Krstionica kneza Vojislava

[Vend]

Polazemo li ikakvo pravo na ovu krstionicu? Gde su naši radovi??
Upravo sam završio sa čitanjem poslednje knjige Đorđa Jankovića, Predanje i istorija Crkve Srba u svetlu arheologije.

Данас може да се тврди да се базен крстионице првобитно налазио на Превлаци, у манастиру Арханђела Михаила, одакле је однет у Венецију средином 15. столећа.
Овај прозор, натписом повезан са базеном крстионице а једнак осталима, доказује да је кнез Вишеслав обновио саборни храм
Иловице.

I neka bude da se čeka još neko mišljenje arheologa na stav Jankovića...

Pažljivo sam ispratio raspravu u susjeda. http://www.academia.edu/21596637/Kl...E_IN_THE_SERVICE_OF_EVANGELISATION_Split_2015

Iole pristojni Jakšić je datira na kraj 9. veka, ali je pitanje o kom je svešteniku Jovanu reč...

S druge strane, čak i ako je u pravu, to samo znači da nije od Porfijevog Vojislava.
Srpski vladari su imali jedno srpsko ime, i jedno kršteno.
Pošto nam nisu poznata oba ovakva imena njegovih naslednika, već samo po jedno, može se pretpostaviti da je krstionica bila za nekog od njih.

http://zadarski.slobodnadalmacija.h...je-iz-nina-niti-su-hrvati-stigli-u-7-stoljecu

U međuvremenu, kako stojite sa latinskim?
Ako je krstionica srpskog kneza koji se zvao Vojislav (a ne Višeslav), jel krstionica potvrda ovog stava?

https://pl.wikipedia.org/wiki/Wyszesław

http://www.medievalwall.com/wp-content/uploads/2013/02/Višeslavs-baptistery.jpg

 

[Sin_tisućljetne_kulture]

Evo što kaže hrvatska enciklopedija:

Višeslav (Vuissasclavus), knez početkom IX. st. Njegovo se ime spominje na latinskom natpisu na krstionici koja se po njem naziva Višeslavova krstionica. Krstionica je uočena u XIX. st. u Veneciji, u kapucinskom samostanu San Salvatore na otočiću Guidecca, a 1853. bila je prenesena u Muzej Correr. God. 1942. zamijenjena je za dvije slike talijanskog majstora iz Strossmayerove galerije, te se danas čuva u Muzeju hrvatskih arheoloških spomenika u Splitu. Iz natpisa se saznaje da je Višeslav bio dux, ali se ne zna kojega naroda. Pokušaji da se krstionicu poveže s ninskom katedralom nisu zasnovani na dostatnim argumentima. Pitanje datiranja njezina nastanka također je urodilo različitim prijedlozima koji se zasnivaju na likovnoj ili paleografskoj analizi. Većina istraživača danas se slaže da je krstionica nastala tijekom prve četvrtine IX. st. (Lj. Karaman, L. Jelić, F. Šišić, S. Gunjača, T. Raukar, V. Delonga), a odbačeni su prijedlozi da ju se datira u konac IX. st. (I. Kukuljević Sakcinski, G. Ferrari-Cupilli, F. Rački) ili u XI. st. (M. Šeper, N. Klaić). Kako natpis i okolnosti nalaza ne dopuštaju da se krstionica poveže s Hrvatskom, nema temelja tvrdnji da je Višeslav bio hrvatski knez, kao što se često može naći u starijoj historiografiji. Ne može se dokazati ni Kukuljevićeva tvrdnja da je Višeslav bio otac zahumskoga kneza Mihajla Viševića, kao ni drugi pokušaji njegove identifikacije. Sigurno je samo da je bio knez neke slavenske skupine na području na kojem su Karolinzi u prvim desetljećima IX. st. širili kršćanstvo.
http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=64862

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Polazemo li ikakvo pravo na ovu krstionicu? Gde su naši radovi??
Upravo sam završio sa čitanjem poslednje knjige Đorđa Jankovića, Predanje i istorija Crkve Srba u svetlu arheologije.

