КОСОВО И МЕТОХИЈА

[Koschei.Besmertnii]

Убијени 16 годишњи Димитрије Поповић. Њега је 5 јуна 2004 године убио Албански терориста док је Димитрије куповао хамбургер у киоску. Убијен је с леђа, а пуцано је из аута који је прошао у близини. Убијен је само зато што је Србин.

 

[Koschei.Besmertnii]

Село Глођане , 08. септембар 1998.


У близини села откривено је 6 масовних гробница и губилишта на којима су шиптарски терористи убијали српске цивиле. Како су сведочили заробљени терористи, припадници ОВК су Србе киднаповали, доводили на обалу канала између Бистрице и острва Радоњић, убијали их и тела бацали у канал. У околини Глођана је откривено још неколико испражњених гробница са сотацима тела.
До 13. септембра 1998, откривене су тела 37 српских цивила.

 

[Koschei.Besmertnii]

The names of the killed Serbs from Staro Gracko village:

Andrija Odalovic (30)
Jovica Sivic (29)
Rade Sivic (33)
Slobodan Janicijevic (42)
Mile Janicijevic (42)
Novica Janicijevic (15)
Momir Janicijevic (50)
Stanimir Cekic (45)
Boko Cekic (50)
Sasa Cvejic (25)
Ljubisa Cvejic (50)
Nikola Stojanovic (60)
Miodrag Tepsic (45)
Milovan Jovanovic (25)

Father Milovan Kojic,
parish priest of Lipljan and Staro Gracko village

 

[Koschei.Besmertnii]

Село Клечка , 27. август 1998.


Српска полиција открила је кремациону пећ у фабрици креча, коришђену за спаљивање убијених Срба. У Клечки се налазила и база терористичке ОВК, са центром за обуку и складиштем муниције. Заробљени ОВК терористи из Малишева, Лиан и Беким Мазреку, у изјави су навели да је у Клечки током јула 1998. заробљено, убијено и спаљено 22 српских цивила. Цивили су извођени пре стрељачки одред и убијани, а кремациона пећ је коришћена у нади да ће висока температура уништити доказе. Међутим, у пећи је остало неколико делимично спаљених тела.je
У Клечки су откривена тела 22 српска цивила.

 

[Koschei.Besmertnii]

... у међувремену адем кс раскринкава наше намере и циљеве да Шиптарску мањину на Космету дискредитујемо у очима светске јавности, а и шире, па тему оцењује са чистом јединицом (1) и не жели да се бави подметањима конструисаним од стране КОС и ДБ!
Једина права истина је Шиптарска истина, тако он мисли!!!

 

[Dikan]

Милан Ракић
НА ГАЗИМЕСТАНУ

Силни оклопници, без мане и страха,
Хладни ко ваш оклоп и погледа мрка,
Ви јурнусте тада у облаку праха,
И настаде тресак и крвава трка.

Заљуљано царство сурвало се с вама...
Кад олуја прође врх Косова равна,
Косово постаде непрегледна јама,
Костурница страшна и поразом славна.

Косовски јунаци, заслуга је ваша
Што последњи бесте. У крвавој страви,
Када труло царство оружја се маша,
Сваки леш је свесна жртва, јунак прави.

Данас нама кажу, деци овог века,
Да смо недостојни историје наше,
Да нас захватила западњачка река,
И да нам се душе опасности плаше.

Добра земљо моја, лажу! Ко те воли
Данас, тај те воли, јер зна да си мати,
Јер пре нас ни поља, ни кршеви голи
Не могоше ником свесну љубав дати!

И данас кад дође до последњег боја,
Неозарен старог ореола сјајем,
Ја ћу дати живот, отаџбино моја,
Знајући шта дајем и зашто га дајем!

 

[Dikan]

Милан Ракић
Симонида

Ископаше ти очи, лепа слико!
Вечери једне на каменој плочи,
Знајући да га тад не види нико,
Арбанас ти је ножем избо очи.

Али дирнути руком није хтео
Ни отмено ти лице, нити уста,
Ни златну круну, ни краљевски вео,
Под којим лежи коса твоја густа.

И сад у цркви, на каменом стубу,
У искићеном мозаик-оделу,
Док мирно сносиш судбу своју грубу,
Гледам те тужну, свечану, и белу;

И као звезде угашене, које
Човеку ипак шаљу светлост своју,
Те човек види сјај, облик, и боју
Далеких звезда што већ не постоје,

Тако на мене, са мрачнога зида,
На почађалој и старинској плочи,
Сијају сада, тужна Симонида, —
Твоје већ давно ископане очи!

 

[Koschei.Besmertnii]

Протерано је 3 600 Срба. Попаљено стотине кућа уништено преко 30 цркава. Уништени су бисери српске и византијекс уметности: црква Богородице Љевишке и фреска Свети ратници; Црква Светог Спаса изнад Призрена; оскрнављен је гроб Цара Душана; порушена је Душанова задужбина Свети Архангели; спаљен је манастир Девич и у прах су отишле мошти св. Јоаникија.

