Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ако не ратујемо у себи,(sa sobom) ратоваћемо против другога. Сваки човек има противника у себи. Хоћете га звати ђаво, хоћете га звати изазов било које врсте, хоћете га звати болест, хоћете га звати психа, хоћете га звати грешка, мана, грех, како год хоћете. (...) Ако не обратимо пажњу на тог противника у себи, противник мора бити неко поред мене, најпре најближи, муж-жена, жена-муж, деца крива, муж крив, жена крива...
V. Jerotic

- - - - - - - - - -

Нема црног ђавола на земљиној кугли. Кад говорите нешто рђаво о некоме, било народу, било суседу, тражите увек и нешто добро у њему. Не постоји црни ђаво на земљи. И у најгорем човеку има нешто добро. Тражите нешто. Има нешто добро. Наравно, само добро не постоји, али не постоји ни само зло.

Jerotic
 
O РАЗЛОЗИМА ДОЛАСКА ИСУСА ХРИСТА У СВЕТ

Разлози доласка у свет Исуса Христа, Сина Божијег јесу:

а) Љубав Божја према роду људском, јер "Бог тако заволе свет да је Сина Свога Јединородног дао за њега." (Јн. 3, 16)

б) Васпостављање у палом човеку лика и подобија Божијег, како о томе пева Света Црква (1. канон на Рождество Господње, песма 1: "Онога који је био по лику Божијем, па је преступљењем пропао, који је отпао од најбољег, божанственог живота, поново обнавља премудри Творац".

в) Спасење људских душа, јер "не посла Бог Сина Свога у свет да суди свету но да се Њиме свет спасе." (Јн. 3, 17)

Дакле, и ми, следујући циљу Искупитеља, Господа нашег Исуса Христа, треба да свој живот проводимо сагласно Његовом божанственом учењу, да тиме задобијемо спасење душа својих.


О ВЕРИ

Пре свега потребно је веровати у Бога, јер "онај ко прилази Богу, треба да верује да Бог постоји и да награђује оне који Га траже" (Јевр. 11, 6).

Вера је, по учењу Преподобног Антиоха, почетак нашег сједињавања са Богом: онај ко истински верује, камен је храма Божијег, приправљен за здање Бога Оца, узнесен на висину силом Исуса Христа, тј. крстом, благодаћу Духа Светога.

"Вера, пак, без дела је - мртва" , а дела вере јесу - љубав, мир, дуготрпљење, милост, смирење, одмор од дела својих, као што је Бог од дела починуо, ношење крста и живот по духу. Само таква вера признаје се за истинску. Праве вере нема без дела. Онај ко истински верује, неизоставно има и - дела.


О НАДИ

Сви који имају чврсту наду у Бога, узводе се к Њему и просветљују сијањем вечне Светлости.

Истинска и мудра нада огледа се у томе да човек нимало не брине за себе, и то из љубави према Богу и ради дела добродетељи (врлине), знајући да о њему брине Бог. Ако, пак, човек сам брине за своје послове и Богу се молитвом обраћа само онда када га сналазе неизбежне несреће, не видећи у сопственим снагама средство кадро да их одврати, па тек тада почне да се нада у помоћ Божију - та је нада сујетна и лажна. Истинска нада иште само Царство Божије, а уверена је да ће јој и све земаљско, што јој је потребно у овом пролазном животу, бити даровано. Док ту наду не стекне, срце наше неће моћи да има мира ни покоја. Тек та нада умириће га и у њега улити радост. О њој су управо поклоњења достојна и пресвета Уста рекла: "Ходите к Мени сви који сте уморни и натоварени, и Ја ћу вас одморити!" То значи да ће уморни и натоварени наду своју положити на Господа и да ће тако наћи олакшање у труду и страху своме.