Данас може да се тврди да се базен крстионице првобитно налазио на Превлаци, у манастиру Арханђела Михаила, одакле је однет у Венецију средином 15. столећа.
Овај прозор, натписом повезан са базеном крстионице а једнак осталима, доказује да је кнез Вишеслав обновио саборни храм
Иловице.

I neka bude da se čeka još neko mišljenje arheologa na stav Jankovića...

Pažljivo sam ispratio raspravu u susjeda. http://www.academia.edu/21596637/Kl...E_IN_THE_SERVICE_OF_EVANGELISATION_Split_2015

Iole pristojni Jakšić je datira na kraj 9. veka, ali je pitanje o kom je svešteniku Jovanu reč...

S druge strane, čak i ako je u pravu, to samo znači da nije od Porfijevog Vojislava.
Srpski vladari su imali jedno srpsko ime, i jedno kršteno.
Pošto nam nisu poznata oba ovakva imena njegovih naslednika, već samo po jedno, može se pretpostaviti da je krstionica bila za nekog od njih.

http://zadarski.slobodnadalmacija.h...je-iz-nina-niti-su-hrvati-stigli-u-7-stoljecu

U međuvremenu, kako stojite sa latinskim?
Ako je krstionica srpskog kneza koji se zvao Vojislav (a ne Višeslav), jel krstionica potvrda ovog stava?

https://pl.wikipedia.org/wiki/Wyszesław

http://www.medievalwall.com/wp-content/uploads/2013/02/Višeslavs-baptistery.jpg

Nažalost, vrlo malo ljudi iz srpske sredine je posvećivalo pažnju tom važnom arheološkom ostatku, a Đorđe Janković je bio jedan od vrlo retkih.

VVISSASCLAVO - ovo je Vuisaslav. Da piše slovo O umesto U, stvari bi bile jasne, jer natpis neodoljivo podseća na ime kneza Višeslava (Vojislava) kod Porfirogenita.
Mislim da postoji jedna izrazito velika mogućnost da je to krstionica srpskoga vladaoca. Bilo bi naravno van svake sumnje da se Srbi pominju na njoj, ali ona ostavlja čoveka samo kao dux bez ikakvog dodatka.

Štaviše, srpski je vladar savremenik ovog čoveka, tako da to još drastičnije povećava verovatnoću mogućnosti da se radi o jednoj te istoj osobi.

 

[Sin_tisućljetne_kulture]

Nažalost, vrlo malo ljudi iz srpske sredine je posvećivalo pažnju tom važnom arheološkom ostatku, a Đorđe Janković je bio jedan od vrlo retkih.

VVISSASCLAVO - ovo je Vuisaslav. Da piše slovo O umesto U, stvari bi bile jasne, jer natpis neodoljivo podseća na ime kneza Višeslava (Vojislava) kod Porfirogenita.
Mislim da postoji jedna izrazito velika mogućnost da je to krstionica srpskoga vladaoca. Bilo bi naravno van svake sumnje da se Srbi pominju na njoj, ali ona ostavlja čoveka samo kao dux bez ikakvog dodatka.

Štaviše, srpski je vladar savremenik ovog čoveka, tako da to još drastičnije povećava verovatnoću mogućnosti da se radi o jednoj te istoj osobi.

"...I od kada je Bugarska bila pod vladavinom Bizantinaca, ... kada, dakle, kada je umro onaj isti knez koji je zatražio zaštitu u imperatora, njega je naslijedio u vladavini njegov sin, a zatim njegov unuk, i na takav način nasljedni kneževi iz istoga roda. I poslije nekoliko godina od njih se rodio Bojesesthlabos (Vojislav?), a od njega Rodosthlabos (Radoslav?), a od njega Prosegoes (Prosigoj?), a od njega Blastimeros (Vlastimir?), I sve do vremena ovoga Blastimerosa Srbi su živjeli u miru s Bugarima (Boulgaroi), kojima su bili susjedi i s kojima su imali zajedničku granicu, i oni su bili prijateljski raspoloženi jedni prema drugima, i bili su podložni i potčinjeni imperatoru Bizantinaca, i bili su mu vrlo ljubazni..."
Da li je to taj o kome pričaš? Nekako sumnjam pa bi mogli biti suvremenici. Krstionica se datira negdje u prvoj polovini 9. stoljeća. A po Porfirogenetu se radi o 3-4 koljena do Bojesesthlabos-a...

