Korisne duhovne pouke II

  • Začetnik teme Začetnik teme Jasna
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Ја сам ти oтац… Ја сам ти брат… Ја сам ти женик… и кућа сам ти и храна и кошуља. Ја сам ти корен, Ја сам ти темељ… Све што пожелиш – Ја сам. Ни за чим више потребе немаш. Ја ћу ти служити јер сам дошао да служим, а не да ми служе. Ја сам ти пријатељ и део тела и главе, и брат сам ти и сестра и мати. Све сам ти Ја. Само ме најближом својтом сматрај.
Постадох сиромах зарад тебе, изгнаник зарад тебе. На Крсту сам распет зарад тебе. Погребен у гроб зарад тебе. На Небесима у твоју корист обраћам се Оцу. На земљи, код тебе, Очев сам заступник. Јер ти си Мени све – и брат и санаследник и пријатељ и део си Мене.
Шта би више од тога пожелети могао?
- Св. Јован Златоусти
 
Prepodobni Jovan Rilski
Mnoge godine on nije video lica čovečjeg, dok ga, opet po Božjem promislu, ne otkriju čobani, koji su tragali za svojim izgubljenim ovcama. Tako se svetitelj pročuje među ljudima, i ljudi mu počnu dolaziti tražeći pomoći u bolestima i mukama. Mnogi su dolazili k njemu sa svojim bolesnicima, i bolesnici su dobijali zdravlje svetiteljevim molitvama.
 

Видех трeшњу, којој деца огулише кору и спалише, како даваше зрео плод тој истој деци.​

И видех, краве, које људи мучаху великим теретом, како стрпљиво дају млеко тим истим људима.​

И сузе ми ударише на очи: зашто природа да буде милостивија према људима, него човек према човеки.​

Свети Николај Србски
 
Divimo se Bogu koji je prvog i Gospodnjeg dana prvo stvoriosvetlost kako ono što je nastalo posle ne bi ostalo nevidljivo i kao nepostojeće“, govori Damaskin.
Prema tome, rasuđivanje je svetlost, a prozrenje (koje se od njega rađa) jeste najneophodnije od svih darova. Jer, šta je potrebnije od viđenja spletki demona i od čuvanja duše u saradnji sa blagodaću! Od svih, pak, delatnosti, najneophodnija je, po svetom Isaaku, čistota savesti i osvećenje tela, bez koga niko, po apostolu, neće videti Gospoda (Jev. 12,14).
 
Кад сретнете светог човека, нешто уздрхти у вама. Уздрхти од унутрашњег мира и миља. Нисте сами такви, али нешто унутра зна да је то Божији човек, јер вас смирује његово смирење. Кад сте у његовом присуству, осећате благодат, мир, радост, а то је опет Божја помоћ да таквог неког сретнете, јер све ређе сретамо такве људе.
- Отац Тадеј
 
Sveštenomučenik Rafailo Šišatovački

Srpska pravoslavna crkva 3. septembra po novom, 21. avgusta po julijanskom kalendaru, molitveno proslavlja Svetog Sveštenomučenika Rafaila Šišatovačkog

Rafailo (u svetu Gerogije, Đorđe) Momčilović rođen je 23. aprila 1875. godine od oca Velimira i majke Perside, u bačkom mestu Deronje, gde je završio osnovnu školu. Kada je navršio deset godina odlazi u manastir Kovilj, a potom u manastir Bođane. Monaški postrig primio je 26. oktobra 1896. godine u manastiru Manasiji od igumana Mirona (Đorđevića). Mitropolit Mihailo rukopoložio je Rafaila, 23. novembra 1896. godine, za jerođakona.

Uporedo sa duhovnim uzrastanjem, Rafailo je usavršavao i slikarsku veštinu. Likovno obrazovanje sticao je u Beogradu, Moskvi i Italiji. Uradio je ikonostase u crkvama u Velikoj Krsni (1902), manastiru Rakovici (1905/6), Pačiru i Gornjem Kovilju (1908-10) i u crkvi Ružici u Beogradu (1925/6). Jeromonah Rafailo uradio je dosta pojedinačnih ikona, zatim portreta crkvenih ličnosti, a bio je i odličan pejzažista.

Drugi svetski rat arhimandrit Rafailo dočekao je u manastiru Šišatovcu kao iguman. Ustaše su ga uhapsile, zajedno sa trojicom šišatovačkih monaha, 25. avgusta 1941. i otpremili vozom za Slavonsku Požegu. Tokom putovanja iguman Rafailo je mučen na razne načine: udaran raznim predmetima i čupana mu je brada. U logoru u Slavonskoj Požegi nastavljeno je stradanje sveštenomonaha Rafaila. Posle nezapamćenih muka izdahnuo je 3. septembra 1941. godine. Do danas nije poznato gde je sahranjen.

