Korisne duhovne pouke II

  • Začetnik teme Začetnik teme Jasna
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Četiri su stvari koje se suprotstavljaju umu prilikom
sticanja vrlina.

Prvo, sklonost navikama, suprotnim vrlini, a koja usled dugotrajne navike vuče um da se prikloni zemaljskome. Drugo, dejstvovanje osećanja, koje, privučeno čulnim lepotama, povlači um za sobom. Treće, slabljenje energije uma, do čega dolazi usled njegove spletenosti sa telom. Jer se um prema mis-
lenome ne odnosi kao vid prema viđenome i, uopšte, kao čulo prema čulnome (govorim o umu duše koja je još uvek u telu, jer se bestelesni umovi stvarnije dodiruju sa mislenim, nego čulo vida sa vidivim). No, kada je čulo vida zamućeno ono oblike stvari koje gleda vidi nejasno, nerazgovetno i razliveno. Tako i um naš, iako saznaje ono što je misleno, ne može stvarno sazrcavati mislene krasote, niti može čeznuti za njima, budući da mera čežnje zavisi od mere poznanja. On se odmah snova priklanja čulnim lepotama koje su mu jasnije, jer se on nužno usmerava prema onome što mu izgleda dobro, bilo to istinito ili ne. Uz sve ovo, tu je i četvrto – napadi čovekomrziteljskih i nečistih duhova. Ne treba ni govoriti kakve sve i kolike zamke, različite i mnogoobrazne, oni postavljaju na svim putevima, da bi ulovili duše, oni to čine kroz čula, reči i um, i može se reći, kroz
sve što postoji. Te zamke ne bi izbegla nijedna duša da Onaj Koji je uzeo na pleća Svoja zabludelu ovcu, po Svom bezmernom staranju, nije učinio višima od tih zamki sve one koji pogled svoj usmeravaju k NJemu.

Izvor: Dobrotoljublje za svaki dan
 
Episkop Melentije (Vujić, episkop timočki 1891-1913 i potonji podvižnik hilandarski 1913-1921, + 1921): "O, kada bi se mi koristili knjigama Svetog pisma tako da samo srce naše postane od toga knjiga, Svetim Duhom ispisana!" (2. Korinć. 3, 3). Iz knjige: "Duhovna gradina".
 
ЧЕТВРТАК



А ујутру врло рано уставши изиђе и отиде на пусто место и онде се мољаше Богу (Мк.1,35). Ето поуке да треба рано устајати и прве часове дана посвећивати усамљеној молитви. Обновљена сном, душа постаје лака, свежа и способна за прожимање, као свежи јутарњи ваздух. Стога она сама тражи да је пусте тамо где је сва њена утеха, тј. пред лице Оца небеског, у друштво анђела и светих. У јутарње време њој је лакше да оствари ту жељу, него после, када на њу налегну дневне бриге. Све Господ уређује. Од Њега треба примити благослов за дела, неопходно уразумљење и потребно укрепљење. Стога пожури изјутра, док још ништа не смета, да у усамљености узнесеш срце Господу, да му изнесеш своје потребе, намере и да измолиш помоћ. Опремивши се молитвом и богомислијем од првих минута дана, сав дан ћеш затим провести у страху Божијем и побожности, са сабраним мислима. Одатле долазе - пажљивост, смотреност и сређеност у делима и узајамним односима. То је награда за труд на који си се изјутра у усамљености принудио. То је благоразумно и за световне људе, и ниуколико не омета њихове циљеве. Напротив!
 
ДОБРОТОЉУБЉЕ
СВЕТИ ОТАЦ НАШ ТЕОДОР СТУДИТ

ПОДВИЖНИЧКЕ ПОУКЕ МОНАСИМА



301.



