Krstionica kneza Vojislava

Судеће по Марку Алексићу тај српски владар Захумља се није презивао Вишевић него Вишебуђ, забуна је настала погрешним читањем његовог патронима.

Ти си ми рекао да му је то Александар Лома рекао али ја од њега то нисам чуо.
Он ке поменуи сарадњу и помоћ Коматине ксо и Ломе у погледу Чучимира , Тиђимира касније Туегомира по Ломи такође да је име Милинге уз џјезерите тскође германског порекла.
Међутим када се проучи етногенеза Словена они су у два наврата асимиловали Келте језички преузимајући Латен културу. Касније и Иранаца , Сармата и Скита.
Зсправо пос)едес фаза је била франачко заустављање на Алби али само језичко. Словени су живели у великом броју у Тирингији.
Северни Срби не припадају словенском антрополошком типу већ келтском исти је случај и са Чесима.
 
Aaa дакле Хравти су дошли у време Ираклија као и Срби јер је Порфирогенит тако написао!
А ови Лицики Лужички Срби су доли са Францима јер Порфирогенит тако не пише?
Јел ти уопште знаш како је зачета хрватска држава и под чијем влашћу до доласка Мађара?

Netacno. Hrvati nisu dosli kad i Srbi izricito po Porfirogenitu.
Hrvati su prije svega dosli u Dalmaciju, i dosli su prije nego je srpski princ trazio zastitu Iraklija u Solunu. A tek onda nakon sto su dobili zastitu, zivjeli u Solunu, i odlucili ici nazad u Bojku, tek onda su dosli u primorske krajeve. Dakle nisu zajedno dosli po Porfirogenitu.

Drugo, Srbi su vec bili u Dalmaciji u vrijeme Iraklija i nisu dosli u Dalmaciju.
To znamo po Knjizici o Gotima. Kada se stvara Hrvatska Banovina u primorju, tada se stvara i Srbija, u istoj Kraljevini, pod Svetoplekom. Hrvatska banovina je stvorena u vec postojecoj Kraljevini usljed poziva Iraklija, i tada je stvorena i Srbija.
Kada jedan od srpskih princeva odlazi u Solun, on dolazi iz Srbije, Srbija vec postoji u DAI kad oni dolaze u Solun iz Srbije. I Hrvatska banovina u primorju dakle vec postoji. To je nakon Svetopleka kad ovi iz Bojke dolaze u Solun.

Trece. Vladari Visevici u Zahumlju su posebno naznaceni.
Drugaciji su od Srba koji su tamo u Zahumlju. Zovu se drugacije, specificno Luzicani. Imaju posebno porijeklo, sa VIsle, ne iz Bojke ili od solunske loze, nego od loze sa Visle. I ime im je drugacije zbog fonetike Bouseboutze, Woiscewoiczi. Potpuno nedosljedno srpskim vladarima i imenima tog vremena i unazad do Cudimira i Vidimira i Vidigoja i Valamara. I drugacije se ophode prema Kraljevini, rade protiv Kralja.

Cetvrto. Novo ime i nedosljedno srpskim vladarima ukazuje na nedavan dolazak Visevica sa Visle.
A tome u prilog ide slamanje Velike Moravske pod Francima sve do Visle, i kod nas u Panoniji i Dalmaciji pod Turcima, Bugarima, Romejima, u 8. i 9. vijeku, i u untrasnjim bunama i prevratima, na primjer protjerivanje Kralja Radoslava u Rim.

Peto. Ston nije u Paganiji. Ston je u Zahumlju i kod Porfirogenita.

Na kraju, ja nemam pojma kad je ta luzicka dinastija dosla u Zahumlje, ali je dosla dakle prije 900. godine. A njihov novitet i razlicitost od srpskih dinastickih imena, koja da napomenem vladaju i u Bosni i u Hrvatskoj, ali eto ne u Zahumlju, ukazuje na njihov nedavni dolazak u odnosu na dogadjaje oko 900. godine.
A ti postavi teze zasto mislis da su pozvani od Iraklija kao Hrvati, a bili u to vrijeme franacki saveznici, kada Franci upadaju kod nas tek oko 800. godine. Kako to objasnjavas ja ne znam.
 
