Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
”Свет је општи назив за све страсти. Страсти су следеће: љубав према богатству, жеља за поседовањем, телесна задовољства, завист, похлепа за моћ, гордост, облачење у скупу одећу. (...) Види за коју од ових страсти ти живиш. Тада ћеш познати колико си жив за овај свет и колико си мртав за њега.”

Св. Исаак Сиријски +

 
Жалост може бити оправдана, али никада не сме бити претерана. Искусни мудрац каже: Жалост је многе убила и нема користи од ње.
Жалост никада не сме бити јача од вере у Бога и од наде у Његову помоћ. Ма шта се десило, треба да верујемо у Његово милосрђе и да се надамо да ће нас Он помиловати. ...Принесите Богу жељу да се молите, а Он ће вас услишити и дати вам молитву.

Св. Филарет Московски
 
Љубав је избор вере, бездан дуготрпељивости, море смирености. Кад је срце весело и лице човеку сија. Сав човек је прожет љубављу Божијом и на његовом лицу као у огледалу примећује се сјај његове душе.

Свети Јован Лествичник
 
107-1.jpg
 
Постојао је један монах који је преклињао Бога да га ослободи од страсти. Бог га је лишио страсти и подарио му бестрашће. Монах је тада отишао код једног опитног аве и рекао му:
"Старче, отпочинуо сам од страсти и сад сам миран" (био је још увек млад).
"Слушај, чедо моје", рекао му је велики старац, "иди и преклињи Бога да ти врати страсти, јер човек не стиче душевну корист у бестрашћу него у борби. Бестрашће није труд него починак. У искушењима се човек усавршава и постаје духован, док без искушења човек неће постати мудар, образован и користан."
Буди, дакле, трпељив, ма са чим да се бориш. У овим последњим временима у којима живимо не очекујмо ништа друго осим искушења, и она ће нас спасти !
"Уклоните искушења и нико се неће спасти." То, наравно, не значи да би намерно требало да падамо у искушења. Међутим, будући да се боримо по Богу и да мотримо на себе, морамо сматрати да искушења долазе од Његове Очинске привржености, од сатанске зависти, од нашег немара и неопитности, од људске подмуклости, итд. Према томе, потребно нам је трпљење и благодарење.

Старац Јефрем Аризонски
 
Како наћи срећу?

Да би човек био срећан, потребно је да буде побожан.
• Стичи љубав, да би себи стекао овоземаљску срећу.
• На целом свету истински је срећан само онај, ко срећу не жели, а несреће се не боји.
• Трагајући за срећом, путујемо преко мора, крстаримо целом планетом, а оно је у нама, у нашем срцу, где скоро уопште не завирујемо.
• Срећа помаже томе, ко сам себи помаже умом и радом.
• Тражи срећу у твом сопственом срцу: ако је тамо нема, онда је нигде ни нећеш наћи. Зли људи, не гледајући на своју веселост, унутра, у својој души, лишени су тог мира и спокојства, каквим се наслађују само праведни и побожни. „Нема мира безбожницима, вели Бог мој." (Ис. 57:21). „Велик мир имају" само „они који љубе закон" Господа (Пс. 118:165).

Из Троицких листова архиепископа Никона Рождвестенског
 
Ne hvali ono što sam nisi video, a o onome o čemu si čuo, o tome ne govori kao da si video. (Ava Isaija)
Ako ko napiše više nego što je napisano u knjizi iz koje prepisuje, treba da bude kažnjen suhojadenijem. (Iz tipika Studitskog manastira)
Nemoj se radovati ako na putu budeš nailazio samo na nepomućen mir. Jer, na taj način ćeš biti jako daleko od puta kojim su koračali sveti. (Sveti Isak Sirin)
Iskušenja koja nas snalaze prilikom stupanja u dobar život različita su od iskušenja koja Bog popušta da bi urazumio gordo srce. (Sveti Isak Sirin)

Starac X. opisao nam je šta mu je prvog dana kad je došao na Svetu Goru rekao vratar u manastiru njegovog pokajanja:
"Dobro došao. Jesi li došao da se zamonašiš? Onda me saslušaj. Manastir je usijana peć. Ne od vatre, nego od ljudi. Da li razumeš? Od ljudi čija je duša blistavija od dijamanta. Došli su ovde i očišćuju se... Kako? Odsecanjem sopstvene volje. Kinovija (opštežiće) prihvata različite ljude sa različitim mišljenjima. Sva ta mišljenja postaju jedno blagodareći odsecanju volje. A ti, čedo moje, ako hoćeš da ostaneš u kinoviji (opštežiću), moraš podsećati na zmiju. Kao što ona puzi kroz tesne prolaze i u mukama zbacuje svoju košuljicu, tako se i tvoje mišljenje, kroz teskobu i iskušenja, mora upodobiti mišljenju drugih."

