Kult ličnosti... Isus Hrist

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Pogrešno ste shvatili (kao i obično), nisu bitna dva ili tri slova, nego onaj ko se iole razume u Njegovu ličnost, kao prvo, nikako neće tako reći.:(

Na ove koji vređaju, neću da trošim reči. Samo primitivan čovek može bez osnova da vređa, misleći da je duhovit. :(
 
Pogrešno ste shvatili (kao i obično), nisu bitna dva ili tri slova, nego onaj ko se iole razume u Njegovu ličnost, kao prvo, nikako neće tako reći.:(

Na ove koji vređaju, neću da trošim reči. Samo primitivan čovek može bez osnova da vređa, misleći da je duhovit. :(
Evo ja Ti se izvinjavam javno, pred svima na ovoj temi, ali i volio bih da mi objasniš odkud, ako nisu bitna ta dva ili tri slova, u onoj tvojoj izjavi takva kategoričnost?
I zar je moguće da razumijevanje ili sama mogućnost razumijevanja Negove ličnosti može biti uslovljena sa ta dva ili tri slova?
 
Evo ja Ti se izvinjavam javno, pred svima na ovoj temi, ali i volio bih da mi objasniš odkud, ako nisu bitna ta dva ili tri slova, u onoj tvojoj izjavi takva kategoričnost?
I zar je moguće da razumijevanje ili sama mogućnost razumijevanja Negove ličnosti može biti uslovljena sa ta dva ili tri slova?

Vidi se da taj nije u materiji ko tako kaže, a vrlo je bitno reći Hristos. Ja sam svojevremeno citirala poduži tekst vladike Atanasija Jevtića zašto ne Hrist nego Hristos i da se kod kosih padeža koristi recimo Hrista a ne Hristosa, kao neka vrsta izuzetka od pravila.Izuzeci nisu strani ni jednom jeziku pa ni srpskom.
Pokušaću da neđem taj tekst.

Odmah po tome vidiš, da ako ne neko ne koristi Hristos kao nešto sasvim uobičajeno i poznato da mu zaista ne može biti ni sve ostalo o tome poznato.

Kao kada bi neko rekao umesto Betoven, Betmen i počeo da govori o Betovenu. Eto čemu kategoričnost. 8)
 
"....... Међутим, ми Срби, и сви Православни Словени, нисмо преко латинског превода добили Име ХРИСТОС, него преко грчког новозаветног оригинала (јер су Јеванђеља и сви хришћански текстови отпочетка били написани, и сачувани, на грчком), па су зато Света Браћа Кирило и Методије, знајући добро и грчки и словенски језик, задржали грчку придевску поименичену форму ХРИСТОС, уз остало и зато што (се) сви грчки придеви који се завршавају на... не могу задржати своје значење ако им се изостави тај последњи наглашени слог... Отуда ни у српском језику ниједан од ових придева не може бити скраћен одузимањем оног крајњег –ан, јер у том случају у речима снаж! динамич! познатљ! позв! очигледно нешто битно недостаје за право и пуно значење тих придева.

Тако је слично и са српским придевима помазан, слободан, снажан итд., где без последњег слога –ан нема правог и пуног значења тих придева (а кад се напр. придев слободан поименичи у Слободан, онда то бива променом акцента, али и тада остаје привобитно придевски облик и значење те речи). Ако од Помазан одбијемо задњи слог –ан (да би, наводно, придев поименичили) онда то није више Помазан(и)=Помазаник, него остаје само "помаз", тј. оно чиме се дотични помазује, чиме је помазан, што и Имену ХРИСТОС = ПОМАЗАН(ИК) није и не може бити Он неки "помаз", него је Њега Бог Отац (миро)помазао Духом Светим (Дела Ап. 10, 38 ), иначе би била доведена у питање права Христологија, тј. права = православна вера у Христа Богочовека, Сина Божијег, Који је оваплоћен од Духа Светога и Марије Дјеве и постао Син Човечији и тек као такав јесте Христос = Помазаник Господњи, тј. Месија и Спаситељ човека и света...

Иако у косим падежима код имена Христос постоји разлика, тј. постоје краћи и дужи наставци, нарочито у ранијим старословенским и старосрпским текстовима (па и у новијем српском језику, јер у нашем народу још увек постоји израз: Христосове муке, као што потврђује песник Матија Бећковић и књижевник Ђорђе Јанић, а и Вук у Речнику наводи да може бити и: Христос, Христоса, али и: /Х/Ристо, /Х/Риста, /Х/Ристов), то још не значи да је нужно следовати тобожњој "правилној примени граматике", те обавезно "стандардно" правити дуже падешке наставке. Јер, кад је већ усвојено грчко изговарање и писање имена Исус Христос, уз разумљива прилагођавања словенском писму (говорим првенствено за ћирилицу) и словенском језику и говору, онда су и грчки падежи могли бити, као што и јесу, прихваћени (као краћа форма: Христос, Христа, Христу итд.), уз прилагођавање словенском језику и изговору; у почетку изгледа са извесним колебањима (тј. и дужа и краћа форма), а затим је врло брзо то – краћа форма косих падежа – постало општеприхваћена појава и стање. Ако је то изузетак од тзв. "стандардизованог" српског језика, онда је поштеније да се језикословци прилагоде вековној пракси и црквено-народној језичкој стварности, а не да стварност прекрајају по својим "правилима граматике". Јер све светске граматике, одн. сви језици света имају изузетке и неправилности, без којих не постоје нити функционишу, а оне су израз највеће и најдрагоценије "неправилности" овога, људскога света и историје, која се зове живи живот, што би рекао Достојевски...