1) Непријатељи нас окружују и увек нападају неочекивано: треба да се чувамо; 2) како - страхом Божијим и уздањем у Бога, сузама и поучавањем у Речи Божијој, чувањем ума и одбијањем помисли; 3) јуче сте неуредно певали, чиме се жалости Свети Дух и ви уместо користи душама стичете штету; убудуће певајте уредно (4, 99)​
1) При недавним нападима Агарјана нас је све ухватио ужас од падања у руке безбожника. И, свакако, не без разлога. Међутим, ми и не размишљамо да постоје и напади демона на нас и не чувамо се да због свог немара не постанемо плен духова злобе. Напад видљивих непријатеља бива у одређено време, о коме се може сазнати на основу гласина које му претходе, што онима који желе слободу даје могућност да некуда побегну. У односу на невидљиве непријатеље не постоји слична могућност с обзиром да је њихово једино даноноћно старање испитивање начина како да нас нападну не дајући нам часа ни да предахнемо. Стога у вези са њима треба да имамо већи страх и неопходна је већа самоодбрана како не бисмо постали њихов плен и како бисмо избегли душегубне нападе.

2) А где бисмо побегли? Наравно, Богу, како и пева свети Давид: Бог нам је уточиште и сила, помоћник у невољама које нас снађоше веома (Пс. 45, 2), и: Поставиће се оружан анђео Господњи око оних који га се боје, и избавиће их (Пс. 33, 7), и још: Који се уздају у Господа као гора су Сион; неће се поколебати до века који живи у Јерусалиму (Пс. 124, 1). Према томе, уколико будемо имали страх Божији и поверење у Њега, нећемо се уплашити од непријатеља наших.

Имајмо, међутим, у виду да непријатељи заузимају тврђаве углавном због недостатка хлеба и воде. Шта они представљају код нас? Сузе и Реч Божију, којима се храни и спасава душа. Њиховим недостатком она се квари и постаје плен [непријатеља]. Написано је: Реч Христова нека обитава у вама богато (Кол. 3, 16), и сузе нека се не умање.

Постоји, уосталом, како кажу, и унутрашња издаја. Шта она представља? Страсти које живе у нама и помисли које буди телесно мудровање: оне издајнички отварају врата непријатељима демонима. Њих треба одмах изгонити и на сваки начин пазити да не буде заузет наш град, тј. душа, да нас не заведе грех и да не постанемо заробљеници погубних страсти, већ да пребивамо у врлини са којом смо саздани у славу Творца нашег и на похвалу мени грешноме.
 
Књига пророка Захарије 1:3-4:
Зато им реци: ‘Овако каже Господ над војскама: ‘Вратите се мени’, говори Господ над војскама, ‘и ја ћу се вратити вама’, каже Господ над војскама ... ‘Молим вас, вратите се са својих злих путева и одвратите се од својих злих дела’ говори Господ.
 
Pravoslavna vera

1. Sveto i striktno čuvajte našu pravoslavnu veru kako u njenim kanonima, tako i u njenim dogmama. Ne prilagođavajte veru svome načinu života, već svoj način života veri. Iz istinite pravoslavne vere crpite svu svoju sreću. Tada ćete biti istinski sinovi Pravoslavne Crkve i Gospod će na vas već na ovom svetu izliti svoje neizrecive milosti.

2. Bez pravoslavne (prave = ortodoksne) vere nema blagodati, ni istinske ljubavi prema bližnjima, već samo pogibeljne sebičnosti i praznih reči o ljubavi, kao što je kod jeretika i sektaša.

3. U svim dogmatskim pitanjima a naročito kod spornih bogoslovskih mišljenja dužni smo da se strogo držimo svetootačkih učenja. Samo nam sveti ocu mogu dati nepogrešiv i najpravilniji pogled na život i svet u pitanju naše vere. Oni su za nas spasiteljni kriterijum (merilo) za Pravoslavlje.

Duhovne pouke Svetog Serafima Soboljeva
 
Tumačenje molitve

Care Nebeski, Utešitelju, Duše Istine,
Koji si svuda prisutan i sve ispunjavaš,
Riznice dobara i Davaoče života, dođi i
useli se u nas i očisti nas od svake nečistote
i spasi, Blagi, duše naše

Onoga ko pažljivo čita ovu molitvu nehotično obuzima strah i trepet zbog uviđanja svoje nedostojnosti da primi Duha Svetoga u oskrnavljenu dušu svoju.