Jedan starac je rekao: "Svi mi, i veliki i mali, moramo posedovati trpljenje. Svi moramo biti trpeljivi jer su svima nama nervi pomalo napeti. Svi smo mi manje-više egoisti. U tom slučaju, kad nama ovlada egoizam, mala stvar prerasta u veliku svađu. Tada iskušenje počinje da zalazi u porodicu. Ma šta da je u pitanju, ne obraćajte pažnju na to. A vi, čak i ako ste uočili taj trenutak, ne obraćate pažnju. Ništa ne pomaže. Budite makar malo trpeljivi i malo se pomolite. Nakon toga, kad se drugi umiri, može doći do međusobnog razumevanja. Pogledajte ribare. Šta bi oni mogli da ulove kad ne bi bilo zatišja (bonance)? Imajte trpljenje i imaćete veliko poverenje u Boga. Mi još nismo svesni koliko Bog motri na nas i koliko nam pomaže. Mi to još nismo shvatili. Ako to ljudi shvate, biće sigurni i predaće svoje duše i vascele sebe Bogu."
 
Poslednja izmena:
o.Gavrilo >>> Sv. Arsenije Paroski i pokajanje grešne devojke
Jedna devojka iz Sirosa došla je kod svoje sestre koja je bila monahinja u manastiru Preobraženje. No, monahinju je neko prethodno obavestio da joj je sestra pala u ozbiljan greh. Kada je saznala da se sirota devojka nalazi na manastirskim... vratima monahinja je povikala na nju: „Odlazi što dalje odavde. Pošto si uprljana grehom oskrnavićeš ovaj sveti manastir i sablaznićeš sestre, odlazi.“ Umesto samilosti i pokušaja da je navedu na pokajanje, ova monahinja i još nekoliko sestara istukoše je i rekoše joj da ide što dalje od manastira.

Nesrećna devojka povika: „Učinila sam greh, molim vas oprostite mi.“

Ali monahinja povika: „Odlazi ili ću te ubiti da sperem sramotu koju si nanela našoj porodici.“

„Imaš li milosti sestro, zar ne saosećaš moj bol?“

„Ne“ uzviknula je monahinja, „ ti nisi moja sestra, već pokvarena bludnica.“

„Gde da idem sada?“, jecala je sestra.

„Idi i utopi se,“ dobila je bezdušan odgovor.

Jadna devojka pobeže iz manastira, u ranama i oblivena krvlju, sa namerom da svoj život okonča. U tom momentu, Sv. Arsenije je bio na putu da poseti manastir. Videvši devojku u takvom stanju, on je upita šta nije u redu. Ona mu priznade svoj greh koji je počinila sa nemoralnim ženama i muškarcima. Kaza starcu da je pošla u manastir da moli svoju sestru za pomoć.

„Pogledajte šta su mi uradile, starče. I šta da radim sada? Ili da se udavim ili da skočim sa litice?“

„Ni jedno ni drugo, dete. Ako hoćeš, povešću te sa sobom i izlečiću rane tvoje duše i tela.“ rekao je starac saosećajno.

„Gde ćete me voditi?,“ upita jadna devojka.

„U manastir.“

„Molim vas da me ne vodite tamo, starče. Moja sestra i ostale monahinje rekle su da će me ubiti ako se vratim.“

Svetitelj joj odgovori: „Ne plaši se jer ću te poveriti Gospodu i niko neće biti u stanju da ti naudi.“

„Dobro“, rekla je devojka, “ako me poverite Hristu ja se njih neću bojati jer On je moćniji od njih.“

Sv. Arsenije ju je poveo u manastir tešeći je i hrabreći je da se pokaje i ispovedi. Pošto je saslušao njenu ispovest, primila je monaški postrig. Potom je pozvao sve monahinje u crkvu i epitimijom kaznio sve one koje su joj nanele telesne povrede. Onda ih je potsetio na parabolu o bludnom sinu i o tome da je Gospod došao da grešnike spase, da je često saosećao sa grešnicima, ukazujući im svoju veliku ljubav i milost.

