Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
6Iv7fT1.jpg
 
Старај се више од свега, да сабираш добру вољу према људима. Стегни суху дреновину своје душе и увек ћеш моћи исцедити добар разлог да и непријатељима опростиш и да и њих окружиш - а то значи, на крају крајева да победиш својом добром вољом.

Свети владика Николај Велимировић
 
Када нас погоде стреле греха, лукавих страсти, острашћених помисли, стреле злих људи или било које друге стреле , када се пројављује смрад нашег претходног живота, када промашаји нашег живота дођу да ударе на нас, тада је радост пропаст туге. Радост је као неки штит у који те стреле ударају и одбијају се, а нама ништа не буде. Сви они и све оно што дође да жалости душу нашу бива уништено, нестаје.

Старац Емилијан Светогорац
 
Не дозволи да сунце буде племенитије од тебе и да оно може обасјавати и добре и зле, а ти да не можеш зрачити добром вољом и према пријатељима и према непријатељима.

Свети владика Николај Велимировић
 
Тражио сам снагу ...
И Бог ми је дао потешкоће које су ме оснажиле.
Тражио сам мудрост ...
И Бог ми је дао проблеме које је требало решити.
Тражио сам богатство ...
И Бог ми је дао мозак и тело да могу радити
Тражио сам храброст ...
И Бог ми је дао препреке које је требало савладати ...
Тражио сам љубав ...
И Бог ми је дао људе којима је требало помоћи.
Нисам добио ништа од онога што сам тражио
Али добио сам све што ми је икада требало.
 
Св. Игњатијe Брјанчанинов :


„Они који су лишени славе хришћанства, нису лишени друге славе, коју су добили при стварању: они су – иконе Божије.
Ако икона Божија буде бачена у ватру страшног ада, ја и тамо морам да је поштујем.
Шта се мене тиче ватра, ад!
Ту ће икона Божија бити бачена по суду Божијем: мој посао је да сачувам поштовање према икони Божијој, и тиме да себе сачувам од ада.
И слепоме, и губавцу, и ономе оштећеног ума, и одојчету, и крајњем преступнику, и незнабошцу, указаћу поштовање, као икони Божијој.

Шта ти имаш са њиховом немоћи и недостацима!

Старај се за себе, да ти не би имао недостатка у љубави.“
 
На зло одговарај добрим. Често се дешава да нам ти људи (непријатељи), говоре оно што сами не примећујемо.
*******
Треба да олакшавамо једни другима, када видимо да је некоме тешко; треба прићи тој особи, узети на себе његов терет, олакшати му, помоћи чиме можемо. Таквим поступцима, састрадавањем са другим, саживотом са другим, можемо се сасвим одрећи свог Ја, сасвим га заборавити. Када то задобијемо, а уз то и молитву, тада никада нећемо пропасти, ма где да одемо, и ма кога да сретнемо.
*******
Случајност на земљи не постоји; ниједан наш сусрет није случајан. Господ нас с разлогом упознаје са неким људима. Ето, ми се, на пример, односимо према људима које срећемо у животу, равнодушно, без пажње. Међутим, Господ тог човека приводи теби, да би му ти дао оно што он нема; наравно, не у материјалном смислу, већ у неком ширем: да би га научио љубави, смирењу, кротости, једном речју, да би га својим примером привео Христу. Ако га одбијеш, ако му не послужиш, имај на уму, да та особа свакако неће бити ускраћена добродетељи. Господ ти даје могућност да урадиш нешто добро, да Му се приближиш; ако ти не желиш, Он ће наћи другог човека, који ће дати овоме све што му треба.
******
Ђаво се не може борити против смирења. А ми га немамо. Сви мислимо на себе, сви се трудимо да некако сами уредимо своју срећу, да ставимо себе на Божије место; а сваки горди човек је несрећан човек, он се удаљава од Бога; зато су светитељи избегавали почасти, у страху да ће се погордити и удаљити од Господа, да ће престати да Му служе, и да ће почети да служе свом Ја.
*****
Хришћана не замишљамо као биће духовно, ослобођено свих земаљских брига и стега. Он је, пре свега, становник земље, која неминовно утиче на њега, и налаже на њега своје обавезе, и услове постојања; он је син своје отаџбине, коме служи, и део човечанства, коме припада, и заједно са тим, он је биће обдарено умом и срцем, са потребама свете вере, знања и добра, уз тежњу према вишем развоју на земљи, ради неба. У складу са тим призвањем, леже на њему различите бриге: према свету – његов дуг да се труди и уреди своје спољашње благостање, према отаџбини – да поштено испуњава обавезе свог призвања, и да служи на општу корист; и више од тога, да се стара о својој души, украшавајући је чистотом савести и добрим делима.

Св. Праведни Алексије Московски (Мечов)
 
Онај који напредује у радости, напредује у свему. А онај који напредује у тугама - не напредује ни у чему. Зато вас молим, а особито младе људе – радујте се животу. У противном, живот нам се може претворити у адско роптање. Радост је највећа благодарност Богу.