„CARE NEBESKI, UTEŠITELJU, DUŠE ISTINE“. Ove reči kao da bodre dušu, govore da Bog u Trojici Nerazdeljivi, Car Nebeski, Car carstvujućih – Bog Duh Sveti – gleda na sve žitelje zemlje koji prizivaju ime Njegovo sveto i gotov je da pomogne svakoj duši čovečijoj i da pruži utehu i ukrepljenje.
Care Nebeski! Ti vidiš kako mi je teško. Duša moja robuje strastima i porocima, nemam snage da se sa njima borim. Iznemogao sam pod bremenom grehova! Ko može da me spasi i uteši u mom očajnom stanju, ako ne Ti, Utešitelju, Duše Istine?!

„KOJI SI SVUDA PRISUTAN I SVE ISPUNJAVAŠ“. Pri ovim rečima u duši se utvrđuje nada, umnožava radost vere da je Duh Sveti svuda, na svakom mestu, sa svih strana nas obuhvata od spolja i u unutrašnji dom naš, dušu, ulazi. U svako vreme prizivaj Duha Svetoga, i On će bez oklevanja dobro doći u pomoć, sve će dati, sve ispuniti.
Care Nebeski! Ti si moja sila, Ti si moja krepost! Tobom sve oživljava, Ti svuda i sve ispunjavaš. Ispuni radošću i veseljem dušu moju, nadom na Tvoju Božansku pomoć!

„RIZNICE DOBARA I DAVAOČE ŽIVOTA“. Sve dobro i valjano u životu čini se uz pomoć Duha Svetoga. U dušu čoveka koji sa verom, nadom, ljubavlju svim srcem i svom dušom uzdiše ka Bogu, prebiva neprestano u molitvi, useljava se Duh Sveti jer je On Riznica dobara, i daje svima život večni.
Care Nebeski! Ti si – svetlost! Ti si Život! Davaoče dobara! Daruj mi sve što je neophodno za večno spasenje: tvrdu veru, nadu, ljubav, istinsko pokajanje, smirenje, poslušnost, trpljenje. Nauči me svemu dobrom, svetom. Nauči me da se molim, i Sam u meni moli se!

„DOĐI I USELI SE U NAS, I OČISTI NAS OD SVAKE NEČISTOTE“. Duša svesna svoje ništavnosti pred Bogom, sa dubokom tugom u suznoj molitvi prosi: “ Duše Sveti, ne uklanjaj se od mene, ne udaljuj se od mene, ne gnušaj se moga nečistog, smradnog srca, nego doći i useli se u mene, i očisti me od svake nečistote, izvedi iz ropstva strasti“.
Care Nebeski! Ništa nije skriveno od Tvojih Božanskih očiju. Ti vidiš sve najskrivenije kutove moje duše i sve njene nečistote. Ti vidiš i moju nemoć u borbi sa grehom. Ti Sam, Duše Sveti, svemoćnom Svojom blagodaću očisti me od svake nečistote tela i duha.

„I SPASI, BLAGI DUŠE NAŠE“. Pri ovim rečima zrak nade svetluca u klonuloj duši i ona smelošću vere, u nadi na milosrđe i blagost Božiju, doziva: „Spasi, blagi Duše Sveti, ne odbaci me, izgubljenu ovcu stada Hristovog, spasi oca mog duhovnog sa svima njegovim duhovnim čedima, i sve pravoslavne hrišćane. Daj mi, Gospode, da svagda ljubim svakoga bližnjega svoga, kao sebe, i da se ni zbog čega ne ljutim na njih i da ne služim đavolu.
Daj mi, Duše Blagi, da raspnem svoje samoljublje i gordost, želju za sticanjem (lakomost), maloverje i ostale strasti. Neka nam ime bude – Uzajamna Ljubav!“

Starac Sava pskovo-pečerski
(Gospode, Ti si život moj! – izvodi iz dnevnika)
 
Dalaj Lama odgovorio na pitanje šta je temelj života: Mudrosti koje donose sreću, blagostanje i mir u kuću
Ovo su neki od inspirativnih saveta Dalaj Lame:

