Корисне духовне поуке

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Bogomolj@c:
Nikola Tesla (rođen 10. jul 1856):
"Treba činiti dobro do iznemoglosti, treba užasnuti svemir dobrotom onako kako smo mi užasnuti količinom zla na svetu. Treba činiti dobro do granice gluposti. I preko nje. I kada nema nikakvog razloga, treba činiti dobro. Treba namerno, svaki dan, nekome stopliti dušu. Treba zbuniti svemir. Treba činiti dobro i kada se dobro dobrim ne vraća. Treba, usprkos svemu. Treba, jer je to jedino i jer ništa nema smisla. I jer je jedini udar na besmisao - to dobro. Treba činiti dobro i kada pomislimo da ni činjenje dobra nema smisla. Samo besmisleno dobro mi miriše na neki smisao. Savršeno, čisto dobro, bez ikakvog smisla..."
Kliknite za proširenje...

Ispravka.
Tekst nije napisao Nikola Tesla.
Napisala ga je Boba Đuderija.
Meni se učinio divnim, dostojnim nekog Svetitelja.
 
To je разрађена мисао апостола Павла
Braćo, ako se ko i zatekne u kakvom prestupu, vi duhovni ljudi ispravite takvoga u duhu krotosti, čuvajući samoga sebe - da i ti ne budeš iskušan. 2 Nosite bremena jedan drugoga, pa ćete tako ispuniti Hristov zakon. 3 Jer ako ko misli da je nešto, a nije ništa, zavarava samoga sebe. 4 A svako neka ispituje svoje delo, pa će tada samo pred sobom imati hvalu, a ne pred drugim; 5 svako će, naime, nositi svoje breme.


6 A koji se uči reči neka sa svojim učiteljem deli sva dobra. 7 Ne varajte se, Bog se ne da ismejavati. Jer što čovek seje, ono će i žnjeti: 8 ko seje u svoju plot od ploti će žnjeti pogibao, a ko seje u Duha od Duha će žnjeti večni život. 9 I ne malaksavajmo čineći dobro; jer ćemo u svoje vreme žnjeti - ako ne klonemo. 10 Stoga, dakle, činimo dobro svima dok imamo vremena, a najviše onima koji pripadaju našoj verskoj porodici.
(Galatima 6)
Kliknite za proširenje...
 
У последња времена, када дисање антихриста оскврни земљу, море и сав живот, Бог ће раздувати у груди и срце Цркве дејствујућу Исусову умну молитву, као освежавајућу благодатну росу, као дах поветарца у пророка Илије, као противотров који обезбеђује душевно и телесно здравље у данима који долазе.
-Архимандрит Јефрем Филотејски
 
Здравље је дар Божји, али тај дар није увек користан. Као и свако страдање, и болест има силу да нас очисти од душевне нечистоте, да избрише грехе, да смири и омекша нашу душу, да нас примора да се замислимо, да постанемо свесни своје немоћи и да се сетимо Бога. Због тога су болести потребне и нама и нашој деци.

Свети Серафим Саровски
 
– Старче, јуче сте рекли да је трпљење – једно, а подношење – нешто сасвим друго. Шта сте тиме хтели да кажете?

– Трпљење није када некога подносимо. Када кажем да некога подносим, то је као да кажем: „Он није како треба, али зато сам ја добар па га, ето, подносим.“ Право трпљење је када осећамо кривицу за стање у коме се наш ближњи налази и када састрадавамо са њим. У таквом односу према ближњима има много смирења и љубави. Тада ја примам благодат Божију, а тиме и мој ближњи добија помоћ. Ако, на пример, видим неког хромог или глувог човека, или неког наркомана, требало би да помислим: „Да сам у добром духовном стању, помолио бих се Богу, и Он би учинио да мом ближњем буде добро.“. Па и Христос је рекао: „Даћу вам моћ да чините већа чуда од оних која ја чиним.“* За оваквим мислима долази састрадавање, љубав према ближњем. Али ако помислим: „Е, па шта ја да му радим што је сакат. Поседећу мало са њим; ако ништа друго, тако ћу бар стећи плату /на Небу/“, тада ја уствари подносим свог ближњег и правдам се тиме да сам учинио све што сам био дужан да учиним.

