Korisne duhovne pouke II

  • Začetnik teme Začetnik teme Jasna
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Kad vas ne interesuje tudji problem

Jednoga dana miš vidi kako seljak postavlja mišolovku. Odmah miš ode i sve ispriča kokoški, kravi i ovci. Kad im je ispričao, svi mu rekoše:
- Mišolovka je tvoj problem, to se nas uopšte ne tiče.

Nedugo potom, u mišolovku se uhvati jedna otrovna zmija i ugrize seljakovu ženu. Pokušavajući da izleče ženu, skuvali su joj supu od kokoške.
Posle toga su zaklali ovcu da bi počastili sve one koji su dolazili da obiđu ženu. Onda su zaklali kravu kako bi dostojno nahranili goste na sahrani ženi
koja je u međuvremenu preminula.

A, sve to vreme, miš je gledao kroz rupu u zidu i mislio o stvarima koje se nikoga ne tiču.
 
Iskrena vera u Boga

Jedan mladi vojnik je neprestano ponižavan od strane nadređenog oficira i ostale vojske jer je verovao u Boga.
Jednog dana kapetan je hteo da ga otvoreno ponizi pred ostalim vojnicima. Pozvao je mladića i rekao mu:
- Vojniče dođi ovde, uzmi ključ od ovog džipa i parkiraj ga.

Mladi vojnik mu odgovori:
- Ali, ja ne znam da vozim!

Kapetan mu na to odgovori:
- Onda zatraži pomoć od svog Boga, dokaži nam da Bog postoji.

Mladić uze ključ, ode do vozila i poče da se moli. Zatim je seo u džip i parkirao ga baš kako je kapetan tražio. Kada je mladi vojnik izašao iz džipa video je da svi plaču. Svi mu rekoše:
- Hoćemo i mi da služimo tvom Bogu!

Mladi vojnik se oduševio i pitao, šta se dešava? Kapetan plačući otvori haubu džipa i pokaza mladiću da auto uopšte nema motor. Onda vojnik reče:
- Vidite sada? Ovo je Bog kome služim, ništa nije nemoguće u Bogu, Bog daje život i onome koji ne postoji. Možda mislite da su to nemoguće stvari ali iskrenom verom u Boga je sve moguće!
 
Када Свети апостол Петар заврши свој земаљски живот и би позван на Небо, Господ му предаде небеске кључеве од рајских врата.
Са свесрдном свештеном ревношћу Свети апостол је обављао своју узвишену службу откључавајући врата раја за душе оних људи који својим земаљским животом и решењем Свевишњег Праведног Судије заслужују небеска блаженства.
И тако је то много година ишло својим устаљеним и уобичајеним током.
Али једном апостол Петар сав узнемирен долази Господу Богу, целивајући скуте Његове светлосне хаљине, говори: "Господе, нека ме мимоиђе гњев Твој! Морам Ти објаснити своју узнемиреност. Ево има већ много дана како у пресветлом рају Твом примећујем неке људе које ја нисам пустио унутра на рајска врата. Не могу себи да објасним на који су се начин они увукли тамо. И лица њихова никако не личе много на лица праведника. Бојим се, да нису посреди неке ђаволове подвале. Он и слуге његове способни су за сва могућа лукавства. Но знајући да су кључеви свагда код мене и да другог улаза нема, ја сам непрестано у недоумици па чак и тузи."
Господ одговори: "Твоја је служба и твоја одговорност. Мотри пажљиво на оне што улазе у рај, па неће бити незваних гостију."
Прође неколико дана, кад ето опет апостола к Саваоту: "Боже велики и милосрдни, та сваког дана се све више и више туђих људи прокрада, не знам којим путем, преко рајске ограде. Обраћам се Твојој мудрости и власти. Ја сам немоћан, и мудрост је моја ништавна. Ти си једини Свезнајући."
Тада Бог рече: "Хајде за Мном, Свети Петре. Обиђимо заједно све крајеве раја, и сами испитајмо шта је узрок тим појавама, које су изазвале у теби тако много оправдане и похвалне узнемирености. Хајдемо!"
И тако они кренуше. Напред Господ, за Њим апостол. Дуго су ишли, чак сустадоше. Најзад стигоше до наранџасте шумице, и кроз њене гране приметише нечију плаву ризу. Опрезно се привукоше ближе, и шта угледаше? Под гором, на зеленом пропланку, засутом белим радама, стоји Пресвета Дјева и гледа доле са ивице дубоке провалије, одакле се види земља и сви људи. А у рукама Пречисте танане, једва видљиве лествице, изаткане од најтање плаве свиле.
Из провалије чују се жудни јауци, чују се паћеничке, пламене молбе. И гле одједном Пречиста спушта своје паучинасте лествице. Оне се одмотавају, падају доле, и један за другим улазе по њима на пропланак јадни, измучени, преморени, заборављени људи, мушкарци и жене, и бојажљиво ишчезавају у рајске баште, цвећарнике и шуме.
И после сваког спасеног Пресвета Владичица подиже увис своје прекрасне руке и говори умиљато: "Господе мој и Боже, Ти све видиш, чујеш и знаш. По неизрецивом милосрђу Свом опрости ми што нарушавам мудри поредак Твог пресветог раја. Али ја сам живела на земљи, и сама сам мајка. Могу ли да одбијем мајку која моли за сина? И нисам ли ја мајка васцелог слабог, страдалног човечанства? Опрости мени грех мој."
Тада Господ спусти свемоћну руку Своју на раме апостола Петра и рече: "Повуцимо се одавде тихо. Немамо овде никаква посла…"