У Јеванђељу Лукином речено је о Симеону: " И би му обећано Духом Светим да неће видети смрти док не види Христа Господњег" (2, 26). Праведни старац није гасио наду своју, но је чекао прежељеног Спаситеља и, с радошћу Га примивши на руке своје, рекао: " Сада ме отпушташ да идем, Владико, у прежељено Царство Твоје, јер сам примио наду своју - Христа Господњега".


O ЉУБАВИ ПРЕМА БОГУ

Онај ко је стекао савршену љубав, живи у овом животу као да га и нема, јер се сматра туђинцем у свету видљивом, са трпљењем ишчекујући невидљиво. Он се сав изменио у љубав према Богу и заборавио је сваку другу љубав.

Ко љуби себе, не може да љуби Бога. А ко не љуби себе из љубави према Богу, тај љуби Бога.

Онај ко истински љуби Бога сматра се странцем и дошљаком на земљи, јер у своме стремљењу ка Богу душом и умом сазрцава Њега Јединога.

Душа, испуњена љубављу Божијом, у време изласка свога из тела, неће се убојати кнеза ваздушнога, но ће са Анђелима узлетети као из туђине у отаџбину своју.

Свети Серафим Саровски
 
Neki vojnik, odeven u sjajnu vojničku uniformu i naoružan do zuba, uđe u
hram te postavi svesteniku pitanje ima li raja i pakla.
“Ko si ti?” upita ga svestenik.
“Zar si možda vojnik? Koji bi te plemić hteo u službu sa ovim licem lopova.”
Vojnik se na to razbesni i uhvati za mač, a svestenik doda podrugljivo; “Gle,
pa ti imaš mač, sigurno je zarđao i tup, ne možeš me njime raniti.”
Vojnik, crven od gneva, izvuče mac, spreman odrubiti svesteniku glavu, kad
mu ovaj reče: “Eto, ovde se otvaraju vrata pakla. “
Shvativši poruku, vojnik se pokloni i zahvali učitelju, a ovaj na to klimnu:
“Eto, ovde se otvaraju vrata raja.”
 
Poslednja izmena od moderatora:
Страх и трепет обузима моју душу када хоћу да пишем о љубави Божијој.
Бедна је моја душа и нема силе да опише љубав Господњу.
Душа се плаши, али истовремено би и хтела да напише неколико речи о љубави Христовој.
Мој дух нема снаге да пише о томе, али ме љубав подстиче.
О, како је човек немоћно биће!
Када је благодат са нама, дух гори и даноноћно се отима ка Господу, јер благодат подстиче душу да воли Бога. Она Га је заволела и неће да се одвоји од Њега, јер не може да се насити сладости Духа Светог.
Љубави Божијој нема краја.
Познајем човека кога је милостиви Господ посетио Својом благодаћу. Да га је тада упитао: "Хоћеш ли да ти дам још више благодати?", душа би, због слабости тела, одговорила:
"Господе, видиш да бих умро, кад би благодат била већа". Јер, човек је ограничен и не може поднети пуноту благодати.
Због тога су ученици на Тавору ничице попадали пред славом Господњом. И нико не може да разуме којим путем Господ даје Своју благодат души.
 
Да ли сте ви Бог?

Једне хладне вечери за време Божићних празника, дечак од шест или седам година стајао је пред излогом једне радње. Није имао ципеле, а одећа му је била сва у ритама. Једна млада жена, која је туда пролазила, запазила је чежњу у његовим светло - плавим очима. Узела је дете за руку и увела га у радњу. Тамо му је купила нове ципеле и топлу одећу.
Изашли су поново на улицу и жена рече дечаку: "Сада можеш да се вратиш кући и нека ти је срећан празник."Дечак је погледао у њу и упитао: "Да ли сте ви Бог госпођо?"
Она се осмехнула и одговорила: "Не сине ја сам само једно од његове деце." Дечак на то рече: "Знао сам да сте у некаквом сродству."
Блажени су сиромашни духом, јер је њихово Царство Небеско,
Блажени су који плачу, јер ће се утјешити,
Блажени су кротки, јер ће наслиједити земљу,
Блажени су гладни и жедни правде, јер ће се наситити,
Блажени су милостиви, јер ће бити помиловани,
Блажени су чисти срцем, јер ће Бога видјети,
Блажени су миротворци, јер ће се синовима Божјим назвати,
Блажени су прогнани правде ради, јер је њихово Царство Небеско,
Блажени сте кад вас осрамоте и узпрогоне и кажу на вас свакојаке рђаве ријечи лажући мене ради. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима. (Мт. 5, 3-12.).
 