Отац Тадеј
 
Погледај, Бог је у нас уткао потребу за ваздухом. А зашто је створио човека који има потребу за ваздухом, за дисањем? Јер, анђелима дисање није потребно. Њима није потребан ваздух, они не живе од ваздуха. Бог је дао човеку ову потребу – за делатношћу без које човек не може да живи, зато што ће иначе истог часа умрети – да би схватио да постоји и нешто друго. Не само тело, већ и душа, ако јој нешто недостаје, она умире, не може да живи. Потребна нам је ова веза с Богом, зато што човек умире ако не одржава сталну везу с Богом. Зато се молите непрестано и будите стално повезани с Богом, како каже свети Григорије Богослов: «Удиши Бога, као што удишеш ваздух.»"

Старац Петроније Светогорац
 
Христос никада није направио ни једну примедбу на тело једног човека.
Он није рекао Закхеју: како си мален! Ни Јуди: како си ружан! Нити раслабљеном: како си раслабљен! Нити губавоме: како заудараш!
Он је непрекидно општио са стварношћу у људима, то јест са душама.
То је душа душама говорила, и дупља душе лечила и лизала.
Говорити о телима присутних људи Христос је сматрао безмало исто тако непристојно, као што озбиљни људи сматрају непристојним говорити о оделу један другог.
Зато, када човек говори теби, не мисли на његово тело, не испитуј његово тело, него гледај у његову душу, уживи се у његову душу и тада ћеш га разумети.
И када говориш с човеком, не мисли на своје тело и не мисли на његово тело, него мисли о својој души и његовој, понављајући у себи: Oво душа души говори, и душа с душом општи.
И тада ћеш осетити присуство Бога међу вама двојицом. И бићеш разумљив и разумећеш.

Свети Николај Жички
 
Постоје три облика благочестивости: први, да се не греши; други, да се по сагрешењу трпе невоље које наилазе и, трећи, да се плаче уколико недостаје трпљење наилазећих невоља. Јер, оно што овде није исправљено доличним начином измирења [са Богом], свакако на нас навлачи тамошњи суд, изузев ако Бог, видећи нас како плачемо и смиравамо се, како сам зна, Својом свесилном благодаћу, изглади наше грехе.

Преподобни Марко Подвижник
 
'Ratnici svetlosti čuvaju sjaj u očima.
Oni su deo sveta, sudeluju u životu drugih ljudi
i započinju svoje putovanje bez bisaga i bez sandala.
Nebrojeno puta ispadaju kukavice. Ne postupaju
uvek ispravno.
Pate zbog beznačajnih sitnica, ponašaju se kao
slabići i, ponekad, smatraju da su nesposobni da se
razvijaju. Vrlo često veruju da su nedostojni bilo ka-
kvog blagoslova ili čuda.
Nisu baš uvek sigurni šta zapravo traže tu gde
su se zadesili. Često provode besane noći, uvereni da
njihov život nema smisla.
Zato i jesu ratnici svetlosti. Zato što greše.
Zato što se pitaju. I zato što traže neki razlog - sa-
svim je izvesno da će ga i naći.'
 
Ученик једном упита Старца:

- Како да научим разликовати људе - коме да верујем а кога да се плашим?

- Најпре ћу ти рећи кога да се плашиш - рече Старац.
Чувај се лажне скромности!
Када видиш неког ко се клања пред тобом, грли те и подилази ти добрим расположењем - тога се плаши највише!

- Зашто, Старче? - зачуди се ученик. -Објасни ми!

- Зато што је он први који ће те издати! - одговори Старац са уздахом.

- А коме да верујем? - упита ученик.

- Веруј оном ко ти не ласка већ ти говори истину каква год она била; такви људи ће ти први притећи у помоћ! - рече стари монах.
Искрена скромност је увек ненаметљива и тешко ју је наћи, али када се пронађе - она те никада неће издати.
 
МОНАХ И СУМЊИЧАВИ ЧОВЕК

Неки човек дође монаху и упита га: „Како могу да поверујем у то да од обичног хлеба и вина постају Христово тело и крв?"
Монах му одговори:
„Ако већ твоје тело, које се храни хлебом и вином, то вино претвара у месо и крв, зашто то исто што је теби могуће не би било могуће и Господу, који је као твој Створитељ, моћнији од твога тела?"
„Па, добро", рече човек, „а како може у тако маленом путиру да буде присутан читав Исус Христос?"
Монах му поново одговори питањем:
„Видиш ли предео који је пред тобом, пространа поља, реку, брда и високе планине у даљини?"
„Видим", потврди човек.
„Ето", настави монах, „и река, и долина, и брдо и планина, и стабла пред тобом, све је то тако велико, а твоје око је малено. Па ипак све то стане у твоје малено око."
„Још једно бих волео да знам: Како може један исти Христос у исто време да буде присутан у стотинама хиљада путира овде и широм света?"
Монах рече:
„На целу земаљску куглу се спушта сунчева светлост и топлина. Свака травка, свако живо биће од мајушних бубица и мрава до највећих животиња, као и човек, осећа и живи од те светлости и топлине. Као што се сунчева светлост и топлина распростире читавим светом, тако је и Дух Свети, треће лице Свете Тројице јединобитне и нераздељне, присутан у свим храмовима где се служи Света Литургија."

''Светосавско звонце'' бр. 5/2018.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top