Николај Љесков

*Превео са руског*:
Свети отац Јустин (Поповић)
 
Срби, шта вам је у души осим блуда? Шта осим псовки? Је ли у томе ваш живот? Јесте ли зато послани на овај свет? Јесте ли зато потомци Светог Саве? Да све опоганите, прво душу своју, језик свој, несретни језик. И онда, онда, шта вам остаје у овоме свету? Пустиња смрти и греха.

Свети Јустин Ћелијски
 
Baloni sreće

Učitelj je u školu doneo balone i zamolio decu da ih ponesu i na njih napišu svoja imena. Zatim su svi baloni izneseni u hodnik i učitelj ih je pomešao. Učitelj je deci dao 5 minuta da bi svi pronašli balon sa svojim imenom. Deca su potrčala da pogledaju, ali 5 minuta je brzo isteklo i niko nije našao balon sa svojim imenom ... Tada je nastavnik zamolio decu: uzmite balon koji leži najbliže vama i dajte ga osobi čije je ime napisano na njemu... Prošlo je manje od dva minuta i svako je imao svoj balon u rukama. Na kraju, učitelj je sumirao utisak koji potiče iz ovog eksperimenta:

- Baloni su poput sreće. Nećete je naći ako tražite samo sebe. Ali, ako se svi brinu jedni o drugima, brže ćete je pronaći.
 
Bilo jednom jedno ostrvo na kojem su živeli svi osećaji i ljudske vrednosti: Dobra Volja, Tuga, Znanje ...i medju ostalima i Ljubav... Jednog su dana shvatili da će njihovo ostrvo potonuti, te su pripremili svoje brodove kako bi ga napustili.Jedino je Ljubav želela ostati do poslednjeg trenutka .Kada je ostrvo bilo tren do potonuća, Ljubav je odlučila tražiti pomoć. Bogastvo je prolazilo u blizini i Ljubav je upitala:

- Bogastvo , možeš li me povesti sa sobom ?'
- Ne mogu, mnogo je zlata i srebra na mom brodu, nemam mesta.

Ljubav tada odluči pitati Ponos koji je prolazio na veličanstvenom brodu.
- Ponose , preklinjem te, možeš li me povesti sa sobom.,
- Ne mogu ti pomoći Ljubavi , odgovori Ponos. Ovde je sve savršeno, mogla bi mi uništiti brod !

Tada je Ljubav zamolila Tugu, koja je prolazila kraj ostrva:
- Tugo, molim te povedi me sa sobom.
- Oh, Ljubavi - odgovori Tuga - tako sam tužna da ne mogu .

Kada je dobra volja prolazila kraj ostrva, toliko je bila zadovoljna da nije čula Ljubav kako je doziva. Tada Ljubav začuje neki glas :
- Dođi Ljubavi , ja ću te povesti sa sobom.
- Bio je to starac u malenom čamcu.

