КРЕАЦИОНИЗАМ

[eremita]

ЈЕРОМОНАХ СЕРАФИМ РОУЗ
ПОСТАЊЕ, СТВАРАЊЕ И РАНИ ЧОВЕК
Православно Хришћанско становиште




ПРВИ ДЕО - ШЕСТ ДАНА СТВАРАЊА

1. Увод

Проучимо сада светоотачки образац Шестоднева. Ми се нећемо бавити покушајима да погодимо "колико дуго" су ти дани трајали, иако ћемо до краја овог курса створити представу о томе како су Оци гледали на њихову дужину. Многи фундаменталисти сматрају да ће њихово дословно тумачење Књиге Постања бити изгубљено уколико се ти дани не прихвате као временски периоди од 24 часа. Многи други, који би желели да помире Књигу Постања с модерном теоријом еволуције, мисле да њихове наде почивају на прихватању тих дана као милиона или билиона година, тако да би се могли ускладити с наводним геолошким открићима. Мислим да са сигурношћу можемо рећи да су оба гледишта промашила циљ.

Није реч о томе да ти дани нису могли трајати 24 часа, уколико је Бог тако благоволео. Један или двојица Отаца (св. Јефрем Сиријски, на пример) чак изричито тврде да су они уистину трајали 24 часа. Међутим, већина Отаца не каже ништа о овој теми: то није био предмет расправе у њихово време и чини се да нису ни имали намеру да временску скалу нашег палог света пројектују на изванредне и чудесне догађаје који су се збили током тих Шест дана.


Уколико не постоји потреба да се Шест дана Стварања одреде као дани који су трајали 24 часа, онда је за нас сасвим немогуће и да их схватимо као милионе или билионе година, односно да их присилно уведемо у еволуциону временску скалу. Догађаји Шестоднева се, једноставно речено, уопште не уклапају у еволуциону слику. Као прва жива бића, у Књизи Постања се помињу трава и дрвеће на сувој земљи. Живот се није најпре појавио у мору, како тврди еволуциона теорија. Те копнене биљке постојале су читав дан ("билионе година") пре него што је било створено сунце, док према свакој еволуционој концепцији сунце претходи и самој земљи[1]. Сваки разборит и објективан посматрач мораће да закључи да се Шест дана Стварања, уколико представљају истинит извештај а не творевину произвољне уобразиље или спекулације, једноставно не уклапа у еволуциони оквир. Према томе, нема потребе да тих Шест дана схватимо као билионе година. Касније ћемо видети како светоотачки опис ових дана чини ово тумачење сасвим немогућим.



Еволуциона теорија очигледно говори о нечему другачијем од онога о чему говори Шестоднев.

Истинита је чињеница да нам ниједна научна теорија не може ништа рећи о тих Шест дана. Наука покушава да објасни (некад са већим, а некад са мањим успехом) промене у овом свету, засноване на пројектовању природних процеса који се данас могу посматрати. Међутим, Шест дана Стварања не представљају природни процес, будући да представљају оно што се збило пре него што су светски природни процеси почели да делују. Они су дело Божије и чудесни су по самој дефиницији, што значи да се не уклапају у природне законе који владају светом какав данас видимо[2]. Уколико уопште можемо да знамо шта се догађало током тих Шест дана, онда за то сигурно не треба да захвалимо научним пројекцијама и спекулацијама него искључиво откровењу Божијем. У том погледу, модерни научници нису далеко од древних твораца митологија и спекулација о космосу. Писци коментара на Књигу Постања наглашавају ову тачку. Свети Јован Златоусти каже:


"Шта дакле значи то да је најпре било небо а затим земља, што је најпре

постављен кров па тек након тога темељ? Бог није потчињен природној нужности: Он није потчињен законима умећа. Воља Божија је Творац и изумитељ и природе и умећа и свега постојећег!"[3]


Говорећи о петом дану Стварања, исти Отац каже:
"Данас, дакле, Бог прелази на воде и показује нам како оне Његовом речју и заповешћу дају животиње са душом... Која ће реч, реци ми, моћи да досегне то чудо?"[4]


У свом Шестодневу, св. Василије учи да у трећем дану није постојала природна потреба да воде потеку доле. То је закон нашег сопственог света али тада још увек није постојао закон, док није дошла заповест Божија:
"Можда ће неко поврх осталог упитати и ово: најпре, зашто оно природно својство воде да се слива низ косине Писмо приписује Творчевој заповести? .. Ако, дакле, то представља природно својство воде, сувишна је заповест која вели да се она сабере на једно збориште... На ово питање одговарам овако: наравно да си ти упознао кретање воде након Господње заповести, и да си видео да се она разлива и нема ослонца у себи, то јест да се по својој природи слива низ стрмине и тече ка дубинама. Међутим, какву силу кретања је вода имала пре тога, односно пре него што јој је та заповест начинила пут - то ни ти сам не знаш, нити си чуо икога ко зна. Схвати, дакле, да глас Божији одређује природно својство ствари, а заповест, која је тада творевини упућена, дала је стварима које су саздаване природне законе којима ће оне касније бити устројаване."[5]

Нема сумње да се овде налази један од главних сукоба између научне теорије и религиозног откровења. Током Шест дана, начињена је и сама природа. Наше садашње знање о природним законима вероватно нам не може рећи како су створени сами ти закони. Субјект крајњег порекла, почетка и постања свих ствари налази се изван научне сфере. Када научник ступи у ову област, он нагађа и спекулише као и било који древни космолог, и то не само да га одвраћа од његовог озбиљног рада на проучавању природних процеса овога света него га, истовремено, чини и супарником религиозног откровења које је једини могући извор нашег истинског знања о почетку ствари, као што је и наш једини извор знања о крају свих ствари.