Poslednja izmena:
Нисам ни рекао да је Стон у паганији показао сам нстпис у којем слави победу над Грком.
Објаснио сам ти зашто мислим да је имао неку власт над Паганијом јер су они били најбољи гусари са најбољом флотом.Тог млетсчког Дужда су пресрели негде у околини Сплита.
Иначе том одлуком Сплитског сабора да се Стонска бискупија припоји Сплиту који је под папом Котор који је био главни за наше крајеве или пак једнак Дубровнику ипак се подређије Дубровнику. То је слика 10. века.
Ту почињу корени ткз"црвене Хрватске" јер неминовно након 1054. ови Срби католици ће постати полако Хрвати.
Босна је остала у саставу Дубровника а Василије 2 бугароубица уништава Самуилову државу све цркве је вратио васељенским саборима осим бугарске-Охридске епископије коју није вратио већ подредио цару.
О Србији нема података осим Дукљанина који описује царев поход на Рашку.
Василије 2 је спојио Рашку и Бугарску у једну цркву.
Зато ће се у време Немање појавити спор са Дубровником који истиче право на Србију где после епископу Андрији стиже објашњење да његове буле за Србију се у ствари односе на Босну цитирајући "земља Босна која се још Србијом зове" .
Има о рупу у црквеној историји 11. века где се ништа не зна.
Имамо појаву Драчке митрополије где су сви слободни римски градови припојени Дукљи којој је додата епископија Лонгодокле у унутрашњости у 10. веку они не припадају Дукљи она је изразито континентслна и формира се у залеђу црквених центара као и Србија.
Нисам сигуран да је у 10. веку било неке природне границе између Србије и Дукље или Рашке и Дукље.

Што се Хрвата тиче верујем да је један мали пук који је припада великој Бугарској насељен у Далмацију где су се борили и помешали са Аварима.
Међутим то је јако мали број који нема политичку организацију.
Франсчки Анали не знају за Хрватску нити на северу нити у Далмацији а франсчка интересна зона је Далмација.
Они примају делегације одбегле од Бугара , у Панонији једну делегацију Словена коју ће представљати Абодрити-Браничевци и Сораби и делегацију Авара коју ће представљати Боеми и Велети.

За ова 4 народа Ајхард виограф Карла Великог и Луја Ћелавог да је цар ратовсо 40. година да је многе веће народе победио или су му се предали само ове није Абодрите , Сорабе , Боеме и Велете по језику слични по навикама другсчији.
Иста фантастична четворка води ратове са Францима на северу.
Абодрити живе уз саме Србе на Алби где после смрти српског краља владаће једно време абодритски краљ то је све јако добро описано у франсчким аналима.
Дакле Борна долази из источне Србије ксо дукс Тимочана и Гундускана. Гундускане су покушали пронаћи у Далмацији хрватској али Тимочане не могу ван Тимока.
Људевит Посавски је представљен као дукс горње Лапоније.
Борна за кратко време постаје дукс Либурније затим дукс читаве Далмације.
Био је десна рука 2 Каролинга Лука Ћелавог.
Где су чак били под франсчком црквом.
Међутим хрватско име не постоји још испливаће први пут негде крајем 9. почетком 10. века.
У Порфирогенитово време већ постоји међутим он ову историју анахроно врсћа ентитетима који нису носили хрватско име али су створили хрватску ултра латинску франсчку творевину.

Јако ми је тешко да главни савезник и штићеник Хрвата не познаје хрватско име.

Нестор Кијевски их лоцира источније међу источним Пољанима који су се населили на запад
Сасвим могуће да имамо један талас из Пољске који су регрутовали Франци који још појачава тај етноним вероватно и ове Хрвате који су сад Словени..
Слом аварскиг каганата је условио сеобе затим пропаст Великоморавске да тај профраначки протекторат надвлада именом Хрвати.

