Blockchain i kriptovalute su usko povezane, a pošto je
bitcoin najpoznatija kriptovaluta i sigurno ste čuli za nju, pojasnićemo Vam kako funkcioniše Bitcoinov blockchain.
Blokchain je baza podataka svih transakcija koje su zabeležene u bitkoinovom sistemu. Ta baza podataka se ne nalazi na jednom mestu, već je čine manje baze (blokovi) koje su međusobno digitalno povezani, a koji sadrže informacije o digitalnim transakcijama bilo koje vrste.
Dakle, bukvalno prevedeno:
blokchain je lanac blokova – kod bitcoina se transakcije pakuju u blokove, a blokovi se vezuju u lanac.
Ima li posrednika u blockchain tehnologiji?
Ima, ali se razlikuju od posrednika u banci, pošti i drugim institucijama. Zamislimo da šaljete novac prijatelju preko neke banke, sa Vašeg računa se novac skida i zatim prebacuje na njegov. Vi imate poverenje u službenika banke da će transakcija biti obavljena, a banka naplaćuje svoju uslugu i utiče na cene.
Kod bitcoina stvari funkcionišu malo drugačije i posrednici ne mogu da utiču na transakciju, taj problem je rešen matematičkim algoritmom.
Članovi mreže koji vode evidenciju transakcija u bloku ga verifikuju i zaključavaju. Za ovaj njihov rad mreža ih nagrađuje bitcoinom i taj proces nazivamo
rudarenje (cryptocurrency mining).
Po čemu je Blockchain tehnologija posebna?
Po tome što nije moguće promeniti podatke koji su upisani u blockchain, jer je nemoguće promeniti sadržaj jednog bloka, a da se ne promeni sadržaj svih blokova koji idu nakon njega.
Kada neko pošalje bitcoin sa jedne adrese na drugu, transakcija je vremenski obeležena i zabeležena kod svakog učesnika sistema
.
Niko ne može da prevari sistem i pošalje nešto što nema u svom vlasništvu jer:
- ne bi bio sihronizovan sa ostalim učesnicima sistema i evidencijom transakcija;
- pravila su definisana na početku i implementirana su kroz programski kod.
Za vezivanje blokova koristi se
kriptografija, preciznije HASH funkcija. Svi korisnici Bitkoina su povezani u peer-to-peer mrežu i svaki korisnik predstavlja jedno čvorište (node) te mreže. Pošto je peer-to-peer mreža takva da svaki korisnik može biti direktno povezan samo sa nekoliko drugih korisnika, to znači da je sa svima ostalima povezan indirektno i da ne postoji centralni server,
što znači da je bitcoin decentralizovan.
Da li su podaci o Blockchainu javni?
Jesu i svako može da vidi sadržaj blockchaina i sve transakcije ikada zabeležene, s tim što se ljudi kriju iza brojeva, tako da transakcija izgleda ovako :
Korisnik
686247761483 šalje korisniku
42267915241 300 evra
Korisnik
250370301634 šalje korisniku 25442798384 150 evra
Svaki korisnik bitkoina ima
privatni ključ, javni ključ i bitkoin adresu. Privatnim ključem se potpisuju transakcije sa bitkoin adrese koja je za taj ključ vezana. Zamislite da je bitkoin adresa vaš broj bankovnog računa, a privatni ključ vaš pin kojim verifikujete plaćanja sa tog računa.
Privatni ključ čuvajte kao oči u glavi, jer za razliku od pina koji će Vam banka ponovo dati, privatni ključ je nemoguće povratiti ako se izgubi.
Šta bi uvođenje Blockchain-a promenilo u društvu?
Blockchain je odlično rešenje ukoliko postoji potreba da baza podataka bude decentralizovana i da se postigne veća bezbednost i sigurnost podataka.
Bankovni računi, tajne državne informacije i drugi centralizovani podaci lako mogu biti hakovani. Međutim, ukoliko slično pokušate sa Blockchain-om morali biste da hakujete čitav lanac blokova, što je gotovo nemoguće.
Uvođenje blockchain tehnologije smanjilo bi korupciju, broj zaposlenih posrednika u institucijama, krađu podataka… Deluje da bi se mnogi današnji problemi rešili, ostaje da vidimo da li će ideja zaživeti
.
Nadamo se da smo vam koliko toliko približili Blockchain tehnologiju i način na koji ona funkcioniše, iako je tema zaista opširna i nemoguće je pokriti je jednim tekstom. Ukoliko vi imate neko iskustvo ili mišljenje na ovu temu, podelite sa nama u komentarima.
)