Свети Василије пише:
"Нама предстоји да испитамо и размотримо питање о устројству васељене и о постанку света, а наше истраживање не заснива се на мудрости овога света, већ на ономе чему је Бог научио Свога слугу (Мојсеја), говорећи му лицем у лице, а не у каквим загонеткама."[6]


Ако се довољно смиримо и постанемо свесни да о појединостима шестодневног Стварања уистину знамо врло мало, имаћемо више могућности да о Постању разумемо оно што је у нашој моћи. Наш кључ за разумевање овог текста су Свети Оци, а не научне или космолошке спекулације.





НАПОМЕНЕ:

1. Не само "хришћански еволуционисти" него и "прогресивни креационисти", тј. креационисти који заговарају теорију о великој старости Земље покушавају да насилно уклопе ових Шест дана у еволуциону временску скалу која подразумева билионе година. На тај начин, они прекомерно искривљују извештај Књиге Постања, како би се изборили са горепоменутом контрадикторношћу. (Изд.)
2. У својим забелешкама, о. Серафим у наставку каже: "Фосилни трагови нису трагови тих Шест дана, него историје пропадљивог света након његовог стварања. Шест дана Стварања налази се изван научних посматрања и мерења и сасвим су другачији од онога што наука мери (упор. са тврдњом св. Симеона Новог Богослова о новом закону природе након Адамовог пада). Протицање њиховог времена наука не може да измери и они се не уклапају ни у једну научну теорију." (Изд.)
3. Свети Јован Златоусти: Осам омилија на Књигу Постања, 1: 3
4. Свети Јован Златоусти: Омилије на Књигу Постања, 7: 3
5. Свети Василије Велики: Шестоднев, 4: 2
6. Исто, 6:1

 

[eremita]

Verovao ili ne, ali uopste ne mislim da sam pametan, ali Jovan Zlatousti govori da je Zemlja staticna, a ti uzimas njegove komentare kao merodavne.

Ја цитирам дело јеромонаха Серафима Роуза - а он лепо објашњава о томе да и Свети Оци имају појединачно нека тумачења различита, али та тумачења нису
јеретичка.

 

[#PPP]

Ето, дивота!

Значи ви сте један БРОД ЛУДАКА који овде свако из свог бункера
и свог рова зајеб*ва поштен свет...

Ја цитирам дело јеромонаха Серафима Роуза - а он лепо објашњава о томе да и Свети Оци имају појединачно нека тумачења различита, али та тумачења нису
јеретичка.

Није реч о томе да ти дани нису могли трајати 24 часа, уколико је Бог тако благоволео. Један или двојица Отаца (св. Јефрем Сиријски, на пример) чак изричито тврде да су они уистину трајали 24 часа. Међутим, већина Отаца не каже ништа о овој теми: то није био предмет расправе у њихово време и чини се да нису ни имали намеру да временску скалу нашег палог света пројектују на изванредне и чудесне догађаје који су се збили током тих Шест дана.

Ti nekome solish pamet a tvoji Sveti Oci ne mogu da se sloze oko najvaznijih stvari. Teorija Evolucije ce biti na dnevnom redu za 5000 godina kad se odselimo sa ove planete.

 

[gost 133940]

...
шта је спорно ??? Ако си очекивао да ћу на овој теми да постављам текстове америчке секте креациониста - то је погрешно јер сам на почетку дао тумачење речи КРЕАЦИОНИЗАМ.

Naravno da je pogrešno. Tekstove o američkoj sekti kreacionista postavljaš na temi o evoluciji, a prepisuješ ih sa sajta SPC.

 

[eremita]

Naravno da je pogrešno. Tekstove o američkoj sekti kreacionista postavljaš na temi o evoluciji, a prepisuješ ih sa sajta SPC.

Хехехе.. лукаво признајем...али има у томе делимичне истине - јер текст оне Гите која је представила научнике-креационисте са кратким објашњењем њиховог рада могао би се и тако протумачити. Али, оно што ти губиш из вида или можда ниси у току, одавно постоји међу православним теолозима нешто што би могли назвати "струја" мишљења. Одавно постоји став да наука само потврђује Божије постојање (а то нема везе са овом псеудонауком) - а тај став и ја подржавам као што подржавам и све необориве научне доказе који не руше Библију јер се тиме и не баве.

 

[gost 133940]

Teodora Gita i još ne znam kako... Malkice se obrukala sa propratnim tekstovima. Malkice jer je objavljena u "Pravoslavlju". Tamo se od nje to i očekuje.

Takođe postoji i stav da su Srbi nebeski narod.
Kreacionisti često prihvataju stav da su Crnci potomci ljudi i gorila.
Postoji i stav da čovek nikada nije kročio na Mesec...

 

[eremita]

ЈЕРОМОНАХ СЕРАФИМ РОУЗ
ПОСТАЊЕ, СТВАРАЊЕ И РАНИ ЧОВЕК
Православно Хришћанско становиште




ПРВИ ДЕО - ШЕСТ ДАНА СТВАРАЊА

2. Општа запажања о Шестодневу

Шта дакле можемо да кажемо о тих Шест дана?


Прво: православац који размишља о Шест дана Стварања сасвим добро изражава наш циљ њиховог изучавања: требало би да их измеримо, али не квантитативно него богословски. Оно што је за њих важно није колико су дуго трајали него шта се током њих догодило. Они представљају извештај о шест неизмерних стваралачких чинова Божијих који су створили васиону какву познајемо. У једном тренутку исцрпно ћемо се осврнути на тих шест чинова.


