Kojo: Srbi i Hrvati su isti narod

ja sam često poslovno u srbiji....kad god odem i vratim se svaki put vidim koliko su razlike između nas.....malo vas spašava beograd i nešto vojvodine,al ovo ostalo...bože sačuvaj....ostatak srbije je isti kao i kad su je turci ostavili:(

И ваше лепше половине су често у Србији,а кад треба да се врате у домовину,расплачу се.
Ми их онда као прави џентлмени тешимо речима "Лепото,кад онј твој пајсер поново крене пут Брисела и Амстердама да парадира имаш број,назови"
 
naravno da nisu ispravna, ako se zanemari da su vecina danashnjih hrvata, dalmatinci i  hercegovci,  pokatolicheni srbi, ostaju samo pravi hrvati iz vrazhje divizije, varazhdin i okolina do mirogoja i zagrebotine, a oni nisu indoevropska grupa naroda tj oni uopshte nisu sloveni, hunskogermanskoiranska genetika

iskreno se nadam da nemam nista sa hrvatima...
 
..nisu dosli na poziv ,nego su se nasli tamo u bijegu pred Turcima...pa onda rame uz rame sa hrvatskom bracom..
Пад НевесињаПрви значајан успјех је дошао 29. августа при нападу на Невесиње. Град брани 370 низама, одред башибозука и у Оџацима још 300 коњаника. Напад изводи 700 Црногораца и 2700 устаника послије заузимања утврде Корита од стране устаника. За један дан борби заузет је читав град осим утврђеног дијела, и заплијењена велика количина намирница и оружја. Овај успјех је помогао преговорима са Портом, а у јужнославенским градовима се организује помоћ устаницима. Београд, Нови Сад, Загреб, Трст, Дубровник и Цетиње добијају комитете за помоћ устаницима. Залагањем Ђузепе Гарибалдија и других се оснивају комитети и у Риму, Венецији, Лондону, Бечу и другдје.
 
Невесињска пушка Херцеговци у заседи.Устаничке вође се враћају 1875. и настављају са плановима на дизању устанка. План предвиђа прво ослобођење невесињског краја а затим ширење на остале дијелове Херцеговине. У међувремену су Турци тражили хајдуке Пере Тунгуза који су 5. јула на Цетњој пољани на планини Бишини напали караван. У гоњењу Турци 9. јула улазе у сукоб са наоружаним сељацима Јована Гутића на брду Градац сјеверно од села Крекова. Овај сукоб је постао познат под именом Невесињска пушка и означио је тако почетак општег устанка у читавој Херцеговини. Испрва невесињски а потом билећки и столачки крај су захваћени, а у августу гатачки крај и пригранични појас ка Црној Гори. Чете од 50-300 људи и одреди од 500-2000 људи се скупљају и нападају турске граничне карауле и беговске куле.Турци имају 4 батаљона (табора) редовне војске (низами) са укупно 1800 војника. Распоређени су у Мостару, Требињу, Никшићу, Фочи и караулама на граници. Уз низаме имају и већи број башибозука (нередовне војске). Турским снагама командује Селим-паша који је под командом Дервиш-паше, турског команданта БиХ. По избијању устанка Турци покушавају добити у времену преговарањем са устаницима док им стигну појачања. Устаници су тражили смањење пореза, што Турци одбијају и борбе се настављају. У августу из Босне стиже још 4000 низама из Босне, а касније и још 4 батаљона низама морем преко Клека у Требиње. Устаници су у јулу и августу уништили већину караула и опсјели Требиње 5. августа. Требиње су Турци деблокирали 30. августа. Крајем августа почињу борбе и у Босни, а Србија и Црна Гора обећавају помоћ. Ово доводи до појачања устанка.Кнез Никола шаље Петра Вукотића, а пристиже и већи број црногорских добровољаца под командом Пека Павловића. Српска влада се не усуђује да јавно помаже устанак под вањским притиском, али шаље Мићу Љубибратића. Долази до сукоба међу устаницима због неслагања између представника црногорске и српске владе, што узрокује неуспјехе.[уреди]Пад НевесињаПрви значајан успјех је дошао 29. августа при нападу на Невесиње. Град брани 370 низама, одред башибозука и у Оџацима још 300 коњаника. Напад изводи 700 Црногораца и 2700 устаника послије заузимања утврде Корита од стране устаника. За један дан борби заузет је читав град осим утврђеног дијела, и заплијењена велика количина намирница и оружја. Овај успјех је помогао преговорима са Портом, а у јужнославенским градовима се организује помоћ устаницима. Београд, Нови Сад, Загреб, Трст, Дубровник и Цетиње добијају комитете за помоћ устаницима. Залагањем Ђузепе Гарибалдија и других се оснивају комитети и у Риму, Венецији, Лондону, Бечу и другдје.[уреди]Сукоб код Прапратнице и блокада градоваПри крају августа Турци су успјели да прикупе 15000 људи и 48 топова. Устаници броје око 10000 са знатно слабијом опремом. Устаници због овога углавном примају борбу са Турцима из засједа или ударима из позадине. Септембар доноси блокаду Турака у Никшићу, Невесињу, Гацку, Билећи и Горанском. Крајем септембра Турцима долази још 4 батаљона низама. На то одреди Пека Павловића и Миће Љубибратића бивају пребачени на пут Клек-Столац и код Прапратнице 30. септембра нападају 2 батаљона низама. Успијевају да им нанесу тешке губитке и заплијене неколико стотина пушака, а потом се повлаче. У октобру је 49 караула освојено од устаника у простору Гацка, Голије и Бањана. Са блокадом кланца Дуге устаници онемогућавају Турцима комуникацију Гацко-Никшић.
 
kraljević marko, car lazar, carica milica... treba li još il je dosta sramote ???

Управо, сада имате прилику, да дискретно нестанете.
Ми ћемо се после ове небулозе, смејати још страну, две и све оде у заборав.
Зато нестаните сада док Ваша изјава није ушла у анале Крстарице
 
Besmisleno je više ponavljati iste stvari,pošto se one neće promeniti zbog tog ponavljanja.Ovakva izjava,kao i ponašanje je samo jedna od mnogih u nizu koje naši poslenici iz "kulturne ,a i političke elite daju gotovo svakodnevno.Jedna te ista grupa ,manje-više generacijski povezana,je zasela na ključne pozicije,ne samo u poltici,nego i medijima,kulturi,oficijelnoj umetnosti itd.Radi se monaralnom talogu komunojugoslovenske orijentacije koja kroz novu "političku podobnost i korektnost" nalazi ispunjenje svojih materijalnih ambicija.
 

Back
Top