Kada su stigli do kopna, Ljubav se iskrca, a starac ode. Ljubav je bila toliko sretna da je zaboravila pitati starca za ime. Ljubav shvati koliko mu duguje , te upita Znanje:

- Znanje , ti sigurno znaš ko me je spasao?
- To je bilo Vreme - odgovori Znanje.
- Vreme - upitala je Ljubav - pa zašto bi me vreme spasilo?

Znanje odgovori:
- Zato što je samo Vreme sposobno proceniti koliko je Ljubav važna u životu.
 
Vrece i tereti

Jedna drevna legenda priča o tri muškarca, koja su nosila, svako od njih, po dve vreće. Ali teret nisu osećali jednako. Vreće su im, jedna spreda a druga pozadi, visile obešene na drvenoj motki na ramenu.

Upitali su prvog čoveka šta ima u vreći. Odgovorio je: 'Svi moji uspesi, sva dobra dela mojih prijatelja, sve životne radosti - u vreći su pozadi. Skriveni od pogleda, završeni, prekriveni lišćem, ne smetaju mi mnogo. U vreći spreda imam sve loše i ružne stvari koje su mi se dogodile. Hodam, zastanem često, vadim ih, posmatram, proučavam, mozgam šta ću. Stalno sam s njima, i u mislima i u osećanjima. Stalno radim na njima.' Taj se čovek često zaustavljao, gledao unazad, mučio nad sobom i napredovao malo i vrlo sporo.

I drugog su čoveka upitali isto. Rekao je: 'U vreći spreda nosim moja dobra dela, spoznaje o vrlinama. Često ih gledam, vadim i pokazujem drugima. Vreća na leđima sadrži greške i moje slabosti. Ponesem ih sa sobom gde god krenem, jer one su moje i ne mogu ih tek tako odložiti na stranu. Usporavaju me, ponekad su veoma teške.'

Treći je čovek odgovorio: 'Na prednjoj vreći napisao sam reč 'dobrota'. Prepuna je pozitivnih misli, dobrih ljudskih dela, svih dobrih stvari koje sam imao i učinio u životu, misli o mojoj snazi. Ta mi vreća nije teška. Naprotiv, poput brodskih jedara, pomaže mi u kretanju napred. Vreća na leđima ima natpis 'loša sećanja' i prazna je, jer samo joj odrezao dno. O svemu što mi se loše dogodilo, o lošim mislima koje ponekad o sebi imam, o zlu koje od drugih čujem, malo razmislim i bacim ih u tu vreću. Kroz rupu to ode zauvek. Ja sam slobodan. Ja nemam tereta koji bi me usporavao u hodu.'
 
ovo moram, zena juce poslala:
[ 25 July 2023 18:06 ] ⁨Naja⁩: Лепота телесна, несједињена са врлином душевном, може привлачити супружнике двадесетак тридесетак дана, да би потом изгубила сву своју моћ и, показавши рђаве особине супружника, уништила љубав.
Ако је потребно ишта учинити да би удовољили једно другом, онда треба украшавати душу, уместо што би се украшавало и уништавало тело. Никада оно (спољашње)... неће толико учинити да се супружници воле, колико ће то учинити целомудреност, (доброта), наклоност и спремност да умру једно за друго.
(Свети Јован Златоуст)
 
IMG-20190113-WA0003.jpg
 
„Sile nebeske utvrdiše se Duhom”, piše Sveti Vasilije Veliki, „…Duh je neodvojiv od javljanja u telu. Delovanja sila, darivanje isceljenja su od Duha Svetog. Besovi su bili izgonjeni Duhom Božijim; đavo je doveden u nepokretnost – u saprisustvu Duha; iskupljenje grehova je po blagodati Duha. Jer se opraste i posvetiste i opravdaste imenom Gospoda Isusa Hrista i Duhom Boga našega (1Kor. 6, 11)”.
 
Kristal i led
Jednog sunčanog zimskog jutra stajalo je parče kristala na prozoru nekog naučnika, pak se sijalo da ga je divota bilo pogledati. A napolju o striji visila je jedna ledena sveća.