Друго: као што смо видели, догађаји који су се збили током ових дана чудесни су по самој својој природи. Они нису потчињени законима природе који сада управљају светом и ми их не можемо разумети уз помоћ пројекција из нашег садашњег искуства.

Треће: Оно што снажно наглашавају Свети Оци који су писали о Постању јесте да су стваралачки чинови Божији током ових Шест дана били изненадни и тренутни.
Свети Јефрем Сиријски, који је сматрао да је сваки од ових дана трајао по 24 часа, наглашава да стваралачки чинови Божији током тих дана нису захтевали 24 часа него само један једини тренутак. Разматрајући Први дан, он каже: "Иако су и светлост и облаци створени у једном тренутку, и дан и ноћ првога дана трајали су по дванаест часова."[1]
На различитим местима свог Шестоднева, св. Василије Велики такође наглашава тренутну природу Божијег стварања. О Трећем дану стварања он пише: "На Његову реч нагрнуше све шикаре земаљске, и стаде да буја сваковрсно дрвеће... и сво жбуње наједном постаде богато грањем и лишћем, и појавише се такозване украсне биљке ... све то настало је у једном временском трену, иако га претходно не беше на земљи...[2] Heкa изникне из земље... Ова кратка заповест постаде сместа велика природа и уметничка творевина, стварајући, хитрије од наше мисли, небројано мноштво врста растиња."[3]
Свети Амвросије пише да је Мојсеј, изговарајући тако нагло У почетку створи Бог небо и земљу намеравао да изрази "непојмљиву брзину дела". Имајући на уму грчке космолошке спекулације, записао је речи које се подједнако добро могу применити и на спекулације нашег сопственог доба: "Он (Мојсеј) није очекивао закаснело и лагано стварање света путем сакупљања атома."[4]
Свети Амвросије у наставку каже: "Мојсеј затим долично додаје: Он створи, да се не би помислило како је постојало оклевање у Стварању. Осим тога, људи би такође требало да схвате колико је неупоредив био Творац који је извршио тако велико дело у најкраћем моменту Свог стваралачког чина, у тој мери да је дејствовање Његове воље претходило схватању времена."[5]
Оспоравајући учење аријанаца да је Христос "почетак" свих ствари и да је на тај начин сличан творевини, свети Атанасије Велики износи своје поимање Шестоднева и каже да су све ствари у тих Шест дана створене истовремено: "Што се тиче посебних звезда или великих светила, није се ово појавило као прво, а оно као друго него су у једном дану и на једну заповест сва она призвана у биће. Такво је било и првобитно саздавање четвороножаца, птица, риба, стоке и биљака...
Ниједно биће није створено пре осталих него су све ствари заједно почеле да постоје, одједном и на једну те исту заповест."[6]





НАПОМЕНЕ:

1. Свети Јефрем, Тумачење Књиге Постања, 1.
2. Свети Василије Велики: Шестоднев, 5: 6
3. Исто, 5:10
4. Свети Амвросије Медиолански: Шестоднев, 1: 2
5. Исто, 1: 5
6. Свети Атанасије Велики: Четири расправе против аријанаца, 2: 48, 60

 

[gost 133940]

Bila i ona antička priča o mudracima koji su potrošili tri debela dana većajući koliko bi magarac mogao da ima zuba...
(A neki tadašnji Mujo im shebo raspravu. Otišo napolje, našao magarca i prebrojao mu zube)

 

[eremita]

ЈЕРОМОНАХ СЕРАФИМ РОУЗ
ПОСТАЊЕ, СТВАРАЊЕ И РАНИ ЧОВЕК
Православно Хришћанско становиште




ПРВИ ДЕО - ШЕСТ ДАНА СТВАРАЊА

3. Зашто Шест дана?

Већ смо цитирали св. Јефрема Сиријског који каже да "није дозвољено да се тако говори као да је оно, што је према опису створено током Шест дана, створено у једном тренутку." Свети Оци су сасвим непоколебиви у својој оданости тексту Књиге Постања: кад текст каже "дан", они сматрају недозвољеним да се под тим подразумева бесконачно дуга епоха, будући да су стваралачки чинови Божији тренутни. Међутим, они сматрају да није дозвољено ни да се тих шест дана тумачи као пуко књижевно средство којим ће се изразити тренутно стварање[1]. Иако је сваки стваралачки чин тренутан, целокупно стварање састоји се од устројеног низа тих стваралачких чинова.

Свети Григорије Богослов пише: "У данима Стварања постоји нешто што је прво, друго, треће, итд, до седмог дана починка од дела. Према тим данима подељено је све што је створено, будући устројено према неизрецивим законима, али не и саздано у једном тренутку свемогућом Речју Божијом, за коју већ и мишљење или изговарање значи и извршење дела. Ако се човек најкасније појавио у свету, почаствован рукоделањем и образом Божијим, онда то ни најмање не изненађује, јер је за њега, као за цара, морало бити припремљено царско обитавалиште и цар је тек тада уведен у њега, у пратњи свих створења."[2]


Свети Јован Златоусти пише на сличан начин: "Није свемогућој руци Божијој и бесконачној мудрости било немогуће и у једном дану све да створи. И шта кажем: у једном дану? Ма и у магновеном трену. Али како ништа од онога што постоји није створио ради сопствене користи, јер Сушти Непотребити нема потребу ни за чим него све сазда по човекољубљу и доброти, Он због тога ствара део по део и јасно нас обавештава, језиком блаженога пророка, о ономе што настаде, како нас не би, пошто сазнасмо истину, поразили они који се поводе за људским расуђивањима... И зашто је, питаш се, ако је од свега часнији, човек створен касније? С разлогом је то тако. Јер као што је, када се цар намери да уђе у град, природно да копљеносци и сви други иду напред, како би цар ступио у своје одаје тек кад буду биле ваљано припремљене, тако и сада /Господ/, намеравајући да над свим на земљи постави неког цара и владара, претходно сав овај украс створи и онда приведе онога који је назначен да началствује, показујући нам тиме колико Он цени то биће."[3]