1. Imajte na umu da velika ljubav i veliki uspesi nužno u sebi uključuju i veliki rizik.

2. U životu ne možete pobediti svaki put, ali vrlo je važno da i u porazu naučite lekciju.

3. Poštujte sebe, poštujte druge, preuzimajte odgovornost za svoja dela.

4. Ponekad je najbolja stvar koja vam se može dogoditi ta da ne dobijete ono što želite.

5. Dobro naučite pravila kako biste ih znali dobro i prekršiti.

6. Ne dopustite da male nesuglasice naude velikom prijateljstvu.

7. Kad shvatite da ste pogrešili, odmah učinite sve da ispravite grešku.

8. Svaki dan odvojite barem malo vremena za sebe.

9. Ne bojte se probati nešto novo, ali ne napuštajte svoje vrednosti.

10. Tišina je ponekad najglasniji odgovor.

11. Živite dobar i častan život. Na taj ćete način, kad ostarite i počnete razmišljati o svom životu, moći u njemu uživati i po drugi put.

12. Atmosfera prepuna ljubavi u vašem domu temelj je vašeg života.

13. Kod nesuglasica sa voljenim osobama, bavite se isključivo sadašnjom situacijom.
 
Кад пљусак кише пада на тебе и вола твога, ти псујеш, а во твој ћути. Не кисне ли и во као и ти? Зашто онда ти сам псујеш, а во трпи и ћути? Или има вајде од псовке или нема?! Ако има, научи и свог вола да псује, ако ли нема, зашто се ти не научиш од свога вола да ћутиш и трпиш?
Св. Владика Николај
 
СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК
МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ





ПОНЕДЕЉАК



Док је био на земљи, Господ је људима и бесима забрањивао да га хвале (Мк.3, 12), али је тражио да верују у Њега и да испуњавају заповести Божије.

Тај закон важи и сада, и важиће и на Суду: Heћe свако који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско, но који твори вољу Оца мога који је ка небесима. Отуда славословље у цркви започиње: Слава на висини Богу, да би при крају исповедало: Исцели душу моју... научи ме творити вољу Твоју. Без тога слављење Бога нема никакве вредности, будући да не излази из душе, него се само језиком произносе туђе речи. Господ на то и не oбpaћa пажњу. Треба, напротив, бити такав да други, видећи наша дела, почну да хвале Господа.

Сам наш живот треба да буде хвала Богу. У ствари, Он сам у нама све треба да дела, при чему ми не треба да му сметамо. Тако хвала за дела прелази на Њега. Свако треба да постане мирис Христов. Тада ћe и без хвале да се врши славословље Господу. Ружин цвет не пушта глас, али се његов мирис, и поред ћутања, пружа далеко. Тако треба да живе и сви Хришћани.
 
Свети апостол Павле: "Даде ми се жалац у тело, анђео сатанин, да ме мучи, да се не поносим (узносим, гордим). За њега трипут Господа молих, да одступи од мене; и рече ми: Доста ти је благодат моја; јер се сила моја у немоћи показује савршена“. (2. Кор. 12, 7-9)
+++
Жалац - нека болест, телесна немоћ. Нека ишијалгија вероватно.
 
Ћутање су волели сви велики духови, јер су дубоко осећали истинитост оне народне изреке: говор је сребро, ћутање је злато. Сваки мисаон човек искусно је на себи, да он није оно што каже о себи но оно што прећути. Не оно што прећути хотимично но оно што прећути по нужди, јер не може да искаже.
Наши разговори у друштву јесу као ситна монета, којом себе откупљујемо, док крупна монета остаје у нама, не показата. Или, ми се представљамо друштву у летимичним фотографијама, док наш прави душевни портрет остаје у нама, непоказат. У осталом све велике стихије су највише ћутљиве, а сам Бог ћутљивији од свију, док су све мале твари говорљиве. Какво је чудо, да су сви велики духови ћутљиви??? ☦️
● Свети владика Николај
 
