjusobnog vredjanja... nadam se da toga ovde neće biti!

Elem, o ličnosti i delu pomenutog gospodina... se mnogo zna... mišljenja su podeljena... Svi dobro znamo šta kaže Biblija o njemu... o njegovom delu, putu, životnom putu... Ja ne bih o tome... Zanima me, šta mislite... Kakav bi svet... društvo generalno... danas bili... da nije bilo Isusa Hrista... Da li bi ljudski rod dobio ili izgubio... Da li je ljudski rod nešto dobio i šta je to dobio Isusovim bitisanjem i postojanjem... Da li ljudskom rodu i društvu bio potreban neko takav... da ga nije bilo da li bi ga izmislili...

Ajd' sad... al' opušteno!:lol:
Kliknite za proširenje...

svet bi definitivno bio bolji
da maloumni konstantin ne urade to shto urade :(
 
DJM:
@onisifor
E ovo je lepo receno! :D

Mada, kako dokazati da je zaista cinio cuda i da je bio vise od coveka...?
Kliknite za proširenje...


Možda možemo da pokušamo putem logičkog zaključivanja. Evo, jedan tekst koji govori o tome da li su Hristovi učenici ukrali Hristovo telo, ili je On zaista vaskrsao:

Malo je verovatno da ljudi, koji su preko tri godine živeli sa Isusom i od njega se učili najvišim moralnim principima, a koji su u samim temeljima današnje civilizacije, posegnu za jednom tako prljavom obmanom. Osim toga, psihičko stanje šoka, potištenosti i straha zbog smrti učitelja, od kojega su do zadnjeg časa očekivali da sedne na Davidov presto a on, umesto toga, skončao na krstu, kao običan razbojnik, teško da je dozvoljavalo da im krađa njegovog tela uopšte i padne na pamet. Učenici su se sve do pojave Isusa Hrista među njima (kako svedoče jevanđelja) prestrašeno skrivali u tzv. gornjoj sobi i strepeli da i oni ne dožive učiteljevu sudbinu, pa se teško može pretpostaviti da im je bilo do avanture kakva je krađa njegovog tela pored stroge rimske straže.

Najzad, ono najvažnije - krađa Hristovog tela potpuno bi obesmislila njihovu veru. Ko bi se i zašto upuštao u tako opasan poduhvat kakav je propovedanje Hristovog vaskrsenja i nade u njegov ponovni dolazak ako je pre toga ukrao i sakrio njegovo telo, kako bi praznim grobom dokazivao vaskrsenje?! Ta oni su svi do jednog, upravo zbog takvog svedočenja, ne samo rizikovali živote već i doživljavali najokrutnije tada poznate muke, kao što kaže dr Simon Grinlif, koji je bio jedan od najvećih stručnjaka za pravo u SAD: "Anali ratnih pohoda ne daju takve primere herojske istrajnosti, strpljivosti i nepokolebljive hrabrosti. Imali su valjan razlog da preispitaju temelj svoje vere i dokaze velikih činjenica i istina koje su iznosili s uverenjem." Izuzev apostola Jovana, koji je doživeo duboku starost (a i on u progonstvu), svi prvobitni Isusovi učenici umrli su mučeničkom smrću: Petar – razapet naglavačke, Andrija – razapet, Matej – ubijen mačem, Jakov Alfejev – razapet, Filip – razapet, Simon – razapet, Tadija – ubijen strelama, Jakov, brat Isusov – kamenovan, Toma – proboden, Vartolomej – razapet i Jakov Zavedejev – ubijen mačem.