Са друге стране Срби и Бугари су усисали сва словенска племена која су била антифраначка и антибугарска.

Слично је и на северу од тог великог антифраначког блока остају само Срби нема моћних Велета и Абодрита као ни на југу од њих остају само Срби од Боема настају Чеси.
 
Иначе том одлуком Сплитског сабора да се Стонска бискупија припоји Сплиту који је под папом Котор који је био главни за наше крајеве или пак једнак Дубровнику ипак се подређије Дубровнику. То је слика 10. века.

Међутим за време Вишетина су се десиле неке судбоносне промене по српски приморски живаљ.

Одлуком Сплитског сабора Стонска епископија ће припасти Сплиту а Которска Дубровнику.

DUBROVACKA NADBISKUPIJA: Neznam kad je stvorena, crkvene stvari me generalno ne zanimaju, nemam pojma o tome, ali me ne cudi da je mozda postala nadbiskupija jer je Velikomoravska Kraljevina unistena, i misevi kolo vode.

Dubrovnik je stavljen pod splitsku nadbiskuju u Velikoj Moravskoj u vrijeme stvaranja banovina 600. godine. Preciznije po KoG nadbiskupija je bila u Solinu a Split je bio pod Solinom i Dubrovnik je pod Solinom.
Kotor i Zahumlje gdje je Ston su bili pod Dukljanskim nadbiskupom, valjda se misli na grad Duklju, Podgoricu. Ako je Dubrovnik posebna nadbiskupija krajem 9. vijeka, onda je nadbiskupija premjetena iz Duklje u Dubrovnik. Ne cudi me za to vrijeme. A generalno me ne zanima sta i kako Papa i kardinali organizuju biskupije.

1674306191488.png


Ту почињу корени ткз"црвене Хрватске" јер неминовно након 1054. ови Срби католици ће постати полако Хрвати.

CRVENA HRVATSKA: Korjen joj ne moze biti 1054. godine.
Ne postoji Crvena HRvatska u 9. vijeku, ni 10., ni 11., ni 12. ni 13. ni ikada vise. Crvena Hrvatska se pominje u KoG kao banovina stvorena kad i Bijela Hrvatska i Bosna i Raska oko 600. godine, i nestaje.



Босна је остала у саставу Дубровника а Василије 2 бугароубица уништава Самуилову државу све цркве је вратио васељенским

BOSNA: je bila pod dukljanskom, podgorickom nadbiskupijom. Dakle, ako je pod Dubrovnikom u 9. vijeku, onda je to jos jedan dokaz da je nadbiskupoja premjestena u Dubrovnik iz Duklje. Uglavnom, ja ne znam je li to tacno, i ne zanima me. Zanima me samo jesu rimski svestenici otimali od Kraljevine, jesu li kriminalci. A gdje im je nadbiskupika, to me ne zanima.



Нисам сигуран да је у 10. веку било неке природне границе између Србије и Дукље или Рашке и Дукље.

Vjerovatno si u pravu. To je doseljdno i kasnijim dogadjajima iz 11. i 12. vijeka.



Што се Хрвата тиче верујем да је један мали пук који припада великој Бугарској насељен у Далмацију где су се борили и помешали са Аварима.
Међутим то је јако мали број који нема политичку организацију.
Франсчки Анали не знају за Хрватску нити на северу нити у Далмацији а франсчка интересна зона је Далмација.
Они примају делегације одбегле од Бугара , у Панонији једну делегацију Словена коју ће представљати Абодрити-Браничевци и Сораби и делегацију Авара коју ће представљати Боеми и Велети.