 

[Q. in perpetuum hibernum]

"...I od kada je Bugarska bila pod vladavinom Bizantinaca, ... kada, dakle, kada je umro onaj isti knez koji je zatražio zaštitu u imperatora, njega je naslijedio u vladavini njegov sin, a zatim njegov unuk, i na takav način nasljedni kneževi iz istoga roda. I poslije nekoliko godina od njih se rodio Bojesesthlabos (Vojislav?), a od njega Rodosthlabos (Radoslav?), a od njega Prosegoes (Prosigoj?), a od njega Blastimeros (Vlastimir?), I sve do vremena ovoga Blastimerosa Srbi su živjeli u miru s Bugarima (Boulgaroi), kojima su bili susjedi i s kojima su imali zajedničku granicu, i oni su bili prijateljski raspoloženi jedni prema drugima, i bili su podložni i potčinjeni imperatoru Bizantinaca, i bili su mu vrlo ljubazni..."
Da li je to taj o kome pričaš? Nekako sumnjam pa bi mogli biti suvremenici. Krstionica se datira negdje u prvoj polovini 9. stoljeća. A po Porfirogenetu se radi o 3-4 koljena do Bojesesthlabos-a...

U pravu si, ne odgovara ako se radi o ranom IX stoleću, ali samo ako to nije baš toliko relativno, već se može prilično pouzdano utvrditi.

Ova opservacija moja oslanjala se na onu dataciju koja krstionicu smešta u pred kraj stoleća.

Relativno blisko jeste, moraš priznat'.

 

[Sin_tisućljetne_kulture]

U pravu si, ne odgovara ako se radi o ranom IX stoleću, ali samo ako to nije baš toliko relativno, već se može prilično pouzdano utvrditi.

Ova opservacija moja oslanjala se na onu dataciju koja krstionicu smešta u pred kraj stoleća.

Relativno blisko jeste, moraš priznat'.

Po meni je oko 100 godina razlike, ali OK, možda griješim...
A kad već pričamo, Hrvatska enciklopedija kaže ovo: "Sigurno je samo da je bio knez neke slavenske skupine na području na kojem su Karolinzi u prvim desetljećima IX. st. širili kršćanstvo." Koliko ja znam Srbi i Franci nemaju baš dodirnih točaka? Ili imaju? Ako je to točno onda ne može biti srpska, zar ne?

http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=30640

Ako ima neka druga karta koja nije ni hrvatska ni srpska...

 

[Vend]

Jakšić je datira u trecu četvrtinu 9. veka.

Po franačkoj percepciji je logično - dux.

Kakva je ovo mapa? Hrvata tada još nema na ovim prostorima.
Ko su ti ovi Sorabi?

 

[Лекизан]

Po meni je oko 100 godina razlike, ali OK, možda griješim...
A kad već pričamo, Hrvatska enciklopedija kaže ovo: "Sigurno je samo da je bio knez neke slavenske skupine na području na kojem su Karolinzi u prvim desetljećima IX. st. širili kršćanstvo." Koliko ja znam Srbi i Franci nemaju baš dodirnih točaka? Ili imaju? Ako je to točno onda ne može biti srpska, zar ne?
http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=30640

Франачки хроничар ти управо и каже да Срби држе велики део Далмације, наравно римске Далмације а не ове данашње, дакле мисли на Босну и јужну Далмацију, а Порфирогенит век касније управо ту и види Србе и њихове кнежевине Паганију, Захумље, Травунију......дакле не видим места ишчуђавању.
Сам Порфирогенит управо и спомиње Вишеслава односно Војислава као српског кнеза потомка оних кнезова који су Србе и довели на Балкан и који би и живео баш у време ове крстионице док неког другог Вишеслава код Хрвата нема.

Хрватска енциклопедија је релевантан извор у три лепе.Толико.