 

[Koschei.Besmertnii]

Зло­чи­ни над Ср­би­ма на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји тра­ју, прак­тич­но, од рас­па­да моћ­ног не­ма­њић­ког цар­ства, ка­да је срп­ска др­жа­ва, пу­на сја­ја и из­о­би­ља, на­кон ко­сов­ске бит­ке, до­па­ла у те­шко роп­ство ото­ман­ске им­пе­ри­је. Тур­ске па­ше и су­ба­ше за­ве­ле су те­рор над Ср­би­ма ка­кав је био не­појм­љив људ­ском уму, па су оја­ђе­ни и по­ни­же­ни су­жњи по­тра­жи­ли спас у се­о­ба­ма “ис­под са­бље тур­ске”.

У ис­пра­жње­не про­сто­ре ста­ре Ср­би­је и ју­жне Ср­би­је (про­стор да­на­шње Ма­ке­до­ни­је), под за­шти­том Тур­ске, си­ла­зи­ли су низ пла­нин­ске ви­со­ве у пи­то­му Ме­то­хи­ју сто­ча­ри из Љу­ме и Ма­ле­си­је у Ал­ба­ни­ји и по­ди­за­ли сво­је ка­ту­не на ту­ђој, оте­тој зе­мљи.

При­до­шли Ар­ба­на­си, под­сти­ца­ни и по­др­жа­ва­ни од тур­ских вла­сти, за­ве­ли су још цр­њи те­рор, над пре­о­ста­лом срп­ском ра­јом. Би­ло је то по­чет­ком се­дам­на­е­стог ве­ка, тач­ни­је по­сле дру­ге се­о­бе Ср­ба 1737. го­ди­не, што зна­чи пре 270 го­ди­на, ко­ли­ко је про­те­кло од ма­сов­ни­јег по­хо­да Ар­ба­на­са на на­пу­ште­не срп­ске ба­шти­не. Тур­ци су Ар­ба­на­си­ма пре­пу­сти­ли срп­ску ра­ју на ми­лост и не­ми­лост, а ка­да јој је до­го­ре­ло до но­ка­та, ка­да се из јед­не ко­же ни­је мо­гло у дру­гу, чак су се жа­ли­ли и тур­ском сул­та­ну. По­мо­ћи ни­је би­ло. Ср­би су тла­че­ни до те ме­ре да су им Ар­ба­на­си оти­ма­ли же­не и де­вој­ке али и ви­ђе­ни­је мла­ди­ће, уда­ва­ли их и же­ни­ли, а че­сто про­да­ва­ли као ро­бље у Егип­ту и ко зна где све? Је­ди­ни спас од те­ро­ра би­ло је ар­на­у­ће­ње срп­ског жи­вља, ко­је је то­ком 18. па до по­чет­ка 19. ве­ка има­ло по­губ­не раз­ме­ре. Љу­ди су при­вре­ме­но пре­ла­зи­ли у ислам, на­да­ју­ћи се бо­љим вре­ме­ни­ма и по­врат­ку у сво­ју ста­ру ве­ру, али та вре­ме­на ни­ка­да ни­су до­шла. Та­ко су од Ср­ба на­ста­ли Ар­на­у­ти и они су, кра­јем 19. ве­ка, чи­ни­ли две тре­ћи­не шип­тар­ског жи­вља. Ина­че, због вас и ва­ших чи­та­ла­ца, мо­рам вам ре­ћи да је пра­ви на­зив Ар­ба­на­са и Ар­на­у­та-Шип­та­ри, ка­ко се са­ми и да­нас осло­вља­ва­ју, јер у шип­тар­ском је­зи­ку не по­сто­ји реч Ал­ба­нац, ни­ти при­де­ви из­ве­де­ни од те ре­чи.

 

[Koschei.Besmertnii]