Apostol Pavle, najveći apologeta hrišćanstva, iako ne neposredni Hristov učenik i očevidac njegove smrti, zaslužuje da se spomene kao veoma važan svedok. Nemilosrdni progonitelj hrišćana doživeo je, po sopstvenoj tvrdnji, čudesno obraćenje u susretu sa Hristom i to je odredilo čitav dalji tok njegovog života (Poslanica Galatima 1:13-15). Taj čovek je svoje svedočenje platio mukotrpnim životom i mučeničkom smrću – odsečena mu je glava. Evo šta sam o tome kaže: "Više sam se trudio, više sam boja podneo, više puta sam bio u tamnici, mnogo puta sam dolazio do straha smrtnoga; od Jevreja primio sam pet puta četrdeset manje jedan udarac; triput sam bio šiban, jednom su kamenje bacali na me, tri puta se lađa sa mnom razbijala, noć i dan proveo sam u dubini morskoj. Mnogo puta sam putovao, bio sam u strahu na vodama, u strahu od hajduka, u strahu od rodbine, u strahu od neznabožaca, u strahu u gradovima, u strahu u pustinji, u strahu na moru, u strahu među lažnom braćom; u trudu i poslu, u mnogom nespavanju, u gladovanju i žeđi, u mnogom pošćenju, u zimi i golotinji...." (Druga poslanica Korinćanima 11:23-27). Ko bi ovako živeo i umro za zabludu ili laž? Šta je od Savla – farisejskog "inkvizitora" - netrpeljivog, ogorčenog, oholog verskog fanatika žestoke ćudi, kakvim ga Enciklopedija Britanika prikazuje pre njegovog obraćenja, načinilo najvećeg hrišćanskog misionara i osnivača crkava širom Rimskog carstva? (Naučnici, inače, ne dovode u pitanje njegovo autorstvo poslanica koje sam spomenuo u ovom pasusu).

Već citirani dr Simon Grinlif napisao je delo u kojem je istražio pravnu verodostojnost apostolskog svedočenja o Hristovom vaskrsenju. Zapazio je kako bi bilo nemoguće da bi apostoli "i dalje tvrdili istine koje su propovedali, a da Isus zaista nije ustao iz mrtvih, i da nisu znali tu činjenicu zasigurno kao što su poznavali bilo koje druge činjenice." Grinlif je zaključio kako je Hristovo vaskrsenje jedan od najbolje potvrđenih događaja u istoriji, prema zakonima pravnih činjenica koji se primenjuju pri sudskim procesima.

A, evo šta o tome kaže čuveni francuski mislilac Blez Paskal: "Tvrdnja da su apostoli bili varalice sasvim je nemoguća. Prosledimo tu optužbu do logičkog zaključka: sagledajmo dvanaestoricu muškaraca koji se sastaju nakon Isusove smrti, potajno govore da je Isus vaskrsnuo. To bi predstavljalo napad i na građanske kao i na verske vlasti. Čovekovo srce se čudno predaje promeni i kolebljivosti; zanosi se obećanjima, materijalne ga stvari dovode u iskušenje. Da je ijedan od tih ljudi podlegao iskušenjima koja su bila tako privlačna, ili se podredio "jačim dokazima" zatvora, mučenja, tada bi svi oni bili izgubljeni".

Da li su apostoli svesno umrli za laž i ima li to uopšte ikakvog smisla? Koliko je ljudi i inače spremno da položi život za ono što svedoči, čak i ako je to nesumnjiva istina? Zašto na sudu poklanjamo veru svedocima i na njihovim svedočenjima zasnivamo i najteže osude iako znamo da nijedan od njih ne bi umro za svoje svedočanstvo, a ne verujemo onima koji su upravo to učinili? Zašto, uostalom, verujemo brojnim svedočenjima o mnogim drugim istorijskim događajima i ličnostima, bez ovako drastične provere, a nismo spremni da poverujemo doslednim svedočenjima testiranim i zapečaćenim dragovoljnom smrću svedoka? Zašto bi novozavetni spisi, da bi im se poverovalo, morali da zadovolje neke drugačije kriterijume nego drugi istorijski spisi?