ЗАРЂАЛО ГВОЖЂЕ ☦️ Не жали се што је Бог попустио болест на тебе. Сети се, да је Бог и теже болести на људе светије од тебе попуштао. Замисли полугу гвожђа да стоји годинама у дну ковачнице. Најзад она почне молити ковача, да и од ње направи нешто. Ковач хитро узима гвожђе, баца га у огањ а потом, усијано под чекић. Треба ли онда гвожђе да се жали? И твоја болест је за радовање, а не за жалост. Јер ти си се молио Богу да те учини бољим човеком и Бог те је узео у рад и почео те калити и ковати. Бог те узео у рад! Радуј се, зарђало гвожђе из дна ковачнице!
● Свети владика Николај - "Мисли о добру и злу"
 
Pouke svetog Antonija Velikog o mudrim ljudima

Istinski mudar čovek ima samo jednu brigu, da se svom dušom povinuje i na svaki način ugađa Bogu. Tome i samo tome poučava ovaj čovek dušu svoju, kako da ugodi Bogu, blagodareći Mu za Njegov dobar promisao, u ma kakvim životnim okolnostima se nalazio. Jer, neumesno je ne zahvaljivati lekarima za ozdravljenje tela, čak i onda kada daju gorke i neprijatne lekove. Isto tako je neumesno ne blagodariti Bogu jer nam se ne čini radosnim, ne shvatajući da sve se odvija po Njegovom promislu i nama na korist. U takvom promišljanju, u takvoj veri u Boga je spasenje i pokoj duši.
***
Mudar čovek, preispitujući samog sebe, spoznaje šta mu je potrebno i korisno da čini, šta je blisko i spasonosno za njegovu dušu, a šta joj je strano i pogubno. Na ovaj način izbegava ono što šteti duši, kao nešto strano.
***
Mudra i dobrodeteljna duša otkriva se u pogledu, postupcima, glasu, osmehu, razgovorima i obraćanju. U takvoj duši se sve promenilo i zadobilo dostojanstven izgled. Njen bogoljubivi um, kao snažni vratar, zatvara prolaze sramnim i zlim pomislima.
***
Mudra duša se trudi da se izbavi od bespuća, nadmenosti, gordosti, sablazni, zavisti, krađa i svega u čemu se sastoji suština demonskih dela i zlih kazivanja. Ovo, pri marljivom trudu i pažljivom sozercanju, uspeva da svrši čovek čije želje nisu ustremljene na niska zadovoljstva.
***
Kvalitatvna mudrost u nama, samo delima nas čini dostojnim da se nazivamo ljudima; bez ove mudrosti, od beslovesnih bića bismo se razlikovali fizionomijom i darom govora. Dakle, da pozna razuman čovek da je besmrtan; i da omrzne svaku sramnu pohotu, koja je ljudima uzrok smrti.
***
Mudrim ljudima nije potrebno da slušaju razne besede, već samo one koje donose korist, koje vode ka poznanju volje Božje; jer je ona put, kojim se opet ljudi vraćaju u život i u večnu svetlost.
***
Nema nikakve koristi od izučavanja nauke, ako duša ne živi dobrim i bogougodnim životom. Uzrok svih zala je zabluda, prelest i mržnja prema Bogu.
***
U razgovorima ne treba da bude prisutna grubost; mudre ljude obično, više nego device, krase skromnost i celomudrije.
***
Nepostojani i neobrazovani ne treba da kušaju mudre ljude. Mudar je onaj ko Bogu ugađa i bezmolstvuje, ili, ukoliko govori, govori malo, i samo ono što je neophodno i Bogu ugodno.
***
Ne može se odjednom postati dobar i mudar; ova dva se zadobijaju pažljivim rasuđivanjem, vežbanjem, iskustvom, dugim podvigom i (najvažnije) jakom željom za činjenjem dobrih dela. Dobri i bogoljubivi čovek, koji je istinski spoznao Boga, ne da sebi mira, radeći sve, bez izuzetka, što je ugodno Bogu. Takvi muževi se retko sreću.
***
Muž mudri, razmišljajući o prebivanju i razgovoru sa Božanstvom, nikada se ne vezuje ni za šta zemaljsko i nisko, već upravlja um svoj ka nebeskom i večnom, svestan da volja Božja – krivac svakog dobra i izvor večnih blaga za ljude, – jeste ona koja spasava čoveka.
***
Um nije duša, već dar Božiji koji spasava dušu. Bogougodni um teče ispred duše i savetuje je da prezre privremeno, tvarno i prolazno, a zavoli večna, netruležna i neprolazna blaga. Tako, da bi čovek dok živi u telu, umom zamišljao i sozercavao nebesko i Božansko. Na ovaj način, bogoljubivi um je blagodetelj i spasitelj ljudskoj duši.
***
Mudra i dušekorisna reč je dar Božji; suprotno, reč prazna, željna da odredi meru i rastojanje neba i zemlje, i veličinu sunca i zvezda, jeste izum čoveka koji se zabadava stara, kao da želi da sitom zahvati vodu, i po ispraznoj taštini traži ono što mu nikako ne donosi korist, budući da nema mogućnosti ovo da pronađe.
***
Ko poseduje um, taj je svestan da je upravo on, – čovek prolazni. Onaj koji pozna sebe, zna i da je sve tvorevina Božja data na spasenje čoveku. U vlasti čoveka je da sve dobro razume i ispravno veruje u to. Takav muž čvrsto zna da samo nekolicina poseduje vrlinu da omrzne ovozemaljska blaga, i da se uteha i večni pokoj zadobijaju od Boga po smrti.
***
Celomudrena duša, držeći se nepokolebljivo u svojoj dobroj nameri, poput konja obuzdava gnev i pohotu – ove nerazumne strasti, i zato što se bori sa njima, ukroćuje ih i preovlađuje, biće uvenčana i udostojena prebivanja na nebesima, a zadobiće ovo od svog stvoritelja Boga, kao nagradu za setvu i trud.
***
Istinski mudra duša, gledajući na sreću zlih i blagostanje nedostojnih, ne žalosti se mislima o njihovim nasladama u ovom životu, kao što to biva sa ljudima nerazumnim. Takva duša je jasno svesna nestalnosti sreće, nepoznanice prebivanja ovde, kratkotrajnosti ovog života i strahote suda, i veruje da Bog brine o tome šta joj je potrebno za život.
***
Celomudrena duša, prezire materijalno sakupljanje dobara i kratkotrajni život, izbira nebesku utehu i život večni, koji će dobiti od Boga za blagočestivost.
***
Um koji se nalazi u čistoj i bogoljubivoj duši, istinski gleda u Boga – nestvorenog, nevidljivog, neizrečenog – Jedinog Čistog za čista srca.