-Uzalud se ti, kristalu, ponosiš – reći će ledena sveća -, nisi lepši od mene. Dakle, i ja sam to isto što i ti.
-Izgledaš sad tako, ali nisi isto što sam ja, – odgovori kristal sasvim mirno.
-Nije to da izgledam samo, već je baš tako u stvari. Eto, blistam se na suncu isto kao i ti.

Kristal je ućutao. A sunce se dizalo prema je jugu. Ljudi govorahu: “Danas je baš krasan topao dan.” Ali ta toplota ledu nije prijala; počeo se topiti, pa kad je ostao još samo jedno parčence od ledene sveće, i to pada na zemlju, u blato.

-Eto, vidiš – reče tada kristal -, tako prolaze svi koji se zavaravaju spoljašnjim izgledom, pak se zato ponevide. Čim na njih sine sunce istine, sva im se lepota rastopi, lažni im se blesak ugasi.

U ovoj misli smeštena je jedna velika istina i velika mudrost, ne trebamo se zavaravati spoljašnjim izgledom, ne smemo dozvoliti sebi da nas ponesu neke površne stvari, već trebamo raditi na sebi, na svom unutrašnjem biću, na sebi kao umnom biću, to su jedine vrednosti koje su bitne.
 
Jednog dana prvi monah rekao je drugome:
– „Ne misliš li da bi trebalo bar jednom da se posvađamo?“. A ovaj drugi je uzvratio:
– „Zašto da ne? Oko čega ćemo se svađati?“
– „Mogli smo oko ovog hleba.“ predložio je prvi monah.
– „U redu svađajmo se oko hleba. Kako se to radi?“
– „Ovako.“ Rekao je prvi monah.
– „Ovaj hleb je moj, šta ćeš sad?“
– „Zadrži ga.“ Reče drugi monah.
 
Zakon setve i žetve

„Ne varajte se: Bog se ne da ružiti; jer šta čovek poseje ono će i požnjeti.“ (Biblija: Galatima 6,7).

Ovo je jedan od najvažnijih duhovnih zakona. Takođe je poznat kao „zakon uzroka i posledice“. Šta god smo uradili ili rekli, to će nam se sigurno vratiti. Drugačije ne može. Ako stalno sejete negativnost prema ljudima, životu, samom sebi – očekujte sličnu žetvu. Ako želite sreću, mir i ljubav, tada to unosite u okruženje! Sigurno ćete to i požnjeti!

Darujući nekome osmeh, dobijate dobro raspoloženje tokom celog dana. Ako donirate barem cent, sigurno će vam se vratiti ali u višestrukom iznosu. To radi! Samo treba da osmotrite kakva semena sejete kako na emocionalnom tako i na fizičkom nivou.
 
“ I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem.“ (Biblija: Postanak 1,27)

Bog je u svakom čoveku založio tu sposobnost stvaranja. Prvo nešto stvarate u mislima, a potom to prelazi u fizički svet. Smislite nešto, iznesete ideju, a zatim je otelotvorite materijalizacijom! Stoga je veoma važno, da pratite šta mislite.

Prema naučnim proračunima, tokom dana kroz glavu čoveka prođe oko 10.000 misli! Koliko se njih iskoristi za izgradnju i stvaranje nečega korisnog za sebe i svet? Ili vi stalno vrtite u glavi negativ i čudite se zašto su u vašem životu samo padovi? Mislite pozitivno, sanjajte, svarajte svoje mišljenje, ostvarujte vaše snove i dobićete svoju divnu realnost.
 
„Bog se protivi oholima, a poniznima daje milost.“ ( Biblija: Jakov 4,6)

Ponekad, da bi se krenulo napred, treba se prosto umiriti i smiriti se. Često se samo u spokoju nalazi ispravno rešenje i pravac za dalji put.
Često, u trci za nekim ciljem, dajemo sami sebe, borimo se, jurišamo, a na kraju … sagorimo, fizički i emotivno, ne postignuvši čak ni stoti deo onoga što smo želeli. Ne može se postići sve i uvek. To je gordost i sujeta. Takvi ljudi u svom životu spotiču se na protivljenje Božje podrške. Prosto pomirite se s tim da niste svemoćni i primite u svoj život milost odozgo.
 