 

[Sin_tisućljetne_kulture]

Франачки хроничар ти управо и каже да Срби држе велики део Далмације, наравно римске Далмације а не ове данашње, дакле мисли на Босну и јужну Далмацију, а Порфирогенит век касније управо ту и види Србе и њихове кнежевине Паганију, Захумље, Травунију......дакле не видим места ишчуђавању.
Сам Порфирогенит управо и спомиње Вишеслава односно Војислава као српског кнеза потомка оних кнезова који су Србе и довели на Балкан и који би и живео баш у време ове крстионице док неког другог Вишеслава код Хрвата нема.

Хрватска енциклопедија је релевантан извор у три лепе.Толико.

Na što ti odgovaraš?

Hrvatska enciklopedija JE relavantan izvor. Ne vidim zbog čega ne bi bila? Daj bilo koji razlog (imalo smisleni) zbog čega ne bi bila?

Kak se zove vaša enciklopedija? A da, vi je ni nemate...

- - - - - - - - - -

Jakšić je datira u trecu četvrtinu 9. veka.

Po franačkoj percepciji je logično - dux.

Kakva je ovo mapa? Hrvata tada još nema na ovim prostorima.
Ko su ti ovi Sorabi?

Čitaj onda sve što piše...

"...Naši Hrvati na ovaj prostor dolaze početkom 9. stoljeća iz Poljske, kao vojna oligarhija koju je Karlo veliki iz Bijele hrvatske poslao na Jadran u borbu protiv Avara. Oni tu kao vojni zapovjednici prelaze na kršćanstvo i postaju prvi "duksevi" hrvatske kneževine. Na sličan način ali nešto kasnije došli su i Srbi sa prostora Lužičkih Srba u Poljskoj..."
http://zadarski.slobodnadalmacija.h...je-iz-nina-niti-su-hrvati-stigli-u-7-stoljecu

Kako Hrvata nema ako Franci ratuju s njima?

 

[Лекизан]

Na što ti odgovaraš?
Hrvatska enciklopedija JE relavantan izvor. Ne vidim zbog čega ne bi bila? Daj bilo koji razlog (imalo smisleni) zbog čega ne bi bila?
Kak se zove vaša enciklopedija? A da, vi je ni nemate...

Одговарам на то што си написао, тј. лупио, да Срби и Франци немају додирних тачака, управо те Франачки хроничар демантује, који Србе спомиње тамо где их види и византијски цар век касније док Хрвате не спомиње!?
Наравно "случајно" су заборавили да напомену српског кнеза Вишеслава ваљда да вам не квари митоманску идилу, па наводе "неке" славенске скупине, Пољаке вероватно!
Боље да је и немамо него да буде оваква, селективна и у служби политике:
http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=2618
http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=33809
http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=32460
http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=37767
http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=61021

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Po meni je oko 100 godina razlike, ali OK, možda griješim...
A kad već pričamo, Hrvatska enciklopedija kaže ovo: "Sigurno je samo da je bio knez neke slavenske skupine na području na kojem su Karolinzi u prvim desetljećima IX. st. širili kršćanstvo." Koliko ja znam Srbi i Franci nemaju baš dodirnih točaka? Ili imaju? Ako je to točno onda ne može biti srpska, zar ne?

http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=30640

Ako ima neka druga karta koja nije ni hrvatska ni srpska...

Pa, za početak imali su izuzetno mnogo dodirnihtačaka sa severnim Srbima, da.

Iako nam arheologija u tom smislu ne govori bog zna šta, franački uticaj je dosezao na istok baš podosta, sve do područja praktično današnjeg Beograda. Pa jedan od najvećeg gorja u Srbiji nosi ime o Francima (Fruška gora).

A zašto se, inače, dovodi u vezu sa Karolinzima?

..enciklopedija?

Pa ima je, ali su stigli samo do demografija.

Bilo je tu izuzetno velikih problema, pa su morali nažalost da kada je treći tom (G-demografija) izlazio objave samo prvu knjigu, a ne i drugu.