„Vi, međutim, učiniste suprotno. Iako ste znale da je njenu dušu đavo teško ranio, nije vam bilo žao. Niste je primile u vaš zagrljaj i pokušale da je spasete od daljeg greha, nego ste je napale i tukle. Onda ste joj savetovale da počini samoubistvo. Sada ja, vaš duhovni otac, kažem vama da niste monahinje, niste Hrišćanke, niste čak ni ljudska bića. Vi ste bez milosti, ljubavi i simpatije. Vi ste ubice! Zabranjujem vam Sveto Pričešće na tri godine, sve dok se ne pokajete i priznate svoj greh. Pokajte se i ispovedite se, plačite i tražite oproštaj od Boga, od mene - vašeg duhovnog oca, i od drugih monahinja koje nisu saučestvovale u vašem sramnom delu.“

Monahinje su počele da plaču i gorko su se pokajale. Otac Arsenije smanjio je monahinjama datu epitimiju i oprostio im. Monahinji koja je bila sestra povređene devojke zabranio je Sveto Pričešće na godinu dana. A ostalim monahinjama koje su saučestvovale u ovom grehu zabranio je pričešće na šest meseci.
 
Смисао живота није у томе да човек ради оно што му се свиђа, већ у томе да с љубављу ради оно што треба.

- - - - - - - - - -

Не клевећи!

Клеветник наноси штету, барем тројици. Пре свега самом себи, јер прљавштина клевете, пре него што се оваплоти у речима пролази кроз његово сопствено срце. Затим ономе кога клевеће, зато што има мало људи који би могли да подносе клевету спокојно и великодушно, а већина пада у униније и гнев, а често одговара онима који су их увредили истом мером. И на крају, ономе ко слуша клевету: он мислено и сам почиње да осуђује као да га гута живо блато. Наслушавши се клеветника он губи љубав према човеку и претвара се у учесника у очигледно неправедном суду над својим братом. Онај ко беспоговорно верује свакој речи клеветника најчешће није саучесник, већ својеврстан "медијум" клевете, као да је зомбиран клеветом. Због тога су свети оци волели да понављају псаламски стих: да не возглагољут уста моја дјел человјеческих.

старац Рафаил Карелин
 
Никада не треба улазити у препирке, а посебно онда када непријатељ може да надговори онога који је у праву и када се непријатељ не плаши да ће бити прекинут, него се нада да, у случају нужде, ако већ не може да докаже да је у праву, свога супарника може победити грубошћу и подсмехом.

Свети Филарет Московски
 
Cв. Максим Исповедник:
„Сенка (ski,a) је оно што припада стварима Старог завета, док икона (eivkw,n)припада стварима Новог завета, а истина (a vlh,qeia) – она припада будућем стању ствари.“.
 
Ако хоћеш да не отпаднеш од љубави Божије, ти не допусти нити да брат твој заспи огорчен на тебе, нити ти да заспиш огорчен на њега; него иди помири се са братом својим, и дошавши приноси Христу са чистом свешћу дар љубави кроз усрдну молитву.

Св. Максим Исповедник
 
Не плаши се борбе и немој бежати од ње. Тамо где нема борбе, нема ни врлине. Тамо где вера и љубав нису искушани, немогуће је бити сигуран да ли оне уопште постоје. Вера и љубав се огледају и откривају у недаћама, то јест, у тешким и озбиљним околностима, како у спољашњим, тако и унутрашњим (за време болести, туге или лишавања).

Свети Јован Кронштатски
 
Шта може бити болније од Пакла? Ништа није вредније него страх од пакла, јер ће нам страх од пакла донети круну спасенија... Где страх постоји, тамо је ревност у давању милостиње, и снага молитве, и сузе топле и честе, и тешки уздисаји испуњени скрушеношћу. Јер ништа тако не изједа грех и чини врлине да се умножавају и цветају као стално стање страховања. Тако да је немогуће ономе ко не живи у страху да чини правилно, а са друге стране немогуће је да човек који живи у страху може отићи у погрешно.

Св. Јован Златоусти
 
Људи су променљиви као ветар. Данас су за тебе, сутра су против тебе. Ко може ветар да заустави, и ко може свету угодити? Ако сваком гледаш да учиниш на вољу, сигурно ћеш себи учинити невољу...

Отац Тадеј
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top