Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
kad_bi10.jpg
 
Сведобри Бог нас је, браћо моја, створио људима, а не животињама. Учинио нас је драгоценијим од целога света. Дао нам је сведобри Бог, браћо, очи, да гледамо небо, сунце, месец и звезде и да говоримо: "О, Боже мој, ако је сунце, које је Твоја творевина, толико сјајно, колико ли си Ти Који си Творац неба и земље, Творац и Саздатељ, сјајнији? Боже мој, удостој ме да Те се науживам." Дао нам је, браћо моја, ум у глави и тај је ум као сасуд у који ваља да слажемо сваки смисао Еванђеља, а не бајке и брбљарије ђавоље уметности. Дао нам је уши да слушамо Божанствену Литургију када је свештеник у цркви служи. Дао нам је уста да славимо Господа нашега, да говоримо: "Господе Исусе Христе, Сине и Слово Бога живога, Богородицом и свима светима помилуј нас и прости нам грешним и недостојним слугама Својим", да се исповедамо са чистом вером и причешћујемо Пречистим Тајнама чисте вере и са страхом и трепетом. Такве нас, браћо моја, Бог хоће, а не да хулимо, да издајемо један другога, да се лажно заклињемо и лажемо, да једни друге поткрадамо, да се кунемо за трице именом Божјим.

СВЕТИ РАВНОАПОСТОЛНИ КОЗМА ЕТОЛСКИ
 
"Нико се не спрема у лов на пудлице. У лов се иде на моћне коришћу или штетом. На ретке се диже хајка. Поред тога ретки су и добра мета. За гром нема дражи нишанити у гљиве, добре мете за скакавце. Гром нишани у оно што види. Па ипак високи борови - вазда у смртној опасности - не завиде гљивама. Ви бежите од живота какав јесте, бежите у дужину, у висину, у дубину. Праведници, зашто се онда чудите што вас гоне? Не трче ли пси најрадије за оним ко бежи од њих?"
Св.владика Николај
 
Пази на своје мисли
Све потиче из мисли, и добро и зло,
Мисао претходи делу.
Земаљски закони не кажњавају мисли, већ само дела
Небесни закон кажњава и мисли, не само дела,
Пази на своје мисли.
Ако је извор чист и вода ће бити чиста
Ако су ти мисли чисте и светле и здраве,
све што радиш биће благословено.
Пази на своје мисли.
 
“Svako je kovač svojih opiljaka. A ono što želim, obično je veoma promašena verzija onog što mi stvarno treba. I umesto da ostavim vruću želju da odradi svoj kosmički posao, ja, neuki kovač naoružan fundamentalnim ʽuradi samʼ alatom, ne oklevam u upotrebi čekića očekivanja, onog istog kojim sam već sto puta slupala prste, umesto da iskujem krunu.”

Prostitutka koja je postala monahinja
 
ПОУКЕ СВЕТОГ АНТОНИЈА

Није потребно гневити се на оне који погреше, па нека су њихови поступци и достојни казне. Ради саме правде, потребно је кривце враћати на прави пут и кажњавати их по потреби, или лично, или преко других. А гневити се или срдити се на њих неумесно је, зато што гнев потиче од страсти, а не од суда и правде. Није потребно одобравати онима који су преко мере милостиви, јер потребно је и казнити одане злу, због самога добра и правде, али не због личне страсти и гнева.
Само је духовна имовина сигурна и неприступачна лоповима; она се од добродетељи састоји и богоугодног живота, од познавања и творења добрих дела. Богатство је слеп вођа и неозбиљан саветник. Ко употребљава богатство једино ради свога задовољства, губи своју преморену душу.
Знај да телесне болести по самој битности припадају телу као материјалном и трулежном. И онда, у случају болести, добру навикнута душа треба са благодарношћу да показује мушкост и трпљење, не питајући Бога зашто је створио тело.
Они који нису задовољни оним што имају, него трче за маснијим залогајем, постају робови страстима које мрцваре душу и наводе у њу све гора и гора уображења; те ово не ваља, те оно не ваља, треба стећи ново и боље. Као што сувише дугачка хаљина смета путнику при корачању, тако и жеља да се стекне преко могуће мере спречава душу да се брине о спасењу.
Кад душа сазна за грех, она омрзне на њега као на звер са смрдљивим задахом. Онима који за његову вредност још не знају, грех изгледа сладуњав, јер држи свога љубимца у потчињености све док га потпуно не зароби. А бедни и несрећни грешник не види шта је за њега спасоносно, чак о томе и не мисли, већ мислећи да га грех краси, радује му се.
 
