-
- Popularno:
- Da li je Srbija 1918. osvojila ili...
- Zbog cega srpski anti-komunisti i...
- Da li su Hrvati normalni kada kupuju...
- Dokle da cela Srbija finansira Beograd?
- Razgovor o prespavljivanju
- Bivši partner
- Zajednički život pre braka
- Spam kao neizostavni deo foruma
- Da li je Drazi mesto na fresci?
- Normalna tema
Кордун
- Začetnik teme Hurin
- Datum pokretanja
- Poruka
- 3.700
Ко jе осмислио мртво коло у Машвини, на планини кордунског брда (изнад Раковице, Слуњ), када су 18. jула 1942. године усташе поклале у збjеговима и властитим кућама више од 420 српских цивила, па закланих 10 дjевоjчица и 10 дjечака, од 5 до 7 година, скинуле голе, дjевоjчице положили на леђа у круг, споjили им руке, а раширили ногице и на њих положили голе заклане дjечаке
http://jadovno.com/iskonsko-zlo-pokolj-dece-u-masvini/
http://jadovno.com/iskonsko-zlo-pokolj-dece-u-masvini/
"- U opširnim razgovorima s prognanicima nakon Oluje otvarali smo brojne teme - sjećanja i osjećaje vezane za život prije rata, za progon i dolazak u novu sredinu, te porodično stradanje. Razgovarali smo s njima o socijalnim kontaktima sa starim i novostečenim prijateljima, aktivizmu, osjećanju pripadanja i prihvaćenosti domicilnog stanovništva. Naši sagovornici bili su iz naselja Busije, 30 kilometara od Beograda, koje su osnovali baš Kordunaši, iako su i po Srbiji raštrkani pa smo tražili i njih da dođu do Busije - rekao je Vuletić. (...)
https://www.portalnovosti.com/gdje-su-otisli-kordunasi-i-misle-li-se-vratiti
https://www.portalnovosti.com/gdje-su-otisli-kordunasi-i-misle-li-se-vratiti
proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
sa priloženog link-a:
- U opširnim razgovorima s prognanicima nakon Oluje otvarali smo brojne teme - sjećanja i osjećaje vezane za život prije rata, za progon i dolazak u novu sredinu, te porodično stradanje. Razgovarali smo s njima o socijalnim kontaktima sa starim i novostečenim prijateljima, aktivizmu, osjećanju pripadanja i prihvaćenosti domicilnog stanovništva. Naši sagovornici bili su iz naselja Busije, 30 kilometara od Beograda, koje su osnovali baš Kordunaši, iako su i po Srbiji raštrkani pa smo tražili i njih da dođu do Busije - rekao je Vuletić.
Ukazao je na više grupa; onih koji su se po selima na Kordunu bavili poljoprivredom; onih koji su radili u poduzećima, ali živjeli po selima i bavili se i poljoprivredom; onih koji su otišli u Karlovac i veća naselja, ali su ostali oslonjeni na Kordun; te onih koji su se odlaskom na studije i zaposlenjem u Zagrebu, Rijeci ili drugdje po Jugoslaviji i inostranstvu otrgnuli od Korduna.
- Zanimao ih je uspjeh u karijeri, uz ostvarivanje određene materijalne vrijednosti i prije svega porodica, ali ne i politički aktivizam. Bilo je malo etnički mješovitih brakova, osim u velikim gradovima. Također treba reći da prije rata nije bilo isticanja nacionalnog identiteta koji je probuđen preko noći zbog događanja u Hrvatskoj, uz narativ o historijskom stradanju jer je u svakoj porodici bilo onih koje su pobile ustaše. Stanovnici Busija kazali su nam da su tamo postigli ciljeve kao da su na Kordunu, iako bi za njih, da su ostali, život bio bolji. Smanjene su veze onima koji su ostali, a iako su našli prijatelje po Srbiji, najviše se druže s prognanicima. Osim pojedinaca, i dalje nemaju interes za politički angažman. Konačno, ako se odluče da odu na Kordun, išli bi nakratko, kao turisti, a kao jedan od razloga za to navode nerazumijevanje prema njima, zaključio je Vuletić.
Vladimir Cvetković, koji je sudjelovao u istraživanju provedenom 1992. i 1993. među tadašnjim prognanicima, kazao je da je njihov stav o povratku zbog proživljenih trauma i gubitka imovine bio negativan. Dileme nije bilo ni među prognanicima nakon Oluje, rekao je i dodao da su prognanici iz gradova mahom odlazili također u urbana središta.
