Bio sam u vojsci (nedelju dana, sjebo zglob pa tražio otpust jer nisam bio u formi a hteo da odslužim, planiram da se vratim i odslužim do kraja uskoro), bio sam u Somboru u kasarni, oko 15 je otišlo nazad kući u prvih nedelju dana. Onako, kao što se može čuti nadređeni su nesvesne stereotipične karikature Hartmena iz Full Metal Jacket-a, nikakve motivacije nema ali apsolutno nikakve osim ako si došao iz vojno tradicionalne porodice, ako si millitary nerd ili ako nemaš šta drugo pa malo da iskoristiš aktivno vreme dok smisliš čim ćeš se baviti u budućnosti (ja spadam u treću kategoriju otprilike, više bi se kretao i bio aktivan tih 6 meseci nego da sam kući, tu je neki + kao).
Nije pomoglo to što su na ulazu u kasarnu u kojoj smo bili smešteni, bile pored vrata na zidu u staklu slike Vučića, Vučevića, Mojsilovića ajde, pa onda Dačića i slično, malo je krindž.
Ljudi, druženje, to je na mestu kao i svagde, mislim ipak je vojska u pitanju. Samo iz moje sobe tada otišlo je nas 4 od 12 ja mislim u prvih nedelju dana. Bilo je nekoliko momaka iz Republike Srpske, to je bilo lepo za videti. Kada tražiš otpust, proces je naporan, vidi se koliko su očajni i koliko hoće da ostaneš jer nema ljudstva, kad ne znaju više kako da te odvrate, krenu da te napadaju sa onim "pogle kako devojke služe" i "Izgleda da će žene braniti Srbiju", što uopšte ne doprinosi dodatnoj motivacije već je skroz uništava i sravnjava sa zemljom i pokazuje očaj ljudi koji nam vode vojsku i prosipaju muda za bubrege o srpstvu i časti i obrazu, što se mine tiče žene ako će da služe vojsku i brane državu, slobodno, imaju borile su se za ista prava kao muškarci, ne vidim šta je tu sporno. Mislim stanje je realno grozno, psihičko u vojsci mislim, svi su očajni, prosto glupi, uskog pogleda, demotivisani skroz, ne znaju ni za šta se bore, izgovore Kosovo i Srbija sa vremena na vreme da im volju održi na "life support".
Može tehnika da bude najsavršenija i uniforma najudobnija, ali kad je čovek ni za ***** sa glavom koju nosi, odi ga jebi.