„Шта ће нам користити земља ако се истреби народ? А истребљење народа Српског сада се врши са неколико страна. Бог и народ – треба се Бога бојати и Богу се молити, а народ свој волети и жалити.

Али, нажалост, има пуно безбожника који нити се Бога боје нити народ воле и жале. Многи од њих благовре-мено извукли своје породице из градова па онда почели немилосрдно да их руше, туђу имовину и убијају туђе мајке, синове и кћери. Авај, погибија српска од безбожника.
Неизмерно боли и мене и многе друге Србе, што се у последње време почело ово рушење приписивати и Вама. Свет је неизвесност, односно Ваших планова. Да ли заиста и Ви учествујете у борбама око Краљева или то неко злонамерно, а у своју корист ставља под Вашу фирму? Тако и по другим вестима: и ова неизвесност помрачава мисли и леди срце сваког српског родољуба.

Ја се каменим у манастиру и само се молим Богу за српску слогу. Ако икад она четири слова С треба да имају неки практичан и спасоносни значај, то треба у овом времену.

Свети Владика Велимировић.
 
"Moja vera u Boga ne smeta mi da usvojim svu pravu nauku od alfe do omege? Najbolja nauka stoji u savršenoj harmoniji sa najboljom verom. A najbolji se nikad ne prepiru: najbolji se razumeju i ljube. Niski ili nejednaki se prepiru i glože i uživaju u prepiranju i gloženju. No prepiranje i gloženje psevdovere i psevdonauke pokoleba mnoge proste duše u veri."
Vladika Nikolaj Velimirovic
 
. . .

Jednom je Starac Siluan razgovarao sa nekim arhimandritom koji koji je vršio misionarsku službu medju nepravoslavnim hrišćanima. Starac ga je upitao kako on propoveda.

Arhimandrit mu je odgovorio:

- Ja im kažem: vaša vera je zabluda, kod vas je sve izopačeno, lažno i ako se ne pokajete nema za vas spasenja!

- Recite oce arhimandrite da li oni veruju da je Gospod Isus Hristos istiniti Bog?

- Da, veruju.

- A da li poštuju Majku Božju?

- Poštuju ali imaju nepravilno učenje o Njoj.

- Da li poštuju svetitelje?

- Poštuju ih no kakvi svetitelji mogu postojati za njih kad su otpali od Crkve?

- Vrše li bogosluženja u hramovima, čitaju li reč Božju?http://www.****************/wp-content/uploads/2010/05/Sveti-Siluan-Atonski-ikona-216x300.jpg
- Da, postoje kod njih i crkve i službe, ali trebalo bi da vidite kakve su to službe u poredjenju sa našima. Kakva hladnoća i bezdušnost!

- Znači, oče arhimandrite, oni su ubedjeni da pravilno postupaju što veruju u Isusa Hrista, što poštuju Majku Božju i svetitelje, što ih prizivaju u svojim molitvama. Medjutim ako im vi kažete da je njihova vera zabluda oni vas neće slušati…

Medjutim ako im kažete da je dobro što veruju u Boga, što poštuju Bogorodicu i svetitelje, što idu u crkvu na bogosluženja i što se kod kuće mole, što čitaju reč Božju i ostalo, ali da u nečemu greše i da te greške treba da isprave pa će sve biti dobro, onda će se Gospod radovati zbog njih, te ćemo se svi spasti milošću Božjom…

Bog je Ljubav. Zato i propoved treba da izvire iz ljubavi. Onda će ona biti na korist onome koji propoveda i onome koji sluša. A kad osudjujemo nećemo imati koristi i ljudi neće slušati.

. . .
 
Наш Богочовек Исус се не жалости толико када Га рањавамо нашим безаконим делима, гресима и кршењем Његових Божанских заповести, колико се жалости када остајемо непокајани, каменосрдни и неосетљиви, упркос томе што нам је дао покајање и исповест као средство за омивање од наших греха. Ава Исаак каже: "Не постајемо грешници тиме што починимо грех, већ тиме што не омрзнемо тај грех и не покајемо се за њега." А Божанствени Златоуст вели: "Није страшно пасти, већ, павши, остајати у паду и не устајати тј. драговољно чинити зло и остајати у немару, и помислима очајања прикривати слабост воље." Људски је згрешити, али истрајавати у греху није људски, већ сатански. И Св. Јован Богослов нам говори: "Ако исповедамо грехе своје, веран је (Бог) и праведан да нам опрости грехе, и очисти нас од сваке неправде" (1. Јован. 1, 9).
 