Пр­ви њи­хо­ви за­штит­ни­ци и под­стре­ка­чи би­ли су Тур­ци. Под њи­хо­вим па­тро­на­том, али уз по­моћ су­сед­не Ал­ба­ни­је, и ра­зних европ­ских зе­ма­ља, у пр­вом ре­ду Ау­стро-угар­ске мо­нар­хи­је, фор­ми­ра­на је Пр­ва при­зрен­ска ли­га 1878. го­ди­не. Ли­гу су пред­во­ди­ли бра­ћа Фра­ше­ри, учи­те­љи из Ал­ба­ни­је, а њен основ­ни за­да­так је био да утре пут иде­ји о фор­ми­ра­њу ве­ли­ке Ал­ба­ни­је на про­сто­ри­ма Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, де­ло­ви­ма Грч­ке и Цр­не Го­ре и де­ло­ви­ма Ср­би­је до Ни­ша. Ни­је то био ин­те­рес са­мо Ту­ра­ка, већ и Ау­стро-угар­ске мо­нар­хи­је и Хаб­збур­го­ва­ца, ко­ји су та­ко­ђе би­ли за­штит­ни­ци шип­тар­ских се­па­ра­ти­ста и те­ро­ри­ста. Те ве­ли­ке европ­ске си­ле по­ка­за­ле су сво­је пра­во ли­це ка­да су, по­сле 1912. го­ди­не, отр­гле Ска­дар, ка­ко Ср­би­ја не би иза­шла на Ја­дран­ско мо­ре, а по­том ус­пе­ле да фор­ми­ра­ју др­жа­ву Ал­ба­ни­ју, та­ко­ђе на до­бром де­лу срп­ске зе­мље.

Ко­му­ни­стич­ка пар­ти­ја Ју­го­сла­ви­је, на Пе­тој зе­маљ­ској кон­фе­рен­ци­ји у За­гре­бу, 1940. го­ди­не, та­ко­ђе је у сво­јим до­ку­мен­ти­ма уне­ла за­кљу­чак да Ко­со­во и Ме­то­хи­ју тре­ба пре­пу­сти­ти Шип­ни­ји тј. Ал­ба­ни­ји. И Кра­ље­ви­на СХС, из­ме­ђу два ра­та, би­ла је на­кло­ње­на шип­та­ри­ма. За­тим се у њи­хо­ву за­шти­ту, као при­ста­ли­це фа­ши­зма, ста­вља­ју Му­со­ли­ни­је­ва Ита­ли­ја и Хи­тле­ро­ва Не­мач­ка. По­том је Бро­зов ре­жим од по­кра­ји­не на­пра­вио устав­ну тво­ре­ви­ну ко­ја је би­ла над­ре­ђе­на ма­тич­ној ре­пу­бли­ци Ср­би­ји. За­тим су сти­гли за­пад­но-европ­ски Кр­ста­ши под за­ста­вом Аме­ра и на сво­јим кри­ли­ма од­њи­ха­ли шип­тар­ске те­ро­ри­сте и по­мо­гли им да ет­нич­ки очи­сте ју­жну срп­ску по­кра­ји­ну од Ср­ба и не­ал­ба­на­ца. Упре­гли су се у ко­ла шип­тар­ских те­ро­ри­ста и по сва­ку це­ну на­сто­је да на те­ме­љи­ма срп­ске др­жав­но­сти и срп­ске ду­хов­но­сти “на­са­де” дру­гу шип­тар­ску др­жа­ву. Не чу­ди ме што се за та­кав пре­се­дан за­ла­жу аме­рич­ки пла­ће­ни­ци, али ме чу­ди што их у то­ме по­др­жа­ва­ју ста­ре европ­ске др­жа­ве, по­пут Фран­цу­ске, Шпа­ни­је, Ита­ли­је... Зар се за­и­ста мо­же здра­вог ра­зу­ма при­хва­ти­ти чи­ње­ни­ца да се по­кло­ни део ту­ђе др­жа­ве не­ко­ме ко­ји је на том де­лу уљез од пре 270 го­ди­на. Са­мо по­му­ће­ни умо­ви мо­гу пре­ви­де­ти чи­ње­ни­це да Шип­та­ри на про­сто­ри­ма Ко­со­ва и Ме­то­хи­је не­ма­ју ни је­дан спо­ме­ник ма­те­ри­јал­не и ду­хов­не кул­ту­ре до сре­ди­не ми­ну­лог ве­ка. А, и то су не­ке ло­кал­не шко­ле и xа­ми­је, као и не­ко­ли­ко спо­ме­ни­ка се­ћа­ња на НОБ.

 

[Koschei.Besmertnii]

До­бро је по­зна­то да Ал­ба­ни­ја још од вре­ме­на Пр­ве при­зрен­ске ли­ге, ко­ја још ни­је би­ла др­жав­на це­ли­на, не­гу­је на­че­ло оти­ма­ња ту­ђе зе­мље. Та­кве ње­не аспи­ра­ци­је под­сти­ца­ле су мно­ге др­жа­ве, о ко­ји­ма смо већ го­во­ри­ли, али су јој Ита­ли­ја и Не­мач­ка омо­гу­ћи­ле да то­ком рат­них го­ди­на (1941.-1944.) про­ши­ри сво­ју те­ри­то­ри­ју пре све­га на под­руч­ју Ко­со­ва и Ме­то­хи­је. Та­да је про­кла­мо­ва­на “ве­ли­ка Ал­ба­ни­ја”, ко­јој је био ста­ме­ни осло­нац фор­ми­ра­ње Дру­ге при­зрен­ске ли­ге, под за­шти­том фа­ши­зма, а на че­лу са по­зна­тим кви­слин­гом Xа­фер Де­вом.