Преузето из књиге „Старац Пајсије Светогорац – Поуке, том III – Духовна борба“
 
Свети апостол Јован Богослов је говорио да су заповести Божије лаке (1.Јн.5,3). Али, оне постају лаке само кад човек воли, а без љубави – све је тешко. Због тога чувај љубав. Она се може поново задобити, али тек после много суза и молитава. Без љубави је тешко живети у свету. Ко је зао, убија своју душу. Нека нас Господ сачува од тога!

Преподобни Силуан Атонски
 
Очајање је губитак свести да Бог жели да нам дарује вечни живот. Свет живи у очајању. Људи су сами себе осудили на смрт. Треба се прса у прса борити са „акидијом“, духовним немаром, одсуством бриге за спасење. Људи су постали равнодушни према своме спасењу. Они не траже божански живот. Ограничавају се на форме живота у плоти, на свакидашње потребе, на страсти овога света и дела из навике. Бог нас је, пак, створио из небића, према образу и подобију (слици и сличности) Своме. Ако је то откривење истинито, одсуство бриге за спасење за човека није ништа друго него смрт.

Архимандрит Софроније Сахаров
 
Jедна девојчица се враћала кући са веронауке. У сусрет јој долазио атеист, који је запазио радостан осмех на лицу девојчице.

– Зашто си тако радосна? – питао је атеист.
– Враћам се са веронауке.
– Па, о чему су вам причали данас? – безбожник је решио да се подсмева детету.
– Па, причали су нам једну причу из Библије о томе како је пророка Јону прогутала велика риба.
– Како може риба да прогута човека и да после тога остане жив?
Девојчица се за тренутак замислила, па му је затим одговорила:
– Ја не знам, како се то десило, но када будем отишла у Рај, тамо ћу срести Јону и питаћу га.
– А шта ако је Јона отишао у пакао? – питао је атеист.
– Па, онда ћеш ти да га питаш.
 
106533420_1410449969142571_8811516678886506489_n.jpg
 
"Brat neki upita avu Sisoja: Šta da učinim, oče, jer padoh u greh? – Ustani, čedo, i spašćeš se, odgovori starac.
Na to brat reče: Ali ja, pošto ustadoh, ponovo padoh. – Ponovo ustani! uzvrati starac. Tada brat upita: Dokle ću onda padati i ustajati?
– Starac odgovori: Dok ti ne dođe kraj, i zatekne te ili u dobru ili u zlu; stoga treba stalno ispravljati sebe, da bi te u tome i smrt zatekla."

pouke Svetog Sisoja Velikog
 
... да нас (Бог) овде и сада подсети да смо браћа и да је један Бог, ЈЕДАН ЈЕ БОГ СВИМ ЉУДИМА, како каже апостол Павле: «ЗАР ЈЕ ЈЕДАН БОГ ЈЕВРЕЈИМА, А ДРУГИ МНОГОБОЖЦИМА», БЕЗ ОБЗИРА ШТО СУ МНОГОБОЖЦИ МНОГОБОЖЦИ И ЗНАМО КАКО И НА КОЈИ НАЧИН ПОШТУЈУ БОГА ИЛИ НЕЗНАБОЖЦИ, али одговара апостол Павле: «ДА, ЈЕДАН ЈЕ БОГ И ЊИХОВ И НАШ, један и једини Бог је тај који постоји.» И зато, обратимо се Њему вером, надом и љубављу, да Његова љубав буде са нама, а онда преко нас и кроз нас да се излива у нашу најнепосреднију околину, а из ње онда и у читав свет.

митрополит Профирије
 
"Човек само у миру и тишини може да види себе и да позна шта је и какав је.У садашње време немојте тражити врлине.Само се старајте да трпите искушења која вас нападају."

Старац Гедеон Светогорац
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top