А наиме, закључак мојих проучавања је: да осим 3 конкретна случаја - остављам могучност за постојање евентуално још неког таквог случаја у старим текстовима које нисам стигао да прегледам - нигде у старим словенским рукописима, нарочито код Православних Јужних и Источних Словена, нема директно и нескраћено написано Христ, а има на стотине случајева, конкретно у 11. веку (напр. Супрсалски рукопис), писано пуно и нескраћено ХРИСТОС, ХРИСТОСА, итд. (као што и сада још увек у нашем народу нигде нема крње унијатско Христ, а има Христос и Христосово; напр. у Јању, Западна Босна, чућете и данас: "Мучи га као Јуда Христоса", "Христосове муке" и сл.)...

Даље: Сви православни народи изговарају и пишу одувек пуно име ХРИСТОС: Грци, Арапи, Словени, Румуни, Грузини (с тим што Арапи имају своје семитско: Машиха = Месија = Христос; Грузини пак имају за свој 1. падеж грчки 5.: Христе, који се после мења: 2. падеж: Христем итд., а 5. остаје као и 1.: Христе; међутим, на старим иконама, фрескама, минијатурама /9.-19. век, које смо видели/ задржали су грчки назив Исус Христос). И такође Етиопљани (који су се раније одвојили од Православне Цркве) говоре одувек Христос, с тим што Арапи и Етиопљани имају семитско: Машиха = Месија = Христос; код Копта пак и Етиопљана у Цркви је грчко Христос, а у народу семитско/арапско Машијах, Машиха. Латини такође имају Кристус, што је само латинизовано грчко Христос, али задржано пуно и нескраћивано. Италијани данас кажу Кристо, што значи да су и они сачували тај други, врло битан, завршни слог у речи Христос, као што је и у српском народном изговору (Х)Ристо тај задњи слог такође сачуван, што је веома важно за народно језичко осећање и схватање дубине садржаја и значења речи Христос...

И кад смо први пут чули Јеванђеље, и Свету Литургију, и примили благослов десном руком Епископа и свештеника, са прстима сложеним у монограм ИС ХС (тј. прва и последња слова ИсуС ХристоС), чули смо их, примили и доживели са Именом и Стварнишћу ХРИСТОС, а не Христ. Тако је било, и остало: јуче, данас и довека (Јевр. 13, 8 ).

Из књиге Епископа Атанасија, "Христос а не Христ", Требиње 2002
 
Vidi se da taj nije u materiji ko tako kaže, a vrlo je bitno reći Hristos. Ja sam svojevremeno citirala poduži tekst vladike Atanasija Jevtića zašto ne Hrist nego Hristos i da se kod kosih padeža koristi recimo Hrista a ne Hristosa, kao neka vrsta izuzetka od pravila.Izuzeci nisu strani ni jednom jeziku pa ni srpskom.
Pokušaću da neđem taj tekst.

Odmah po tome vidiš, da ako ne neko ne koristi Hristos kao nešto sasvim uobičajeno i poznato da mu zaista ne može biti ni sve ostalo o tome poznato.

Kao kada bi neko rekao umesto Betoven, Betmen i počeo da govori o Betovenu. Eto čemu kategoričnost. 8)

Pre nego sto si citirala tog Atanasija...ti nisi nista znala..cudno!!!:roll:
 
Pre nego sto si citirala tog Atanasija...ti nisi nista znala..cudno!!!:roll:

E moja Barbara ti uopšte ne znaš ko je on, kakav je to naučnik, doktor nauka, malo je reći obrazovan čovek, koji prevodi, pronalazi spise i piše pronađene detalje i činjenice još iz najranijeg perioda.Šta misliš sa kojih jezika sve prevodi? Pa zar ti i ovaj tekst (njegov) ne uliva makar malo respekta, nego kažeš "taj", za njega kažeš taj. Ne mogu da verujem. Možeš da budeš i iz zulu plemena ali opet treba da znaš toliko, ko je Episkop Atanasije Jevtić.

A ovo što me pitaš kada sam saznala, saznala sam kada sam krstivši se pristupila crkvi (SPC), kako on sam kaže
"И кад смо први пут чули Јеванђеље, и Свету Литургију, и примили благослов десном руком Епископа и свештеника, са прстима сложеним у монограм ИС ХС (тј. прва и последња слова ИсуС ХристоС), чули смо их, примили и доживели са Именом и Стварнишћу ХРИСТОС, а не Христ. Тако је било, и остало: јуче, данас и довека (Јевр. 13, 8 )."
 
E moja Barbara ti uopšte ne znaš ko je on, kakav je to naučnik, doktor nauka, malo je reći obrazovan čovek, koji prevodi, pronalazi spise i piše pronađene detalje i činjenice još iz najranijeg perioda.Šta misliš sa kojih jezika sve prevodi? Pa zar ti i ovaj tekst (njegov) ne uliva makar malo respekta, nego kažeš "taj", za njega kažeš taj. Ne mogu da verujem. Možeš da budeš i iz zulu plemena ali opet treba da znaš toliko, ko je Episkop Atanasije Jevtić.

A ovo što me pitaš kada sam saznala, saznala sam kada sam krstivši se pristupila crkvi (SPC), kako on sam kaže
"И кад смо први пут чули Јеванђеље, и Свету Литургију, и примили благослов десном руком Епископа и свештеника, са прстима сложеним у монограм ИС ХС (тј. прва и последња слова ИсуС ХристоС), чули смо их, примили и доживели са Именом и Стварнишћу ХРИСТОС, а не Христ. Тако је било, и остало: јуче, данас и довека (Јевр. 13, 8 )."

Prosvetlila si me time sto si mi objasnila ko je ko...ja to inace ne znam , jel ?
Samo ti prati dalje sve to i uzivaj...dozivljavaj koliko god i sta god hoces ...:evil:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top