Obzirom da se na pitanje postavljeno ovom temom ne moze odgovoriti direktno, to bi bilo isuvise jednostavno i pogresno, pokazati na nekoga prstom i reci - e, on/ona/oni vladaju svetom, ono sto mozemo da uocimo po pitanju vladavine svetom su mehanizmi vladavine.
Do sada su najociglednija dva mehanizma vladavine ispiranje mozga crkvom i naukom. U 20tom veku se zapocelo sa najefikasnijim nacinon kontrloe nad ljudima, a u 21om veku ce se to dovrsiti. U pitanju je hrana i ishrana. Ko kontrolise i utice na to sta ljudi jedu, taj kontrolise ljude. U sto kracim crtama cu pokusati da vam predstavim taj mehanizam kontrole i kako ce se on sprovoditi.
O cemu se radi (keywords - codex alimentarius)? Moramo ispocetka, i malo da povezujemo tackice....posle II sv. rata se odrzao nirnberski proces, gde se sudilo nacistima za pocinjene zlocine. Ogroman industrijski gigant I.G. Farbenindustrie AG, tacnije njegov predsednik Herman Smic je takodje bio medju optuzenima, jer je IG Farben pravio skoro sve sto je hitlerovoj nemackoj trebalo, armature, celik, municiju, gas Zyklon B, hemikalije, lekove, farbe. Nije vise nikakva nepoznanica cinjenica da je IG Farben bio direktno finansiran sa Volstrita. Da nastavim....herman smic je proveo neko vreme u zatvoru posle sudjenja, to mu je dalo vremena za kvalitetno razmisljanje. Kada je izasao iz zatvora, otisao je da se vidi sa svojim starim prijateljima, koji su u medjuvremenu osnovali UN. U jednom od casual razgovora, on im je napomenuo njegova razmisljanja iz zatvora - ko kontrolise hranu, taj kontrolise svet, ako preuzmemo hranu globalno, tada cemo imati i globalnu moc. Njegovim prijateljima iz UN su se te ideje jako svidele i tako oni stvorise Trgovinsku Komisiju (trgovinska, znaci pare i profit su u pitanju), koju su nazvali Komisija Codex Alimentarius. Po stvaranju te komisije, 1962. godine, herman i prijatelji su sebi postavili sebi tezak i dugorocan izazov - globalna implementacija kodeksa koja ce se primenjivati od 31.decembra 2009 godine.
Da vidimo sta je CA?
Codex Alimentarius je skup pravila, regulativa, propisa, standarda i preporuka koja se ticu hrane. Komisija Codex Alimentarius je ogromna birokratska grozota koju za sada cini 27 komiteta za sva pitanja hrane i ishrane: za ribe i ribarstvo, masti i ulja, voce i povrce, orasaste plodove, zitarice, hranu i ishranu za posebne upotrebe... Kodeks je do sada postavio oko 4 000 regulativa i standarda u ishrani - bukvalno za sve sto vam se legalno moze staviti u usta, sa jednim izuzetkom, a ovo je jako vazno - lekova. Lekovi ne ulaze pod okrilje kodeksa.
Da bi slika bila potpunija....kodeks se ne spominje prvi put 1962-ge, istorija mu je malo starija....naime, u Austrougarskom carstvu se prvi put pojavila potreba drzave da preko sudova bude nadlezna u sporovima koji se ticu hrane. Napravili su skup pravila i regulativa koje ce sud sprovoditi. Tako je sve pocelo...dali su mu ime Codex Alimentarius, i sproveden je 1893. godine i trajao je do pocetka I sv. rata,odn. do pada carstva.
Komisiju CA vode WHO(world health organization) i FAO(food and agricultural organization). Oni su mama i tata komisije CA, mama i tata koji bi trebalo da se bave ishranom i zdravljem stanovnistva, a ne nekakvim komisijama. Proces izgleda otprilike ovako: komiteti donose ogroman broj pravila, standarda, regulativa, smernica, koji moraju proci kroz osam faza. Kada prodju poslednju fazu u administrativnom procesu, nazvanu 'step 8', ta dokumenta (pravila i regulative) dospevaju u komisiju CA na ratifikaciju. Ovde negde treba u pricu uvesti WTO/STO - svetsku trgovinsku organizaciju. STO je osnovana 1994. godine. Pre osnivanja, njeni osnivaci su se nevino ceskali po glavi pitajuci se : kako cemo resavati trgovinske probleme po pitanju hrane? I onda se neko volsebno dosetio: hej, zasto ne bi uzeli Codex Alimentarius? I tako, STO je uzela CA kao osnovni regulatorni skup pravila/zakona po pitanju hrane i svega sto se nje tice. SVE drzave clanice STO ga se moraju (uprkos zvanicnoj propagandi) pridrzavati. Sve drzave clanice STO treba da se ''harmonizuju'' sa pravilima CA. Veliki korak ka globalnoj implementaciji, nema sta. Ovde treba napomenuti da npr., ako su dve drzave u sudskom sporu, jedna od njih je usaglasena sa kodeksom, a druga nije, slucaj dobija drzava usaglasena sa kodeksom, bez obzira na temu i sadrzinu slucaja. CA je postao izuzetno mocno oruzje u jednoj ogromnoj ekonomskoj bitci - svaka drzava u svetu se takmici da uradi sta? Da bude usaglasena sa kodeksom. Mislim da smo se mi 2005-te usaglasili sa kodeksom.
Ono sto je u ovoj prici vazno je sledece - ne znam koliko ste to primetili, ali u zadnjih par godina je sve cesca i intenzivnija pojava ''naucnih'' radova, tekstova u ''strucnim'' casopisima, a potom i casopisima koje cita sira javnost, u kojima govore o stetnom delovanju raznih vitamina i minerala. Vitamin A radi ovo stetno, vitamin E radi ono stetno, vitamin C ne radi kao sto se mislilo... 4.7.2006 komisija CA je ratifikovala tzv. Vitamin and Mineral Guidline. Dovoljno je reci da tom guideline-u gorespomenuti ''naucni'' i ''strucni'' tekstovi samo prave cvrst temelj i daju mu buducu ''naucnu'' potporu. Neka moja pretpostavka je da u skorijoj buducnosti mozemo ocekivati situaciju gde ce vitamini biti zabranjeni, moci ce samo da se dobiju na recept, ali samo oni sinteticki...