Ве­ли­ки за­го­вор­ник ства­ра­ња “ве­ли­ке Ал­ба­ни­је” био је Ен­вер Хо­xа, а на ру­ку му је ишла и чи­ње­ни­ца да је Об­ла­сни ко­ми­тет КПЈ за Ко­со­во и Ме­то­хи­ју, кра­јем 1943. го­ди­не, на Ша­ри од­лу­чио да о суд­би­ни Ко­со­ва и Ме­то­хи­је од­лу­чи Шип­ни­ја. Та­ко се и до­го­ди­ло да не­по­сред­но по­сле 29. но­вем­бра 1943. го­ди­не, ка­да је про­гла­ше­на ФНРЈ, бу­де одр­жа­но за­се­да­ње у се­лу Бу­ја­ну (се­вер­на Ал­ба­ни­ја) на ко­јој је до­не­та де­кла­ра­ци­ја о при­са­је­ди­ње­њу Ко­со­ва и Ме­то­хи­је Ал­ба­ни­ји. Та­да, 31. де­цем­бра 1943. го­ди­не и 1. и 2. ја­ну­а­ра 1944. го­ди­не, до­не­та је суд­бо­но­сна од­лу­ка ко­ја је би­ла пу­то­каз шип­тар­ским се­па­ра­ти­сти­ма и те­ро­ри­сти­ма.

Ен­вер Хо­xа је био и остао нај­ве­ћи идол ко­сов­ско­ме­то­хиј­ских шип­та­ра и они су вер­но сле­ди­ли ње­го­во не­за­ја­жљи­во по­се­за­ње за ту­ђим те­ри­то­ри­ја­ма. Али, ни­је то би­ло јед­но­став­но оства­ри­ти, па су шип­та­ри при­бе­га­ва­ли зло­чи­ни­ма над Ср­би­ма, а то се по­ка­за­ло као нај­бо­љи ре­цепт за ет­нич­ко чи­шће­ње Ср­ба из По­кра­ји­не. Исти­ни за во­љу, вла­сти ни­шта ни­су пред­у­зи­ма­ле да се спре­чи ге­но­цид над Ср­би­ма у По­кра­ји­ни. На­про­тив, Бе­о­град је че­сто по­се­зао за ре­ше­њи­ма ко­ја су ишла у при­лог от­це­пље­ња Ко­со­ва и Ме­то­хи­је од Ср­би­је. Пре­суд­но је би­ло до­но­ше­ње Уста­ва 1974. го­ди­не чи­ме је Ср­би­ја раз­вла­шће­на сва­ког ути­ца­ја на зби­ва­ња у ју­жној срп­ској по­кра­ји­ни. Зло­чи­ни над Ср­би­ма до­би­ли су устав­ну по­др­шку и ни­ко их ви­ше ни­је мо­гао спре­чи­ти. Или ни­је хтео...

 

[Koschei.Besmertnii]

У пи­та­њу су, пре све­га, вла­сти Ју­го­сла­ви­је. Ср­би­ја је стал­но про­гла­ша­ва­на хе­ге­мо­ни­јом ко­ја гу­ши све око се­бе. Срп­ски ру­ко­во­ди­о­ци, осим ча­сних по­је­ди­на­ца, ни­су има­ли хра­бро­сти да диг­ну свој глас у за­шти­ти Ср­би­је и Ср­ба на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. Чи­ње­ни­ца је да су то мо­гли, али су због лич­них ка­ри­је­ра и ла­жног “брат­ства и је­дин­ства” ра­ди­је жму­ри­ли пред тра­гич­ним чи­ње­ни­ца­ма. Шип­та­ри су то ко­ри­сти­ли и не­сме­та­но за­ти­ра­ли тра­го­ве срп­ског жи­вље­ња у њи­хо­вој ис­кон­ској по­стој­би­ни.