Свети Григорије Нисијски понавља исто учење према којем се човек, као цар, појавио тек након што је његово царство било припремљено за њега. Он, међутим, има још једно, мистичније тумачење низа од Шест дана које су неки покушали да протумаче као израз теорије еволуције. Погледајмо изблиза то учење. Он пише: "Писмо нам саопштава да је Божанство применило једну врсту постепеног и устројеног напредовања према стварању човека. Након што су постављени темељи васељене, као што је историја забележила, човек се није појавио одједном: претходило му је стварање животиња, претходиле су му и биљке. У вези с тим, Писмо показује да су се животне снаге измешале с вештаственим светом и да су се, у складу са степеновањем, најпре улиле у неживу природу; у наставку су напредовале ка живој природи, а затим се уздигле до умних и словесних бића... О човековом стварању казује се да је дошло на крају, као о стварању онога који је у себе упио сваки поједини облик живота, како онај из биљака, тако и онај који видимо код животиња. Он своју исхрану и раст црпи из биљног света, јер се такав ток може видети чак и у растињу, када се храна увучена његовим корењем предаје плодовима и лишћу. Своје чувствено устројство он црпи из животињског света. Међутим, његова способност мишљења и словесност не могу се преносити, и то је особит дар нашој природи... Није могуће да та способност расуђивања постоји у животу тела без постојања уз помоћ чувствовања, а како се већ зна да чувствовање постоји у животињском свету, нужно је, може се рећи, да услед тог једног услова наша душа буде у додиру са другим стварима које су с њим испреплетане. То су све оне појаве у нама које се зову 'страсти'."[4]

На крају другог описа и у другој књизи, св. Григорије закључује: "Ако нам дакле Писмо саопштава да је човек створен на крају, после сваког живог бића (бића с душом, "одушевљеног бића"), онда Законодавац не објављује ништа друго до учење о души, узимајући у обзир да оно што је савршено долази на крају, сагласно извесном нужном низу у поретку ствари... На тај начин, можемо да претпоставимо да природа прави успон и да се, да тако кажемо, креће корак по корак - при чему мислим на разна својства живота, од нижег ка савршенијем облику."[5] То је један од неколицине одломака у списима Светих Отаца у којем верници еволуционе космогоније налазе сличност са својим гледиштима. Он говори о "успону корак по корак...", "од ниже ка савршеној срорми", тврдећи да човек на неки начин учествује у животу ниже творевине. Међутим, еволуциона теорија порекла захтева много више од ових општих ставова, које нико не може да оспори. Теорија еволуције захтева да се човек покаже као потомак ниже творевине, као онај који је из ње "еволуирао". У предавањима која следе исцрпније ћемо размотрити шта Свети Оци кажу о човековом пореклу. Овде ћемо рећи једино то да св. Григорије не само да није рекао ништа што би наговестило да је веровао у таква становишта, него и да се његова остала становишта томе противе. Дакле, он је сагласан с осталим Оцима који су о Постању записали да је стварање Божије било тренутно. У истом трактату он каже да су "свака косина, падина и долина биле крунисане младом травом, и различитим плодовима дрвећа које тек што је поникло из земље а ипак је моментално нарасло у својој савршеној лепоти",[6] као и да је творевина, да тако кажемо, "сместа начињена Божанском силом, и да је на Његову заповест одмах постала."[7]
Осим тога, св. Григорије каже да је једини разлог због којег људска природа има везе с нижом творевином тај што с њом дели чувствену природу; та (људска) природа уистину потиче од оне исте земље од које су потекла и нижа створења. Тврдња да то значи да је човек "потекао" од животиња представља потпуно произвољан додатак светитељевом мишљењу. У том случају могло би се исто тако тврдити и да је човек (као и животиње) потекао од биљака, јер у себи има нешто и од њихове природе. Међутим, еволуциона теорија не учи да су животиње "еволуирале" из биљака него да су та два царства раздвојени и паралелни огранци који потичу од заједничког примитивног претка.

Мисао светог Григорија о "успону корак по корак" нипошто не указује на човеково хронолошко порекло од биљака и животиња. Напротив, она указује само на његово сродство са нижом творевином посредством заједничког својства исхране и чувствене природе, тј. особинама заједничким за сва земнородна бића и то у оном степену у којем им је Бог то дао. Он не описује човекову историју него човекову природу.
Касније ћемо одређеније видети шта је св. Григорије подразумевао под "мешањем природа", које је садржано у еволуционој теорији.




НАПОМЕНЕ:

1. У суштини, то је оно о чему погрешно учи бл. Августин. У својој књизи Дословно значење Књиге Постања он саветује (али не захтева) да се дани стварања не схвате као временски периоди него као књижевно средство којим ће се описати ангелско созерцавање чинова Стварања које се у стварности догодило у једном једином тренутку. (Изд.)
2. Свети Григорије Богослов: 44. омилија - О новој седмици, пролећу и у помен мученика Мамаса
3. Свети Јован Златоусти: Омилије на Књигу Постања, 3: 3
4. Свети Григорије Нисијски: О души и васкрсењу
5. Свети Григорије Нисијски: О стварању човека
6. Исто, 1: 5
7. Исто, 1: 5

 

[#PPP]

Imamo vec gotovo reshenje koje su godinama stvarali svi biolozi sveta, samo treba da se otvori knjiga iz biologije.
Ali lakshe je vecati na koji nachin je Bog stvorio svet... Znanje ipak nije cilj Hrishcanstva... Vazno da imaju ljubav!

