Pa niko nije preuzeo odgovornost jer u principu niko i nije kriv, ono prosto splet losih okolnosti, od izostanaka bitnih igraca, povreda pa do manja vremena za uigravanje, pripreme i razvijanje neke taktike, ono generalno svi su pomalo krivi ali opet niko nije kriv , pogotovo sad u smislu da bi moglo da se uperi prstom u njega i da se kaze eee on je taj, prosto takav ne postoji, a sad zbog jedne lose utakmice ili losijeg turnira (kome su kumovali razni ovi negativni faktori) sad menjati odma selektora koga smo toliko zarko zeleli da dovedemo, odricati se bitnih igraca, najuriti Danilovica ili sta vec prosto ne bi imalo smisla, a i to je opet ono najbrze i najlakse resenje koje u principu opet ne bi donelo nesto, nista lakse nego dati ostavku ili smeniti nekog, nego ono nista jbga sve je to deo igre i sport , i porazi su deo sporta, ono glavu gore i idemo dalje, bice jos turnira, prvenstava, bice opet novih prilika.
Mislim narod je ovde takav jer ono najlakse mu je da nadje dezurnog krivca i da na njega uperi prstom aaa on nam je kriv za sve, bio to ne znam Tito, Sloba, Tadic, Vucic, selektor, Mijatovic jer je pogodio precku ili vec ko.....................mislim ljudi to rade jer je to najlakse, lakse je upreti u nekog prstom i malo dublje i studioznije sagledati stvari ili se mozda nekad prosto i pomiriti sa cinjenicom da se ne vrti svet oko nas i da ne moze uvek da bude onako kako smo mi to zamislili.
Па како то, у фудбалу увек иде оно "риба смрди од главе", па серија кукумавки како је савез лично крив што је неко промашио пенал на терену, а у кошарци то не важи.
Иначе што се мене тиче, никада савез није крив за неуспех на терену. Играчи који играју први, а за њима и тренер. Јер не може Даниловић да сиђе на паркет и брани нападе Италијана, где се они шетају кроз нашу одбрану коју је захватила курц.обоља. Може само немо да гледа и не верује.
У случају спортских неуспеха, прст прво на терен, а онда све више. Нису играли Јокић и Богдановић, страшна ствар. Па њима нису играли Белинели маса других и они дошли са другом поставом и одвалили нас. Плус наш тим и без поменуте двојице је приличн снажан на папиру.
А да је нешто труло у овој поставци видело се у оном прошлом циклусу када смо губили од Швајцарске и Грузије, али и сада када смо имали патњу против Доминикане и Филипина. Једина светла тачка је утакмица против Порторика. Дакле није Италија само један лош дан који се у спорту дешава. Било је најава да нешто није како треба и да овакви играчи не играју ни близу пуног капацитета. Оно што сам ценио код кошаркаша, за разлику од фудбалера којима је увек крива висока трава, пренапумпана лопта, осећај недостатка подршке нације, у кошарци су ишли директно у главу. Сале Ђорђевић освојио три сребра и једно четврто место, али за науспех на Светском првенству он је био крив. Преузео кривицу, напустио селекторску позицију, кормило препустио другом. Нема старих заслуга, нема ни драме.