 

[Vend]

Vidi, kuburim sa vremenom da bih ti držao predavanje.
Domen mog interesovanja su Srbi, a pomoći ću ti taman onoliko koliko je Jakšić izbegavao pomen Srba u ovom članku.
Što se tiče njegovog pisanja, zainteresovan sam jedino za stav oko datiranje krstionice, pošto to nije moja oblast.
Oko ostalog. Moraćete još da se potrudite, ako već niste Srbi.
Nema vendskog plemena koje vam je blisko u imenu?
Najpre, kad su u pitanju Avarski upadi, koji upad konkretno. Nije bio samo jedan. Arheološko datiranje nazovi konjskih grobnica?
I konačno, koji su prostor zauzimali?
Toliko o temi koja me ne zanima.
Kad su u pitanju Srbi. Kasnije? Jesu li Srbi - Vendi?
Ko su vam ti Sorabi? Gde baš oko njihovoh imena da pogrešite?
U latinskim izvorima su Sorbi. Sebe su zvali, i hvala bogu, još zovu Serbja, Serbi. Prostor Lužičkih Srba?
Kad je reč o Vendima, u koje se ubrajaju i Bodrići (sa ove tvoje mape) reč je o plemenima, ili savezima plemena.
Jedan takav širi je bio pod Dervanom, iz 631. godine. Poljska?
Pogledati tragove sukow keramike, ranije nalaze na području današnje Albanije, i još ranije, u nalazima arheologa Đorđa Jankoviča,
Krug bi se time upotpunio sa pomenom u Tacita, Venda sa one strane Dunava koji su napadali istonarodne Vende sa ove strane.

 

[Sin_tisućljetne_kulture]

Одговарам на то што си написао, тј. лупио, да Срби и Франци немају додирних тачака, управо те Франачки хроничар демантује, који Србе спомиње тамо где их види и византијски цар век касније док Хрвате не спомиње!?
Наравно "случајно" су заборавили да напомену српског кнеза Вишеслава ваљда да вам не квари митоманску идилу, па наводе "неке" славенске скупине, Пољаке вероватно!
Боље да је и немамо него да буде оваква, селективна и у служби политике:
http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=2618
http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=33809
http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=32460
http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=37767
http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=61021

Čiji je Višeslav bio knez ne zna se...
A te Sorabe spominje u samo jednoj rečenici, i to samo onako usput: "za koje se kaže", što znači da on to ne zna, nego je samo čuo od drugih...

A što te boli to u Hrvatskoj enciklopediji?

 

[Vend]

Čiji je Višeslav bio knez ne zna se.

Ako nije bio hrvatski, ček da vidimo.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Čiji je Višeslav bio knez ne zna se...
A te Sorabe spominje u samo jednoj rečenici, i to samo onako usput: "za koje se kaže", što znači da on to ne zna, nego je samo čuo od drugih...

A što te boli to u Hrvatskoj enciklopediji?

Ne, bre, ovo nema apsolutno nikakvog smisla što si otkuco, da prostiš, nemoj se ljutiš

Ne funkcionišu tako anali, pa ni srednjovekovni izvori uopšteno.
To da ne zna već je samo čuo...

Anale su sastavljali različiti autori, za ovaj konkretno o SRbima sumnja se da je učinio Ajnhard (nje sigurno, ali dosta ljudi pretpostavlja). Te anale su sastavljali uzimajući različite istorijske izvore, izveštaje, u arhivi franačkoj itd...
Ta konsturkcija znači samo da ju je preuzeo iz nekog izvora.

Mislim, razumeš šta ti hoću reći.

Kažem jer sam je već jedno 50 puta na internetu pročitao, pa odatle moja reakcija, jer drugi verovatno ne mogu da hsvate koliko to nebulozno (meni) zvuči.

Ovo me je podsetilo kada sam pokušavao neke stvari da razjasnim sa jednim tipom koji je insistira da pošto u knjizi piše da je Karlo Martel pretender to the Throne to znači da nije imao stvarno pravo na presto, već da se 1292. godine samo pretvarao.



A što se tiče Soraba, mislim da je Vendovo pitanje bilo upućeno zašto ih tako zoveš, mesto Srbima.

