- Poruka
- 2.316
Pelazgi su oni koji NEPRAVEDNO SE ZOVU STARI GRCI
p.s.Nadam se da ce Milorad (Lesander) izbegavati repliku jer zna sta ga ceka u vezi Pelazga
Ко су Пелазги?
- Začetnik teme Babke
- Datum pokretanja
Pelazgi su oni koji NEPRAVEDNO SE ZOVU STARI GRCI
p.s.Nadam se da ce Milorad (Lesander) izbegavati repliku jer zna sta ga ceka u vezi Pelazga
Znači, Cincari!Sigurno su ti dokazi iz knjige "Dacia preistorica"?
"Dacia preistorica" je vrlo znacajno delo, ali za one koji znaju zapisano da citaju.
Inace za one koji nisu upuceni RUMUNIJA je godine 1913 zabranila tu knjigu (apsolutna cenzura).
Kniga je ponovo objavljena 1987 g.
-------------------------------------------------------
Vidi sta govorI, Crnogorac, Akademik Petar Vlahovic:
Ako cenimo po prezimenu "Vlahoviic" mozemo da posumnjamo u subjektivnost recenoga ?
Ili, je nesto drugo po sredi ?
Da nije Akademik Petar Vlahovic mozda bio u mogucnosti da se IZVORNO UPOZNA SA ODREGJENIM ARTEFAKTIMA ????
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.160
Po potebi su su Vlah=Cincar=Arbanas ako govore to sto bi ti hteo ako brisemo gumicom znak jednakosti.
Dakle podizes jednog trenutka teoriju u apsolutni kosmopolitizam da bi je kroz par sekundi vratio u uskogrudi nacionalizam?
Ja ne znam ni za Vlasku ni za Arbanasku niti za Armansku rec CINCAR.
Znam za srpsku Cin Car slovenska rec.
Pa cenim ako sebe zovete srpskim imenom meni je to skroz pozitivno.
Dakle podizes jednog trenutka teoriju u apsolutni kosmopolitizam da bi je kroz par sekundi vratio u uskogrudi nacionalizam?
Ja ne znam ni za Vlasku ni za Arbanasku niti za Armansku rec CINCAR.
Znam za srpsku Cin Car slovenska rec.
Pa cenim ako sebe zovete srpskim imenom meni je to skroz pozitivno.
Da, ima mnogo toga da se kaze "van toga", megjutim smatram da je ovim nacinom iznosenja artefacata i analiza, I PORED TOGA STO JE OVAJ FORUM VRLO OTVOREN I DEMOKRATICAN, prosto nemoguce, i to iz tehnickih razloga. Materijal je ogroman, analize da bi bile iznete verodostojno zahtevaju siroki front i puno vremena. Moje je vreme ograniceno i za mene dragoceno. Mogu da ucestvujem jedino u kratkim "diskusijama", sa jedinstvenim ciljem, da animiram sve one koji su zaiteresovani da saznaju nesto vise od onog sto se stereotipno I STROGO NAMENSKI PLASIRA preko "naucnih" centara.
Da, to je srpska rec, i srpsko imenovanje.
Makedon-Armani su imali vrlo tesku proslost, posebno u zadnih 400 godina.
Zbog izrazene zelje za slobodom, doziveli su brojne genocide O KOJIMA SE APSOLUTNO NISTA I NE GOVORI. Jedino se spominje pogrom koji je izvrsio "grkoman" Ali Pasa Janinski.
Iz tih razloga vecina nije voljna da "BES POTREBE" ulazi u konfrontaciji sa okruzenjem u kojem zivi, tako da imamo i slucajeva "auto genocida". Ljudi se jednostavno skrivaju, kriju svoj identitet, i cak negiraju svoje poreklo, i identitet svojih sunarodnika.
To je realnost. Ko je nije iskusio, ne poznaje pravu surovost zivota.
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.160
O.K. mala opomena nisam mislio da te uvredim!
Znam kako je bilo , ne podcenjujem tudju muku!
Znam kako je bilo , ne podcenjujem tudju muku!
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Pelazgi su oni koji NEPRAVEDNO SE ZOVU STARI GRCI
p.s.Nadam se da ce Milorad (Lesander) izbegavati repliku jer zna sta ga ceka u vezi Pelazga
Јесте, само да ти топло препоручим књигу некадашњег шефа катедре за класичну филологију, Милана Будимира "Грци и Пеласти".
- Poruka
- 2.316
Ciji su tih 12 "Bogova" , grcki ili pelazgijski vazi i za pismo , starogrcko pismo ili opet pelazgijsko ?
Ozbiljno pitam .
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.160
Mnoga Bozanstva jesu Pelaska ali Zevs nije Zevsa Ahajci donose pelaska zajednica je bila matrijarhalna sa kultom zene sevestenica i majkom Herom ili boginjom meseca. Tipican primer zenski hram u Delfima.
Pelazgi nisu svi pisali tacnije Etrurci , Fenicani i stanovnici Minojskog Krita su pisali ostali ne ali su imali bogatu usmenu tradiciju i verovanja o tome su pisali Grci......
- Poruka
- 2.316
Citiracu nekoliko antickih istoricara jer meni je sve sumnjivo ova ISTORIJA ne da jesam neki istoricar
(nego samo jedan bivski kriminalac) , ali me opet interesuje :Eskili, Supliant 250
τοῦ γηγενοῦς γάρ εἰμ' ἐγὼ Παλαίχθονος
ἶνις Πελασγός, τῆσδε γῆς ἀρχηγέτης.
ἐμοῦ δ' ἄνακτος εὐλόγως ἐπώνυμον
γένος Πελασγῶν τήνδε καρποῦται χθόνα.
καὶ πᾶσαν αἶαν+, ἧς δι' ἁγνὸς ἔρχεται
Στρυμών, τὸ πρὸς δύνοντος ἡλίου, κρατῶ.
ὁρίζομαι δὲ τήν τε Περραίβων χθόνα,
Πίνδου τε τἀπέκεινα, Παιόνων πέλας,
ὄρη τε Δωδωναῖα. συντέμνει δ' ὅρος
ὑγρᾶς θαλάσσης: τῶνδε τἀπὶ τάδε κρατῶ.
αὐτῆς δὲ χώρας Ἀπίας πέδον τόδε
πάλαι κέκληται φωτὸς ἰατροῦ χάριν.
Prevod od translate :
Ja sam sin PellazguPAL-KTONIT
rođen iz zemlje, gospodar one zemlje "
i sve utrke je preuzeo ime od mene
pellazge
tko sadi ovu zemlju
cijele regije koja teče Strimoni
i koliko sam ja bog sunca
Unutar granica mog zemljišta nalazi Perrhaebejve
Zemljišta izvan Pindusit na Paeonet
i podigao grebenima Dodoni
mokro stranu mora su moje granice
dalje ,
Po prvi put u drevni tekst, Pelasgi spominje Homer u Ilijadi taj tekst je najstarija na svijetu:
Homer, ILIADA 16.200
Δία δ' οὐ λάθε τερπικέραυνον
Ζεῦ ἄνα Δωδωναῖε Πελασγικὲ τηλόθι ναίων
Δωδώνης μεδέων δυσχειμέρου, ἀμφὶ δὲ Σελλοὶ
σοὶ ναίουσ' ὑποφῆται ἀνιπτόποδες χαμαιεῦναι,
kratak prevod :
Zeus koji baca gromove
O boga Zeusa Dodonas Pellazgjik....
(ovde Zeusa pravi Pelasg )
==============================
Opet Homer u njegovoj pesmi :
Ἱππόθοος δ᾽άγε φῦλα Πελασγῶν ἐγχεσιμώρων,
τῶν οἳ Λάρισαν ἐριβώλακα ναιετάασκον·
τῶν ἦρχ᾽Ἱππόθοός τε Πύλαιός τ᾽, ὄζος Ἂρηος,
υἷε δύω Λήθοιο Πελασγοῦ Τευταμίδαο.
prevod
Ipothosi koji je vodio Pelzga u ratu
tamo na zemlju u Larisu .. itd ..
Nigde Grci nema ??
- Poruka
- 2.316
Karta , mesta gde su Pelazgi ziveli :
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.160
Citiracu nekoliko antickih istoricara jer meni je sve sumnjivo ova ISTORIJA ne da jesam neki istoricar
Eskili, Supliant 250
τοῦ γηγενοῦς γάρ εἰμ' ἐγὼ Παλαίχθονος
ἶνις Πελασγός, τῆσδε γῆς ἀρχηγέτης.
ἐμοῦ δ' ἄνακτος εὐλόγως ἐπώνυμον
γένος Πελασγῶν τήνδε καρποῦται χθόνα.
καὶ πᾶσαν αἶαν+, ἧς δι' ἁγνὸς ἔρχεται
Στρυμών, τὸ πρὸς δύνοντος ἡλίου, κρατῶ.
ὁρίζομαι δὲ τήν τε Περραίβων χθόνα,
Πίνδου τε τἀπέκεινα, Παιόνων πέλας,
ὄρη τε Δωδωναῖα. συντέμνει δ' ὅρος
ὑγρᾶς θαλάσσης: τῶνδε τἀπὶ τάδε κρατῶ.
αὐτῆς δὲ χώρας Ἀπίας πέδον τόδε
πάλαι κέκληται φωτὸς ἰατροῦ χάριν.
Prevod od translate :
Ja sam sin PellazguPAL-KTONIT
rođen iz zemlje, gospodar one zemlje "
i sve utrke je preuzeo ime od mene
pellazge
tko sadi ovu zemlju
cijele regije koja teče Strimoni
i koliko sam ja bog sunca
Unutar granica mog zemljišta nalazi Perrhaebejve
Zemljišta izvan Pindusit na Paeonet
i podigao grebenima Dodoni
mokro stranu mora su moje granice
dalje ,
Po prvi put u drevni tekst, Pelasgi spominje Homer u Ilijadi taj tekst je najstarija na svijetu:
Homer, ILIADA 16.200
Δία δ' οὐ λάθε τερπικέραυνον
Ζεῦ ἄνα Δωδωναῖε Πελασγικὲ τηλόθι ναίων
Δωδώνης μεδέων δυσχειμέρου, ἀμφὶ δὲ Σελλοὶ
σοὶ ναίουσ' ὑποφῆται ἀνιπτόποδες χαμαιεῦναι,
kratak prevod :
Zeus koji baca gromove
O boga Zeusa Dodonas Pellazgjik....
(ovde Zeusa pravi Pelasg )
==============================
Opet Homer u njegovoj pesmi :
Ἱππόθοος δ᾽άγε φῦλα Πελασγῶν ἐγχεσιμώρων,
τῶν οἳ Λάρισαν ἐριβώλακα ναιετάασκον·
τῶν ἦρχ᾽Ἱππόθοός τε Πύλαιός τ᾽, ὄζος Ἂρηος,
υἷε δύω Λήθοιο Πελασγοῦ Τευταμίδαο.
prevod
Ipothosi koji je vodio Pelzga u ratu
tamo na zemlju u Larisu .. itd ..
Nigde Grci nema ??
Grci nisu ni postojali tad vec samo Jeleni.
- Poruka
- 2.316
Mitologija kaze ovako :
- Poruka
- 2.316
Onda je to tacno kako ja mislim , postoji samo "staro Grcki jezik " ne i etnikum ?
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.160
DA postoji ali to je zajednicki etnikum svih vas i nekih nas...............................