*** LJUBAV je jača od svega, premda ne izgleda
uvek tako. LJUBAV je jača od zlobe i od svega i
od smrti. LJUBAV BOŽIJA sladja je od meda.
Ko Nju okusi, opija se njome za navek i pobedjuje sve. Ljubavlju prema Bogu apostoli su pobedili
zlobu jevrejsku, i mač rimski, i oganj, i zverove,
i moć prirode, i smrt.
POBEDJUJ I TI TIM NEPOBEDIVIM ORUDJEM...


(* AZBUKA ISTINE* Sv. Nikolaj Velimirović)
 
1010910_668490026498245_45949692_n.jpg
 
Stavi svoj život u stihove.
I opet ti kažem: stavi svoj život u stihove, ako hoćeš da osetiš život univerzalni, i da
budeš s ovim u vezi i harmoniji.
Možeš biti analitičar pesme, no ne zaboravi pevati pesmu. Pesnički kritičari žive u miru,
a pesnici samo žive.
Analiza umrtvljuje, pesma oživljava. Samo poezija može vaskrsnuti prozu. Poezija je
nikla iz drveta života, a proza iz drveta poznanja.
Svi govorimo: Laž je malotrajna, a istina je večna. Zašto poezija duže živi od proze, ako
ne zato što je ona bliža istini, bliža životu? I tako, ako staviš svoj život u stihove, bićeš
bliži istini, bliži životu.

Vladika Nikolaj Velimirovic
 
Иди у себе, тражи ревносно, и лако ћеш га наћи. Напусти расејаност, штетан пут похота, трњак грамзивости за новцем и свако рђаво друштво. Иди у себе, живи у себи, у чудесној одаји срца и духа и тражи Царство Божије. Ако још није у теби, ти узвикуј: "Оче наш, нека дође Царство Твоје!" И оно ће доћи на твој позив. Царство је у теби. Стога и ти иди у себе и борави у своме срцу. Бог је у Њему. Он те не оставља, али ти Њега напушташ. - преподобни Јефрем Сирин.
 
Треба затворити очи, спустити ум у срце, и призивати име Исуса Христа. По мери марљивости и духовне ревности за Њега, човек ужива блаженство које буди тежњу ка све вишем просвећењу. Уколико ум у том упражњавању остане непомично у срцу, светлост Христова ће засијати у срцу и осветлити дом душе божанским просвећењем. У нама ће засветлети Сунце правде. Та светлост је истовремено и живот, по речи Јеванђеља: У њему беше живот, и живот беше светлост људима (Јн.1,4). - преподобни Серафим Саровски
 
Срце тада постаје станиште Божије. Он, који је несхватљив разуму, ступа у срце и станује у њему. Он, који је скривен војскама огњених очију (тј. анђелима), постаје својина срца. Земља није у стању да носи Његову ногу, док га чисто срце прима у себе. Свод небесни није довољан за Његову стопу, док му срце постаје пребивалиште.

Све створено није у стању да обухвати Безграничног, док га најмање срце, које га тражи, прима у себе. Мали је простор изабрао Бог као своје станиште у човеку. Човек постаје храм у коме Он пребива. Душа је Његов храм, срце жртвени олтар славе и хвале, а ум свештеник који обавља свету службу. - преподобни Јефрем Сирин
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top