Na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve 1999. godine, iguman Rafailo proglašen je za svetog i unet u Imenoslov Srpske crkve kao sveštenomučenik. Datum njegovog spomena je 3. septembar – dan postradanija.

Svetigora
 
ЧЕТВРТАК



Али ко до краја пpeтpпи, тај ће бити спасен (Мт.24,13). Не спасава се, међутим, свако ко трпи, него само онај ко трпи на путу Господњем. Ми овај живот и имамо да бисмо трпели. Свако нешто трпи и то трпи до самог краја. Трпљење, пак, не приноси корист уколико се не врши ради Господа и Његовог Јеванђеља. Стога ступи на пут вере и јеванђелских заповести. Тада ће се поводи ка трпљењу умножити, али ће од тога часа почети да се плету венци. Дотле празно, трпљење ће постати плодоносно. Каквом слепоћом нас окружује ђаво кад нам тешким и несносним представља само оно трпљење које се среће на путу добра. Оно, пак, које налаже на оне који служе страстима, он приказује као лако и удобније за ношење од оног које носе они који се боре са страстима и противе му се. Ми слепи то не видимо... Трудимо се, трпимо и долазимо до крајњих граница својих сила и све - непријатеља ради, а на своју погибао.
 
  • Podržavam
Reactions: Tea
Istinsko rasuđivanje je dar od Boga koji svako treba da čuva

Onaj ko je zbog velikog smirenoumlja po blagodati Božijoj primio na dar rasuđivanje, treba da ga čuva svom silom.
On ništa ne treba da radi bez rasuđivanja, kako ne bi, grešeći sa znanjem, iz nemarnosti potpao pod veću osudu.

Onaj, pak, ko ga još nije stekao, ne treba da nastoji ni na jednoj misli, reči ili delu bez raspitivanja, bez čvrste verei čiste molitve. Jer, bez njih niko ne može dospeti do nelažnog rasuđivanja. Ono se, pak, rađa iz smirenoumlja. Samo, pak, u onome ko ga ima porađa prozrenje, kao što govore Mojsije i Lestvičnik, kako bi unapred mogao da vidi skrivene spletke neprijatelja i da na vreme preseče povode za njih, kao što (govori) David: Na neprijatelje moje pogleda oko moje (Ps. 53,9).
Obeležja rasuđivanja jesu nelažno raspoznavanje dobra i zla i poznanje volje Božije u svim poduhvatima. Priznaci, pak, prezrenja jesu poznanje vlastitih grehova pre nego što dospeju do dela, onoga što biva potkradaanjem od demona, (te tajni skrivenih u Božanstvenim Pismima i u čulnoj tvorevini).

(Svoje) priznake ima i njihova mater, kao što je ranije rečeno: smirenoumni treba da ima svaku vrlinu i da (pri tom, sebe smatra) velikim dužnikom,te da istinski veruje da je niži od svake tvari.

Izostajanje takve vere, međutim, jeste svedočanstvo da je gori od svake tvari, makar mu se i činilo da vodi ravnoangelni život. Naime, i istinski anđeo, i pored vrlina i mudrosti, nije mogao da se dopadne Tvorcu bez smirenja (Reč je o Denici palom anđelu koji je prezreo smirenost).
Šta, dakle, ima da kaže onaj ko (samo) umišlja da je anđeo ukoliko nema smirenja, koje je uzrok svih postojećih i dolazećih dobara. Iz njega se, naime, rađa rasuđivanje koje prosvećuje krajeve (zemaljske) i bez koga je sve mračno. Ono je svetlost i naziva se (svetlošću).

Stoga mi pre svake reči i poduhvata imamo potrebu za njom kak o bismo mogli videti i ostalo i diviti se.
„Divimo se Bogu koji je prvog i Gospodnjeg dana prvo stvoriosvetlost kako ono što je nastalo posle ne bi ostalo nevidljivo i kao nepostojeće“, govori Damaskin.

Prema tome, rasuđivanje je svetlost, a prozrenje (koje se od njega rađa) jeste najneophodnije od svih darova. Jer, šta je potrebnije od viđenja spletki demona i od čuvanja duše u saradnji sa blagodaću! Od svih, pak, delatnosti, najneophodnija je, po svetom Isaaku, čistota savesti i osvećenje tela, bez koga niko, po apostolu, neće videti Gospoda (Jev. 12,14).
 