Neki kažu da svi bogovi i sva živa bića vode poreklo iz vrela Okeana, koji je opasao svet, a da je Tetija
bila majka sve njegove dece.1
b) Ali orfičari pričaju da se crnokriloj Noći, boginji pred kojom i Zeus oseća strah2, udvarao Vetar, pa je
snela srebrno jaje u utrobi Mraka, a da se iz tog jajeta izlegao Erot, koga neki zovu Fan, i pokrenuo svet iz
mirovanja. Erot je bio dvopolan i zlatokrili. Imao je četiri glave pa je ponekad rikao kao bik ili lav, a
ponekad je siktao kao zmija ili blejao kao ovan. Noć, koja ga je nazvala Erikepaj i Protogen — Fajtont3,
živela je s njim u pećini i pokazivala se u trojstvu kao Noć, Red i Pravda. Ispred pećine je sedela neizbežna
majka Rea, udarajući u bronzani doboš, skrećući pažnju ljudi na svoja proročanstva. Fan je stvorio zemlju,
nebo, sunce, mesec, ali je Trojna Boginja vladala svetom sve dok njen skiptar nije prešao u ruke Urana.*
1. Homer: Ilijada XIV, 201;
2. Ibid.: XIV, 261;
3. Orfički fragmenti 60, 61 i 70,
4. Ibid.: 66.
*
1. Homerov mit je jedna verzija pelaške priče o stvaranju sveta (vidi 1, 2), ako se uzme da je Tetija vladala
morem kao Eurinoma, a Okean obgrlio Univerzum kao Ofion.
2. Orfički mit je verzija na kojoj se oseća uticaj kasnije mističke doktrine o ljubavi (Erot) i teorije o odnosu
polova. Srebrno jaje koje je snela Noć jeste Mesec, jer je srebro mesečev metal. Kao Erikepaj (''onaj koji se
hrani vresom"), ljubavni bog Fan ("onaj koji obelodanjuje«) sin je Velike Boginje (vidi 18, 4), predstavljen
kao nebeska pčela koja jako zuji. Košnica je smatrana idealnom organizacijom, a to potvrđuje i mit o
13
Robert Graves The Greek Myths tanjel
zlatnom dobu, kad je med kapao sa drveća (vidi 5, b). Rea je udarala u svoj bronzani bubanj da bi sprečila
pčele da se roje na pogrešnom mestu, a i da bi rasterale zle duhe, a to su činili i oni što su u misterijama
rikali kao bikovi. Kao Protogen — Fajtont ("prvorođeni koji blista«), Fan je Sunce, koga su orfici načinili
simbolom svetlosti (vidi. 28, d), a njegove četiri glave u vidu simboličkih zveri predstavljaju četiri godišnja
doba. Prema Makrobiju, kolofonsko svetilište poistovećuje ovoga Fana sa transcendentalnim bogom Iao:
Zeus (ovan) Proleće; Helije (lav) Leto; Had (zmija) Zima; Dionis (bik) Nova godina. Prenošenje skiptra
Noći na Urana prati prodiranje patrijarhata.
Neki kažu da svi bogovi i sva živa bića vode poreklo iz vrela Okeana, koji je opasao svet, a da je Tetija
bila majka sve njegove dece.1
b) Ali orfičari pričaju da se crnokriloj Noći, boginji pred kojom i Zeus oseća strah2, udvarao Vetar, pa je
snela srebrno jaje u utrobi Mraka, a da se iz tog jajeta izlegao Erot, koga neki zovu Fan, i pokrenuo svet iz
mirovanja. Erot je bio dvopolan i zlatokrili. Imao je četiri glave pa je ponekad rikao kao bik ili lav, a
ponekad je siktao kao zmija ili blejao kao ovan. Noć, koja ga je nazvala Erikepaj i Protogen — Fajtont3,
živela je s njim u pećini i pokazivala se u trojstvu kao Noć, Red i Pravda. Ispred pećine je sedela neizbežna
majka Rea, udarajući u bronzani doboš, skrećući pažnju ljudi na svoja proročanstva. Fan je stvorio zemlju,
nebo, sunce, mesec, ali je Trojna Boginja vladala svetom sve dok njen skiptar nije prešao u ruke Urana.*
1. Homer: Ilijada XIV, 201;
2. Ibid.: XIV, 261;
3. Orfički fragmenti 60, 61 i 70,
4. Ibid.: 66.
*
1. Homerov mit je jedna verzija pelaške priče o stvaranju sveta (vidi 1, 2), ako se uzme da je Tetija vladala
morem kao Eurinoma, a Okean obgrlio Univerzum kao Ofion.
2. Orfički mit je verzija na kojoj se oseća uticaj kasnije mističke doktrine o ljubavi (Erot) i teorije o odnosu
polova. Srebrno jaje koje je snela Noć jeste Mesec, jer je srebro mesečev metal. Kao Erikepaj (''onaj koji se
hrani vresom"), ljubavni bog Fan ("onaj koji obelodanjuje«) sin je Velike Boginje (vidi 18, 4), predstavljen
kao nebeska pčela koja jako zuji. Košnica je smatrana idealnom organizacijom, a to potvrđuje i mit o
13
Robert Graves The Greek Myths tanjel
zlatnom dobu, kad je med kapao sa drveća (vidi 5, b). Rea je udarala u svoj bronzani bubanj da bi sprečila
pčele da se roje na pogrešnom mestu, a i da bi rasterale zle duhe, a to su činili i oni što su u misterijama
rikali kao bikovi. Kao Protogen — Fajtont ("prvorođeni koji blista«), Fan je Sunce, koga su orfici načinili
simbolom svetlosti (vidi. 28, d), a njegove četiri glave u vidu simboličkih zveri predstavljaju četiri godišnja
doba. Prema Makrobiju, kolofonsko svetilište poistovećuje ovoga Fana sa transcendentalnim bogom Iao:
Zeus (ovan) Proleće; Helije (lav) Leto; Had (zmija) Zima; Dionis (bik) Nova godina. Prenošenje skiptra
Noći na Urana prati prodiranje patrijarhata.
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.160
4 DVA FILOZOFSKA MITA O STVARANJU SVETA
Neki kažu da je prvo bio Mrak, a da je iz Mraka iskočio Haos. Iz jedinstva Mraka i Haosa izašli su Noć,
Dan, Pakao i Vazduh.
Iz sjedinjavanja Noći i Ereba (Pakla) rodili su se Kob, Starost, Smrt, Umorstvo, Čednost, San, Snovi,
Svađa, Beda, Srdžba, Osveta, Radost, Sažaljenje, tri Suđaje i tri Hesperide. Iz sprege Vazduha i Dana rodili
su se Majka Zemlja, Nebo i More.
Iz spoja Vazduha i Majke Zemlje stvoreni su Strava, Obmana, Ljutnja, Nesloga, Laž, Kleveta, Osveta,
Neumerenost, Kavga, Sporazum, Zaborav, Strah, Bitka; a takođe i Okean, Metida i drugi Titani, i najzad
Tartar i tri Erinije ili Furije.
Iz sjedinjavanja Tartara i Zemlje rodiše se džinovi.
b) More i njegove reke porodiše Nereide, boginje mora. Ipak smrtnih ljudi još nije bilo, sve dok ih, po
dozvoli boginje Atene, Prometej, sin. Japetov, nije načinio po obličju bogova. Zato je upotrebio glinu i vodu
iz reke Panopeje u Fokidi, a život im je udahnula Atena.1
c) Drugi su rekli da se bog svih stvari — ma ko on bio, jer ga neki nazivaju i Prirodom — pojavio
iznenada iz Haosa, odvojio zemlju od nebesa, vodu od zemlje, i gornji vazduh od donjeg. Pošto je razlučio
ove elemente, uspostavio je među njima poredak koji vlada do danas. On je podelio zemlju na zone, neke
veoma tople, neke vrlo hladne, a neke opet umerene; na zemlji je oblikovao ravnice i planine i odenuo ih
travom i drvećem. Iznad zemlje je postavio nebeski svod, koji je podupro zvezdama i obeležio staništa za
četiri vetra. On je, takođe, nastanio vode ribama, zemlju životinjama, a nebo suncem, mesecom i planetama,
kojih je bilo pet. Na kraju je napravio čoveka — koji jedini od svih živih bića podiže lice nebu i posmatra
sunce, mesec i zvezde. Tako su postanje čoveka bogu pripisivali oni koji nisu verovali da je Prometej,
Japetov sin, napravio ljudsko telo od gline i vode i da čovekov duh poseduje izvesne lutalačke božanske
elemente koje je još u trenutku postanja dobio od boginjinog duha.2
1. Hesiod: Teogonija 211—32; Higin: Fabule, predgovor; Apolodor: I, 7, 1;
Lukijan: Prometej na Kavkazu 13; Pausanija: X, 4, 3;
2. Ovidije: Metamorfoze: I—II.
*
15
Robert Graves The Greek Myths tanjel
1. U Hesiodovoj Teogoniji — na kojoj se zasniva prvi od ovih filozofskih mitova — apstrakcije se mešaju
sa Nereidama, Titanima i Džinovima koje nije mogao da zaobiđe. I tri Suđaje i tri Hesperide su Trojna
Boginja Mesec u njenom ovaploćenju boginje smrti.
2. Drugi. mit, koji nalazimo samo kod Ovidija, pozajmili su kasniji Grci iz vavilonskog epa o Gilgamešu, u
čijem uvodu je zabeleženo predanje da je boginja Aruru prvog čoveka — imenom Eabani, stvorila od gline;
iako je Zeus vekovima bio sveopšti gospodar, mitografi su morali da priznaju da je tvorac svih stvari,
verovatno, bilo božanstvo ženskog roda. Jevreji, koji su nasledili »pelaški« ili kanaanski mit o stvaranju
sveta, sukobili su se s istim problemom: u Knjizi postanja ženski »duh gospodnji« bdi nad vodama, iako
nije taj duh sneo univerzalno jaje; Evi, Majci svega živog, naređeno je da prignječi Zmijinu glavu, iako
Zmiji nije dosuđeno da obitava u paklu do kraja sveta.
3. Slično ovom, u talmudskoj verziji o stvaranju sveta arhangel Mihailo — Prometejev dvojnik, pravi
Adama od praha, ali ne po zapovesti "matere svih stvari«, već po Jehovinoj zapovesti. Jehova zatim Adamu
udahnjuje život i daje mu Evu, koja, kao Pandora, donosi zlo čovečanstvu (vidi 39, j).
4. Grčki filozofi prave razliku između ljudi koje je stvorio Prometej i nesavršenih bića stvorenih od zemlje.
Ove druge je delom uništio Zeus, a delom zbrisao sa lica zemlje Deukalionov potop (vidi 38 c). Slična
razlika postoji i u Knjizi postanja (VI 2—4) između ''sinova gospodnjih'' i "kćeri čovekovih'', kojima se oni
žene.
5. Gilgameške tablice kasnijeg su datuma i nepouzdane; u njima je stvaranje postojećeg sveta pripisano
Svetloj Materi Ništavila — "Aruru'' je samo jedan od mnogih boginjinih naziva — a osnovna tema je
pobuna protiv matrijarhalnog poretka, koji bogovi novog patrijarhalnog reda opisuju kao potpunu zbrku.
Bog grada Vavilona, Marduk, pobeđuje, tobože, boginju u vidu morske zmije Tijamata, a zatim drsko
objavljuje da je on, i niko drugi, stvorio bilje, zemlju, životinje, ptice i čovečanstvo. Ovaj Marduk bio je bog
skorojević, koji je tvrdio kako je on pobedio Tijamata i stvorio svet, a to je prethodno pripisivano bogu koji
se zvao Bel-Bel — što predstavlja oblik muškog roda od reči Belili, koja je ime sumerske Boginje Majke.
Prelaženje iz matrijarhata u patrijarhat izgleda da nije mimoišlo ni Mesopotamiju i odigravalo se, kao i
svuda, na taj način što se pobunio kraljičin muž, na koga je ona prenela izvršnu vlast time što je dozvolila da
uzme njeno ime, da nosi njenu odeću i rukuje svetim predmetima (vidi 136, 4).