- U opširnim razgovorima s prognanicima nakon Oluje otvarali smo brojne teme - sjećanja i osjećaje vezane za život prije rata, za progon i dolazak u novu sredinu, te porodično stradanje. Razgovarali smo s njima o socijalnim kontaktima sa starim i novostečenim prijateljima, aktivizmu, osjećanju pripadanja i prihvaćenosti domicilnog stanovništva. Naši sagovornici bili su iz naselja Busije, 30 kilometara od Beograda, koje su osnovali baš Kordunaši, iako su i po Srbiji raštrkani pa smo tražili i njih da dođu do Busije - rekao je Vuletić.
Ukazao je na više grupa; onih koji su se po selima na Kordunu bavili poljoprivredom; onih koji su radili u poduzećima, ali živjeli po selima i bavili se i poljoprivredom; onih koji su otišli u Karlovac i veća naselja, ali su ostali oslonjeni na Kordun; te onih koji su se odlaskom na studije i zaposlenjem u Zagrebu, Rijeci ili drugdje po Jugoslaviji i inostranstvu otrgnuli od Korduna.
- Zanimao ih je uspjeh u karijeri, uz ostvarivanje određene materijalne vrijednosti i prije svega porodica, ali ne i politički aktivizam. Bilo je malo etnički mješovitih brakova, osim u velikim gradovima. Također treba reći da prije rata nije bilo isticanja nacionalnog identiteta koji je probuđen preko noći zbog događanja u Hrvatskoj, uz narativ o historijskom stradanju jer je u svakoj porodici bilo onih koje su pobile ustaše. Stanovnici Busija kazali su nam da su tamo postigli ciljeve kao da su na Kordunu, iako bi za njih, da su ostali, život bio bolji. Smanjene su veze onima koji su ostali, a iako su našli prijatelje po Srbiji, najviše se druže s prognanicima. Osim pojedinaca, i dalje nemaju interes za politički angažman. Konačno, ako se odluče da odu na Kordun, išli bi nakratko, kao turisti, a kao jedan od razloga za to navode nerazumijevanje prema njima, zaključio je Vuletić.
Vladimir Cvetković, koji je sudjelovao u istraživanju provedenom 1992. i 1993. među tadašnjim prognanicima, kazao je da je njihov stav o povratku zbog proživljenih trauma i gubitka imovine bio negativan. Dileme nije bilo ni među prognanicima nakon Oluje, rekao je i dodao da su prognanici iz gradova mahom odlazili također u urbana središta.
- Poruka
- 3.700
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 25.223
Ових дана сам прочитао књигу. Издвојио би детаље: партизански устаници углавном Срби, вођство устанка и КПХ Хрвати (до '44 у вођству КПХ није било ниједног Србина), константно "цинцулирање" у покушају да се хрватске "масе" придобију за партизански покрет, спречавање Срба да се освете локалним "усташама", тј. хрватском становништву које је и извршило покоље над Србима, '44 Њемци улазе у Топуско док их хрватско становништво дочекују са цвијећем, а младеж самоиницијативно кречи партизанске пароле на кућама, те исте '44 Хрвати рађе бјеже усташама у Бихаћ него да ступе у партизанске редове, хрватски национализам Хебранга, Вецо Хољевац који има брата у усташама и редовно одржава контакт са породицом у Карловцу...
Лички гусар
Elita
- Poruka
- 24.155
95% тога су радили Срби Србима а не Хрвати сами. Хрвати нијесу могли сами се тек тако убацити у српске редове нити би то Срби прихватили.
Они од Хрвата који су ушли на српска подручја и постали вође дошли су међу Србе преко други Срба (Гојко Половина и др.) и проводили су што су проводили У КОРИСТ СВОГ НАРОДА преко други Срба. Ти исти Срби, А НЕ ХРВАТИ, су помогли Ранковићу да сасјече национално свјесне Србе партизане и идеју о аутономији Крајине... Хрвати нијесу спријечили аутономију Крајине НЕГО СРБИ.
Могу неки давати аргументе да су томе криви Хрвати али сами Хрвати ту нијесу могли имати ни утицаја нити спроводити те циљеве без Срба.
Хрвати су гледали свој народ и интересе свог народа. Срби су гледали своје личне интересе и све радили против интереса свога народа.
О овоме је писао "Стево" Крајачић пред рат 1989. године кад су српски првоборци нападали Хрвате како су они тобоже радили то што ти наводиш. Он им је одговорио ШТА СТЕ ЗА СВОЈ НАРОД УРАДИЛИ ВИ? Зар би Хрвати требали заузети се за ваш народ а ви то нијесте радили??? Наравно српске гњиде су ућутале на то. Фотеље у Загребу и Београду су биле меке и удобне.
- Poruka
- 3.700