Свети Василије Велики у свом Шестодневу пише:"Они који не прихватају општа и уобичајена значења штива, веле да вода није вода него неко друго суштаство, па растиње и рибе тумаче по сопственом нахођењу... Међутим, када ја чујем реч трава имам на уму траву; или кад чујем растиње или риба или звер или стока, све то како је речено тако и примам јер ја се не стидим еванђеља (Рим. 1,16)... Чини ми се да има неких који то нису схватили, те су, вођени властитом памећу, узели на себе да ономе што је у Писму речено придодају неку тобожњу озбиљност, наводећи низ извештачених доказа и алегоријских тумачења. То би значило чинити себе мудријим од речи Светога Духа и, под видом тумачења, уводити властита схватања. Према томе, схватићемо штиво онако како је написано."
4. Свети Јефрем Сиријски каже нешто слично у свом Коментару на Књигу Постања:
"Нико не сме да мисли да је шестодневно стварање алегорија; није дозвољено да се тако говори, као да је оно, што је према опису створено током шест дана, створено у једном тренутку, нити као да су у овом опису представљени само називи који или ништа не означавају или пак означавају нешто друго. Напротив, као што су небо и земља који су првобитно створени уистину небо и земља а не нешто друго што се подразумева под именом неба и земље, тако треба да се зна да и оно, што је речено о свему осталом, створеном и устројеном након стварања неба и земље, не садржи у себи само празне називе и да сили тих назива одговара сама суштина створених природа (елемената, стихија)."