Будимо мудри и безазлени
Међу вуковима опстати овци је тешко, али није немогуће, јер нам Господ каже на који начин ми можемо и међу вуковима опстати као овце Његове. А то је: да будемо мудри као змије и безазлени као голубови. Мудрост ће нас сачувати да не постанемо плен, да нас вуци не раскину, односно да нас непријатељи не онемогуће. А безазленост и доброта ће нас сачувати да ми не постанемо вуци.

Треба имати, дакле, мудрост. Развијати мудрост Богом дану, све више и више, а паралелно са тим развијати и доброту. Јер, мудрост без доброте прелази у злоћу, а безазленост без мудрости прелази у глупост. Ни једно ни друго више, него да будемо „мудри као змије, а безазлени као голубови“.

„И мене су гонили, и вас ће гонити“, говори Господ. С тим морамо бити начисто и припремити се да и при том останемо онако како треба, какви су и преци наши били: људи Божији, народ Божији. И онда, кад дође крај живота нашега, ући ћемо у радост блаженства Царства Небескога. То и јесте смисао и циљ нашег живота. Бог вас благословио!

Патријарх Српски Г. Павле
Преузето из књиге Живот по Јеванђељу, Патријарх српски Павле
 
"Да ли ће ко усвојити моју веру? Или ћу ја остати сам, — сам са својом вером? Уосталом такве самоће ја се не плашим, — ја се не плашим самоће без људи, ја се плашим самоће без вере, јер то је најпразнија и најмучнија самоћа, каква може снаћи малене становнике под гором."

Владика Николај Велимировић
 
"A učenici Kristovi izvađahu velika i čuesna djela, te oni iscjeljivahu bolesne, i uskrsivahu mrtve, i činjahu da hromi prohodaju, i slijepi da vid zadobiju, i gluhi sluh, i svakovrsna čudesa oni činjahu među sinovima ljudskim. A ničim drugim ne činjahu oni čudesa doli u imenu Kristovu."

4. Nefi 5
 
ЗБОГ ЧЕГА СЕ ОСЕЊУЈЕМО КРСНИМ ЗНАКОМ?

Због чега се ми осењујемо крсним знаком? Крсним знаком се осењујемо тј. крстимо се, прво ради тога да би тај знак на нама видео Бог. Да, браћо Бог види када се ми крстимо, када стављамо на себе знак крста. А неки од вас се крсте немарно, брзајући, и нимало се не удубљују у то што чине! Грех је тако крстити се! Ваља се крстити са пажњом и страхопоштовањем. Кажеш - нема силе у крсту?! Није тачно, има у крсту силе, и то велике, када се крстиш како треба - са вером и страхопоштовањем, и мислећи о томе шта заправо чиниш. Крсни знак је знак због кога Бог обраћа Своју пажњу на нас и због кога на нас излива Своју спасоносну доброту. Крсни је знак онај печат због кога Бог прима наше молбе. Молити се, знаменујући се крсним знаком, значи молити се, искати нешто у име Исуса Христа: "Ја нисам дошао сам, мене је Исус Христос послао к Теби, Господе! А да је то стварно тако, сведочи печат Његов на мени - крсни знак!"

Ако, пак, мислиш, човече, да у крсту нема силе, зашто се онда уопште и крстиш? Или никако не стављај на себе крста, и онда ће сви знати да ниси Хришћанин, или га стављај онако како треба: не брзајући, са страхопоштовањем и пажњом, удубљујући се у то што чиниш!

Значи, ми се осењујемо крсним знамењем да бисмо привукли на себе благодат Божију.

И још се крстимо тога ради да би то видео лукави, наш непријатељ - ђаво. Да, браћо, нека и лукави види како се ми осењујемо крсним знаком, нека види зато што он тај знак не воли. Као што се боји Самог Исуса Христа, тако се исто лукави боји и знака Христовог - Крста. Крст је најпоузданије оружје против ђавола, најјача заштита од њега, најоштрији мач против - непријатеља... Крсни знак чува нас и штити од сваке непријатељске силе. Када ваљано ставимо на себе крсни знак, онда нас Анђео Христов чува и штити. Ђаво бежи од крсног знака, а Анђео нам на крсни знак прилази.