5 PET LJUDSKIH VEKOVA
Neki tvrde da nije tačno da je Prometej stvorio ljude, niti da se ma koji čovek izlegao iz zmijinih
zuba. Oni kažu da ih je sama od sebe rodila zemlja, kao svoje najbolje plodove, i to na najpovoljnijem
mestu u Atici1, i da se prvi čovek Alalkomenej pojavio pored jezera Kopaida u Bojotiji pre nego što je i
Mesec postao. On je bio Zeusov savetnik u njegovim sukobima sa Herom i Atenin vaspitač dok je još bila
devojčica.2
b) Ovi ljudi su bili takozvana zlatna rasa, podanici Krona, a živeli su bezbrižno i nisu morali da rade;
hranili su se slatkim žirom, divljim voćem i medom koji je kapao sa drveća, pili ovčije i kozje mleko i
nikada nisu starili, mnogo su igrali i smejali se a smrt im nije teže padala od sna. Njih više nema, ali se
njihov duh održao i ispoljava se u smernosti seoskog življa, u onima koji donose sreću i u zaštitnicima
pravde.
c) Zlatnu je smenila srebrna rasa. Ljudi ove rase su takođe bili sazdani po božanskom liku, a jeli su
hleb. Bili su potpuno odani svojim majkama i nikada nisu smeli da ih ne poslušaju, iako su mogli da dožive
i stotinu godina. Bili su svađalice i glupi i nisu prinosili žrtve bogovima, ali zato nisu ni ratovali među
Neki kažu da je prvo bio Mrak, a da je iz Mraka iskočio Haos. Iz jedinstva Mraka i Haosa izašli su Noć,
Dan, Pakao i Vazduh.
Iz sjedinjavanja Noći i Ereba (Pakla) rodili su se Kob, Starost, Smrt, Umorstvo, Čednost, San, Snovi,
Svađa, Beda, Srdžba, Osveta, Radost, Sažaljenje, tri Suđaje i tri Hesperide. Iz sprege Vazduha i Dana rodili
su se Majka Zemlja, Nebo i More.
Iz spoja Vazduha i Majke Zemlje stvoreni su Strava, Obmana, Ljutnja, Nesloga, Laž, Kleveta, Osveta,
Neumerenost, Kavga, Sporazum, Zaborav, Strah, Bitka; a takođe i Okean, Metida i drugi Titani, i najzad
Tartar i tri Erinije ili Furije.
Iz sjedinjavanja Tartara i Zemlje rodiše se džinovi.
b) More i njegove reke porodiše Nereide, boginje mora. Ipak smrtnih ljudi još nije bilo, sve dok ih, po
dozvoli boginje Atene, Prometej, sin. Japetov, nije načinio po obličju bogova. Zato je upotrebio glinu i vodu
iz reke Panopeje u Fokidi, a život im je udahnula Atena.1
c) Drugi su rekli da se bog svih stvari — ma ko on bio, jer ga neki nazivaju i Prirodom — pojavio
iznenada iz Haosa, odvojio zemlju od nebesa, vodu od zemlje, i gornji vazduh od donjeg. Pošto je razlučio
ove elemente, uspostavio je među njima poredak koji vlada do danas. On je podelio zemlju na zone, neke
veoma tople, neke vrlo hladne, a neke opet umerene; na zemlji je oblikovao ravnice i planine i odenuo ih
travom i drvećem. Iznad zemlje je postavio nebeski svod, koji je podupro zvezdama i obeležio staništa za
četiri vetra. On je, takođe, nastanio vode ribama, zemlju životinjama, a nebo suncem, mesecom i planetama,
kojih je bilo pet. Na kraju je napravio čoveka — koji jedini od svih živih bića podiže lice nebu i posmatra
sunce, mesec i zvezde. Tako su postanje čoveka bogu pripisivali oni koji nisu verovali da je Prometej,
Japetov sin, napravio ljudsko telo od gline i vode i da čovekov duh poseduje izvesne lutalačke božanske
elemente koje je još u trenutku postanja dobio od boginjinog duha.2
1. Hesiod: Teogonija 211—32; Higin: Fabule, predgovor; Apolodor: I, 7, 1;
Lukijan: Prometej na Kavkazu 13; Pausanija: X, 4, 3;
2. Ovidije: Metamorfoze: I—II.
*
15
Robert Graves The Greek Myths tanjel
1. U Hesiodovoj Teogoniji — na kojoj se zasniva prvi od ovih filozofskih mitova — apstrakcije se mešaju
sa Nereidama, Titanima i Džinovima koje nije mogao da zaobiđe. I tri Suđaje i tri Hesperide su Trojna
Boginja Mesec u njenom ovaploćenju boginje smrti.
2. Drugi. mit, koji nalazimo samo kod Ovidija, pozajmili su kasniji Grci iz vavilonskog epa o Gilgamešu, u
čijem uvodu je zabeleženo predanje da je boginja Aruru prvog čoveka — imenom Eabani, stvorila od gline;
iako je Zeus vekovima bio sveopšti gospodar, mitografi su morali da priznaju da je tvorac svih stvari,
verovatno, bilo božanstvo ženskog roda. Jevreji, koji su nasledili »pelaški« ili kanaanski mit o stvaranju
sveta, sukobili su se s istim problemom: u Knjizi postanja ženski »duh gospodnji« bdi nad vodama, iako
nije taj duh sneo univerzalno jaje; Evi, Majci svega živog, naređeno je da prignječi Zmijinu glavu, iako
Zmiji nije dosuđeno da obitava u paklu do kraja sveta.
3. Slično ovom, u talmudskoj verziji o stvaranju sveta arhangel Mihailo — Prometejev dvojnik, pravi
Adama od praha, ali ne po zapovesti "matere svih stvari«, već po Jehovinoj zapovesti. Jehova zatim Adamu
udahnjuje život i daje mu Evu, koja, kao Pandora, donosi zlo čovečanstvu (vidi 39, j).
4. Grčki filozofi prave razliku između ljudi koje je stvorio Prometej i nesavršenih bića stvorenih od zemlje.
Ove druge je delom uništio Zeus, a delom zbrisao sa lica zemlje Deukalionov potop (vidi 38 c). Slična
razlika postoji i u Knjizi postanja (VI 2—4) između ''sinova gospodnjih'' i "kćeri čovekovih'', kojima se oni
žene.
5. Gilgameške tablice kasnijeg su datuma i nepouzdane; u njima je stvaranje postojećeg sveta pripisano
Svetloj Materi Ništavila — "Aruru'' je samo jedan od mnogih boginjinih naziva — a osnovna tema je
pobuna protiv matrijarhalnog poretka, koji bogovi novog patrijarhalnog reda opisuju kao potpunu zbrku.
Bog grada Vavilona, Marduk, pobeđuje, tobože, boginju u vidu morske zmije Tijamata, a zatim drsko
objavljuje da je on, i niko drugi, stvorio bilje, zemlju, životinje, ptice i čovečanstvo. Ovaj Marduk bio je bog
skorojević, koji je tvrdio kako je on pobedio Tijamata i stvorio svet, a to je prethodno pripisivano bogu koji
se zvao Bel-Bel — što predstavlja oblik muškog roda od reči Belili, koja je ime sumerske Boginje Majke.
Prelaženje iz matrijarhata u patrijarhat izgleda da nije mimoišlo ni Mesopotamiju i odigravalo se, kao i
svuda, na taj način što se pobunio kraljičin muž, na koga je ona prenela izvršnu vlast time što je dozvolila da
uzme njeno ime, da nosi njenu odeću i rukuje svetim predmetima (vidi 136, 4).
5 PET LJUDSKIH VEKOVA
Neki tvrde da nije tačno da je Prometej stvorio ljude, niti da se ma koji čovek izlegao iz zmijinih
zuba. Oni kažu da ih je sama od sebe rodila zemlja, kao svoje najbolje plodove, i to na najpovoljnijem
mestu u Atici1, i da se prvi čovek Alalkomenej pojavio pored jezera Kopaida u Bojotiji pre nego što je i
Mesec postao. On je bio Zeusov savetnik u njegovim sukobima sa Herom i Atenin vaspitač dok je još bila
devojčica.2
b) Ovi ljudi su bili takozvana zlatna rasa, podanici Krona, a živeli su bezbrižno i nisu morali da rade;
hranili su se slatkim žirom, divljim voćem i medom koji je kapao sa drveća, pili ovčije i kozje mleko i
nikada nisu starili, mnogo su igrali i smejali se a smrt im nije teže padala od sna. Njih više nema, ali se
njihov duh održao i ispoljava se u smernosti seoskog življa, u onima koji donose sreću i u zaštitnicima
pravde.
c) Zlatnu je smenila srebrna rasa. Ljudi ove rase su takođe bili sazdani po božanskom liku, a jeli su
hleb. Bili su potpuno odani svojim majkama i nikada nisu smeli da ih ne poslušaju, iako su mogli da dožive
i stotinu godina. Bili su svađalice i glupi i nisu prinosili žrtve bogovima, ali zato nisu ni ratovali među
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.160
sobom. Zeus ih je sve uništio.
16
Robert Graves The Greek Myths tanjel
d) Zatim je došla bronzana rasa ljudi koji su pali na zemlju kao plod jasena i bili naoružani
bronzanim oružjem. Jeli su meso i hleb i uživali u ratovanju, bili su drski i okrutni. Sve ih je ugrabila Crna
Smrt.
e) Četvrta rasa ljudi bila je takođe bronzana, ali su to bili plemenitiji i otmeniji ljudi. Očevi su im bili
bogovi, a matere smrtne žene. Oni su se slavno borili kod opsade Tebe, učestvovali u argonautskom pohodu
i u trojanskom ratu. Oni su postali Heroji i borave na Jelisejskim poljima.
f) Peta ljudska rasa je savremena, gvozdena. To su bezvredni naslednici četvrte rase. Oni su
degenerisani, svirepi, nepravedni, zlonamerni, puteni, neposlušni sinovi, izdajice.3
1. Platon: Meneksen 6—7;
2. Hipolit: Opovrgavanje svih jeresi V, 6, 2; Eusebije: Pripreme za Bibliju III, 1. 3;
3. Hesiod: Poslovi i dani 109—201, uz sholijast.
*
1. Iako mit o zlatnom veku potiče, verovatno, iz tradicije o potčinjenosti plemena boginji pčela, svirepost
njene vladavine u vreme koje je prethodilo dobu zemljoradnje bila je zaboravljena u vreme Hesioda a ostala
je samo kao idilična predstava da su ljudi nekad živeli u slozi kao pčele (vidi 2, 2). Hesiod je bio siromašan
zemljoradnik i težak život ga je učinio pesimistom. Mit o srebrnom veku očigledno govori o matrijarhalnom
uređenju — onakvom kakvo se u klasično vreme još održalo kod Pikta na Crnom moru (vidi 151 e), kod
nekih plemena na Balearima, u Galiciji i Zalivu Sirte; kod tih plemena muškarci su bili potčinjeni pol, iako
se znalo za zemljoradnju, a ratovi su bili retki. Srebro je metal posvećen boginji Mesec. Treća rasa bill su
najraniji helenski osvajači; njihovo doba je bronzano doba stočara, koji su usvojili kult jasenove boginje i
njenog sina Posejdona (vidi 6, 4 i 57, 1). Četvrta rasa su bili kraljevi ratnici mikenske epohe. Peti su bili
Dorei iz dvanaestog veka pre naše ere, koji su upotrebljavali gvozdeno oružje i koji su uništlli mikensku
civilizaciju.