  • Voli
Reactions: Tea
Једном давно дете је направило чамац. Однео га је на плажу и пустио да плута. У једном тренутку, међутим, жица се откинула и његов чамац је потонуо у дубину и нестао. Дете се веома узнемирило .
После неколико дана дечак је прошао поред пијаце и изненађено угледа свој чамац у излогу. Одмах га је препознао.
Испод чамца написао је папир: "На продају"
Након што се уверио да је његова, дечак је ушао у продавницу и рекао продавцу:
- Господине, овај чамац је мој, ја сам га направио.
Продавац уопште није био ганут и одговорио му је:
- Плати колико кошта и биће твој ...
Дечачић, међутим, није имао новца и отишао је до свог оца и испричао му шта се десило. Отац му даје новац и дечак је купио свој чамац.
Узео га је, загрлио и рекао:
- Сад си мој два пута, једном сам те створио и једном сам те купио.
Ово је Христос! Он је Тај који нас је створио, али и Онај који нас је откупио Својом Крвљу!
Из искрености, за оно што нам је Христос учинио, свака особа треба да се мења и понаша другачије у свом животу, покајавши се.
- Димитриос Панагопулос Проповедник
 
Добро дело је чудо, које два срца чини срећним.
Зло дело је одсуство чуда, које два срца суши.
Гле, нико не говори о чуду, када се трава суши, а сви говоре о чуду, када трава расте.
- Свети Владика Николај Велимировић
 
Руски православни теолог Алексеј Иљич Осипов: Зацарење Антихриста ће бити природна последица духовног стања човечанства, које ће уронити у пожуду тела, пожуду очију и гордост живота (похоть плоти, похоть очей и гордость житейская). Како је рекао преподобни авва Доротеј, то су три детета ђавола на којима се гради живот овога света: среброљубље, славољубље и сладострашће (рус.: сребролюбие, славолюбие, сластолюбие).
 

Господе име Ти је - Љубав: не одбаци ме заблуделoг.​

Име Ти је - Сила: оснажи ме јер изнемогавам и падам.​

Име Ти је - Светлост: просветли душу моју, помрачену животним стрaстима.​

Име Ти је - Мир: умири пометену душу моју.​

Име Ти је - Милост: не престани никад да ме милујеш. Амин!​

Св. Јован Кронштатски​

 
Kada se i kome sveti arhangel Gavrilo javljao?

Javljao se i proroku Danilu, rastumačivši mu viđenja carstva, ispripovedavši o oslobođenju naroda Božijeg iz vavilonskog ropstva i o dobu Hristovog dolaska u svet.Arhangel se javio i Svetoj pravednoj Ani u momentima kada je ona, moleći se u vrtu, plakala zbog neplodnosti svoje i predskazao joj rođenje iz njene utrobe Preblagoslovene Djeve Marije.
Gavrilo se javio i pravednom Joakimu, obznanivši mu isto što i njegovoj ženi Ani. Veliki arhangel je, nakon uvođenja Presvete Bogorodice u hram, bio postavljen od Boga kao njen čuvar, i svaki dan donosio joj je hranu.

On se javljao i svešteniku Zahariji kraj kadionog žrtvenika, saopštio mu vest o rođenju Svetog Jovana Preteče i vezao mu jezik kada je on posumnjao u tu vest sve do momenta kada su se reči njegove ispunile.
Ovaj veliki zastupnik pred Bogom javio se i Presvetoj Djevi, kada je ona bila obručena Josifu, i predskazao joj da će začeti i roditi Spasitelja.
Kada se Gospod rodio u Vitlejemu, Gavrilo se javio vitlejemskim pastirima i saopštio im vest koja ih je ispunila velikom radošću – da se rodio Spasitelj, Hristos Gospod, u gradu Davidovom.

Arhangel Gavrilo javio se sa neba Hristu Spasitelju dok se molio u getsimanskom vrtu uoči polaska na dobrovoljna stradanja svoja i krepio ga da istraje u predstojećem podvigu.
Javio se i mironosicama, sedeći na kamenu od groba, i saopštio vest o vaskrsenju Hristovom.

Najzad, on se javio i Presvetoj Bogorodici u momentima dok se ona molila na Jeleonskoj gori, i saopštio joj vest o njenom časnom uspenju i preseljenju sa zemlje u nebeska obitališta.

