gost 186118
Veoma poznat
- Poruka
- 10.118
Сматрам да треба рехабилитовати припаднике Југословенске војске у отаџбини ( познате и као четници, равногорци ) , као и враћање земље њиховим породицама али нисам присталица тога да у скоријем периоду вратимо монархију, бити за краља 1941-1945 и данас није исто. А свакако да треба исправити историјску неправду према припадницима четничког покрета, покрета који се борио против комуниста и нациста ( и комунисти и нацисти су учинили велико зло српском народу ).
Добро упућени људи кажу да су београдска предграђа била последња локација многобројним часним четницима и господи српској коју су комунисти стрељали махом 1944-е и 1945-те. О томе да титоистичким партизанима ништа није било свето говори податак да је један од великих злочина партизана у једном црногорском граду почињен баш на Православни Божић или Бадње Вече ( нисам сугуран који од ова два датума је у питању ).
Што се тиче послератне улоге комуниста довољно је само поменути одређене ствари.
Авнојевским границама Србија је била драстично осакаћења, важно је напоменути и Устав из 1974. , прогон Српске Православне Цркве, прогон оних интелектуалаца који су покушали да оживе српску националну идеју ( многи од тих интелектуалаца су морали да беже из своје најмилије земље у страху од затворских мука на које би их комунисти сасвим сигурно ставили ) , форсирање југословенске нације са којом су се само Срби идентификовали, наметање грађанима Црне Горе да се изјашњавају као Црногорци уместо да то оставе као слободну вољу народу, да сами одлуче како желе да се изјашњавају, као Срби или Црногорци, форсирање нове Муслиманске нације, опет без остављања слободне воље тим људима како желе да се изјасне, као Муслимани или Срби исламске вероисповести, удаљавање Македоније од дотад јој доста блиске Србије.
Познат је и случај тројице Срба, чланова послератне владе Социјалистичке Републике Хрватске који су због свог залагања за аутономију крајишких Срба били искључени из друштвеног живота а за једног од њих се основано сумња да је био убијен у затвору у кога су га комунисти сместили.
Зато сматрам да је враћање отете имовине дужност Србије према неправедно стрељаним људима.
Добро упућени људи кажу да су београдска предграђа била последња локација многобројним часним четницима и господи српској коју су комунисти стрељали махом 1944-е и 1945-те. О томе да титоистичким партизанима ништа није било свето говори податак да је један од великих злочина партизана у једном црногорском граду почињен баш на Православни Божић или Бадње Вече ( нисам сугуран који од ова два датума је у питању ).
Што се тиче послератне улоге комуниста довољно је само поменути одређене ствари.
Авнојевским границама Србија је била драстично осакаћења, важно је напоменути и Устав из 1974. , прогон Српске Православне Цркве, прогон оних интелектуалаца који су покушали да оживе српску националну идеју ( многи од тих интелектуалаца су морали да беже из своје најмилије земље у страху од затворских мука на које би их комунисти сасвим сигурно ставили ) , форсирање југословенске нације са којом су се само Срби идентификовали, наметање грађанима Црне Горе да се изјашњавају као Црногорци уместо да то оставе као слободну вољу народу, да сами одлуче како желе да се изјашњавају, као Срби или Црногорци, форсирање нове Муслиманске нације, опет без остављања слободне воље тим људима како желе да се изјасне, као Муслимани или Срби исламске вероисповести, удаљавање Македоније од дотад јој доста блиске Србије.
Познат је и случај тројице Срба, чланова послератне владе Социјалистичке Републике Хрватске који су због свог залагања за аутономију крајишких Срба били искључени из друштвеног живота а за једног од њих се основано сумња да је био убијен у затвору у кога су га комунисти сместили.
Зато сматрам да је враћање отете имовине дужност Србије према неправедно стрељаним људима.