Alalkomenej (»čuvar«) izmišljena je ličnost; to je oblik muškog roda od imena Alalcomeneis, kako
nazivaju Atenu (Ilijada IV, 8) kao zaštitnicu Bojotije. Alalkomenej služi za to da bi se potkrepila
patrijarhalna dogma fabulom čiji je smisao da žena, pa čak ni boginja, ne može postupiti mudro bez saveta
muškarca, i da su boginja Mesec, a i sam Mesec, kasnije Zeusove tvorevine.
6 KASTRIRANJE URANA
Uran je izrodio Titane sa Majkom Zemljom, pošto je svoje buntovne sinove Kiklope strpao u Tartar,
u sumorni podzemni svet, koji je toliko udaljen od zemlje koliko je zemlja udaljena od neba. Nakovnju bi
bilo potrebno da pada devet dana da bi stigao na dno. Da bi se osvetila, Majka Zemlja je nagovorila Titane
da udare na oca, a oni su to i učinili. Predvodio ih je Kron, koji je bio najmlađi od njih sedmorice i koga je
majka naoružala kremenim srpom. Oni su iznenadili Urana na spavanju i nemilosrdni Kron ga je kremenim
srpom kastrirao, zgrabio njegove genitalije levom rukom (od tada se leva ruka uvek smatrala kao rđav
predznak) i bacio ih u more pored rta Drepanum. Ali kapi krvi iz rane padoše na Majku Zemlju, i ona rodi
tri Erinije, furije koje osvećuju zločine roditeljoubistva i krivokletstva; one su se zvale Alekta, Tisifona i
Megajra. Nimfe jasenovog drveta, nazvane Melije, takođe su rođene iz ove krvi.
b) Titani su tada pustili Kiklope iz Tartara i poverili svu vlast Kronu.
Ali čim je postao vrhovni gospodar, Kron ponovo strpa Kiklope u Tartar zajedno sa Storukima i, uzevši
svoju sestru Reu za ženu, zavlada Elidom.1
1. Hesiod: Teogonija 133—87 i 616—23; Apolodor: I, 1, 4—5; Servije uz Vergilijevu Ajneidu V, 801.
*
1. Hesiod, koji je zapisao ovaj mit, bio je Kadmenjanin, a Kadmenjani su došli iz Male Azije (vidi 59, a),
verovatno posle propasti Hetitske imperije, i doneli sa sobom priču o kastriranju Urana. Ipak se zna da ovaj
mit nije izvorno hetitski, jer je pronađena i ranija huritska verzija. Hesiodova verzija verovatno govori kako
17
Robert Graves The Greek Myths tanjel
su ratnici prehelenskih naseobina u južnoj i središnoj Grčkoj, čija su vladajuća plemena podržavala kult
Titana, sklopili među sobom savez da bi se oduprli ranim helenskim zavojevačima, sa severa. Taj savez je
uspešno odbranio čitavu Grčku, ali su zato njegovi pripadnici zahtevali da starosedeoci sa severa, koje su
oslobodili tom priilikom, priznaju njihovu vlast. Kastriranje Urana nije moralo biti metaforičko ako
pretpostavimo da su neki od pobednika poreklom iz istočne Afrike, gde do današnjih dana ratnici Gala nose
u rat minijaturne srpove da bi kastrirali svoje neprijatelje; postoje srodnosti istočno afričkih religioznih
obreda sa obredima drevne Grčke.
2. Kasniji Grci su Kronovo ime čitali Chronos, »Otac Vreme«, predstavljen sa svojim neumoljivim srpom.
Međutim, otada je slikan sa vranom slično Apolonu, Asklepiju i Saturnu, a i drevnom britanskom bogu
Branu; chronos verovatno znači »vrana«, kao latinska reč cornix i grčka korone. Vrana je bila proročka
ptica, u koju se useljava duša žrtvovanog svetog kralja (vidi 25, 5, i 50, 1).
3. Tri Erinije ili Furije, koje su se rodile iz kapljica Uranove krvi, ovde su samo Trojna Boginja; to znači da
su za vreme žrtvovanja kralja određenog da oplodi žitna polja i voćnjake, sveštenice Trojne Boginje morale
nositi zastrašujuće Gorgonine maske kako bi zaplašile i odstranile profane namernike. Po svemu izgleda da
su kraljeve genitalije bacane u more da bi se riibe brže mrestile. Osvetničke Erinije su, po shvatanju
mitografa, bile opomena Zeusu, kako se ne bi drznuo da oduzme muškost Kronu srpom; ali njihova osnovna
uloga je bila da osvete uvrede učinjene majci, ili onome koji traži zaštitu Boginje-Ognjišta (vidi 105, k, 107,
d, 113, a), a ne da osvećuju oca.
4. Nimfe jasenovog drveta, tri Furije, daleko su milostivije: sveti kralj bio je posvećen jasenovonn drvetu,
koje se ranije upotrebljavalo u svetkoviriama radi izazivanja kiše (vidi 57, 1). U Skandinaviji je jasen postao
drvo sveopšte čarolije; tri Norne, ili Suđaje, dele pravdu pod jasenovim drvetom, koje je Odin, prisvajajući
očinstvo svekolikom čovečanstvu, pretvorio u svog čarobnog paripa. Mora biti da su i u Grčkoj i u, Libiji
prvo samo žene činodejstvovale u ceremonijama za izazivanje kiše.
5. Izgleda da su se neolitski koštani srpovi, sa zupcima od kremena ili opsidijana, primenjivali u ritualne
svrhe, još dugo pošto su bronzani i gvozdeni srpovi postali alatke koje su se upotreblja-vale u zemljoradnji.
6. Kod Hetita je Kumarbi (Kron) odgrizao genitalije nebeskom bogu Anu (Uranu), progutavši tada nešto
semena, a ostatak ispljunuo na planinu Kansuru, iz čega je iznikla boginja; tako začetog boga Ljubavi od
Kumarbijevih bedara odsekao je Anuov brat Ea. Ova dva rođenja su Grci spojili u priču o Afroditi, koja se
digla iz mora oplođenog Uranovim odsečenim genitalijama (vidi 10, b). Kao što je Zeus ponovo rodio
Dionisa iz svojih bedara (vidi 27, b), tako je i Kumarbi osloboden još jednog deteta koje su mu odsekli od
bedara i koje jezdi, na plamenim kolima što ih vuče bik i stiže u pomoć Anu. »Nož koji je odvojio zemlju od
neba- pojavljuje se u istoj priči kao oružje kojim je uništen Kumarbijev sin, od Zemlje rođeni džin Ulikumi
(vidi 35, 4).
7 SVRGAVANJE KRONA
Kron se oženio svojom sestrom Reom, kojoj je posvećen hrast.1 Ali Kronu je Majka Zemlja prorekla
da će ga jedan od njegovih sinova smaknuti s vlasti, a to mu je potvrdio i otac Uran na samrti. Zbog toga je
on svake godine proždirao decu koju mu je Rea rađala: najpre Hestiju, zatim Demetru, potom Hada, najzad
Posejdona.2
b) Rea je bila ogorčena. Ona je rodila trećeg sina, Zeusa, u mrkloj noći, na planini Likaj, u Arkadiji, na
mestu gde ni senka žive duže nije pala3, i, pošto ga je okupala u reci Nedi, poverila ga je Majci Zemlji, koja
16
Robert Graves The Greek Myths tanjel
d) Zatim je došla bronzana rasa ljudi koji su pali na zemlju kao plod jasena i bili naoružani
bronzanim oružjem. Jeli su meso i hleb i uživali u ratovanju, bili su drski i okrutni. Sve ih je ugrabila Crna
Smrt.
e) Četvrta rasa ljudi bila je takođe bronzana, ali su to bili plemenitiji i otmeniji ljudi. Očevi su im bili
bogovi, a matere smrtne žene. Oni su se slavno borili kod opsade Tebe, učestvovali u argonautskom pohodu
i u trojanskom ratu. Oni su postali Heroji i borave na Jelisejskim poljima.
f) Peta ljudska rasa je savremena, gvozdena. To su bezvredni naslednici četvrte rase. Oni su
degenerisani, svirepi, nepravedni, zlonamerni, puteni, neposlušni sinovi, izdajice.3
1. Platon: Meneksen 6—7;
2. Hipolit: Opovrgavanje svih jeresi V, 6, 2; Eusebije: Pripreme za Bibliju III, 1. 3;
3. Hesiod: Poslovi i dani 109—201, uz sholijast.
*
1. Iako mit o zlatnom veku potiče, verovatno, iz tradicije o potčinjenosti plemena boginji pčela, svirepost
njene vladavine u vreme koje je prethodilo dobu zemljoradnje bila je zaboravljena u vreme Hesioda a ostala
je samo kao idilična predstava da su ljudi nekad živeli u slozi kao pčele (vidi 2, 2). Hesiod je bio siromašan
zemljoradnik i težak život ga je učinio pesimistom. Mit o srebrnom veku očigledno govori o matrijarhalnom
uređenju — onakvom kakvo se u klasično vreme još održalo kod Pikta na Crnom moru (vidi 151 e), kod
nekih plemena na Balearima, u Galiciji i Zalivu Sirte; kod tih plemena muškarci su bili potčinjeni pol, iako
se znalo za zemljoradnju, a ratovi su bili retki. Srebro je metal posvećen boginji Mesec. Treća rasa bill su
najraniji helenski osvajači; njihovo doba je bronzano doba stočara, koji su usvojili kult jasenove boginje i
njenog sina Posejdona (vidi 6, 4 i 57, 1). Četvrta rasa su bili kraljevi ratnici mikenske epohe. Peti su bili
Dorei iz dvanaestog veka pre naše ere, koji su upotrebljavali gvozdeno oružje i koji su uništlli mikensku
civilizaciju.
Alalkomenej (»čuvar«) izmišljena je ličnost; to je oblik muškog roda od imena Alalcomeneis, kako
nazivaju Atenu (Ilijada IV, 8) kao zaštitnicu Bojotije. Alalkomenej služi za to da bi se potkrepila
patrijarhalna dogma fabulom čiji je smisao da žena, pa čak ni boginja, ne može postupiti mudro bez saveta
muškarca, i da su boginja Mesec, a i sam Mesec, kasnije Zeusove tvorevine.
6 KASTRIRANJE URANA
Uran je izrodio Titane sa Majkom Zemljom, pošto je svoje buntovne sinove Kiklope strpao u Tartar,
u sumorni podzemni svet, koji je toliko udaljen od zemlje koliko je zemlja udaljena od neba. Nakovnju bi
bilo potrebno da pada devet dana da bi stigao na dno. Da bi se osvetila, Majka Zemlja je nagovorila Titane
da udare na oca, a oni su to i učinili. Predvodio ih je Kron, koji je bio najmlađi od njih sedmorice i koga je
majka naoružala kremenim srpom. Oni su iznenadili Urana na spavanju i nemilosrdni Kron ga je kremenim
srpom kastrirao, zgrabio njegove genitalije levom rukom (od tada se leva ruka uvek smatrala kao rđav
predznak) i bacio ih u more pored rta Drepanum. Ali kapi krvi iz rane padoše na Majku Zemlju, i ona rodi
tri Erinije, furije koje osvećuju zločine roditeljoubistva i krivokletstva; one su se zvale Alekta, Tisifona i
Megajra. Nimfe jasenovog drveta, nazvane Melije, takođe su rođene iz ove krvi.
b) Titani su tada pustili Kiklope iz Tartara i poverili svu vlast Kronu.