Čemu nas uči ovo kazivanje o javljanju Svetoga arhangela Gavrila?
Prvo, tome da sa verom i osobitim usrđem pritičemo zaštiti i pomoći arhangela Gavrila; jer očigledno je da je on, više od svih drugih anđela, učinio premnoga dobročinstva ljudima, i da je on uistinu veliki zaštitnik i dobrotvor roda ljudskog.

Drugo: ovo kazivanje uči nas i tome da blagodarimo Gospodu koji je stvorio bestelesne duhove za služenje, koji se šalju da služe onima koji će naslediti spasenje (Jev 1, 14), kako bismo proslavljali dobrotu Božiju, Njegovo neprestano staranje za naše spasenje i bezgranično milosrđe Njegovo.

I najzad, treće: ovo kazivanje uči nas da blagodarimo svim anđelima zbog toga što se oni stalno staraju za naše spasenje, što nas ispunjavaju dobrim mislima i željama, što nas odvraćaju od rđavih dela i namera, ograđuju od tajnih napada mračnih duhova, uznose naše molitve pred presto Svevišnjeg (Otk 5, 8) i najzad, zastupaju se za nas pred Bogom.

Amin.
 
НЕДЕЉА ЈЕДАНАЕСТА ПО ДУХОВИМА

+Свети Теофан Затворник+

Причу о два дужника Господ завршава речима: Тако ће и Отац мој небески учинити вама ако не опростите сваки брату своме од срца својих сагрешења њихова (Мт.18,35).

Значи, од нас се захтева само једна маленкост: опрости, и биће ти опроштено. А када ти је опроштено, онда си и помилован. Када си, пак, стекао милост, постао си учесник у свим ризницама милости. Према томе, ето спасења, и раја и вечног блаженства. Тако велики добитак за маленкост што опраштамо... Да, маленкост, али ...

...за наше самољубље нема ништа теже него опраштати. Неку ненамерну непријатност која нам се учини насамо ми још можемо и опростити. Међутим, ако се ради о нечем тежем, и то још у присуству људи, ми не праштамо, чак да преступник и тражи опроштај. Бивају и такве околности у којима хоћеш-нећеш, не можеш да искажеш своје незадовољство, те се држиш ћутања. Међутим, језик ћути, а срце говори и кује зле планове. Ако се непријатност повећа само за један степен, нестаће чак и уздржавање: тада нас ни стид, ни страх, ни губитак, нити ишта друго неће задржати. Ускипело самољубље чини човека дословно суманутим, те онај који му се подао почиње да говори глупости. Таквој несрећи су подвргнути не било какви, већ већином цивилизовани људи. Они се показују осетљивији на увреде и спорији на праштање. Споља гледајући, односи могу понекад и остати глатки, али унутра постоји одлучни раздор. Међутим, Господ захтева да ми од свег срца праштамо.
 
Sve sagledavajte sa ljubavlju, sa dobrotom, sa krotošću, sa trpljenjem i sa smirenjem. Budite kao stena!
Neka se sve odbija i vraća od vas kao talasi od stene, a vi budite spokojni. Ali reći ćete mi: jeste, samo da li je to moguće?
Da, moguće je, uvek je moguće, blagodaću Božjom

Sv. Porfirije Kavsokalivit
 
Kako svadje utiču na naše srce

Jednom je učitelj pitao svoje učenike:
"Zašto ljudi viču kad su ljuti?"
Učenici su razmišljali neko vreme:
"Zato što izgubimo strpljenje - zato vičemo" - reče jedan
" Ali, zašto bi vikao ako je osoba pored tebe?" - pita učitelj, "zar nije moguće govoriti tiho i lagano?"
Učenici su davali neke odgovore, ali ni jedan nije zadovoljavao učitelja.

Naposletku je objasnio:
"Kada su dve osobe u svađi, ljutite, njihova srca se jako udalje. Zato moraju vikati jedno na drugo, da njihov krik premosti udaljenost i da se mogu čuti. Što su ljući, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost među njima sve veća."
-"Šta se dogodi kada se dve osobe zavole?
Ne viču jedan na drugog, već govore tiho i nežno. Zašto? Njihova srca su veoma blizu. Udaljenost među njima je veoma mala.
-"A šta se dogodi kada se još više zavole?
Ne govore. Samo šapuću i još više se zbližuju u svojoj ljubavi.. Konačno, ne trebaju više ni šapat. Samo se gledaju i to je sve. Takve su dve duše koje se vole."