 

[eremita]

Imamo vec gotovo reshenje koje su godinama stvarali svi biolozi sveta, samo treba da se otvori knjiga iz biologije.
Ali lakshe je vecati na koji nachin je Bog stvorio svet... Znanje ipak nije cilj Hrishcanstva... Vazno da imaju ljubav!

Духовито, нема шта... али проблем је што још увек НИЈЕ ГОТОВО...

 

[gost 159032]

Ја цитирам дело јеромонаха Серафима Роуза - а он лепо објашњава о томе да и Свети Оци имају појединачно нека тумачења различита, али та тумачења нису
јеретичка.

I ne mislim da u njima ima neceg jeretickog, vec pominjem da SPC i dalje koriti autoritete koji su verovali da Zemlja ne rotira, u raspravi o postanku Zemlje. Ako to nije uzeto u obzir pri razmatranju stvaranja sveta, kako ce onda prihvatiti nesto manje ocigledno.

 

[#PPP]

Духовито, нема шта... али проблем је што још увек НИЈЕ ГОТОВО...

Pa za tebe nije. Za tebe je Zemlja josh ravna plocha u centru Sunchevog sistema.
Kad stignesh u 21. vek, javi se.

 

[gost 94299]

Pa za tebe nije. Za tebe je Zemlja josh ravna plocha u centru Sunchevog sistema.
Kad stignesh u 21. vek, javi se.

Sto lezi na ledjima cetir' slona debela... da dopunim.

 

[Стевка]

 

[eremita]

I ne mislim da u njima ima neceg jeretickog, vec pominjem da SPC i dalje koriti autoritete koji su verovali da Zemlja ne rotira, u raspravi o postanku Zemlje. Ako to nije uzeto u obzir pri razmatranju stvaranja sveta, kako ce onda prihvatiti nesto manje ocigledno.

Не знам где си то нашао о ротирању Земље, имаш ли нешто конкретније да погледам...у овоме нисам то нашао или ми је пролетело...

 

[#PPP]

Не знам где си то нашао о ротирању Земље, имаш ли нешто конкретније да погледам...у овоме нисам то нашао или ми је пролетело...

Imash li dokaza da se Zemlja okrece oko svoje ose? Shta kazu Sveti Oci?
Shta uopshte kazu, kako izgleda Zemlja i da li se Sunce okrece oko Zemlje ili obrnuto?

 

[gost 159032]

Не знам где си то нашао о ротирању Земље, имаш ли нешто конкретније да погледам...у овоме нисам то нашао или ми је пролетело...

Ne moram da trazim, rotacija je prvi put javno otkrivena u 15. veku, a i iz nekih citata Jovana Zlatoustog se vidi da je i on drzao do toga da je Zemlja staticna.

Ma ne obracaj paznju sta pisem, kad ne obracas paznju ni na mnogo bitnije stvari.

 

[gost 94299]

Imash li dokaza da se Zemlja okrece oko svoje ose? Shta kazu Sveti Oci?
Shta uopshte kazu, kako izgleda Zemlja i da li se Sunce okrece oko Zemlje ili obrnuto?

Sunce oko Zemlje... ... ima jedan savremeni prorok koji zastupa tu teoriju... PPS...

 

[eremita]

Ne moram da trazim, rotacija je prvi put javno otkrivena u 15. veku, a i iz nekih citata Jovana Zlatoustog se vidi da je i on drzao do toga da je Zemlja staticna.

Ma ne obracaj paznju sta pisem, kad ne obracas paznju ni na mnogo bitnije stvari.

Па баш због читалаца као што си ти С.Роуз је и направио онолики Увод који сам поставио ради разумевања православног поимања Постања, али изгледа да не
вреди...

Хајде да пробам овако - ово је штро, али ће бити јасније:


ЈЕРОМОНАХ СЕРАФИМ РОУЗ
ПОСТАЊЕ, СТВАРАЊЕ И РАНИ ЧОВЕК
Православно Хришћанско становиште





ЈЕРОМОНАХ ДАМАСКИН - ПРЕДГОВОР ИЗДАВАЧА

15. Превасходни допринос ове књиге савременом свету

Оно што ову књигу чини јединственом није, међутим, расправа о научним темама. Као што смо видели, сада постоји обиље изврсног материјала који су објавили и креационисти и некреационисти и којим се расветљавају ове теме.
Било би боље да кажемо да ова књига даје јединствену димензију расправи о постању / еволуцији, представљајући на проницљив, исцрпан и неизвештачен начин неземаљски дух Светих Отаца којим су разумевали стварање, првостворени свет, природе створених ствари и првобитну природу човека.
Надвладавајући искушење које је потхрањивано још од детињства а то је осећање да боље познаје ствари од људи древних времена, отац Серафим је открио колико је племенит и крајње драгоцен светоотачки дух. Из његових списа јасно се може запазити да то није обичан људски дух него нешто уистину божанско.

Пророк Мојсеј, писац Књиге Постања, примио је своје сазнање о стварању кроз боговиђење (созерцање) које се на грчком назива theoria.

Свети Оци, који су коментарисали Свето Писмо, такође су били причасници боговиђења или теорије и, услед тога, они су једини поуздани тумачи Мојсејевог текста. Погрузивши се у дух Светих Отаца, отац Серафим представља модерном свету светоотачко виђење космоса, и на тај начин уздиже ову расправу далеко изнад чисто рационалистичке и научне.