 

[Лекизан]

Čiji je Višeslav bio knez ne zna se...
A te Sorabe spominje u samo jednoj rečenici, i to samo onako usput: "za koje se kaže", što znači da on to ne zna, nego je samo čuo od drugih...
A što te boli to u Hrvatskoj enciklopediji?

За овог Константиновог Вишеслава се јако добро зна чији је био, а за неког другог ја нисам чуо а ти?
Тешко да је тако јер су Франци јако добро знали ко их окружује.Сажето је све у једној реченици јер хроничар има Људевитов устанак и његов слом у првом плану док су Срби - силан народ који држи велики део Далмације - у другом плану.Срби су за разлику од Хрвата поданици византијског цара и зато се Људевит и склонио међу њих јер се тамо осећао сигурно од франачке руке.Уз то Константин век касније потврђује овај цитат јер и он види Србе управо на тим просторима, и описује их подробније, наравно за један век што шта се могло издешавати али то не умањује тачност овога навода.

"Kako natpis i okolnosti nalaza ne dopuštaju da se krstionica poveže s Hrvatskom, nema temelja tvrdnji da je Višeslav bio hrvatski knez, kao što se često može naći u starijoj historiografiji.Ne može se dokazati ni Kukuljevićeva tvrdnja da je Višeslav bio otac zahumskoga kneza Mihajla Viševića, kao ni drugi pokušaji njegove identifikacije. Sigurno je samo da je bio knez neke slavenske skupine na području na kojem su Karolinzi u prvim desetljećima IX. st. širili kršćanstvo."
http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=64862
Дакле ако се већ сугерише да Вишеслав не може да буде кнез једне словенске скупине која носи хрватско име онда је ред да се каже и да су друга таква словенска скупина управо Срби јер за неке треће Словене ја опет нисам чуо, а када се томе дода и Константинов рад ствар постаје врло извесна.Уз то какве везе ова крстионица има са Францима како је наведено на екциклопедији, када се хришћанство на овим просторима пре свега ширило из Рима и то су радили римски епископи а не франачки.
А да тебе не боли истина?

Koliko ja znam Srbi i Franci nemaju baš dodirnih točaka? Ili imaju? Ako je to točno onda ne može biti srpska, zar ne?

Тако да ово није тачно.

 

[Vaskolik]

За овог Константиновог Вишеслава се јако добро зна чији је био, а за неког другог ја нисам чуо а ти?
Тешко да је тако јер су Франци јако добро знали ко их окружује.Сажето је све у једној реченици јер хроничар има Људевитов устанак и његов слом у првом плану док су Срби - силан народ који држи велики део Далмације - у другом плану.Срби су за разлику од Хрвата поданици византијског цара и зато се Људевит и склонио међу њих јер се тамо осећао сигурно од франачке руке.Уз то Константин век касније потврђује овај цитат јер и он види Србе управо на тим просторима, и описује их подробније, наравно за један век што шта се могло издешавати али то не умањује тачност овога навода.

"Kako natpis i okolnosti nalaza ne dopuštaju da se krstionica poveže s Hrvatskom, nema temelja tvrdnji da je Višeslav bio hrvatski knez, kao što se često može naći u starijoj historiografiji.Ne može se dokazati ni Kukuljevićeva tvrdnja da je Višeslav bio otac zahumskoga kneza Mihajla Viševića, kao ni drugi pokušaji njegove identifikacije. Sigurno je samo da je bio knez neke slavenske skupine na području na kojem su Karolinzi u prvim desetljećima IX. st. širili kršćanstvo."
http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=64862
Дакле ако се већ сугерише да Вишеслав не може да буде кнез једне словенске скупине која носи хрватско име онда је ред да се каже и да су друга таква словенска скупина управо Срби јер за неке треће Словене ја опет нисам чуо, а када се томе дода и Константинов рад ствар постаје врло извесна.Уз то какве везе ова крстионица има са Францима како је наведено на екциклопедији, када се хришћанство на овим просторима пре свега ширило из Рима и то су радили римски епископи а не франачки.
А да тебе не боли истина?