Шип­тар­ски чел­ни­ци су у ви­ше на­вра­та за­мо­ље­ни да скре­ну па­жњу на не­при­ја­тељ­ско по­на­ша­ње сво­јих су­на­род­ни­ка и да их спре­че у сво­јим ван­дал­ским по­хо­ди­ма. На жа­лост, они су увек не­ги­ра­ли да та­кво не­при­ја­тељ­ско по­на­ша­ње уоп­ште по­сто­ји, чи­ме су са­мо рас­па­љи­ва­ли не­при­ја­тељ­ске стра­сти пре­ма срп­ском на­ро­ду, др­жа­ви Ср­би­ји, али и пре­ма Ју­го­сла­ви­ји. Нај­но­ви­ји су­ко­би и број­ни зло­чи­ни ко­је су из­вр­ши­ли шип­та­ри, по­себ­но по­сле до­ла­ска сна­га КФОР-а и УМ­НИК-а у По­кра­ји­ну, упра­во су по­твр­да да се тра­ге­ди­ја на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ју одав­но спре­ма­ла и че­као се са­мо по­го­дан тре­ну­так ка­да ће се шип­та­ри ла­ти­ти оруж­ја. Очи­глед­но је да им је у све­му по­ма­га­ла ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца и да им још по­ма­же, упр­кос са­зна­њу да ни­је по­сто­јао ни је­дан раз­лог за агре­си­ју на Ср­би­ју и срп­ски на­род. На то упу­ћу­је и чи­ње­ни­ца да се шип­та­ри још го­ре по­на­ша­ју, иа­ко су у Ср­би­ји на­сту­пи­ле де­мо­крат­ске про­ме­не. Ка­да би ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца истин­ски же­ле­ла да се Ср­би вра­те на сво­ја ог­њи­шта и пре­ста­ну зло­чи­ни пре­ма њи­ма, шип­та­ри би то без по­го­во­ра по­слу­ша­ли. Али, њи­ма се јав­но за­ме­ра на њи­хо­вом не­при­ја­тељ­ском по­на­ша­њу, а тај­но се под­сти­чу на не­де­ла.

 

[Koschei.Besmertnii]

Спи­ско­ви на­стра­да­лих ни­су ко­нач­ни. Пре­ма по­да­ци­ма УМ­НИК-а од 12. ју­на 1999. го­ди­не до 19. ју­на 2004. го­ди­не би­ло је 6397 ору­жа­них на­па­да на Ср­бе. Уби­је­но је 1197 Ср­ба, од­ве­де­но је у не­по­зна­том прав­цу 1138, ра­ње­но је 1305 Ср­ба. Исто­вре­ме­но је уби­јен и не­стао 77 му­сли­ман, 31 Ром, око 30 оста­лих и око 260 шип­та­ра ло­јал­них Ср­би­ји. Од 1. ја­ну­а­ра 1998. го­ди­не до 1. апри­ла 2001. го­ди­не, жи­вот је из­гу­би­ло 326 при­пад­ни­ка МУП-а. До 12. ју­на 1999. го­ди­не, по­ги­ну­ло је или је ка­сни­је умр­ло од по­вре­да 544 при­пад­ни­ка Вој­ске Ју­го­сла­ви­је, ве­ћи­ном од бом­би НА­ТО-а, док је не­по­зна­та суд­би­на 45 вој­ни­ка и офи­ци­ра.

 

[Koschei.Besmertnii]

Шип­тар­ски те­ро­ри­сти под­стак­ну­ти су, пре све­га, мр­жњом према све­му што је срп­ско, а основ­ни циљ им је да не­ста­ну Ср­би са тих про­сто­ра и да за­у­век из­бри­шу тра­го­ве њи­хо­вог жи­вље­ња. У том ци­љу те­ро­ри­сти су по­ру­ши­ли пре­ко 150 цр­ка­ва и сред­њо­ве­ков­них ма­на­сти­ра, спа­ли­ли су или трај­но оште­ти­ли на хи­ља­де вред­них ико­на, по­ру­ши­ли су не­ко­ли­ко хи­ља­да дру­гих спо­ме­ни­ка срп­ске кул­ту­ре и тра­ди­ци­је, спа­ли­ли на сто­ти­не хи­ља­да књи­га и дру­ге исто­риј­ске гра­ђе. По­ру­ше­но је на хи­ља­де над­гроб­них спо­ме­ни­ка, па и оних из дав­них вре­ме­на. Про­те­ра­но је око 150 хи­ља­да љу­ди. Јед­ном реч­ју све што је при­па­да­ло кул­тур­но исто­риј­ској ба­шти­ни срп­ског на­ро­да пот­пу­но је уни­ште­но. Вред­ност је не­про­це­њи­ва и не­на­док­на­ди­ва.

 

[Koschei.Besmertnii]

• Ако би се до­го­ди­ло да Ко­со­во и Ме­то­хи­ја по­ста­не не­за­ви­сна др­жа­ва, че­му шип­та­ри те­же, шта ће се до­го­ди­ти са Ср­би­ма?

– Исто­га ча­са, пред за­тво­ре­ним очи­ма ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це и уз ње­ну по­моћ, сви Ср­би и не­ал­бан­ци би­ће про­те­ра­ни са Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, а пре­о­ста­ле све­ти­ње би­ће по­ру­ше­не. На све­тој срп­ској зе­мљи не­ће оста­ти ни­ка­квог обе­леж­ја да су на њој ика­да жи­ве­ли Ср­би.

Ва­жно је да се не по­клек­не пред зах­те­ви­ма свет­ских моћ­ни­ка, да се од­луч­но од­би­је сва­ка по­ну­да и тр­го­ви­на о не­за­ви­сном Ко­сме­ту или по­де­ли По­кра­ји­не, да ова све­та зе­мља оста­не у на­шим гла­ва­ма, на­шим ср­ци­ма и на­шем пам­ће­њу... Све што бу­де си­лом оте­то, би­ће кад-тад, си­лом вра­ће­но.