Izvor: Pravoslavie.ru
 
Поука-анегдота: За време ускршњих празника светом Филарету митрополиту московском (за време Руског царства) су једна по једна прилазиле даме из високог друштва и и честитале Ускрс. Једна од њих је питала митрополита:
— Ваше Високопреосвештенство, зашто се Спаситељ, после свог васкрсења, прво јавио женама а не апостолима?
Светитељ је одговорио:
- Зато што је женски пол веома причљив, и било је потребно да овај догађај што пре свима постане познат...
:)
 
Beseda Prepodobnog Justina Ćelijskog na praznik Rođenja Presvete Bogorodice 1964. godine u manastiru Ćelije

Ovaj današnji veliki Sveti praznik nosi radost cele vaseljene, kako se veli u divnoj pesmi: „danas Presveta Bogomajka uvodi Gospoda Hrista u vaseljenu!“ Kao da je Bog proteran sa zemlje – i jeste proteran sa zemlje. Bog je proteran sa zemlje od nas ljudi, od prve pramajke naše Eve. Presveta Djeva vraća Boga u svet.

To je velika radost. Današnji tropar njen govori nam o toj velikoj radosti i o toj velikoj istini.

Rođenje Presvete Bogomajke, veli se u troparu, „objavi radost vaseljeni“, celome svetu. Zašto? Zato što je sa NJom, ustvari, došao Gospod Hristos u ovaj svet! On je zbog NJe i kroz NJu postao čovek i dao nam je sve što nam je On kao Bogočovek mogao dati: dao nam sve radosti Raja u zemlji i na zemlji, koja je postala pakao zbog grehova naših, zbog ljudskih grehova; ne zbog nekih drugih, ne zbog greha đavola i njegovih crnih anđela, nego zbog čoveka, jer je čovek pao neiskazanim padom. I Presveta Bogomajka, rađajući Gospoda Hrista, rodila je spasenje svetu. Otuda u Pravoslavnoj Crkvi toliko molitava, toliko pesama Presvetoj Bogomajci.