Ali čim je postao vrhovni gospodar, Kron ponovo strpa Kiklope u Tartar zajedno sa Storukima i, uzevši
svoju sestru Reu za ženu, zavlada Elidom.1
1. Hesiod: Teogonija 133—87 i 616—23; Apolodor: I, 1, 4—5; Servije uz Vergilijevu Ajneidu V, 801.
*
1. Hesiod, koji je zapisao ovaj mit, bio je Kadmenjanin, a Kadmenjani su došli iz Male Azije (vidi 59, a),
verovatno posle propasti Hetitske imperije, i doneli sa sobom priču o kastriranju Urana. Ipak se zna da ovaj
mit nije izvorno hetitski, jer je pronađena i ranija huritska verzija. Hesiodova verzija verovatno govori kako
17
Robert Graves The Greek Myths tanjel
su ratnici prehelenskih naseobina u južnoj i središnoj Grčkoj, čija su vladajuća plemena podržavala kult
Titana, sklopili među sobom savez da bi se oduprli ranim helenskim zavojevačima, sa severa. Taj savez je
uspešno odbranio čitavu Grčku, ali su zato njegovi pripadnici zahtevali da starosedeoci sa severa, koje su
oslobodili tom priilikom, priznaju njihovu vlast. Kastriranje Urana nije moralo biti metaforičko ako
pretpostavimo da su neki od pobednika poreklom iz istočne Afrike, gde do današnjih dana ratnici Gala nose
u rat minijaturne srpove da bi kastrirali svoje neprijatelje; postoje srodnosti istočno afričkih religioznih
obreda sa obredima drevne Grčke.
2. Kasniji Grci su Kronovo ime čitali Chronos, »Otac Vreme«, predstavljen sa svojim neumoljivim srpom.
Međutim, otada je slikan sa vranom slično Apolonu, Asklepiju i Saturnu, a i drevnom britanskom bogu
Branu; chronos verovatno znači »vrana«, kao latinska reč cornix i grčka korone. Vrana je bila proročka
ptica, u koju se useljava duša žrtvovanog svetog kralja (vidi 25, 5, i 50, 1).
3. Tri Erinije ili Furije, koje su se rodile iz kapljica Uranove krvi, ovde su samo Trojna Boginja; to znači da
su za vreme žrtvovanja kralja određenog da oplodi žitna polja i voćnjake, sveštenice Trojne Boginje morale
nositi zastrašujuće Gorgonine maske kako bi zaplašile i odstranile profane namernike. Po svemu izgleda da
su kraljeve genitalije bacane u more da bi se riibe brže mrestile. Osvetničke Erinije su, po shvatanju
mitografa, bile opomena Zeusu, kako se ne bi drznuo da oduzme muškost Kronu srpom; ali njihova osnovna
uloga je bila da osvete uvrede učinjene majci, ili onome koji traži zaštitu Boginje-Ognjišta (vidi 105, k, 107,
d, 113, a), a ne da osvećuju oca.
4. Nimfe jasenovog drveta, tri Furije, daleko su milostivije: sveti kralj bio je posvećen jasenovonn drvetu,
koje se ranije upotrebljavalo u svetkoviriama radi izazivanja kiše (vidi 57, 1). U Skandinaviji je jasen postao
drvo sveopšte čarolije; tri Norne, ili Suđaje, dele pravdu pod jasenovim drvetom, koje je Odin, prisvajajući
očinstvo svekolikom čovečanstvu, pretvorio u svog čarobnog paripa. Mora biti da su i u Grčkoj i u, Libiji
prvo samo žene činodejstvovale u ceremonijama za izazivanje kiše.
5. Izgleda da su se neolitski koštani srpovi, sa zupcima od kremena ili opsidijana, primenjivali u ritualne
svrhe, još dugo pošto su bronzani i gvozdeni srpovi postali alatke koje su se upotreblja-vale u zemljoradnji.
6. Kod Hetita je Kumarbi (Kron) odgrizao genitalije nebeskom bogu Anu (Uranu), progutavši tada nešto
semena, a ostatak ispljunuo na planinu Kansuru, iz čega je iznikla boginja; tako začetog boga Ljubavi od
Kumarbijevih bedara odsekao je Anuov brat Ea. Ova dva rođenja su Grci spojili u priču o Afroditi, koja se
digla iz mora oplođenog Uranovim odsečenim genitalijama (vidi 10, b). Kao što je Zeus ponovo rodio
Dionisa iz svojih bedara (vidi 27, b), tako je i Kumarbi osloboden još jednog deteta koje su mu odsekli od
bedara i koje jezdi, na plamenim kolima što ih vuče bik i stiže u pomoć Anu. »Nož koji je odvojio zemlju od
neba- pojavljuje se u istoj priči kao oružje kojim je uništen Kumarbijev sin, od Zemlje rođeni džin Ulikumi
(vidi 35, 4).
7 SVRGAVANJE KRONA
Kron se oženio svojom sestrom Reom, kojoj je posvećen hrast.1 Ali Kronu je Majka Zemlja prorekla
da će ga jedan od njegovih sinova smaknuti s vlasti, a to mu je potvrdio i otac Uran na samrti. Zbog toga je
on svake godine proždirao decu koju mu je Rea rađala: najpre Hestiju, zatim Demetru, potom Hada, najzad
Posejdona.2
b) Rea je bila ogorčena. Ona je rodila trećeg sina, Zeusa, u mrkloj noći, na planini Likaj, u Arkadiji, na
mestu gde ni senka žive duže nije pala3, i, pošto ga je okupala u reci Nedi, poverila ga je Majci Zemlji, koja
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.160
ga je odnela u Likt na Kretu i sakrila u pećinu planine Dikte. Majka Zemlja je Zeusa ostavila nimfi
jasenovog kulta, po imenu Adrasteji, i njenoj sestri Iji da ga neguju. One su bile kćeri Meliseja i kozje nimfe
18
Robert Graves The Greek Myths tanjel
Amalteje. Zeus se hranio medom i pio Amaltejino mleko zajedno sa kozjim Panom, svojim bratom po
usvojenju. Zeus je bio zahvalan nimfama što su GA negovale i kada je postao gospodar sveta, postavio je lik
Amalteje među zvezde kao sazvežđe Jarac.4 Zeus je od Amalteje pozajmio jedan od njenih rogova koji je
podsećao na kravlji, i dao ga Melisejevim kćerima; taj rog je postao čuvena Kornukopija, ili rog obilja, uvek
pun hrane i pića po želji svojih vlasnica. Ali neki kažu da je Zeusa dojila krmača, da je jahao na njenim
leđima i da je izgubio svoju pupčanu vrpcu kod Omfaliona u blizini Knosa.5
c) Oko Zeusove zlatne kolevke, koja je bila okačena o drvo (tako da Kron nije mogao da je pronađe ni na
nebu ni na zemlji ni na moru), stajali su Reini sinovi, naoružani Kureti. Oni su udarali kopljima o štitove i
galamili da bi prigušili njegov detinji plač, kako ga Kron ne bi čuo izdaleka. Jer, Rea je u pelene uvila
kamen i dala ga Kronu na gori Taumasija u Arkadiji; on ga je progutao, misleći da je to mali Zeus. Ipak,
Kron je naslutio šta se zbilo i tragao je za Zeusom, koji je sebe pretvorio u zmiju a svoje dadilje u mečke;
odatle sazvežđe Zmija i Medved.6
d) Zeus je živeo među pastirima u planini Ida u jednoj pećini sve do svoje zrelosti, a tada je počeo da se
udvara titanki Metidi, koja je živela pored pritoke Okeana. Po njenom savetu, on je pohodio Majku Reu i
zatražio da postane Kronov sluga, čija je dužnost da mu dodaje pehare. Rea je bila spremna da pomogne
Zeusu u osveti; ona mu je nabavila sredstvo za povraćanje, a Metida mu je pokazala kako da ga pomeša s
Kronovom medovinom. Pošto se dobro napio, Kron poče da povraća, najpre kamen, a potom Zeusovu
stariju braću i sestre. Oni izleteše nepovređeni, a iz zahvalnosti zamoliše Zeusa da ih povede u borbu protiv
Titana, koji izabraše za vođu džinovskog Atlanta, jer je Kron već bio prešao vrhunac svoje moći.7
e) Rat se vodio deset godina. Majka Zemlja najzad proreče svom unuku Zeusu pobedu ako stupi u savez
sa onima koje je Kron zatvorio u Tartar; zato Zeus, najpre u tajnosti, ode do Kampe, stare ključarke Tartara,
i ubije je. Našavši ključeve od Tartara, on oslobodi Kiklope i Storuke, pa ih onda osnaži božanskom hranom
i pićem. Zauzvrat Kiklopi Zeusu dadoše munju kao oružje za napad, Hadu dadoše nevidljivi šlem, a
Posejdonu trozubac. Trojica braće održaše ratni savet. Posle toga Had se, nevidljiv, približi Kronu i ukrade
mu oružje, a dok mu je Posejdon, preteći trozupcem, odstranjivao pažnju, Zeus pogodi Krona gromom. Sad
trojica Storukih potegoše stene i počeše da ih bacaju na preostale Titane, koje iznenadna dreka kozjeg Pana
ispuni strahom. Bogovi sad navališe da ih gone i tako Krona i sve potučene Titane, osim Atlanta, prognaše
na britansko ostrvo na dalekom zapadu (a drugi pričaju da su ih zatvorili u Tartar, gde su ih dobro čuvali
Storuki) te nikada više nisu uznemiravali Heladu. Atlant je, kao ratni vođa, primerno kažnjen time što mu je
naređeno da drži nebo na svojim plećima; Titanke su, međutim, bile pošteđene zbog Metide i Ree.8
j) Sam Zeus je u Delfima postavio kamen koji je Kron izbljuvao.Tamo ga stalno natapaju uljem i prinose na
žrtvu povesma neopredene vune.9
g) Neki kažu da Kron nije ni pojeo ni izbljuvao Posejdona, nego da mu je Rea dala da pojede ždrebe, a
Posejdona sakrila u konjsko krdo.10 A ljudi sa Krete, koji su lažovi, pričaju da se Zeus rađa svake godine u
istoj pećini, uz blesak munje i potok krvi; i da svake godine umire i biva sahranjen.11
1. Sholijast uz Apolonija sa Roda: I, 1124;
2. Apolodor: I, 1, 5; Hesiod: Teogonija 453—67;
3. Polibije: XVI, 12, 6; Pausanija: VIII, 38, 5;
4. Higin: Pesnička astronomija II, 13; Arat: Fajnomena. 163; Hesiod: loc. cit.;
5. Filemon: Pterygium Fragment I, 1; Apolodor: I, 1, 6; Atej: 375, t i 376, a; Kalimah: Himna Zeusu 42:
6. Hesiod: 485; Apolodor: I. 1, 7; Prvi vatikanski mitogral: 104; Kalimah: Himna Zeusu 52; Lukretije: II,
633—9; Sholijast o Aratu: V, 46; Higin: Fabula 139;
7. Higin: loc. cit.; Apolodor: loc. cit.; Hesiod: loc. cit.;
8. Hesiod: loc. cit.; Higin: Fabula 118; Apolodor: I, 1, 7 1 I, 2, 1; Kalimah: Himna Zeusu 52; Diodor sa
Sicilije: V, 70; Eratosten: Catasterismoi 27; Pausanija: VIII, 6, 2; Plutarh: Zašto proročišta ćute 16;
9. Pausanija: X, 24, 5;
10. Ibid: VIII, 8, 23;
11. Antonije Liberal: Preobraženja 19; Kalimah: Himna Zeusu s.
*
19
Robert Graves The Greek Myths tanjel
1. Rea, koja se, kao Titanka, sedmog dana sparila sa Kronom, može se uporediti sa Dionom ili Dijanom,
Trojnom Boginjom golubovog i hrastovog kulta (vidi 11, 2). Kosir koji nosi Saturn, Kronov latinski
parnjak, ima oblik vraninog kljuna, i, kako izgleda, upotrebljavan je u sedmom mesecu godine koja je imala
trinaest meseci, da bi se očistio hrast od imele (vidi 50, 2), baš kao što se obredni srp upotrebljavao za otkos
prvog žitnog klasa. To je bio mig za žrtvovanje kralja posvećenog Zeusu; i u Ateni je poštovan Kron, koji je
imao zajednički hram sa Reom, i kao Sabazije, bog ječma, on je svake godine bivao u žitnom polju
iskasapljen i oplakan kao Oziris ili Litirses ili Maneros (vidi 136, e). Ali u vreme na koje se odnose ova tri
mita, kraljevima se dozvoljavalo da SVOJU vladavinu produže tokom velike godine od stotinu mesečevih
mena i da, umesto sebe, žrtvuju dečaka kao godišnju žrtvu; od tada je Kron slikan kako jede svoju decu da
bi izbegao zbacivanje s vlasti. Porfirije (''On Abstinence'' II, 56) beleži da su kretski kureti u drevna
vremena imali običaj da prinose decu na žrtvu Kronu.