 

[Dikan]

Пљачке, прогони и усмрћивања Срба на Косову и Метохији трају преко преко пет векова.

Ево пар извода књиге Архимадрита Високих Дечана Хаџи Серафима Ристића
''Плач Старе Сербие'' из XIX века.

.........................................................
.........................................................
45. У Вериће село дошавши Истанаћапи Незир са дружином свештенику истог села
Живану сву земљу у планини преотеше и 40 кола сена однеше, а другом приликом
Ђоц и Данча из Јабланиге оглобише га са 200 гроша и узеше му 2 вола и сав мед и
ракију што је имао.

46. Ахмет Ђекић и Бећир Зека из Истанића дошавши у село Жач, Јована брата Николе
Крстића убише на правди Бога, а на очи и кадије и забита.

47. У село Бело поље дошавши незнабожци и злоковерни зликовци Зек Асен, Етем Хасан,
Јасан Вемсељ, Хајдор Махмут и Суљо Феатовић цркву још од давних времена начињену
раскопаше, и од цигала и камена од цркве раскопане себи куће саградише, трпезу пак
на којој се безкрвна жртва Господу приносаше, обезчастише и у димњаке своих кућа узидаше,
па то исто са крстовима са кровова скинути чинаше.

48. Тек што становници едног села ,мало од зликоваца душом дану, а оно другог веће беде и
злочинства постигну. У кратком времену и по други пут на село Осојане нападоше зликовци
као гусенице на воће, или скакавци на усеве и становнику тог села ни кривом ни дужном
иметак отеше: Кости Бабићу отеше 300 гроша и две пушке мале, Ибрахим Геге, Мар Јагода
и Мер Фета, а следећег дана по овом сретнувши га идућа из воденице отеше му сво брашно
којим је фамилију своју, као сирома човек заранити мислио био, па и коња товар носећег.

49.И села Киева становници били по други пут напаствовани а имена: Илија пошавши на
поклоњење преподобна оца Јоаникија, задужбини деспота србског Ђорђа Бранковића, у манастиру
Девичком, зликовци Ибиш,Тахир и Даут Рамо, хћаше га убити, тако му грдну рану зададу
да умало главом заплатио није. Милутина Славковића, поменути Рамо пред његовом кућом
злоковерно и безузрочно уби, а тим породицу, у ком су наду сву имали, вечно унесрећи.
Максиму идући путем поменути лопови Арнаути отеше му 3 коња, од којих два са товарима,
Миладину суседу Максимовом насилно отеше 2 вола, Илији Радмиловићу украдоше 1 вола
и коња.

50. Дрсника села житељи, исто као и суседи своји напаствовани, глобљени, плењени
убијани били: Максиму Ратковићу украдоше 2 вола и кобилу са ждребетом, неко кућно посуђе
две мале пушке, а и њега сама убити шћаше.........
..............................................................................
...............................................................................

И тако у недоглед. Занимљиво је да се и после два века на Косову и Метохији све исто догађа
Срби се убијају, пљачкају и руше им се цркве.
Само су се промениле кадије које на све то окрећу главу и прећутно подржавају.
Стара Србија и даље плаче.

 

[Strela]

Забрана наставног програма Србије у општини Драгаш

Радио Србија - Пре сат и 26 минута

Делу ученика у школама на подручју Горе на Косову и Метохији није омогућено да похађају наставу према плану и програму Републике Србије, док је професорима који се за то залажу забрањен улаз у те образовне институције, јавља "КиМ радио" из Чаглавице. Директор основне школе "5. октобар" у Крушеву, у општини Драгаш на Космету, кога је именовало Министарство просвете Србије, Бејдем Демировић, рекао је да на Гори мањина не дозвољава већини да уђе у школе и почне наставу. Он је рекао да је та школа од Министарства за науку и културу Косова добила одговор да деца имају право да се школују на начин за који се њихови родитељи определе. Родитељи су се изјаснили за план и програм Републике Србије, а Министарство Косова то сада не дозвољава, рекао је Демировић. Исти проблем ученици и професори на Гори, који желе да се школују по плану и програму Републике Србије, имали су и на почетку прошле школске године.

 

[Strela]

Боцан-Харченко: Неће доћи до проглашења независности

Радио Србија - Пре сат и 16 минута

Представник Русије у посредничкој "тројци" Контакт групе за Косово и Метохију Александар Боцан-Харченко оценио је да неће доћи до једностраног проглашења независности Покрајине јер би то спречило могућност за даље преговоре. Упитан да ли то значи да је албанска страна на састанку у Бечу, не неки начин, дала гаранцију "тројци" да се то неће десити, Боцан-Харченко је одговорио потврдно. Он је за Радио Београд изјавио да не види могућност да дође до неких одлука у вези са коначним преговарачким решењем до следећег састанка Контакт групе 28. септембра у Њујорку. Боцан-Харченко је истакао да план о евентуалној подели Космета није актуелан.