За ова 4 народа Ајхард виограф Карла Великог и Луја Ћелавог да је цар ратовсо 40. година да је многе веће народе победио или су му се предали само ове није Абодрите , Сорабе , Боеме и Велете по језику слични по навикама другсчији.
Иста фантастична четворка води ратове са Францима на северу.
Абодрити живе уз саме Србе на Алби где после смрти српског краља владаће једно време абодритски краљ то је све јако добро описано у франсчким аналима.
Дакле Борна долази из источне Србије ксо дукс Тимочана и Гундускана. Гундускане су покушали пронаћи у Далмацији хрватској али Тимочане не могу ван Тимока.
Људевит Посавски је представљен као дукс горње Лапоније.
Борна за кратко време постаје дукс Либурније затим дукс читаве Далмације.
Био је десна рука 2 Каролинга Лука Ћелавог.
Где су чак били под франсчком црквом.
Међутим хрватско име не постоји још испливаће први пут негде крајем 9. почетком 10. века.
У Порфирогенитово време већ постоји међутим он ову историју анахроно врсћа ентитетима који нису носили хрватско име али су створили хрватску ултра латинску франсчку творевину.


Hrvati i sve ovo gore i ja sto sam pisao je za temu o Hrvatima. Pa cu tamo pisati.
 
DUBROVACKA NADBISKUPIJA: Neznam kad je stvorena, crkvene stvari me generalno ne zanimaju, nemam pojma o tome, ali me ne cudi da je mozda postala nadbiskupija jer je Velikomoravska Kraljevina unistena, i misevi kolo vode.

Dubrovnik je stavljen pod splitsku nadbiskuju u Velikoj Moravskoj u vrijeme stvaranja banovina 600. godine. Preciznije po KoG nadbiskupija je bila u Solinu a Split je bio pod Solinom i Dubrovnik je pod Solinom.
Kotor i Zahumlje gdje je Ston su bili pod Dukljanskim nadbiskupom, valjda se misli na grad Duklju, Podgoricu. Ako je Dubrovnik posebna nadbiskupija krajem 9. vijeka, onda je nadbiskupija premjetena iz Duklje u Dubrovnik. Ne cudi me za to vrijeme. A generalno me ne zanima sta i kako Papa i kardinali organizuju biskupije.

Pogledajte prilog 1286572



CRVENA HRVATSKA: Korjen joj ne moze biti 1054. godine.
Ne postoji Crvena HRvatska u 9. vijeku, ni 10., ni 11., ni 12. ni 13. ni ikada vise. Crvena Hrvatska se pominje u KoG kao banovina stvorena kad i Bijela Hrvatska i Bosna i Raska oko 600. godine, i nestaje.





BOSNA: je bila pod dukljanskom, podgorickom nadbiskupijom. Dakle, ako je pod Dubrovnikom u 9. vijeku, onda je to jos jedan dokaz da je nadbiskupoja premjestena u Dubrovnik iz Duklje. Uglavnom, ja ne znam je li to tacno, i ne zanima me. Zanima me samo jesu rimski svestenici otimali od Kraljevine, jesu li kriminalci. A gdje im je nadbiskupika, to me ne zanima.





Vjerovatno si u pravu. To je doseljdno i kasnijim dogadjajima iz 11. i 12. vijeka.






Hrvati i sve ovo gore i ja sto sam pisao je za temu o Hrvatima. Pa cu tamo pisati.
Јој извини стварно не могу да ти одговарам на ово нема никаквве Великоморавске 600. године.
Није постојала Дукљанска надбискупија у време Бодина је узигао антипапа и то није признато. Покушао је Вукан Немањић да се позове на исти фалификат па је папа забранио да Барском бискупу дају огртач док се ствар не испита јер нема никаквих информација да је Далмација била икад подређена Бару.
Друго Дукља добија Бар , Будву , Котор , Улцињ и све приморске градове у 11. веку у оквиру Драчке митрополије коју су створили Комнени.
 

Nova studija potvrdila srpsko poreklo krstionice kneza Višeslava​


Maja Miljević-Đajić 12/01/2023 3 min read


Viseslavova_krstionica2-Roberta-F.-Wikipedia.jpg


Krstionica kneza Višeslava (izvor: Wikipedia, foto: Roberta F.)