2. Na Kreti su vrlo rano počeli jaretom zamenjivati ljudsku žrtvu; u Trakiji je to bilo muško tele, kod
Ajoljana, koji su poštovali Posejdona, ždrebe, ali u zabačenim krajevima Arkadije dečake su još uvek
žrtvovall pa i jeli, čak i u novoj eri. Nije razjašnjeno da li je elijski obred bio kanibalistički ili su se, pošto je
Kron bio Titan kome je bila posvećena vrana, vrane hranile umorenom žrtvom.
3. Amaltejino ime »nežna« pokazuje da je ona bila devica-boginja; Ija je bila orgastička nimfa-boginja (vidi
56, l); Adrasteja znači "neizbežna", proročica, starica-jesen. Zajedno, one čine mesečevo trojstvo. Kasniji
Grci poistovećuju Adrasteju sa pastoralnom boginjom Nemesidom, boginjom jasenovog drveta, koja daruje
kišu, a zatim postaje boginja osvete (vidi 32, 2). Ija je u Argu slikana kao razjarena bela krava — na
kovanom novcu sa Krete iz Fajsta prikazuju je kako doji Zeusa, dok je Amalteja, koja je živela na "Kozjem
bregu'', predstavljana uvek kao koza; Melisej (»medeni čovek«), koga su i Adrasteja i Ija smatrale svojim
ocem, bio je, u stvari, njihova majka — Melita, boginja-kraljica pčela, koja je svake godine ubijala svog
mužjaka. Diodor sa Sicilije (v. 70) i Kalimah (Himna Zeusu 49) tvrde da su pčele hranile malog Zeusa. Ali
Zeusova pomajka je, ponekad, slikana kao krmača, jer je i to bio jedan od amblema Boginje Starice (vidi 74,
4 i 96, 2); na Kidonskim kovanicama Zeusa doji kučka, kao što je dojila i Neleja (vidi 68, d). Medvedice su
Artemidine životinje (vidi 22, 4 i 8, c) — Kureti prisustvuju kad se Artemidi prinose žrtve paljenice — a
Zeus kao zmija je Zeus Ktesije, zaštitnik kuće i imovine, jer zmije uništavaju miševe.
4. Kureti su naoružani kraljevi drugovi, a zveckali su oružjem da bi odstranili zle duhove za vreme
izvođenja obreda (vidi 30, a). Njihovo ime znači, kako su to kasniji Grci tumačili, "mladi ljudi koji su
ostrigli kosu«, a verovatno je značilo »privrženici boginji Ker ili Kar«, što je u stvari široko rasprostranjena
titula za Trojnu Boginju (vidi 57, 2). Herakle je preoteo Kornukopiju od bika Aheloja (vidi 142, d), a
ogromni rogovi kretske divlje koze naveli su mitografe koji nisu znali mnogo o Kreti da Amalteji pripišu
ogroman kravlji rog.
5. Izgleda da su Heleni, koji su nadirali, ponudili prijateljstvo prehelenskim ljudima titanskog kulta, ali su
podaničke veze postepeno popuštale i Heleni su potpuno zavladali Peloponezom. Istoričar Tal iz prvog veka
jasenovog kulta, po imenu Adrasteji, i njenoj sestri Iji da ga neguju. One su bile kćeri Meliseja i kozje nimfe
18
Robert Graves The Greek Myths tanjel
Amalteje. Zeus se hranio medom i pio Amaltejino mleko zajedno sa kozjim Panom, svojim bratom po
usvojenju. Zeus je bio zahvalan nimfama što su GA negovale i kada je postao gospodar sveta, postavio je lik
Amalteje među zvezde kao sazvežđe Jarac.4 Zeus je od Amalteje pozajmio jedan od njenih rogova koji je
podsećao na kravlji, i dao ga Melisejevim kćerima; taj rog je postao čuvena Kornukopija, ili rog obilja, uvek
pun hrane i pića po želji svojih vlasnica. Ali neki kažu da je Zeusa dojila krmača, da je jahao na njenim
leđima i da je izgubio svoju pupčanu vrpcu kod Omfaliona u blizini Knosa.5
c) Oko Zeusove zlatne kolevke, koja je bila okačena o drvo (tako da Kron nije mogao da je pronađe ni na
nebu ni na zemlji ni na moru), stajali su Reini sinovi, naoružani Kureti. Oni su udarali kopljima o štitove i
galamili da bi prigušili njegov detinji plač, kako ga Kron ne bi čuo izdaleka. Jer, Rea je u pelene uvila
kamen i dala ga Kronu na gori Taumasija u Arkadiji; on ga je progutao, misleći da je to mali Zeus. Ipak,
Kron je naslutio šta se zbilo i tragao je za Zeusom, koji je sebe pretvorio u zmiju a svoje dadilje u mečke;
odatle sazvežđe Zmija i Medved.6
d) Zeus je živeo među pastirima u planini Ida u jednoj pećini sve do svoje zrelosti, a tada je počeo da se
udvara titanki Metidi, koja je živela pored pritoke Okeana. Po njenom savetu, on je pohodio Majku Reu i
zatražio da postane Kronov sluga, čija je dužnost da mu dodaje pehare. Rea je bila spremna da pomogne
Zeusu u osveti; ona mu je nabavila sredstvo za povraćanje, a Metida mu je pokazala kako da ga pomeša s
Kronovom medovinom. Pošto se dobro napio, Kron poče da povraća, najpre kamen, a potom Zeusovu
stariju braću i sestre. Oni izleteše nepovređeni, a iz zahvalnosti zamoliše Zeusa da ih povede u borbu protiv
Titana, koji izabraše za vođu džinovskog Atlanta, jer je Kron već bio prešao vrhunac svoje moći.7
e) Rat se vodio deset godina. Majka Zemlja najzad proreče svom unuku Zeusu pobedu ako stupi u savez
sa onima koje je Kron zatvorio u Tartar; zato Zeus, najpre u tajnosti, ode do Kampe, stare ključarke Tartara,
i ubije je. Našavši ključeve od Tartara, on oslobodi Kiklope i Storuke, pa ih onda osnaži božanskom hranom
i pićem. Zauzvrat Kiklopi Zeusu dadoše munju kao oružje za napad, Hadu dadoše nevidljivi šlem, a
Posejdonu trozubac. Trojica braće održaše ratni savet. Posle toga Had se, nevidljiv, približi Kronu i ukrade
mu oružje, a dok mu je Posejdon, preteći trozupcem, odstranjivao pažnju, Zeus pogodi Krona gromom. Sad
trojica Storukih potegoše stene i počeše da ih bacaju na preostale Titane, koje iznenadna dreka kozjeg Pana
ispuni strahom. Bogovi sad navališe da ih gone i tako Krona i sve potučene Titane, osim Atlanta, prognaše
na britansko ostrvo na dalekom zapadu (a drugi pričaju da su ih zatvorili u Tartar, gde su ih dobro čuvali
Storuki) te nikada više nisu uznemiravali Heladu. Atlant je, kao ratni vođa, primerno kažnjen time što mu je
naređeno da drži nebo na svojim plećima; Titanke su, međutim, bile pošteđene zbog Metide i Ree.8
j) Sam Zeus je u Delfima postavio kamen koji je Kron izbljuvao.Tamo ga stalno natapaju uljem i prinose na
žrtvu povesma neopredene vune.9
g) Neki kažu da Kron nije ni pojeo ni izbljuvao Posejdona, nego da mu je Rea dala da pojede ždrebe, a
Posejdona sakrila u konjsko krdo.10 A ljudi sa Krete, koji su lažovi, pričaju da se Zeus rađa svake godine u
istoj pećini, uz blesak munje i potok krvi; i da svake godine umire i biva sahranjen.11
1. Sholijast uz Apolonija sa Roda: I, 1124;
2. Apolodor: I, 1, 5; Hesiod: Teogonija 453—67;
3. Polibije: XVI, 12, 6; Pausanija: VIII, 38, 5;
4. Higin: Pesnička astronomija II, 13; Arat: Fajnomena. 163; Hesiod: loc. cit.;
5. Filemon: Pterygium Fragment I, 1; Apolodor: I, 1, 6; Atej: 375, t i 376, a; Kalimah: Himna Zeusu 42:
6. Hesiod: 485; Apolodor: I. 1, 7; Prvi vatikanski mitogral: 104; Kalimah: Himna Zeusu 52; Lukretije: II,
633—9; Sholijast o Aratu: V, 46; Higin: Fabula 139;
7. Higin: loc. cit.; Apolodor: loc. cit.; Hesiod: loc. cit.;
8. Hesiod: loc. cit.; Higin: Fabula 118; Apolodor: I, 1, 7 1 I, 2, 1; Kalimah: Himna Zeusu 52; Diodor sa
Sicilije: V, 70; Eratosten: Catasterismoi 27; Pausanija: VIII, 6, 2; Plutarh: Zašto proročišta ćute 16;
9. Pausanija: X, 24, 5;
10. Ibid: VIII, 8, 23;
11. Antonije Liberal: Preobraženja 19; Kalimah: Himna Zeusu s.
*
19
Robert Graves The Greek Myths tanjel
1. Rea, koja se, kao Titanka, sedmog dana sparila sa Kronom, može se uporediti sa Dionom ili Dijanom,
Trojnom Boginjom golubovog i hrastovog kulta (vidi 11, 2). Kosir koji nosi Saturn, Kronov latinski
parnjak, ima oblik vraninog kljuna, i, kako izgleda, upotrebljavan je u sedmom mesecu godine koja je imala
trinaest meseci, da bi se očistio hrast od imele (vidi 50, 2), baš kao što se obredni srp upotrebljavao za otkos
prvog žitnog klasa. To je bio mig za žrtvovanje kralja posvećenog Zeusu; i u Ateni je poštovan Kron, koji je
imao zajednički hram sa Reom, i kao Sabazije, bog ječma, on je svake godine bivao u žitnom polju
iskasapljen i oplakan kao Oziris ili Litirses ili Maneros (vidi 136, e). Ali u vreme na koje se odnose ova tri
mita, kraljevima se dozvoljavalo da SVOJU vladavinu produže tokom velike godine od stotinu mesečevih
mena i da, umesto sebe, žrtvuju dečaka kao godišnju žrtvu; od tada je Kron slikan kako jede svoju decu da
bi izbegao zbacivanje s vlasti. Porfirije (''On Abstinence'' II, 56) beleži da su kretski kureti u drevna
vremena imali običaj da prinose decu na žrtvu Kronu.
2. Na Kreti su vrlo rano počeli jaretom zamenjivati ljudsku žrtvu; u Trakiji je to bilo muško tele, kod
Ajoljana, koji su poštovali Posejdona, ždrebe, ali u zabačenim krajevima Arkadije dečake su još uvek
žrtvovall pa i jeli, čak i u novoj eri. Nije razjašnjeno da li je elijski obred bio kanibalistički ili su se, pošto je
Kron bio Titan kome je bila posvećena vrana, vrane hranile umorenom žrtvom.