Сви креационисти, било да су "библијски" или "небиблијски", могу много да науче из излагања оца Серафима. "Небиблијски" креационисти наћи ће у светоотачком учењу мистичко (тајинствено) просветљење Књиге Постања и на тај начин могу ближе сагледати ову књигу као богонадахнуто "пророштво прошлости". "Библијски" креационисти ће, исто тако, открити да светоотачко сведочанство отвара нову димензију у њиховом разумевању Библије, односно нове нивое значења које никад не би могли достићи уобичајеним егзегетичким путем[1].


Кад човек једном задобије дух Светих Отаца, као што је учинио отац Серафим, никада више неће моћи да посматра Књигу Постања као обичну алегорију. Штавише, ни садашњи свет неће моћи да посматра онако, како га је посматрао до тада. Зашто? Зато што су Свети Оци, исто као и пророк Мојсеј, сагледали свет онаквим, какав је створен на почетку. На основу сопственог опита учили су да је свет створен као непропадљив и на узвишенијем нивоу него свет који се појавио након човековог пада. Савремени Свети Отац, Варсануфије Оптински (1845-1913), изражава то на следећи начин:
"Прекрасне ствари овога света само су наговештаји оне лепоте којом је био преиспуњен првостворени свет, који су угледали Адам и Ева. Ту лепоту је уништио грех првих људи.
Замисли прекрасну скулптуру, дело великог уметника, а затим замисли да ју је неко разбио као ударцем грома. Шта ће остати од ње? Само делови. Ми можемо да их сакупимо; можемо да потражимо врат, делове руке или лице. У овим појединачним деловима, у обрисима, сачувани су наговештаји лепоте, али они више не стварају некадашњу хармонију, некадашњу целовитост и красоту. Исто тако је и грехопад првих људи уништио лепоту света Божијег, а нама су остали само његови делови, на основу којих можемо да судимо о тој првоствореној лепоти."[2]
Када је једном, током ноћи, стајао на прозору, свети Варсануфије се загледао у месец и рекао својим духовним чедима:


"Погледајте - каква слика! То нам је остало као утеха. Није чудно што је пророк Давид рекао: Развеселио си ме Господе, делима Својим (Пс. 92,4). Развеселио си ме, каже он, а то су само наговештаји оне чудесне лепоте, непојмљиве људском уму, која је првобитно створена. Ми не знамо како је онда изгледао месец, какво је било сунце, каква је била светлост... Све се то променило након грехопада."[3]
Светоотачко виђење првоствореног света било је истовремено и блесак будућег доба.

Као што каже свети Варсануфије:
"Доћи ће време светске катаклизме, и читав свет ће изгорети у пламену. Изгореће сунце, месец и земља, све ће изгорети; све ће ишчезнути и појавиће се нови свет, још лепши од онога који су созерцавали првостворени људи. Тада ће започети вечни, радосни живот, савршено блаженство у Христу. За тим блаженим животом људска душа чезне још док је овде, на земљи."[4]
................
.............
..........





НАПОМЕНЕ:

1. Списи неких креациониста садрже погрешна схватања о Светим Оцима, заснована на идеји да је хришћанство било искварено од времена св. Константина до Протестантске реформације. Надамо се да ће их ова књига охрабрити да преиспитају Свете Оце, тако да библијски креационисти, без обзира на њихово порекло, увиде да Свети Оци уистину поткрепљују становишта савремених креациониста и да уствари уздижу њихово поимање на виши ниво. Чини се да су таква преиспитивања већ започела. У Тромесечнику Друштва за истраживање Стварања (Creation Reserarch Society Quarterly) 1991. штампан je један чланак који потврђује тумачење Књиге Постања светог Василија Великог (Рано становиште о Постању - An Early View of Genesis - CRS Quarterly, vol. 27, стр.138139). Taj чланак је прерађен и прештампан у још један од водећих креационистичких часописа, Стварање ни из чега - Creation Ех Nihilo ("Постање означава управо оно што каже - "Genesis Means What It Says", Creation Ех Nihilo, vol. 16. no. 3, стр. 23). Још скорије, молекуларни биолог Џонатан Велс задивљујуће је одбранио учење Светих Отаца о Постању (види његов чланак "Злоупотреба богословља" - "Abusing Theology"y Origins and Design, vol. 19, no. 1,1998), као и британски научник - креациониста, Малколм Боуден (видети његову књигу из 1998. године - Истинска наука сагласна је са Библијом - True Science Agrees with the Bible, стр. 38-40).
2. "St. Barsanuphius, Elder of Optina", Orthodox Word, nos. 200-201 (1998), стр.197-198.
3. Преузето из књиге "Старац Варсануфије Оптински" која ускоро излази из штампе у издању Братства светог Германа.
4. "St. Barsanuphius, Elder of Optina", Orthodox Word, nos. 200-201, стр. 198.

 

[Стевка]

Па баш због читалаца као што си ти С.Роуз је и направио онолики Увод који сам поставио ради разумевања православног поимања Постања, али изгледа да не
вреди...

