Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Туге и само туге приводе данас човека до познања истине.Само туге и болести још доприносе нашем спасењу. Зато пољуби свој претежак живот, и не гледај на окружујуће весеље и просперитет, него унапред на Крст Спаситеља Христа.

старац Јован Крестјанкин
 
turista-1.jpg
 
"Ми нисмо напуштени, чак и коса на нашој глави је одређена, унапред утврђена. У Његовим рукама је наш живот; нисмо игра природе; ми смо Божија деца, ако то не оповргнемо ми сами својим лошим делима и неверовањем".

СХИАРХИМАНДРИТ СТЕФАН СРБИН
 
Пишеш да је твоје здравље нарушено. Шта да се ради, треба трпети. То се шаље ради нашег смирења и уопште ради наше душевне користи. Ко телесну болест прима како треба, за тога је речено да: ако се спољашњи човек и распада, ипак се унутрашњи обнавља. А ми се душевно обнављамо само онда када не гунђамо. Апостол за себе каже: Када сам слаб онда сам силан (2 Кор 12, 10), а са нама се чешће дешава ово: када је слабо тело, слаба је и душа. Али Господ нас се сећа и у слабости нашој, ако се према нашим моћима потрудимо да се смиримо.

преподобни Амвросије
 
Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам и не кунем.
Непријатељи су ме више гурнули Теби у наручје него пријатељи. Пријатељи су ме више везивали за земљу, непријатељи су ме дрешили од земље, и рушили сва моја надања у земљу.
Ови су ме учинили странцем у земаљским царствима, и непотребним становником земље. Као што гоњена звер нађе сигурније склониште него ли негоњена, тако сам и ја, гоњен непријатељима, нашао најсигурније склониште, сакривши се под Твој шатор, где ни пријатељи ни непријатељи не могу погубити душу моју.

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.

Они су место мене исповедили грехе моје пред светом.
Они су ме шибали, кад сам се ја устезао шибати сама себе.
Они су ме мучили онда, кад сам ја бежао од мука.
Они су ме ружили онда, када сам ја сам себи ласкао.
Они су ме пљували онда, када сам се ја гордио собом.

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.

Кад сам се ја правио мудрим, они су ме називали лудим.
Кад сам се правио моћним, они су ми се смејали као кепецу.
Кад сам хтео водити људе, они су ме гурали у позадину.
Кад сам журио да се обогатим, они су ме стукали гвозденом руком.
Кад сам мислио мирно спавати, они су ме будили иза сна.
Кад сам зидао дом за дуг и спокојан живот, они су га рушили и изгонили ме ван.
Заиста, непријатељи су ме одрешили од света и продужили руке моје до Твога скута.

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.

Благослови их и умножи их; умножи их и још више их огорчи против мене.
Да би моје бекство к Теби било бесповратно;
Да би се нада у људе искидала сва као паучина;
Да би се смирење потпуно зацарило у души мојој;
Да би срце моје постало гробом моја два зла близанца: гордости и гнева;
Да би све своје благо сабрао на небу;
Ах, да би се једном ослободио самообмане, која ме је и заплела у страшну мрежу варљива живота.

Непријатељи су ме научили да знам, што мало ко зна -да човек нема непријатеља у свету изван себе.
Само онај мрзи непријатеље, ко не зна, да непријатељи нису непријатељи но сурови пријатељи.
Заиста тешко ми је рећи, ко ми је учинио више добра и ко више зла у овоме свету: пријатељи или непријатељи.
Зато, благослови, Господе, и пријатеље и непријатеље моје.
Роб куне непријатеље, јер не зна.
А син их благосиља, јер зна. Јер зна син, да му се непријатељи не могу дотаћи живота. Зато слободно корача између њих и моли се Богу за њих;

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам. И не кунем.
 
Љубав је избор вере, бездан дуготрпељивости, море смирености. Кад је срце весело и лице човеку сија. Сав човек је прожет љубављу Божијом и на његовом лицу као у огледалу примећује се сјај његове душе.

Свети Јован Лествичник
 
Кротост је поднебље душе у коме најбоље клија, ниче, расте и сазрева правда Божија и све што је Божије. Кротост не лечи зло злом, већ савлађује зло добром, не освећује се за себе; на мржњу одговара љубављу, на зло - добром, на увреду- опраштањем.

Ава Јустин Поповић
 
Ђаво беше човекоубица од почетка (Јн. 8,44) – и то је Христос показао када је допустио демонима да уђу у стадо свиња, које су они читаво утопили у мору, како би ти знао да би они и људе тако погубили, ако би им Бог то допустио

Свети Јован Златоуст
 
Питали једном патр. Павла зашто је данас тако лако бити лош и зао, а тако тешко бити добар.
"Човек када се пење узбрдо, умориће се и биће му тешко, али ће се попети на врх. А човек који стоји на ивици провалије ће скочити у амбис и неће се уморити. Али шта њему вреди што се неће ни уморити ни напатити када пропада?"
 
"Jednog dana profesor na fakultetu je odlučio da sa studentima započne raspravu u cilju dokazivanja kako je religija samo izmišljotina.

Pitao je: "Da li je Bog stvorio sve što postoji?". Studenti su u glas rekli da jeste.

- Baš sve? - pitao je profesor.
- Da, sve - bio je odgovor studenata.
- U tom slučaju, stvorio je i zlo, zar ne? Jer, zlo postoji - rekao je profesor.
Studenti su zaćutali, nisu imali odgovor na to pitanje. Profesor je bio oduševljen jer je pokazao da je vera samo mit. Odjednom, jedan student je podigao ruku i pitao:

- Mogu li ja nešto Vas da pitam, profesore?

- Naravno - odgovorio je profesor.

- Da li postoji hladnoća?

- Naravno, kolega. Zar nikad niste osetili hladnoću?

- Zapravo, profesore, hladnoća ne postoji! Prema onome što smo učili iz fizike, hladnoća je odsustvo toplote. Može se samo posmatrati da li objekat ima i da li predaje energiju i svoju toplotu na druge objekte.
Bez toplote, predmeti su inertni, ne reaguju. Znači hladnoća ne postoji. Mi smo stvorili termin HLADNO da bismo objasnili odsustvo toplote.

- A tama? - nastavio je student.

- Ona takođe postoji - rekao je profesor.

- Opet grešite, gospodine. Tama je potpuno odsustvo svetlosti. Možemo proučavati svetlost i osvjetljenje, ali ne i tamu. Nikolsova prizma pokazuje mnoštvo različitih boja na koje se svetlost razlaže u zavisnosti od talasne dužine. TAMA je termin koji smo mi stvorili da objasnimo potpuno odsustvo svetlosti.

- Konačno, student je pitao:

- A zlo, profesore, da li postoji zlo?

Profesor je ćutao. Student je nastavio:

- Bog nije stvorio zlo! Zlo je odsustvo Boga u čovekovom srcu, ono je odsustvo ljubavi, čovečnosti i vere. Ljubav i vera su kao toplota i svetlost. Oni postoje. Njihovo odsustvo dovodi do zla - objasnio je on. Sada je profesor zaćutao.

Student se zvao Albert Ajnštajn.".
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top