3. Amaltejino ime »nežna« pokazuje da je ona bila devica-boginja; Ija je bila orgastička nimfa-boginja (vidi
56, l); Adrasteja znači "neizbežna", proročica, starica-jesen. Zajedno, one čine mesečevo trojstvo. Kasniji
Grci poistovećuju Adrasteju sa pastoralnom boginjom Nemesidom, boginjom jasenovog drveta, koja daruje
kišu, a zatim postaje boginja osvete (vidi 32, 2). Ija je u Argu slikana kao razjarena bela krava — na
kovanom novcu sa Krete iz Fajsta prikazuju je kako doji Zeusa, dok je Amalteja, koja je živela na "Kozjem
bregu'', predstavljana uvek kao koza; Melisej (»medeni čovek«), koga su i Adrasteja i Ija smatrale svojim
ocem, bio je, u stvari, njihova majka — Melita, boginja-kraljica pčela, koja je svake godine ubijala svog
mužjaka. Diodor sa Sicilije (v. 70) i Kalimah (Himna Zeusu 49) tvrde da su pčele hranile malog Zeusa. Ali
Zeusova pomajka je, ponekad, slikana kao krmača, jer je i to bio jedan od amblema Boginje Starice (vidi 74,
4 i 96, 2); na Kidonskim kovanicama Zeusa doji kučka, kao što je dojila i Neleja (vidi 68, d). Medvedice su
Artemidine životinje (vidi 22, 4 i 8, c) — Kureti prisustvuju kad se Artemidi prinose žrtve paljenice — a
Zeus kao zmija je Zeus Ktesije, zaštitnik kuće i imovine, jer zmije uništavaju miševe.
4. Kureti su naoružani kraljevi drugovi, a zveckali su oružjem da bi odstranili zle duhove za vreme
izvođenja obreda (vidi 30, a). Njihovo ime znači, kako su to kasniji Grci tumačili, "mladi ljudi koji su
ostrigli kosu«, a verovatno je značilo »privrženici boginji Ker ili Kar«, što je u stvari široko rasprostranjena
titula za Trojnu Boginju (vidi 57, 2). Herakle je preoteo Kornukopiju od bika Aheloja (vidi 142, d), a
ogromni rogovi kretske divlje koze naveli su mitografe koji nisu znali mnogo o Kreti da Amalteji pripišu
ogroman kravlji rog.
5. Izgleda da su Heleni, koji su nadirali, ponudili prijateljstvo prehelenskim ljudima titanskog kulta, ali su
podaničke veze postepeno popuštale i Heleni su potpuno zavladali Peloponezom. Istoričar Tal iz prvog veka
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.160
naše ere, koga navodi Tatijan u ''Poslanici Grcima'', kaže da je Zeus u savezu sa Storukima pobedio Titane iz
Tesalije »322. godine pre opsade Troje«, što znači 1505. pre nove ere, a to baš nije najverodostojniji termin
za širenje helenske moći u Tesaliji. Darivanje vlasti Zeusu podseća na sličan događaj u vavilonskom i
kretskom epu, kad su Marduka ovlastili njegova starija braća Lahmu i Lahamu da se bori protiv Tijamata.
6. Bratstvo Hada, Posejdona i Zeusa podseća na muško trojstvo u Vedama — Mitre, Varuna i Indre (vidi 3, 1
i 132, 5), koje se javlja u hetitskom sporazumu iz vremena 1380. pre naše ere. U ovom mitu oni, izgleda,
predstavljaju postepenost nadiranja Helena, koji su, kao što je poznato, nadirali u tri talasa, nazvana jonski,
ajolski i ahajski. Prehelenski obožavaoci Boginje Majke pretopili su Jonce, koji su postali deca Ije; ukrotili
su Ajoljane; ali pokleknuli su pred Ahajcima. Rane helenske poglavice, koje su postali sveti kraljevi
hrastovog i jasenovog kulta, dobijali su zvanja »Zeus« i »Posejdon«, i bili primorani da umru na kraju
20
Robert Graves The Greek Myths tanjel
vladaivine (vidi 45, 2). Oba ova drveta privlače munju i, prema tome, imaju svoj značaj u obredinria za kišu
i vatru u celoj Evropi.
7. Pobeda Ahajaca dokrajčila je uobičajeno žrtvovanje kraljeva. Oni su Zeusa i Posejdona proglasili
besmrtnima; obojicu su slikali naoružane munjom — sekira sa dvostrukom oštricom od kremena nekada je
pripadala isključivo Rei, a u minojskoj i mikenskoj religiji muškarcima je čak uskraćivana upotreba sekire
(vidi 131, 6).
Kasnije je Posejdonova munja preobražena u trozubac, koji je postao simbol morske plovidbe, a
Zeus je zadržao svoj simbol vrhovne vlasti. Posejdonovo ime, koje se ponekad izgovaralo Potidan, možda je
pozajmljeno od njegove božanske majke, po kojoj je nazvan grad Potidaja: "vodena boginja Ida'' — Ida je
naziv za svaku šumovitu planinu. To što su Storuki čuvali Titane na dalekom zapadu može da znači da
Pelazgi nisu napustili kult Titana i da su produžili da veruju u raj na dalekom zapadu, kao i da Atlant na
svojim plećima drži svod. Među ostatke Pelazga spadaju i Kentauri iz Magnezije — centaur je možda reč
srodna latinskoj reči centuria, ''ratnička grupa od stotinu ljudi''.
8. Reino ime je verovatno jedna varijanta od Era, »Zemlja«; glavna joj je ptica golub, a glavna životinja
planinski lav. Demetrino ime znači »ječmena mati«; Hestija (vidi 20, c) je boginja domaćeg ognjišta.
Kamen u Delfima koji se upotrebljavao pri svečanostima prizivanja kiše, izgleda da je bio veliki meteorit.
9. Dikta i Gora Likaj bile su drevna središta obožavanja Zeusa. Žrtve paljenice su verovatno prinošene na
planini Likaj, u vreme kad nijedno živo biće ne baca senku — to znači u podne na dan letnje dugodnevice;
ali Pausanija dodaje da u Etiopiji, ljudi nemaju senke dok je sunce u znaku Raka, a da na Gori Likaj nikad
nemaju senke. On se možda vara; niko ko je zakoračio u sveti zabran na Gori Likaj nije ostao živ (Arat:
Fajnomena 91), a zna se da.mrtvi nemaju senku (Plutarh: Grčka pitanja 39). Obično se smatralo da se pećina
Psihra nalazi na planini Dikta, ali pošto još nije otkrivena — ili nije bila na tom području, ili nije uopšte
postojala. Omfalion (»mali pupak«) verovatno je mesto nekog proročišta (vidi 20, 2).
10. Panov iznenadni vrisak kojim je zaplašio Titane postao je uzrečica i od nje je u engleskom jeziku nastala
reč »panika« (vidi 26, c).
8 RODENJE ATENE
Prema Pelazgima boginja Atena rođena je u Libiji, pored jezera Tritona, gde su je našle i othranile tri
libijske nimfe, odevene u jareću kožu.1 Još kao devojčica, slučajno je ubila svoju vršnjakinju Paladu dok su
se igrale borbe kopljem i štitom i tako je, u znak žalosti, priključila Paladino ime svom imenu. Došavši u
Grčku preko Krete, najpre je živela u gradu Ateni, pored bojotijske reke Triton.2
1. Apolonija sa Roda: IV, 1310:
2. Apolodor: III, 12,
3; Pausanija: IX, 13, S.
*
1. Platon je poistovetio Atenu, zaštitnicu Atene, sa libijskom boginjom Neit iz vremena u kome se još nije
znalo za poreklo po ocu (vidi 1, 1). Neit je imala hram kod Saisa, gde je Solon. bio veoma lepo primljen
samo zato što je bio Atenjanin (Platon: Timaj 5). Sveštenice boginje Neit, device, jedanput godišnje borile
su se oružjem (Herodot: IV, 180) za položaj visoke sveštenice. Po Apolodorovoj oceni (III, 12, 3) prva bitka
Atene i Palade je kasnija patrijarhalna verzija: on kaže da je Atena, koju je rodio Zeus a vaspitavao rečni
bog Triton, slučajno ubila svoju polusestru Paladu, kćerku rečnog boga Tritona, jer je Zeus u trenutku kad se
Palada spremala da udari Atenu, pred nju stavio svoj štit i tako joj skrenuo pažnju. Štit je, u stvari, torba od
jareće kože u kojoj se nalazila zmija zaštićena gorgonskom maskom, a pripadala je Ateni mnogo ranije nego
što je Zeus sebi počeo da pripisuje da je Atenin otac (vidi 9, d). Kecelje od jareće kože bile su uobičajena
odeća libijskih devojaka, a Palada znači samo "devojče" ili »mladost«. Herodot piše (IV, 189): "Ateninu
21
Robert Graves The Greek Myths tanjel
odeću i štit Grci su pozajmili od libijskih žena, koje su se sve tako odevale, s tom razlikom što su njihove
kožne haljine bile oivičene kožnim resama a ne zmijama''. Etiopske devojke nose ovakvu odeću
ukrašavajući je ponekad šljokicama koje predstavljaju simbole. Herodot dodaje da su i glasni pobednički
poklici ololu, ololu, izgovarani u čast Atene (Ilijada, vidi VI, 297—301), libijskog porekla. Tritone znači
»treća kraljica«, u stvari najstariji član trijade — mati devojke koja se borila sa Paladom, i kasnije odrasla u
nimfu — to je u stvari isti odnos kao kod Demetre, čija se kći devojkom zvala Kora, a kao nimfa Persefona
(vidi 24, 3).
2. Pronađena grnčarija pokazuje da se libijska migracija na Kretu obavila već oko 4000. g. pre nove ere:
izgleda da je veliki broj libijskih izbeglica sa zapadne delte, koji su obožavali žensko božanstvo, stigao na
Kretu u doba kad je Donji i Gornji Egipat silom ujedinjen pod vlasću prve dinastije, oko 3000. g. pre nove
ere. Prvo minojsko doba počinje ubrzo posle toga i kretska kultura zahvata oblasti do Trakije i rane helenske
Grčke.
3. Od ostalih mitoloških ličnosti, ime Palant imao je i jedan Titan; oženjen je rekom Stig i s njom rodio Zela
("odanost''), Kratosa ("snaga"), Bija (»sila«), i Niku (»pobeda«) (Hesiod: Teogonija 376 i 383; Pausanija:
VII, 26, 5; Apolodor: 2, 2—4); Palant je, možda, jedna alegorija pelopskog delfina posvećenog mesečevoj
boginji (vidi 108, 5). Homer naziva jednog drugog Palanta ''ocem meseca'' (Homerska himna Hermesu 100).
Treći je izrodio pedeset Palantida, Tesejevih neprijateljica (vidi 97, g i 99, a), koje su, izgleda, u početku
bile borbene sveštenice Atene. Četvrti je opisan kao Atenin otac (vidi 9, a).