Хајде да пробам овако - ово је штро, али ће бити јасније:


ЈЕРОМОНАХ СЕРАФИМ РОУЗ
ПОСТАЊЕ, СТВАРАЊЕ И РАНИ ЧОВЕК
Православно Хришћанско становиште





ЈЕРОМОНАХ ДАМАСКИН - ПРЕДГОВОР ИЗДАВАЧА

15. Превасходни допринос ове књиге савременом свету

Оно што ову књигу чини јединственом није, међутим, расправа о научним темама. Као што смо видели, сада постоји обиље изврсног материјала који су објавили и креационисти и некреационисти и којим се расветљавају ове теме.
Било би боље да кажемо да ова књига даје јединствену димензију расправи о постању / еволуцији, представљајући на проницљив, исцрпан и неизвештачен начин неземаљски дух Светих Отаца којим су разумевали стварање, првостворени свет, природе створених ствари и првобитну природу човека.
Надвладавајући искушење које је потхрањивано још од детињства а то је осећање да боље познаје ствари од људи древних времена, отац Серафим је открио колико је племенит и крајње драгоцен светоотачки дух. Из његових списа јасно се може запазити да то није обичан људски дух него нешто уистину божанско.

Пророк Мојсеј, писац Књиге Постања, примио је своје сазнање о стварању кроз боговиђење (созерцање) које се на грчком назива theoria.

Свети Оци, који су коментарисали Свето Писмо, такође су били причасници боговиђења или теорије и, услед тога, они су једини поуздани тумачи Мојсејевог текста. Погрузивши се у дух Светих Отаца, отац Серафим представља модерном свету светоотачко виђење космоса, и на тај начин уздиже ову расправу далеко изнад чисто рационалистичке и научне.


Сви креационисти, било да су "библијски" или "небиблијски", могу много да науче из излагања оца Серафима. "Небиблијски" креационисти наћи ће у светоотачком учењу мистичко (тајинствено) просветљење Књиге Постања и на тај начин могу ближе сагледати ову књигу као богонадахнуто "пророштво прошлости". "Библијски" креационисти ће, исто тако, открити да светоотачко сведочанство отвара нову димензију у њиховом разумевању Библије, односно нове нивое значења које никад не би могли достићи уобичајеним егзегетичким путем[1].


Кад човек једном задобије дух Светих Отаца, као што је учинио отац Серафим, никада више неће моћи да посматра Књигу Постања као обичну алегорију. Штавише, ни садашњи свет неће моћи да посматра онако, како га је посматрао до тада. Зашто? Зато што су Свети Оци, исто као и пророк Мојсеј, сагледали свет онаквим, какав је створен на почетку. На основу сопственог опита учили су да је свет створен као непропадљив и на узвишенијем нивоу него свет који се појавио након човековог пада. Савремени Свети Отац, Варсануфије Оптински (1845-1913), изражава то на следећи начин:
"Прекрасне ствари овога света само су наговештаји оне лепоте којом је био преиспуњен првостворени свет, који су угледали Адам и Ева. Ту лепоту је уништио грех првих људи.
Замисли прекрасну скулптуру, дело великог уметника, а затим замисли да ју је неко разбио као ударцем грома. Шта ће остати од ње? Само делови. Ми можемо да их сакупимо; можемо да потражимо врат, делове руке или лице. У овим појединачним деловима, у обрисима, сачувани су наговештаји лепоте, али они више не стварају некадашњу хармонију, некадашњу целовитост и красоту. Исто тако је и грехопад првих људи уништио лепоту света Божијег, а нама су остали само његови делови, на основу којих можемо да судимо о тој првоствореној лепоти."[2]
Када је једном, током ноћи, стајао на прозору, свети Варсануфије се загледао у месец и рекао својим духовним чедима:


"Погледајте - каква слика! То нам је остало као утеха. Није чудно што је пророк Давид рекао: Развеселио си ме Господе, делима Својим (Пс. 92,4). Развеселио си ме, каже он, а то су само наговештаји оне чудесне лепоте, непојмљиве људском уму, која је првобитно створена. Ми не знамо како је онда изгледао месец, какво је било сунце, каква је била светлост... Све се то променило након грехопада."[3]
Светоотачко виђење првоствореног света било је истовремено и блесак будућег доба.

Као што каже свети Варсануфије:
"Доћи ће време светске катаклизме, и читав свет ће изгорети у пламену. Изгореће сунце, месец и земља, све ће изгорети; све ће ишчезнути и појавиће се нови свет, још лепши од онога који су созерцавали првостворени људи. Тада ће започети вечни, радосни живот, савршено блаженство у Христу. За тим блаженим животом људска душа чезне још док је овде, на земљи."[4]
................
.............
..........





НАПОМЕНЕ:

1. Списи неких креациониста садрже погрешна схватања о Светим Оцима, заснована на идеји да је хришћанство било искварено од времена св. Константина до Протестантске реформације. Надамо се да ће их ова књига охрабрити да преиспитају Свете Оце, тако да библијски креационисти, без обзира на њихово порекло, увиде да Свети Оци уистину поткрепљују становишта савремених креациониста и да уствари уздижу њихово поимање на виши ниво. Чини се да су таква преиспитивања већ започела. У Тромесечнику Друштва за истраживање Стварања (Creation Reserarch Society Quarterly) 1991. штампан je један чланак који потврђује тумачење Књиге Постања светог Василија Великог (Рано становиште о Постању - An Early View of Genesis - CRS Quarterly, vol. 27, стр.138139). Taj чланак је прерађен и прештампан у још један од водећих креационистичких часописа, Стварање ни из чега - Creation Ех Nihilo ("Постање означава управо оно што каже - "Genesis Means What It Says", Creation Ех Nihilo, vol. 16. no. 3, стр. 23). Још скорије, молекуларни биолог Џонатан Велс задивљујуће је одбранио учење Светих Отаца о Постању (види његов чланак "Злоупотреба богословља" - "Abusing Theology"y Origins and Design, vol. 19, no. 1,1998), као и британски научник - креациониста, Малколм Боуден (видети његову књигу из 1998. године - Истинска наука сагласна је са Библијом - True Science Agrees with the Bible, стр. 38-40).
2. "St. Barsanuphius, Elder of Optina", Orthodox Word, nos. 200-201 (1998), стр.197-198.
3. Преузето из књиге "Старац Варсануфије Оптински" која ускоро излази из штампе у издању Братства светог Германа.
4. "St. Barsanuphius, Elder of Optina", Orthodox Word, nos. 200-201, стр. 198.