Nikada kraja i nigde kraja pesmama u slavu NJenu, NJenog velikog podviga, NJenog bezgrešnog života. Zaista, Ona nam je donela lek od smrti, a to je najvažnija potreba i najveća Blagovest za sva ljudska bića. Smrt, užas nad užasima, a Bogomajka rodila Boga! Danas se u troparu veli da je „radost zasijala celome svetu“, jer se rodila Ona Koja je rodila Pobeditelja smrti – Gospoda Hrista! Da, samo Ona bezgrešna, samo Ona sva „Prečistaja“, sva čista, „čistija od Heruvima i Serafima“, donela je tu veliku radost nama ljudima na zemlji, ljudima koji su proterali Boga sa zemlje. U ovome svetu mnogo je bolesti, ali najstrašnija bolest je smrt. Presveta Bogomajka, eto, javlja se kao prvi istinski lekar koji leči od smrti, jer leči od greha, leči od svega demonskog i vraća čoveka Bogu. Zaista, Ona je uselila, uvela Boga u ovaj svet i u čoveka, oboje.

Šta je Sveto Pričešće? Sveto Pričešće je beskrajna radost… Sveto Pričešće to je uvođenje Gospoda Hrista u naše duše grešne i pale, uvođenje NJega u ovaj svet. Kroz Sveto Pričešće mi primamo Gospoda Hrista Vaskrslog. Zato je Presveta Bogomajka zaista „slavnija od svih Heruvima i Serafima“; bez NJe ne bi bilo našeg spasenja, bez NJe nema ni Raja ni Neba. Bez NJe nema leka od smrti, a Ona nam daje najsigurniji lek od smrti rodivši Spasitelja i udostojivši nas svetog tela NJegovog i svete krvi NJegove, Pričešća i života NJime i u NJemu i kroz NJega. Zato ljudska bića na zemlji nikada ne mogu dovoljno proslaviti Presvetu Bogomajku, nikada dovoljno iskazati NJen podvig, NJen bezgrešni život, nikada iskazati NJu koja nam je Raj dala.

A gde je Raj? Raj je u Gospodu Hristu. Kad NJega uneseš u sebe, Svetim Pričešćem ili ma kojom molitvom velikom i malom, gle, ti izgoniš svaki greh iz sebe. A iza greha uvek stoji pakao, iza greha uvek stoji đavo.

Presveta Bogomajka dala nam je Sobom najbolji primer kako se služi Gospodu Hristu, kako se služi Bogu. Služi se jedino savršenim bezgrešnim životom. Zato nikada kraja našem kajanju na zemlji, jer uvek nas vrebaju nečisti duhovi, koji izgone sve što je rajsko iz našeg bića, sve što je božansko, i uvode ono što je greh, uvode ono što je pakleno.

I ti kad stojiš na molitvi Presvetoj Bogomajci, ustvari, šta radiš? Ti Boga unosiš u sebe, a kad uđe On u tebe, On izgoni svaki greh, svaku tamu. Da, Gospod Hristos, rođendanom Presvete Djeve i doneo nam je tu veliku radost, radost vaseljene, i taj lek, svevažni lek od smrti. Jer nema radosti ako je smrt poslednja naša stanica. Nema radosti u ovome svetu ako se smrt ne pobedi, a to je Gospod učinio; a NJega je rodila za takav podvig Presveta Bogomajka. Zato nikada kraja našoj zahvalnosti NJoj i nikada prestati sa molitvom NJoj. Ona je uvek sva Nada naša, uvek Pokroviteljka naša, uvek Izbaviteljka naša od svakoga greha, a to znači od svake duhovne smrti.