 

[Strela]

Сергеј Лавров изрекао до сада најтврђи став о статусу Космета

Свет ће се тек трести од порука Кремља

Кнежевић: На Западу још има неверних Тома који су се двоумили да ли Русија блефира. Изјава Лаврова требало да илуструје да се ради о дугорочном ставу и да је по среди политика коју ће водити према ЕУ и трансатлантском савезу. До децембра - много тврђе и драматичније поруке

БЕОГРАД - Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров послао је прекјуче, до сада најоштрију политичку поруку Кремља о будућности Косова и Метохије повлачећи код јужне српске покрајине црвену линију иза које Москва не прави компромисе.

Означавајући овај „рубикон“ у заступању руских интереса на Балкану и подршци Србији, Лавров је најтврђом реториком у ствари најавио чврстину и трајност руског политичког курса, па се у том контексту, ова порука може сматрати значајнијом од претње ветом која се односила конкретно на Ахтсаријев план, указао је јуче за Глас Милош Кнежевић, уредник Националног интереса.

- У дугом периоду стаљинизма западњаци нису чули
ниједно њет, али је Русија у путинизму дошла до нивоа када може да искаже овако тврд, неодустајни став. Већини западњака је ова нова пракса изгледала као обнова хладног рата... али таквих изјава ће бити све више како се процес буде приводио крају, а нарочито у децембру када ће покушати да наметну крај. На Западу још има неверних Тома, који су се двоумили да ли је руско противљење веродостојно или се ради о блефу, па је Лавровљева изјава требало да илуструје да Руси имају јасан дугорочан став и да је по среди политика коју Москва намерава да води према ЕУ и трансатлантском савезу - истакао је Кнежевић и додао да можемо очекивати још „много тврђе и драматичније поруке“.

Члан Форума за међународне односе Душко Лазић такође је оценио да је Лавровљева изјава међу најтврђим, како по како по питању ракетног штита, тако и питања Космета и проширења НАТО.

- Иако је Лавров нагласио да совјетска спољна политика нема конфронтациони карактер, истовремено је рекао да је то црвена линија преко које Москва не може да пређе. Његове речи, тумачене из угла укупних односа САД и Русија, где нема сагласности о крупним војностратешким питањима, указују да се ништа није учинило да се те разлике смањују и да су се чак продубиле. Ако се њихови ставови на војностратешком плану ипак приближе, вероватно би се променио и однос према Космету. Али, овде је очигледно у питању трајна позиција Москве - закључио је Лазић, додајући да се не сме превидети приближавање председничких избора у Русији, те су и „изјаве владајућег естаблишмента у функцији предизборне кампање“.
Београд, оценио је Лазић, у речима шефа руске дипломатије мора да види значајну политичку поруку и да извага како се она одражава на интересе Србије.

- Морамо да видимо колико је у нашем интересу да се налазимо усред сукоба САД, ЕУ и Русије и то као монета за поткусуривање, преко које ће стране покушавати да докажу своју доминацију. У моменту када почињу сложени преговори између Србије и Шиптара чини ми се да тако тврд тон не инспирише две стране да траже компромис и не олакшава тражење решења. Истина, Лавров није директно поменуо преговоре, али се његове речи морају тумачити у контексту преговора који предстоје - казао је овај дугогодишњи дипломата.

 

[SANDRINAbg]

Спи­ско­ви на­стра­да­лих ни­су ко­нач­ни. Пре­ма по­да­ци­ма УМ­НИК-а од 12. ју­на 1999. го­ди­не до 19. ју­на 2004. го­ди­не би­ло је 6397 ору­жа­них на­па­да на Ср­бе. Уби­је­но је 1197 Ср­ба, од­ве­де­но је у не­по­зна­том прав­цу 1138, ра­ње­но је 1305 Ср­ба. Исто­вре­ме­но је уби­јен и не­стао 77 му­сли­ман, 31 Ром, око 30 оста­лих и око 260 шип­та­ра ло­јал­них Ср­би­ји. Од 1. ја­ну­а­ра 1998. го­ди­не до 1. апри­ла 2001. го­ди­не, жи­вот је из­гу­би­ло 326 при­пад­ни­ка МУП-а. До 12. ју­на 1999. го­ди­не, по­ги­ну­ло је или је ка­сни­је умр­ло од по­вре­да 544 при­пад­ни­ка Вој­ске Ју­го­сла­ви­је, ве­ћи­ном од бом­би НА­ТО-а, док је не­по­зна­та суд­би­на 45 вој­ни­ка и офи­ци­ра.