Imate rep za ovo.

 

[gost 159032]

Кад човек једном задобије дух Светих Отаца, као што је учинио отац Серафим, никада више неће моћи да посматра Књигу Постања као обичну алегорију. Штавише, ни садашњи свет неће моћи да посматра онако, како га је посматрао до тада. Зашто? Зато што су Свети Оци, исто као и пророк Мојсеј, сагледали свет онаквим, какав је створен на почетку. На основу сопственог опита учили су да је свет створен као непропадљив и на узвишенијем нивоу него свет који се појавио након човековог пада. Савремени Свети Отац, Варсануфије Оптински (1845-1913), изражава то на следећи начин:
"Прекрасне ствари овога света само су наговештаји оне лепоте којом је био преиспуњен првостворени свет, који су угледали Адам и Ева. Ту лепоту је уништио грех првих људи.
Замисли прекрасну скулптуру, дело великог уметника, а затим замисли да ју је неко разбио као ударцем грома. Шта ће остати од ње? Само делови. Ми можемо да их сакупимо; можемо да потражимо врат, делове руке или лице. У овим појединачним деловима, у обрисима, сачувани су наговештаји лепоте, али они више не стварају некадашњу хармонију, некадашњу целовитост и красоту. Исто тако је и грехопад првих људи уништио лепоту света Божијег, а нама су остали само његови делови, на основу којих можемо да судимо о тој првоствореној лепоти."[2]

Imate rep za ovo.

Danas sam prvi put procitao ovo tumacenje, a juce sam napisao ovu poruku:
http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=11002491&postcount=3179

"Moje je uverenje veoma jednostavno. Reci ce nesto u smislu, Stvaranje je knjiga koja prikazuje stvaranje sveta iz ugla Boga i zato ne moze da se poklopi sa naukom koja vidi stvaranje sveta iz ugla coveka. Tako da nece nista promeniti, kao sto sustiniski nisu menjali ni do sada."

Zar nesto slicno nije izreceno i u gore izdvojenom poglavlju, stvoreni svet je savrseni, blizi Bogu, dok je ovaj nas obican i mnogo drugaciji?

 

[eremita]

Danas sam prvi put procitao ovo tumacenje, a juce sam napisao ovu poruku:
http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=11002491&postcount=3179

"Moje je uverenje veoma jednostavno. Reci ce nesto u smislu, Stvaranje je knjiga koja prikazuje stvaranje sveta iz ugla Boga i zato ne moze da se poklopi sa naukom koja vidi stvaranje sveta iz ugla coveka. Tako da nece nista promeniti, kao sto sustiniski nisu menjali ni do sada."

Zar nesto slicno nije izreceno i u gore izdvojenom poglavlju, stvoreni svet je savrseni, blizi Bogu, dok je ovaj nas obican i mnogo drugaciji?

То ми је некако промакло, али свака ти част...........

 

[eremita]

Danas sam prvi put procitao ovo tumacenje, a juce sam napisao ovu poruku:
http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=11002491&postcount=3179

"Moje je uverenje veoma jednostavno. Reci ce nesto u smislu, Stvaranje je knjiga koja prikazuje stvaranje sveta iz ugla Boga i zato ne moze da se poklopi sa naukom koja vidi stvaranje sveta iz ugla coveka. Tako da nece nista promeniti, kao sto sustiniski nisu menjali ni do sada."

Zar nesto slicno nije izreceno i u gore izdvojenom poglavlju, stvoreni svet je savrseni, blizi Bogu, dok je ovaj nas obican i mnogo drugaciji?

И само да додам једно моје размишљање а то је да се људи који се баве еволуционизмом на неки начин коцкају, тј. као да играју амерички покер (онај са откривеним картама) међусобно никад не узимајући у обзир ЦЕЛОКУПНИ СВЕТ И ПЛАНЕТУ, наиме потпуно изузимајући, рецимо, ИСТОРИЈУ у којој су описане ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ КОЈЕ СУ НЕСТАЛЕ, једноставно нестале као чаробним штапићем. Нигде нисам пронашао КАКО је могуће да одједном једним потезом са лица земље нестане одређена цивилизација? Нигде није описана ПОСТЕПЕНОСТ, некакво "ЕВОЛУИРАЊЕ" - него једноставно нестану и почне СВЕ ОД ПОЧЕТКА, НЕШТО САСВИМ НОВО. Тако ће се десити и са овом цивилизацијом насталом после Христа.

 

[picololeone]

Ne moram da trazim, rotacija je prvi put javno otkrivena u 15. veku, a i iz nekih citata Jovana Zlatoustog se vidi da je i on drzao do toga da je Zemlja staticna.

Ma ne obracaj paznju sta pisem, kad ne obracas paznju ni na mnogo bitnije stvari.

To sto je on mislio da je Zemlja staticna (tada), ne znaci da monasi i Sveti Oci misle i sada, tako da ne vidim u cemu je problem. Kako se nauka "dokazuje", tako se to usvaja i u hriscanstvu, sta si ti mislio, da je hriscanstvo skup "mracnjaka"?
To ti je odgovor i na prethodno pitanje.