„Na svemu zahvaljujte; jer je to volja Božja.“ (Biblija: 1. poslanica Solunjanima 5,18)

Probudili ste se zdravi jutros? Zahvalite! Imate li krov nad glavom, hranu i bezbednost? To je divno! Imate li milione i vaši snovi se ostvaruju? Odlično!
Ali, čak i ako nešto krene naopako, nađite nešto za šta možete biti zahvalni. Naučite da pronađete sreću u malim stvarima! To je dobro održaće vas u teškim vremenima i pomoći će vam da preživite sa minimalnim gubicima nerava.
 
Jednog dana učenik je pitao svog duhovnog učitelja:

– Učitelju, vi ste shvatili Veliku Mudrost, uvek ste u stanju potpunog mira i dobrog raspoloženja. Niko vas ne nervira, niste ljuti ni na koga. Naučite me da postanem takav.

– Dobro, naučiću te, ali za to ti je potrebna jedna kesa i krompir.

Učenik je sve uradio kako mu je učitelj rekao. „Kada se naljutiš na nekog ili se uvrediš zbog nečega, napiši ime te osobe na krompir i stavi ga u kesu“, rekao je učitelj.

– Da li je to sve što treba da uradim? – učenik je bio zbunjen.

– Ne, uvek treba da nosiš ovu kesu sa sobom gde god da odeš. I svaki put, kada te neko uznemiri ili uvredi, moraš da dodaš krompir u kesu.

-Dobro, reče učenik.

Prošlo je neko vreme. Kesa svesnog učenika je dobila na težini. Pored toga, prvi krompiri su počeli da trule i proizvode neprijatan miris.

Tada je učenik došao do svog učitelja i rekao: – Više ne mogu da nosim ovaj teret i smrad sa sobom. Dajte mi nešto drugo.

Na ovo je mudrac odgovorio: – Da li nosiš nešto drugo u svojoj duši kada si uvređen i ljut na ljude? Kada se jednom uvrediš, ne primećuješ da je kamen pao na tvoju dušu. Vremenom, ovo kamenje se taloži. Dela postaju navike, navike postaje karakter, što dovodi do nemoralnog ponašanja. Dao sam ti priliku da pogledaš sve od spolja. Mislim da ćeš drugi put razmisliti o tome da li ti treba još jedan kamen. Uvreda je nešto što je samo u tvojoj glavi. Nauči da oslobodiš glavu od ovog trulog smrada i postaneš istinski srećna osoba.
 
„Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone.“ (Biblija: Matej 5,44)

To nije lako! Ponekad se čini da je to nemoguće! ALI! Ne možete ni pretpostaviti kakva se čuda dešavaju kada se iskreno trudimo da darujemo dobro onima koji to nisu uopšte zaslužili.
 
-Лепи људи са ружним мислима не представљају собом ништа велико, изузев једне велике лажи.

-Пијанство изједначује све људе, као и лудило; Не зна се ко је господар, а ко слуга.

-Жалосно је не смети погледати у огледало, а опасно је не скидати очију са огледала.

-Образован је онај ко има образа

(Св. Николај Жички)
 
Priča o zahvalnosti

Bio jednom jedan kralj koji je imao deset divljih pasa. Kada bi neko od njegovih slugu u nečemu pogrešio, bacio bi ih psima da ih pojedu. Jedan od najstarijih slugu je nešto pogrešio i kralj naredi da ga bace psima.

Sluga reče: „Služio sam te deset godina, molim te daj mi deset dana pre nego što me baciš psima?“ Kralj mu je uslišio molbu.

U zatvoru je sluga rekao čuvaru da bi želeo da služi pse narednih deset dana. Čuvar je pristao i sluga je mogao da nahrani pse, čisti odgajivačnicu i sa ljubavlju ih kupa.

Kada je prošlo deset dana, kralj je naredio da se izvrši kazna i da se sluga baci psima. Kada je bačen pred pse, svi su bili iznenađeni kada su videli krvoločne pse kako ližu noge ovom slugi.

Kralj, zbunjen onim što je video, reče:“Šta se dogodilo mojim psima?!“

Sluga je odgovorio:

„Služio sam pse samo deset dana i oni nisu zaboravili moje usluge.Služio sam kralja deset godina, a on je sve zaboravio u mojoj prvoj grešci.“

Kralj je shvatio svoju grešku, pokajao se i naredio da se sluga vrati na dužnost“.

