Нормално је да се свађате кад једни идеализују, Гевару, а други га виде само црно...
Ја НИКОГА не идеализујем, (што је, иначе, познато) па тако ни Чеа.
Само сам, управо, за иоле "нормалан" разговор, што је, за разлику од неких других, с тобом, рекла бих, могуће, зато и одговарам.
Човек је био екстремни комуниста, екстремнији и од Кастра и од Совјета....
Мало је поједностављено звати га "екстремним комунистом", поготово ако се има у виду, с једне стране, да је од совјетског режима називан "троцкистом", и т. сл.
С друге стране, уопште, врло је условно за њега, али и читав покрет, и кубанску револуцију, уопште и везивати с појмом "комунизам". Не кажем да нема везе с тим, али је, напросто - то све - нешто комплексније.
Убијао је и лично људе, што је и сам признао. Као такав заступао је и најсуровије методе....Сигурно су многи невини страдали од његове руке.
Да. Али, заправо, ко није, у таквим контекстима, наравно.
Као Аргентинцу Куба му је била само почетна станица и хтео је да шири револуцију по целој Латинској Америци, а и шире. Због тога, као и због екстремизма и имулсивности на неки начин је и постао терет новим кубанским властима, па су и њихове обавештајне службе једва дочекале да га пребаце у Африку и касније у Боливију...
Опет, у принципу, да, али само донекле.
Пре свега, ширење револуција у Л. Америци није одговарало Совјетима.
Против кога се борио:
Диктатор Батиста и његов режим су били велике барабе, сурови, корумпирани...Кубански народ су држали у најгорој беди, већина становника је била неписмена, услови живљења, доступност школству, здравственој заштити је био катастрофалан док привилегије имао узак круг људи кроз њихове везе са америчким и бизнисменима и мафијашима. Огромна црначка популација није имала никаква права.
На неки начин је револуција на Куби поправила полажај и живот већине њених становника. Због тога је и успела, Кастро је привукао велики број присталица и није му требао совјетски тенк да их устоличи на власт, као на пример у неким европским земљама 1944-45. Али то што је Батиста лош, не значи да је Кастро добар.
И ово је, углавном, тачно.
Режим у Боливији је био сличан. Ту је ''бела'' мањина потомци европских колонизатора имала сву моћ, док је староседелачка ''индијанска'' популација била обесправљена.
И ово.
Гевара је био идеалиста, није му циљ био да се докопа власти, него се за своје идеала борио до краја живота и због њих погинуо и због тога га цене нарочито млади људи широм света.
Тачно.
А, зар то, без обзира на све остало, ипак, није довољан разлог да се сматра, све у свему - позитивном фигуром у историји?
ОСТАТИ ДОСЛЕДАН СЕБИ.
Можемо рећи да се борио против неправде, нарочито у Латинској Америци, али морамо рећи да ју је и чинио другима. Екстремни комуниста тоталитарних схватања, неки пут и превише суров, није желео да буде политичар и идеолог него је своје циљеве остваривао са оружјем у руци стављајући главу у торбу, одричући се сваке удобности тако да искреност не треба му оспоравати...
И ово је, опет, у крајњем збиру - позитивно.
"Суров" је, уосталом, у политици и историји, доиста комплексан појам.
И поред тога што је био доследан и искрен, методе и циљеви су му били погрешни...
Политички, интелектуално нема никакв значај, али је после смрти постао поп-икона и то баш на западу, бренд капиталистичког и потрошачког друштва против кога се борио, и тиме се судбина поиграла са њиме. Остало му је да се смеши на конзервама, мајцама, упаљачима и осталим ђинђувама од неколико долара и да се на његовом имену и лику зарађују милиони долара.
Они који су га убили учинили су себи ''медвеђу'' услугу и направили су од њега мит и више штете им је нанео као мртав, него кад је био жив.
И ово је, углавном, тачно.
С тим што мислим да би сам Че Гевара том комерзијализацијом сопственог "лика и дела" био врло несрећан.
И, дакле, све у свему, какав год он све и био, био, питање је, а то је, мислим, бит читавог тог феномена:
Колико би се људи одрекло удобности и не малих привилегија, положаја, славе коју је он имао?
Министар, један од три кључна човека Кубе, славан у свету...
Оставити све то, и отићи у боливијске прашуме, неку, заправо врло неорганизовану герилу, с далеко већом вероватноћом да се одатле врати мртав него жив.
Објективно, и дословно, у практичном смислу, - "боливијска прича" била је - потпуни фјаско.
Али, није у томе поента, и порука.
Њу могу да схвате само мало софистициранији духови.