Најзад, ми се крстимо и ради тога да бисмо пред другима исповедали Исуса Христа, Који је распет на Крсту - да, нека људи виде Кога ми то исповедамо, у Кога верујемо, у Кога се надамо, Кога волимо, Кога поштујемо! А тебе је, међутим, понекад стид да се прекрстиш! Знаш ли ти какав грех тиме чиниш? То значи да се стидиш што си Хришћанин - стидиш се што припадаш Христу, што у Христа верујеш, у Христа се надаш, Христа поштујеш и волиш!...

Не, немој се стидети да признаш да си Хришћанин, да си Христов, иначе ће се Исус Христос постидети да те призна Својим на Страшном суду Своме и неће хтети да те прими у Царство Небеско.

Према томе, ми се крстимо ради тога да бисмо показали да смо Хришћани, да би то видео Бог, да би видео Анђео-Чувар наш, да би видео лукави и да би људи видели да смо Хришћани.

По томе како се човек крсти, може се одредити и какав је Хришћанин. Чак се може и овако рећи: "Како се ко крсти, тако и верује" !

У духовном животу у свему се почиње од малог. Ко испуни мало, утврђује се у већем. Из мајушног семена страхопоштовања израста велико стабло хришћанске побожности.

Свети Серафим Саровски
 
В

"Веруј свему оном што је Христос Господ казао, показао и предсказао. То и јесте наша вера. Ја сам истина, рекао је Он. Христос, је дакле жива Истина у свему што је рекао и прорекао, у свему што је показао и обећао. Он је вечна Истина Божија, која се јавила у времену телесно, да би олакшао телесним људима веру у Бога који је дух и да би показао неизмерну љубав Божију према људима. Пази добро и упамти: ако не будеш веровао Христу, ти ћеш поверовати или себи или другом неком смртном човеку. То јест: имаш да изабереш, да ли верујеш Христу као Богу или неком, ма ком, човеку изван Христа. Трећега нема нигде у свету нити у историји рода људског. А зар те живот није научио, да се можеш преварити и у себи и у људима, који стоје ван Христа? Бирај, човече, и сине човечији; избор је судбоносан. Кад умреш, Вечност ће ти ставити само једно питање: Реци, човече и сине човечији, кога си изабрао, то јест: коме си поверовао, и за ким си пошао?"

Духовне поуке - Свети Николај Жички
 
Једна се жена жалила својој комшиници на пријатељицу која ју је увредила. Комшиница је стаде умиривати, уједно јој саветујући да опрости пријатељици увреду.
- Молим?! А зашто бих? Након свега што ми је приредила? Не, злобу не могу опростити! – рече жена. – Осим тога, због чега да волим људе који мене не воле, и зашто да чиним добро кад сви око мене гледају да те преваре, издају и учине ти сваку пакост?
- Испричаћу ти једну причу – рече јој комшиница. –

Живео једном један човек. И замоли он Мајку природу да учини да ноћу буде светло, како не би морао палити свећу, и да зима буде топла, како не би морао ложити пећ. Но Мајка природа зна најбоље и како би требало да буде, тако да она не удовољи молби овог човека. Он се због тога силно наљути, те рече одлучно:
- Тако значи! Е, у том случају ни ја нећу палити ноћу свећу да ти сија и буде светло. И нећу зими ложити пећ да се ти грејеш. Чак ћу и врата од куће држати отворена, да се ни унутра топлота не задржава, па нека ти буде хладно.

- Каква будала! – рече жена, прекинувши комшиницу. – Мислио је да он својом свећом прави светлост и својом топлотом из пећи да греје свет. Надмени лудак! Та то је, пре свега, било потребно њему самом. Мајка природа се сама стара о себи.
- Па због чега ти – добаци комшиница – радиш исто?
- Ја?! – зачуђено ће жена.
- Да, ти. Зашто ти гушиш у себи своју љубав, када је свуд око тебе тама, и због чега ускраћујеш топлоту свог срца, кад се око тебе налазе хладна људска срца? Зашто да седиш у мраку и чекаш да те неко обасја? Зар није боље да светлиш себи и другима? Јер ћеш тако и сама пронаћи пут и, сасвим могуће, угледаће га и они око тебе и поћи с тобом руку под руку. И зашто да седиш у хладном и чекаш да те неко огреје? Радије разгреј своје срце, па ћеш његовом топлином разгалити и срца других људи, тако да из топлих срдаца неће долазити хладноћа.
 