Ovo je posvećeno svima onima koji zaborave na dobre stvari koje je neko za njih učinio, dok prvu grešku dočekuju sa osudom!
 
Himna Svetom Savi

Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi
Srpske crkve i škole svetiteljskoj glavi.
Tamo venci tamo slava gde naš srpski pastir Sava.
Pojte mu Srbi, pesmu i utrojte!

Blagodarna Srbijo, puna si ljubavi
Prema svome pastiru Svetitelju Savi.
Celo Srpstvo slavi slavu svoga oca Svetog Savu.
Pojte mu Srbi, pesmu i utrojte!

S neba šalje blagoslov Sveti otac Sava
Sa svih strana svi Srbi s mora i Dunava.
K nebu glave podignite Savu tamo ugledajte.
Savu srpsku slavu, pred prestolom Tvorca!

Da se srpska sva srca s tobom ujedine,
Sunce mira, ljubavi, da nam svima sine,
Da živimo svi u slozi, Sveti Savo, ti pomozi,
Počuj glas svog roda, Srpskoga naroda!

Pet vekova Srbin je u ropstvu čamio
Svetitelja Save ime je slavio.
Sveti Sava Srbe voli i za njih se Bogu moli.
Pojte mu Srbi, pesmu i utrojte!

Kad ste juče, mila deco, svi radosni bili,
čistom dušom svete pesme ugodniku vili,
pesme vili na njegovu i na svoju diku,
Svetom Savi, srpskog roda prvom prosvetniku,
na me pade, ne znam zašto, neka briga ljuta,
uzdan`o sam toga dana nekoliko puta.

Seć`o sam se crna mraka i borbe krvave,
pa sam gled`o u ikonu Svetitelja Save.
Odvele me brižne misli do onih krajeva
gde još ni sad srpskoj deci srpske škole nema.
Kako je to njima teško lutati po tami,
u tuđini, u nesvojti videti se sami.

Blago vama, mila deco, kojima se daje
da u svakoj dragoj školi pribirate znanje!
Gde s jezikom mile majke svaka vrlost budi,
gde s` učite da budete i Srbi i ljudi.

Štujte škole kao temelj budućnosti prave,
crpsku školu k`o amanet Svetitelja Save.
Blago vama iduć, k znanju po srpskome putu,
al, ja plačem kad god vidim granu otkinutu.
 
„Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone.“ (Biblija: Matej 5,44)

To nije lako! Ponekad se čini da je to nemoguće! ALI! Ne možete ni pretpostaviti kakva se čuda dešavaju kada se iskreno trudimo da darujemo dobro onima koji to nisu uopšte zaslužili!
 
„Opraštajte, i biće vam oprošteno.“ (Biblija: Luka 6,37)

Sila praštanja je jedna od najjačih. Opraštajući nekome ko vas je zaista povredio ili ranio – vi odbacujete opterećenje, koje vas ometa da se krećete dalje i budete srećni. Postoji divana fraza “ Nepraštanje je slično kao da ste vi popili čašu otrova i čekajte da vaš protivnik umre.“ Tačno tako! Kome je gore?
Vama ili tome kome ne možete da oprostite? Dešava se da se vi ljuti i uvređeni ste na čoveka, a on uopše i ne sumnja u to, živi svoj srećan život. Uradite isto!
Oprostite i živite srećno i slobodno!
 
Osećam se lepo kada sam dobar čovek, osećam se zapravo kao sam bog. A boga ako stvarno ima on će svakako ovo moje ponašanje prepoznati i posebno nagraditi, ako ni zbog čega drugog onda zato što moje ponašanje za života nije bilo iz koristoljublja. Jer zamisli, nisam verovao u boga, pa ipak, bio sam pošten čovek. Pa to valjda isto treba nagraditi.
Imamo dve vrste dobrih ljudi :
Imamo dobre ljude koji su religiozni i imamo dobre ljude koji nisu religiozni (bilo da su ateisti ili agnostici, recimo da veruju u teoriju evolucije).
Ovi koji su dobri i religiozni verovatno su dobri u strahu od odlaska u pakao.
Ovi koji su dobri a nisu religiozni su jednostavno dobri jer smatraju da čovek dobar i pošten i treba da bude
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top