Uostalom, Isusa su, prema tvrdnji apostola Pavla, nakon smrti i vaskrsenja, videli ne samo apostoli, već i mnogi drugi njegovi učenici i sledbenici (Prva poslanica Korinćanima 15:6). Sa svojim učenicima on je do vaznesenja proveo čitavih četrdeset dana. Učenici su sa njime razgovarali, jeli, dodirivali ga, a apostol Toma čak i opipao njegove rane. To bi, po svim normalnim kriterijumima, moralo da isključi mogućnost zablude ili halucinacije, koju neki prihvataju kao racionalno objašnjenje za tvrdnje o Hristovom pojavljivanju nakon smrti.

Tačno je, doduše, da istorija pamti primere herojskog žrtvovanja za ideje koje su se kasnije pokazale kao tragična zabluda (komunizam je možda najbolji primer za to), ali ovde nije u pitanju (samo) širenje nove ideologije već SVEDOČENJE o nečemu "... što čusmo, što videsmo očima svojima, što razmotrismo i ruke naše opipaše ..." Osim toga, sve ideologije, pa i one za koje su ljudi dragovoljno umirali, pre ili kasnije su izbledele, nestale sa istorijske scene ili se izobličile u svoje nakazne karikature, a svojim pristalicama donele gorko razočarenje. U svakom slučaju, nijedna od njih nije trajala duže od nekoliko decenija, što se ne da uporediti sa hrišćanstvom koje, uz sve uspone i padove i tragična zastranjenja, traje već dve hiljade godina, bez realnih izgleda da se ugasi. O razlici koja postoji između grandioznih političkih projekata i hrišćanske ideje, razmišljao je, nakon svog pada, i Napoleon na ostrvu sv. Jelena: "Aleksandar, Cezar, Karlo Veliki i ja, osnovali smo velike imperije. Ali, na čemu su se temeljila ta dela našeg genija? Na sili! Isus je svoje carstvo osnovao na ljubavi i zato su čak i danas milioni ljudi spremni umreti za njega.... Kakva li je ogromna razlika između moje duboke bede i Hristovog carstva, koje se i danas propoveda, ljubi, slavi i širi po celom svetu!"
 
Šakal:
Hm, koliko ''mozgova'' je stradalo u tim ratovima... koliko budućih... a sasečeno u samom korenu... Nauka je kao što stnco reče... prilično unazadjena... religijom...
Ok. Isus je postojao... Isus čovek... Zelot... vodja pobunjenika protiv rimskog jarma... čovek koji je iskoristio Stari Zavet... njegova proročanstva... da bi... omasovio pokret i od vrha porobljene države dobio kakvu takvu pomoć...
Kliknite za proširenje...
Vernik sam, ali nisam u hramu... i nisam ovde da bih se molio...

Nego, nisam hteo da se legitimišem, već...

... pojasni podvučeno... pročitano (gde?), lični stav, provokacija radi nastavka priče...?
 
onisifor:
.............................
Već citirani dr Simon Grinlif napisao je delo u kojem je istražio pravnu verodostojnost apostolskog svedočenja o Hristovom vaskrsenju. Zapazio je kako bi bilo nemoguće da bi apostoli "i dalje tvrdili istine koje su propovedali, a da Isus zaista nije ustao iz mrtvih, i da nisu znali tu činjenicu zasigurno kao što su poznavali bilo koje druge činjenice." Grinlif je zaključio kako je Hristovo vaskrsenje jedan od najbolje potvrđenih događaja u istoriji, prema zakonima pravnih činjenica koji se primenjuju pri sudskim procesima.
................................
[/I]
Kliknite za proširenje...
Ma kome je danas bitna pravna verodostojnost Hristovog vaskrsenja? Da li sme neko da se usudi da da naučnu verodostojnost, jer to bi bilo merilo istinitosti?
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Grom_sa_neba!
Bivša porno zvezda Jenna Jameson pronašla Isusa i sada pomaze drugima da ga nadju...
2 3 4
Odgovora
80
Pregleda
1.096
Atomic™
Atomic™

Back
Top