Krstionica kneza Višeslava, s kraja 8. i početka 9. veka, ima sprsko poreklo. O Višeslavovoj krstionici se raspravlja od njenog otkrića. Ona budi znatiželju arheologa, istoričara, drugih istraživača, ali i šire javnosti.
U naučnim krugovima dugi niz godina se vodi rasprava o tome da li se na krstionici spominje hrvatski ili srpski knez Višeslav.
Hrvati veruju da je ona preneta iz Nina 1746. godine u Veneciju, gde je i otkrivena 1853. godine. Međutim, arheoloških i drugih dokaza nije bilo da se krstionica nalazila u Ninu. Danas se nalazi u Muzeju hrvatskih arheoloških spomenika u Splitu.
Sa druge strane, sprski istoričari i arheolozi veruju da je reč o srpskom knezu Višeslavu poznatom iz spisa De administrando imperio vizantijskog cara Konstantina VII Porfirogenita iz 10. veka. Dok se nigde u istorijskim ili bilo kojim drugim izvorima ne spominje hrvatski knez Višeslav.

O krstionici​

Krstionica kneza Višeslava otkrivena je u Gradskom muzeju Korer Veneciji 1853. godine. Na njoj se nalazi natpis koji svedoči da ju je naručio sveštenik Jovan u vreme kneza Višeslava. U natpisu se govori o nameni krstionice da se u njoj kršteni očiste od grehova i spasu ispovedajući Svetu Trojicu, a sveštenik Jovan je u vreme vladara Višeslava („DVCI VVISSASCLAVO“), posvećuje Svetom Jovanu Krstitelju.
Prema stilskim odlikama datuje se u kraj 8. i početak 9. veka.

Poreklo krstionice kneza Višeslava​

U najnovijem radu istoričar Predrag Komatina razmatra epigrafske karakteristike natpisa na krstionici i iznosi pretpostavke da bi se krstionica mogla pripsati „kotorskoj klesarskoj radionici iz vremena episkopa Jovana“.
logo_1622673_web-2.jpg
Krstionica kneza Višeslava (Јанковић 2007, сл. 90)
Autor se u radu osvrnuo i na pretpostavke arheologa Đ. Jankovića, a koji je delio isto mišljenje o poreklu krstionice. Pokojni profesor je ukazao na epigrafsku sličnost krstionice sa onim ukrasima u ruševinama Manastira Sv. Arhanđela na Svetomiholjskoj Prevlaci kod Tivta u Boki Kotorskoj. Janković je na taj način hteo da locira prvobitnu lokaciju krstionice u ovom manastiru. Što je verovatno i uspeo.
Takođe, autor je u radu prihvatio i mišljenje arheologa M. Aleksića da je reč o srpskom knezu Višeslavu koga spominje Konstantin VII Porfirogenit.
Prema istoričaru Komatinu krstionica pokazuje sličnosti i podudarnosti sa natpisom kotorskog episkopa Jovana na arhitravu u kotorskoj Katedrali Sv. Trifuna iz 805. godine. Prema tome krstionica se može pripisati klesarskoj radionici kotorskog episkopa Jovana. Istovremeno ovoj radionici je savremena i splitska.
Epigrafske sličnosti između natpisa na dva pomenuta spomenika su dovoljne da navedu na pretpostavku da su ih klesali majstori školovani u istoj klesarskoj školi. Izvesno je da krstionica ne potiče iz samog Kotora, jer bi u tom slučaju natpis na njoj bio datiran vladavinom savremenog vizantijskog cara, kao i drugi kotorski i južnojadranski natpisi, ali je nesumnjivo da potiče iz Boke Kotorske, a da li se prvobitno zaista nalazila u benediktinskom Manastiru Sv. Arhanđela na Svetomiholjskoj prevlaci kod Tivta, prvobitno podignutom upravo početkom 9. veka, ostaje da se potkrepi novim nalazima”, zaključuje autor u svom radu.

 

Back
Top