Тако да ово није тачно.

Nije li na području Slovenije, Istre pa duž jadransku obalu kršćanstvo šireno iz Akvileje? Dakle, ne samo i isključivo Rima, već Akvileje, koja je, ako se ne varam bila saveznica sa Franačkom državom?

 

[Лекизан]

Nije li na području Slovenije, Istre pa duž jadransku obalu kršćanstvo šireno iz Akvileje? Dakle, ne samo i isključivo Rima, već Akvileje, koja je, ako se ne varam bila saveznica sa Franačkom državom?

Наравно Аквилејски патријарх је чак постављао и архиепископа у Задру неко време ако се не варам, а хрватски владари касније када сопственог архиепископа нису успели да добију од Рима, случај кнеза Бранимира, обратили су се управо франачкој цркви али без успеха поново, међутим хришћанство се на овим просторима ширило пре свега из римским црквених центара Сплита односно Салоне и Дубровника односно Епидаура.
Не видим и даље због чега би се једна крстионица приписивала франачком утицају.
И да подсетим да је црква тада била јединствена али су неспоразуми настајали по питањима јуристикције појединих црквених центара.

 

[Sin_tisućljetne_kulture]

За овог Константиновог Вишеслава се јако добро зна чији је био, а за неког другог ја нисам чуо а ти?
Тешко да је тако јер су Франци јако добро знали ко их окружује.Сажето је све у једној реченици јер хроничар има Људевитов устанак и његов слом у првом плану док су Срби - силан народ који држи велики део Далмације - у другом плану.Срби су за разлику од Хрвата поданици византијског цара и зато се Људевит и склонио међу њих јер се тамо осећао сигурно од франачке руке.Уз то Константин век касније потврђује овај цитат јер и он види Србе управо на тим просторима, и описује их подробније, наравно за један век што шта се могло издешавати али то не умањује тачност овога навода.

"Kako natpis i okolnosti nalaza ne dopuštaju da se krstionica poveže s Hrvatskom, nema temelja tvrdnji da je Višeslav bio hrvatski knez, kao što se često može naći u starijoj historiografiji.Ne može se dokazati ni Kukuljevićeva tvrdnja da je Višeslav bio otac zahumskoga kneza Mihajla Viševića, kao ni drugi pokušaji njegove identifikacije. Sigurno je samo da je bio knez neke slavenske skupine na području na kojem su Karolinzi u prvim desetljećima IX. st. širili kršćanstvo."
http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=64862
Дакле ако се већ сугерише да Вишеслав не може да буде кнез једне словенске скупине која носи хрватско име онда је ред да се каже и да су друга таква словенска скупина управо Срби јер за неке треће Словене ја опет нисам чуо, а када се томе дода и Константинов рад ствар постаје врло извесна.Уз то какве везе ова крстионица има са Францима како је наведено на екциклопедији, када се хришћанство на овим просторима пре свега ширило из Рима и то су радили римски епископи а не франачки.
А да тебе не боли истина?

Тако да ово није тачно.

Ne može se povezati Krstionica sa Višeslavom iz DAI. Nema dokaza da je to isti. Ja i Slaven smo raspravljali već o tome.
Srbi su toliko silan narod da se spominju u samo jesnoj rečenici? Nema logike u tome...
Ček kak sad citiraš HR enciklopediju kad si maloprije rekao da nije vjerodostojna?

 

[Лекизан]

Ne može se povezati Krstionica sa Višeslavom iz DAI. Nema dokaza da je to isti. Ja i Slaven smo raspravljali već o tome.
Srbi su toliko silan narod da se spominju u samo jesnoj rečenici? Nema logike u tome...
Ček kak sad citiraš HR enciklopediju kad si maloprije rekao da nije vjerodostojna?

Наравно једина веза између то двоје је само име Вишеслав или Војислав и титула кнез - дух, и податак да за другог Вишеслава из тог периода не знамо, што је ипак нешто, али хрватска енциклопедија није ни споменула то, а да подсетим да су Томислава за кога није сигурно ни дали је постојао прогласили за краља!?

