BUDIMO LJUDI, UVEK I SVUDA!
„Svako vreme i svako drustvo se odslikava na zivot Crkve. I u vremenima koja nisu ateisticka i materijalisticka, neminovno ima teskoca. Isus Hristos kaze: „Podajte caru carevo, a Bozje Bogu“. Bog nikada nije trazio ono sto pripada caru, tj. ovom svetu i ovozemaljskim vlastima, ali vlasti ovoga sveta uvek su zelele ono sto pripada Bogu da damo njima, barem delimicno. Tako je bilo i u vreme Vizantije i u doba nemanjicko, i u svako doba. Nasa je duznost da znamo gde je ta granica izmedju „caru carevo“ i „Bozje Bogu“. I da to odrzimo. Znate, i u vreme vlasti koja nije neprijateljski raspolozena prema Crkvi moramo ocekivati da ce biti toga trazenja vise nego sto pripada „caru carevo“, a da ne govorimo o doba materijalisticki orijentisane i ateisticke vlasti koja je motrila na svako krstenje i vencanje u crkvi, na svaku slavsku svecu u domu, na svaki krst nad grobom. Ali, i za to nas je Hristos unapred opomenuo: „Mene su gonili i vas ce goniti. Ko hoce da ide za mnom neka uzme krst svoj“. Nema druge. Mnogo napora treba da se Crkva duhovno i materijalno oporavi.“
„Srpska pravoslavna crkva ispovedajuci veru Spasitelja nasega i brinuci se pre svega za duhovni zivot svog naroda, ali i za onaj materijalni koji mu je danas veoma tezak, ne moze se svesti samo na pouke i obrede. Ona mora nastaviti da se suocava sa svim okolnostima od kojih zavisi zivot svih ljudi u nasoj zemlji, da opominje da budemo covecni i prema onima koje ne prestaju uciti da smo im neprijatelji. Ne kazem da treba zuriti sa zagrljajima, ali treba pruziti ruku svakome ko uvidja da moramo ziveti kao ljudi. I apostol Pavle veli : „Blazenije je davati nego primati“, ali tu se mora voditi racuna o sustini, jer neko moze to da okrene i da kaze: „Pa kad je blazenije, dajte mi“. Ili kad Isus Hristos kaze: „LJubite i neprijatelje svoje“, to ne znaci ako neprijatelj ide da me ubije da ja sirim ruke: „Gde si brate“. To znaci svest da taj zlocinac ne zna da je to nesreca i za njega i za narod kome on pripada, da treba da mu se pomogne da on shvati da srlja u propast i da se pokaje.
Isus Hristos zeli i moli se Ocu svome za apostole „da svi jedno budu, kao Ti, Oce, sto si u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu“ (Jovan 17,21). To ne samo da mozemo, to je i duznost. Ali, vec i u to doba apostolsko bilo je jeretika raznih. Mi pravoslavni njih ne treba da mrzimo, niti da zelimo da ih nekakvom vestinom privucemo. Mi svojom verom i zivotom po veri treba da pokazemo sta znaci biti ovca Hristova: „Evo vas saljem kao ovce medju vukove“, kaze Hristos. Ali on nas ne salje da nas vukovi rastrgnu, niti da mi od Hristovih ovaca postanemo vukovi da bi opstali. I zato nas savetuje: „Budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi. Mudrost ce vas sacuvati da vas vuci na rastrgnu, a dobrota ce vas sacuvati da vi ne postanete vuci“. U tome je sustina. Ako to budemo znali i po veri pravoslavnoj ziveli odrzacemo se, i mi u otadzbini i Srbi u svetu, a ako ne budemo, nece biti steta ako nestanemo.
Patrijarh Pavle