I mi, slaveći danas Presvetu Bogomajku, rođenjem NJenim ustvari lečimo sebe od smrti, lečimo sebe od svega smrtnog, lečimo sebe od greha i strasti i tako vaskrsavamo iz smrti i pobeđujemo svaku smrt. Jer Presveta Bogomajka nas je vodila iz vrline u vrlinu, iz vere u ljubav, iz ljubavi u milostivost, iz milostivosti u post i u sve druge vrline, eda bismo i mi pobedili sve što je smrtno u nama i služili Gospodu Hristu, Koji je radi nas postao čovek, radi nas primio smrt na Sebe da bi vaskrsao i dao nam pobedne sile nad svim onim što je smrtno; to znači, nad svim onim što nas odvaja od Boga, što nas odvaja od Gospoda Hrista. Jer, Presveta Bogomajka svakoga od nas vodi putem spasenja, putem velike radosti koju nam je danas donela, da bismo mi zaslužili, donekle zaslužili svojim podvizima, svojim molitvama, iako slabi i nemoćni, da bi zaslužili Nebesko Carstvo, radi koga je Gospod i došao u ovaj svet da nam ga da; da ga mi ostvarimo kroz sav svoj život, da bi još ovde na zemlji živeli Nebom i služili Gospodu Hristu, a to možemo uvek sa uspehom samo ako smo vođeni i predvođeni Presvetom Bogomajkom, Kojoj čast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

Svetigora
 
"Временом, што си ближе Богу, то се, на неки начин, више удаљаваш од људи, мање причаш, више слушаш глас Божји у себи. Онда те мање погађају људи и њихове глупости. Онда мање и сам правиш глупости. Јер, знаш куда идеш."
- Отац Петар Лукић
 
Trgovac jedne male trgovine na ulazu je postavio natpis “Mačići na prodaju”. Ovaj natpis privukao je pažnju dece i za nekoliko minuta u trgovinu je ušao jedan dečak. Pozdravivši trgovca, stidljivo je upitao za cenu mačića.

"Od 30 do 50 rubalja", odgovorio je trgovac.

Uzdahnuvši, dečak je posegnuo u džep, izvadio novčanik i počeo da broji kovanice.

"Sada imam samo 2 rublje", rekao je tužno. “Molim vas, mogu li ih barem pogledati”, s nadom je upitao trgovca.

Trgovac se nasmešio i izvadio mačiće iz velike kutije. Kad su se oslobodili, mačići su zadovoljno mjauknuli i počeli da trče i igraju se. Samo je jedan od njih iz nekog razloga vidno zaostajao za ostalima. I nekako je čudno podigao stražnju šapu.

- Recite mi, šta nije u redu s ovim mačetom? – upita dečak.

Trgovac je odgovorio da ovaj mačić ima urođenu manu šape. "To je za celi život, tako je rekao veterinar." - dodao je trgovac.

Tada se dečak iz nekog razloga jako zabrinuo.

- Njega bih želeo da kupim.

- Dete drago, ovo je defektna životinja. Šta će ti ona? Ali zato što si tako milostiv, uzmi ga besplatno”, reče mu trgovac

Na iznenađenje trgovca, dečakovo lice se uozbiljilo.

"Ne, ne želim ga uzeti badava", reče dečak ozbiljno

- Ovaj mačić vredi koliko i ostali. I spreman sam vam platiti punu cenu. "Doneću pare", odlučno reče.

Gledajući dete u čudu, trgovcu je srce zadrhtalo.

- Sine, ti jednostavno ne razumeš. Ovaj jadničak nikada neće moći trčati, igrati se i skakati kao ostali mačići.

Na te reči dečak povuče nogavicu leve noge. A onda je začuđeni trgovac video da je dečakova noga strahovito uvrnuta i poduprta metalnim obručima.

Dečak je pogledao trgovca.

- Ni ja nikad neću moći trčati i skakati. A ovom mačiću treba neko ko će ga razumeti koliko mu je teško i ko će ga podržati”, reče dečak drhtavim glasom.

Trgovac se počeo gristi za usne. Suze su mu ispunile oči... Nakon kratkog ćutanja, prisilio se na osmeh.

- Sine, molit ću se da svi mačići imaju tako divne, srdačne vlasnike poput tebe.
 
  • Voli
Reactions: Tea
Screenshot_2024_0925_023322.png
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top