Onda je rekao:
"Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte reči koje bi vas mogle još više udaljiti, jer će doće dan kad će udaljenost biti tako velika, da više nikad neće biti puta nazad"

Patrijarh Pavle
 
Prepodobni Justin Ćelijski

Suviše je ostarela zemlja, suviše su ostarela nebesa, suviše je ostareo svet; odavno je izašao iz ruku Božijih i čovek kida sebe u kavezu materije, i riče od uzdaha srca svog. Ovakav kakav je: deformisan i onakažen, svet je suviše uvredljiv za izmučenog čoveka. Izranavljen, čovek izlazi iz starog i ulazi u novi, noviji i najnoviji bunt. Dok mu mnogonamučeni duh ključa na strašnoj temperaturi stradanja, on snuje razne modernizme i pokušava da pomoću njih oslobodi sebe ostarelog sveta. No sve su to samo flasteri na rascvetanim živim ranama. Preduboka je bolest sveta, i čovek joj nikako ne može dohititi koren i ukloniti. Potrebno je bilo, neophodno je bilo da Bog siđe u telo, u materiju, da pronađe koren bolesti sveta, i iščupa. Tajanstveni Gospod Isus je to učinio. U NJemu je počelo obnovljenje ostarelog sveta i oboženje đavoimanog čoveka. To je proces duboko ličan i duboko saboran. On se vrši putem mnogobrojnih bogočovečanskih podviga. Gospod Isus vraća čoveka dopadnom Adamovom stanju, dopadnoj bogoobraznosti njegovoj, predgrešnosti sveta. Spasitelj je došao da čoveka vrati ne Mojseju, ne Avraamu, već dopadnom Adamu, koji je sav živeo u Sv. Trojici. Vaspostaviti bogoobraznost adamovsku – to je cilj Hristov, to je čežnja pravoslavnih koji čeznu i uzdišu u drevnu dobrotu izobraziti se. Sredstva su za to blagodatno-bogočovečanska. Spasonosni je podvig Hristov: vratiti čoveka Bogu, vratiti ga temelju, sa koga ga je greh odbacio. To sačinjava bogočovečanski konzervatizam Hristov. Apostoli su to shvatili i Sv. Oci sa njima: ukoliko čovek Hristom ide unazad ka svome početku, utoliko ide unapred ka svome završetku, jer je Hristos početak i svršetak, alfa i omega.

Neki naši crkveni modernisti neprestano uvoze sa Zapada u našu sredinu neke rimokatoličko-protestantske modernizme. I u ime tih kožnih modernizama oni čine bučne pohode protiv blagodatno-bogočovečanskog konzervatizma Pravoslavne Crkve. Ne treba se varati: rimokatolici su najradikalniji modernisti, jer su temelj Hrišćanstva preneli sa večnog Bogočoveka Hrista na truležnog čoveka papu. I to proglasili za najglavniji dogmat. A protestanti su samo poduhvatili taj dogmat i razradili ga do strašilnih detalja.

Pravoslavlje živi i dela u znaku bogočovečanskog konzervatizma: oslanjajući se na apostolsko-svetootačku prošlost, ono čini korak po korak u neizvesnu budućnost. I čineći tako ispunjava zavet Hristov. Kada „Hrišćanski Život“ opominje i poziva: nazad ka Apostolima, nazad ka Sv. Ocima, nazad kroz njih ka Gospodu Isusu za pravoslavnog hrišćanina to znači: napred ka nezamenljivom Gospodu Isusu!

Putevi Crkve – putevi su Gospodnji: prokletstvo poražava one koji ih kvare (sr. d. A. 13, 10). Ko sam ja, a ko ti, da samopouzdano putimo puteve Crkve kroz istoriju? To je blagodatni poziv duhonosnih otaca: Sv. Serafima Sarovskog, Sv. Prohora Pčinjskog, Sv. Save, Jovana Kronštatskog. A naš je poziv da za njima idemo molitveno i smireno, sem ako ne želimo da polugom gordosti izbacimo sebe iz saborne zajednice sa Crkvom. Nikakav modernistički salto mortale nije u duhu Pravoslavne Crkve. Spremaš li se da učiniš korak unapred, osvrni se, oslušni šta ti Duh Sveti savetuje kroz bogonosne Oce i Sv. Vaseljenske Sabore. Ne osvrneš li se, ne oslušneš li, ne poslušaš li – sebe stavljaš iznad Vaseljenskih Sabora, i time na sebe zgrćeš sve njihove anateme.

Ako naša Pomesna Crkva želi da ostane Pravoslavna i da ide napred, ona to može jedino ako korak koji hoće da učini napred, učini saborno: sa svima Apostolima, sa svima Mučenicima, sa svima Ispovednicima, sa svima Svetim Ocima.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top