Наравно већ сам ти објаснио због чега, не читаш.Хрвати се рецимо уопште и не спомињу у било којој франачкој хроници а знамо да су Франци владали Хрватима дуже време, шта мислиш због чега?

Па није, зато ти и показујем мањкавост и селективност овог текста на енциклопедији, да не говоримо о томе шта би то била "Хрватска" почетком 9. века па се крстионица не може повезати са њом!?

Ниси ми одговорио на питање да ли си чуо за још неког кнеза Вишеслава са краја 8. и почетка 9. века?

 

[haeul]

Хрватске тврдње се отприлике своде на: 'крстионица је наша, што значи да је реч о неком нашем Вишеславу, а пошто је Вишеслав један од нас, онда је и крстиница наша'. Хрватска историографија. Отприлике као оно када за натпис исписан ћирилицом тврде да је рукодело хрватског "попа глагољаша".

 

[STOJAN JAKOVIĆ]

Ово је немачка карта Србије у време цара Душана!!! Знам да није тема, али хоћу да кажем колико је наша историја фалцификована и колико обилује лажима или полу истинама.

 

[Mrkalj]

Srbi su toliko silan narod da se spominju u samo jesnoj rečenici? Nema logike u tome...

Jače li terminologije...

- - - - - - - - - -

Хрватске тврдње се отприлике своде на: 'крстионица је наша, што значи да је реч о неком нашем Вишеславу, а пошто је Вишеслав један од нас, онда је и крстиница наша'. Хрватска историографија. Отприлике као оно када за натпис исписан ћирилицом тврде да је рукодело хрватског "попа глагољаша".

Postoji značajan kvantum primarnih istorijskih i arheoloških izvora koji prvi put na scenu naučne javnosti stupaju sa osnivanjem NDH. Treba obratiti pažnju na njih, i ne bi bilo loše posvetiti im posebnu publikaciju.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Наравно једина веза између то двоје је само име Вишеслав или Војислав и титула кнез - дух, и податак да за другог Вишеслава из тог периода не знамо, што је ипак нешто, али хрватска енциклопедија није ни споменула то, а да подсетим да су Томислава за кога није сигурно ни дали је постојао прогласили за краља!?

Наравно већ сам ти објаснио због чега, не читаш.Хрвати се рецимо уопште и не спомињу у било којој франачкој хроници а знамо да су Франци владали Хрватима дуже време, шта мислиш због чега?

Па није, зато ти и показујем мањкавост и селективност овог текста на енциклопедији, да не говоримо о томе шта би то била "Хрватска" почетком 9. века па се крстионица не може повезати са њом!?

Ниси ми одговорио на питање да ли си чуо за још неког кнеза Вишеслава са краја 8. и почетка 9. века?

Lekizane, ovde što je ključ jeste hronološka datacija krstionice.

Ukoliko je zaista iz početka VIII kako vidim da se u najnovije vreme tvrdi, onda neće biti. Ako je od kraja, onda je verovatnoća da je to ovaj srpski vladar izuzetno ogromna.

P. S. Koliko vidim, nešto je više za ovu krstionicu bilo interesa u XIX stoleću.

 

[NickFreak]

Ne može se povezati Krstionica sa Višeslavom iz DAI. Nema dokaza da je to isti. Ja i Slaven smo raspravljali već o tome.
Srbi su toliko silan narod da se spominju u samo jesnoj rečenici? Nema logike u tome...
Ček kak sad citiraš HR enciklopediju kad si maloprije rekao da nije vjerodostojna?

Боље немој пошињати на тај начин јер одмах морамо посумњати у силност народа који није завредео ни једне реченице у истом документу.
У документу имаш много о северним Србима који су ближи сусед Франака и вечити непријатељ који су у више наврата и поражавали Франке и упадали им у териториу.
Због тога је Карло Велики морао створити разграничење лимес сорабус како би забранио наоружавање северних Срба и Словена , даке нико и м није смео продавати оружје.
Тако нешто обесмишљава хрватску енциклопедију да су Срби могли доћи као љути непријатељи франака иницијативом тих истих Франака који их досељавају на Илирик.
То нема никаквог смисла.