Срамота...туга...жалост...за ово смо и сами криви...да цео град, цела Држава изађе на улице, нашли би се сви...још како би се пронашли. :?

 

[SANDRINAbg]

Сергеј Лавров изрекао до сада најтврђи став о статусу Космета

Свет ће се тек трести од порука Кремља

Кнежевић: На Западу још има неверних Тома који су се двоумили да ли Русија блефира. Изјава Лаврова требало да илуструје да се ради о дугорочном ставу и да је по среди политика коју ће водити према ЕУ и трансатлантском савезу. До децембра - много тврђе и драматичније поруке

БЕОГРАД - Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров послао је прекјуче, до сада најоштрију политичку поруку Кремља о будућности Косова и Метохије повлачећи код јужне српске покрајине црвену линију иза које Москва не прави компромисе.

Означавајући овај „рубикон“ у заступању руских интереса на Балкану и подршци Србији, Лавров је најтврђом реториком у ствари најавио чврстину и трајност руског политичког курса, па се у том контексту, ова порука може сматрати значајнијом од претње ветом која се односила конкретно на Ахтсаријев план, указао је јуче за Глас Милош Кнежевић, уредник Националног интереса.

- У дугом периоду стаљинизма западњаци нису чули
ниједно њет, али је Русија у путинизму дошла до нивоа када може да искаже овако тврд, неодустајни став. Већини западњака је ова нова пракса изгледала као обнова хладног рата... али таквих изјава ће бити све више како се процес буде приводио крају, а нарочито у децембру када ће покушати да наметну крај. На Западу још има неверних Тома, који су се двоумили да ли је руско противљење веродостојно или се ради о блефу, па је Лавровљева изјава требало да илуструје да Руси имају јасан дугорочан став и да је по среди политика коју Москва намерава да води према ЕУ и трансатлантском савезу - истакао је Кнежевић и додао да можемо очекивати још „много тврђе и драматичније поруке“.

Члан Форума за међународне односе Душко Лазић такође је оценио да је Лавровљева изјава међу најтврђим, како по како по питању ракетног штита, тако и питања Космета и проширења НАТО.

- Иако је Лавров нагласио да совјетска спољна политика нема конфронтациони карактер, истовремено је рекао да је то црвена линија преко које Москва не може да пређе. Његове речи, тумачене из угла укупних односа САД и Русија, где нема сагласности о крупним војностратешким питањима, указују да се ништа није учинило да се те разлике смањују и да су се чак продубиле. Ако се њихови ставови на војностратешком плану ипак приближе, вероватно би се променио и однос према Космету. Али, овде је очигледно у питању трајна позиција Москве - закључио је Лазић, додајући да се не сме превидети приближавање председничких избора у Русији, те су и „изјаве владајућег естаблишмента у функцији предизборне кампање“.
Београд, оценио је Лазић, у речима шефа руске дипломатије мора да види значајну политичку поруку и да извага како се она одражава на интересе Србије.

- Морамо да видимо колико је у нашем интересу да се налазимо усред сукоба САД, ЕУ и Русије и то као монета за поткусуривање, преко које ће стране покушавати да докажу своју доминацију. У моменту када почињу сложени преговори између Србије и Шиптара чини ми се да тако тврд тон не инспирише две стране да траже компромис и не олакшава тражење решења. Истина, Лавров није директно поменуо преговоре, али се његове речи морају тумачити у контексту преговора који предстоје - казао је овај дугогодишњи дипломата.

...само да подвучем !

 

[svetolik trpkovic]

yebe mi se za Kosovo i za bracu Ruse i siptare i KFOR... onako u paketu sto bi rekao kapitalni ministar

 

[Banshee]

yebe mi se za Kosovo i za bracu Ruse i siptare i KFOR... onako u paketu sto bi rekao kapitalni ministar

kud god da kreeeneeem tebi se vracaaaam pooonovo....ko da mi otme iz moje duse koosooovooo....


trpkovicu znamo svi da se iza tih grubih reci krije meka i osecajna kosovoljubiva i rusofilska dusa

 

[svetolik trpkovic]

kud god da kreeeneeem tebi se vracaaaam pooonovo....ko da mi otme iz moje duse koosooovooo....


trpkovicu znamo svi da se iza tih grubih reci krije meka i osecajna kosovoljubiva i rusofilska dusa

joj kuku mene provalila si me sa tim teskim recima pokusavam da ostavim utisak hladnokrvnog coveka ko Klint Istvud u Prljavom Hariju al u stvari u svakom santimetru moje duse Kosovo treperi ...hebote ovo ne bi ni Matija smislio
VIIIIDOOOOOVDAAAAAAAAANNNN...!!!!

 

[JABUCHILO]

............................hrrrr-zzzz-hrrrr-zzzzz.........................