О БОГУ

Бог је огањ који згрева и разбуктава срца и утробе. Дакле, ако у својим срцима осећамо хладноћу, студ која долази од ђавола, јер је ђаво студен, то призовимо Господа и Он ће доћи и згрејати срце наше не само савршеном љубављу према Њему него и према нашим ближњима. Топлина изгони студ добромрсца.

Оци су написали, када су их питали: тражи Господа, али не испитуј где живи.

Бога не називај Правичном Судијом, вели Преподобни Исаак, јер на твојим делима не види се Његова правосудност. Нека Га је Давид и називао Правосудним и Праведним, но Син Његов показао нам је да је Бог више - добар и милостив. Где је правичност суда Његовог, када смо ми били грешници а Христос је умро за нас (Исаак Сирин, слово 90).

Где је Бог, тамо нема зла. Све што од Бога потиче, одише миром и корисно је души, и приводи човека смирењу и самоосуђивању.

Бог пројављује Своје човекољубље према нама не само онда када чинимо добро, него и онда када Га жалостимо и прогневљујемо - како дуготрпељиво сноси Он безакоња наша и, када кара, како милостиво кара!

Што је човек савршенији пред Богом, то (верније) ходи Његовим трагом, а у светлости Истине Бог му јавља Лице Своје. Јер, праведници, у мери у којој улазе у сазрцање Бога, виде на овом свету Лик Његов као у огледалу, а тамо виде јављење Истине.

Ако не знаш Бога, немогуће је да се у теби пробуди и љубав према Њему, и Бога не можеш љубити, ако Га не видиш. А виђење Бога долази од богопознања, јер сазрцање Бога не претходи богопознању.

О делима Божијим не треба расуђивати пуна стомака, јер при пуном стомаку нема виђења тајни Божијих.

Свети Серафим Саровски
 
BLIZANCI








Trudna žena očekuje blizance. Bliži se porođaj, a dva fetusa, udobno ušuškana u majčinom stomaku, razgovaraju o životno važnim temama…





* Da li ti stvarno veruješ u život posle rođenja?

- Pa naravno… Mora da postoji nešto posle rođenja. Možda smo ovde baš zato da bismo se pripremili na ono što nas čeka…

* Gluposti, ne postoji život posle rođenja. I kako bi uopšte izgledao takav život?

- Ne znam tačno, ali ja sam siguran da će tamo biti bolje nego ovde. Možda ćemo videti veliki, široki svet i moći čak i da trčimo…

* Budalaština! Da trčimo, nije nego. Sve i da postoji takav drugi svet, a naravno da ne postoji pošto nas niko odande nikada nije posetio, ne bismo ni mogli da se pomerimo daleko – vidiš kolike su nam pupčane vrpce, a kroz njih se hranimo…

- Ali u tom drugom svetu ćemo se hraniti na drugi način, uopšte nam neće biti potrebna pupčana vrpca. Ješćemo.

* Ješćemo!? – šta ti je sad pa to? A i da izađemo, odmah bismo se izgubili…

- Pa možda ćemo tamo moći da vidimo gde smo, da se lakše snalazimo.

* Šta znači „videti“? Kako sada ne vidimo?

- Pa zato što je ovde mrak, napolju će biti svetlo…

* Ne postoji svetlo. A i ja ne bih ni želeo da živim u takvom svetu, nema sigurnosti, ništa ne bismo znali, ne bismo se snašli…

- Pa imaćemo mamu, ona će se brinuti o nama.

* Molim!? Mama? Kakva glupost… I ti u to veruješ? Pa dobro, a gde je sad ta mama?

- Mama je svuda oko nas! Mi smo u njoj i zahvaljujući njoj živimo. Ona nas je stvorila, ona nas hrani, bez nje uopšte ne bismo postojali.

* U to ne verujem! Nikada nisam video nikakvu mamu, stoga je jasno da ništa slično ne postoji. Ne postoji život posle rođenja i to je to.

- Istina, niko se odatle još nije vratio da nam ispriča, ali opet, ja verujem da tek posle rođenja počinje pravi, istinski život…

* Samo se ti nadaj…
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top