9 ZEUS I METIDA
Neki Heleni kažu da je Atena imala oca po imenu Palanta, krilatog džina sa jarećim likom, koji je kasnije
pokušao da je siluje i čije je ime ona dodala svome, pošto mu je odrala kožu i načinila od nje sebi štit, a
njegova krila stavila na svoja ramena1; po drugima je štit od kože Meduse Gorgone, koju je Atena odrala
pošto ju je Persej obezglavio.2
b) Drugi kažu da je njen otac bio Itonac, Iton, kralj Ftiotide, čiju je kćerku Ijodamu ona slučajno ubila
time što joj je
dopustila da se noću krišom prokrade u sveti zabran, gde se, ugledavši Gorgoninu glavu3, skamenila od
straha.
c) Međutim, ima ih koji tvrde da je Atena Posejdonova kći, ali da ga se odrekla i molila Zeusa da je
usvoji, što je on rado učiinio.4
d) Atenine sveštenice pričaju ovu priču o njenom rođenju. Zeus je žudeo za titankom Metidom, a ona je
na sebe uzimala razne oblike da bi mu izbegla, dok je najzad nije uhvatio te je tako zatrudnela. Jedno
proročanstvo Majke Zemlje najavilo je da će to biti žensko dete a da će sledećeg puta Metida roditi sina
kome je sudbina predodredila da smakne Zeusa, baš kao što je Zeus smakao Krona, a Kron u svoje vreme
Urana. Zbog toga je Zeus medenim rečima prvo namamio Metidu u postelju, a onda je iznenada progutao i
to beše Metidin kraj. Zeus je, međutim, kasnije tvrdio da mu Metida iz trbuha daje savete. Posle izvesnog
vremena, dok je šetao pored obale jezera Triton, Zeus dobi napad glavobolje, izgledalo je da će mu prsnuti
lobanja. Urlao je od bola, tako da je ceo nebeski svod odjekivao. Hermes je dotrčao i odmah otkrio uzrok
Zeusove nevolje. Zeus nagovori Hefesta, neko tvrdi Prometeja, da donese čekić, i da mu načini rez na
lobanji, odakle iskoči Atena uz snažan poklič i u punoj ratnoj opremi.5
1. Ceces: O Likofronu 355;
2. Euripid: Ion 995;
3. Pausanija: IX, 34, 1;
4. Herodot: IV, 180;
5. Hesiod: Teogonija 886—900; Pinđar: Olimpijske ode VII, 34; Apolodor:
22
Robert Graves The Greek Myths tanjel
1. 3. 6.
*
1. Dž. E. Harison pravilno objašnjava priču o Ateninom rođenju iz Zeusove glave kao očajnički pokušaj
teologa da se nekako reše njenog matrijarhalnog porekla. To je, takođe, i dogmatsko nastojanje da se
mudrost prikaže kao odlika muškaraca; jer dotle su samo boginje bile mudre. Hesiod je, u stvari, uspeo da u
svojoj priči pomiri tri suprotna gledišta:
1. Atena, boginja grada Atene, bila je partenogena kći besmrtne Metide, Titanke četvrtog dana i planete
Merkura, koji je prethodio svim mudrostlnia i znanju;
Tesalije »322. godine pre opsade Troje«, što znači 1505. pre nove ere, a to baš nije najverodostojniji termin
za širenje helenske moći u Tesaliji. Darivanje vlasti Zeusu podseća na sličan događaj u vavilonskom i
kretskom epu, kad su Marduka ovlastili njegova starija braća Lahmu i Lahamu da se bori protiv Tijamata.
6. Bratstvo Hada, Posejdona i Zeusa podseća na muško trojstvo u Vedama — Mitre, Varuna i Indre (vidi 3, 1
i 132, 5), koje se javlja u hetitskom sporazumu iz vremena 1380. pre naše ere. U ovom mitu oni, izgleda,
predstavljaju postepenost nadiranja Helena, koji su, kao što je poznato, nadirali u tri talasa, nazvana jonski,
ajolski i ahajski. Prehelenski obožavaoci Boginje Majke pretopili su Jonce, koji su postali deca Ije; ukrotili
su Ajoljane; ali pokleknuli su pred Ahajcima. Rane helenske poglavice, koje su postali sveti kraljevi
hrastovog i jasenovog kulta, dobijali su zvanja »Zeus« i »Posejdon«, i bili primorani da umru na kraju
20
Robert Graves The Greek Myths tanjel
vladaivine (vidi 45, 2). Oba ova drveta privlače munju i, prema tome, imaju svoj značaj u obredinria za kišu
i vatru u celoj Evropi.
7. Pobeda Ahajaca dokrajčila je uobičajeno žrtvovanje kraljeva. Oni su Zeusa i Posejdona proglasili
besmrtnima; obojicu su slikali naoružane munjom — sekira sa dvostrukom oštricom od kremena nekada je
pripadala isključivo Rei, a u minojskoj i mikenskoj religiji muškarcima je čak uskraćivana upotreba sekire
(vidi 131, 6).
Kasnije je Posejdonova munja preobražena u trozubac, koji je postao simbol morske plovidbe, a
Zeus je zadržao svoj simbol vrhovne vlasti. Posejdonovo ime, koje se ponekad izgovaralo Potidan, možda je
pozajmljeno od njegove božanske majke, po kojoj je nazvan grad Potidaja: "vodena boginja Ida'' — Ida je
naziv za svaku šumovitu planinu. To što su Storuki čuvali Titane na dalekom zapadu može da znači da
Pelazgi nisu napustili kult Titana i da su produžili da veruju u raj na dalekom zapadu, kao i da Atlant na
svojim plećima drži svod. Među ostatke Pelazga spadaju i Kentauri iz Magnezije — centaur je možda reč
srodna latinskoj reči centuria, ''ratnička grupa od stotinu ljudi''.
8. Reino ime je verovatno jedna varijanta od Era, »Zemlja«; glavna joj je ptica golub, a glavna životinja
planinski lav. Demetrino ime znači »ječmena mati«; Hestija (vidi 20, c) je boginja domaćeg ognjišta.
Kamen u Delfima koji se upotrebljavao pri svečanostima prizivanja kiše, izgleda da je bio veliki meteorit.
9. Dikta i Gora Likaj bile su drevna središta obožavanja Zeusa. Žrtve paljenice su verovatno prinošene na
planini Likaj, u vreme kad nijedno živo biće ne baca senku — to znači u podne na dan letnje dugodnevice;
ali Pausanija dodaje da u Etiopiji, ljudi nemaju senke dok je sunce u znaku Raka, a da na Gori Likaj nikad
nemaju senke. On se možda vara; niko ko je zakoračio u sveti zabran na Gori Likaj nije ostao živ (Arat:
Fajnomena 91), a zna se da.mrtvi nemaju senku (Plutarh: Grčka pitanja 39). Obično se smatralo da se pećina
Psihra nalazi na planini Dikta, ali pošto još nije otkrivena — ili nije bila na tom području, ili nije uopšte
postojala. Omfalion (»mali pupak«) verovatno je mesto nekog proročišta (vidi 20, 2).
10. Panov iznenadni vrisak kojim je zaplašio Titane postao je uzrečica i od nje je u engleskom jeziku nastala
reč »panika« (vidi 26, c).
8 RODENJE ATENE
Prema Pelazgima boginja Atena rođena je u Libiji, pored jezera Tritona, gde su je našle i othranile tri
libijske nimfe, odevene u jareću kožu.1 Još kao devojčica, slučajno je ubila svoju vršnjakinju Paladu dok su
se igrale borbe kopljem i štitom i tako je, u znak žalosti, priključila Paladino ime svom imenu. Došavši u
Grčku preko Krete, najpre je živela u gradu Ateni, pored bojotijske reke Triton.2
1. Apolonija sa Roda: IV, 1310:
2. Apolodor: III, 12,
3; Pausanija: IX, 13, S.
*
1. Platon je poistovetio Atenu, zaštitnicu Atene, sa libijskom boginjom Neit iz vremena u kome se još nije
znalo za poreklo po ocu (vidi 1, 1). Neit je imala hram kod Saisa, gde je Solon. bio veoma lepo primljen
samo zato što je bio Atenjanin (Platon: Timaj 5). Sveštenice boginje Neit, device, jedanput godišnje borile
su se oružjem (Herodot: IV, 180) za položaj visoke sveštenice. Po Apolodorovoj oceni (III, 12, 3) prva bitka
Atene i Palade je kasnija patrijarhalna verzija: on kaže da je Atena, koju je rodio Zeus a vaspitavao rečni
bog Triton, slučajno ubila svoju polusestru Paladu, kćerku rečnog boga Tritona, jer je Zeus u trenutku kad se
Palada spremala da udari Atenu, pred nju stavio svoj štit i tako joj skrenuo pažnju. Štit je, u stvari, torba od
jareće kože u kojoj se nalazila zmija zaštićena gorgonskom maskom, a pripadala je Ateni mnogo ranije nego
što je Zeus sebi počeo da pripisuje da je Atenin otac (vidi 9, d). Kecelje od jareće kože bile su uobičajena
odeća libijskih devojaka, a Palada znači samo "devojče" ili »mladost«. Herodot piše (IV, 189): "Ateninu
21
Robert Graves The Greek Myths tanjel
odeću i štit Grci su pozajmili od libijskih žena, koje su se sve tako odevale, s tom razlikom što su njihove
kožne haljine bile oivičene kožnim resama a ne zmijama''. Etiopske devojke nose ovakvu odeću
ukrašavajući je ponekad šljokicama koje predstavljaju simbole. Herodot dodaje da su i glasni pobednički
poklici ololu, ololu, izgovarani u čast Atene (Ilijada, vidi VI, 297—301), libijskog porekla. Tritone znači
»treća kraljica«, u stvari najstariji član trijade — mati devojke koja se borila sa Paladom, i kasnije odrasla u
nimfu — to je u stvari isti odnos kao kod Demetre, čija se kći devojkom zvala Kora, a kao nimfa Persefona
(vidi 24, 3).
2. Pronađena grnčarija pokazuje da se libijska migracija na Kretu obavila već oko 4000. g. pre nove ere:
izgleda da je veliki broj libijskih izbeglica sa zapadne delte, koji su obožavali žensko božanstvo, stigao na
Kretu u doba kad je Donji i Gornji Egipat silom ujedinjen pod vlasću prve dinastije, oko 3000. g. pre nove
ere. Prvo minojsko doba počinje ubrzo posle toga i kretska kultura zahvata oblasti do Trakije i rane helenske
Grčke.
3. Od ostalih mitoloških ličnosti, ime Palant imao je i jedan Titan; oženjen je rekom Stig i s njom rodio Zela
("odanost''), Kratosa ("snaga"), Bija (»sila«), i Niku (»pobeda«) (Hesiod: Teogonija 376 i 383; Pausanija:
VII, 26, 5; Apolodor: 2, 2—4); Palant je, možda, jedna alegorija pelopskog delfina posvećenog mesečevoj
boginji (vidi 108, 5). Homer naziva jednog drugog Palanta ''ocem meseca'' (Homerska himna Hermesu 100).
Treći je izrodio pedeset Palantida, Tesejevih neprijateljica (vidi 97, g i 99, a), koje su, izgleda, u početku
bile borbene sveštenice Atene. Četvrti je opisan kao Atenin otac (vidi 9, a).
9 ZEUS I METIDA
Neki Heleni kažu da je Atena imala oca po imenu Palanta, krilatog džina sa jarećim likom, koji je kasnije
pokušao da je siluje i čije je ime ona dodala svome, pošto mu je odrala kožu i načinila od nje sebi štit, a
njegova krila stavila na svoja ramena1; po drugima je štit od kože Meduse Gorgone, koju je Atena odrala
pošto ju je Persej obezglavio.2
b) Drugi kažu da je njen otac bio Itonac, Iton, kralj Ftiotide, čiju je kćerku Ijodamu ona slučajno ubila
time što joj je
dopustila da se noću krišom prokrade u sveti zabran, gde se, ugledavši Gorgoninu glavu3, skamenila od
straha.
c) Međutim, ima ih koji tvrde da je Atena Posejdonova kći, ali da ga se odrekla i molila Zeusa da je
usvoji, što je on rado učiinio.4
d) Atenine sveštenice pričaju ovu priču o njenom rođenju. Zeus je žudeo za titankom Metidom, a ona je
na sebe uzimala razne oblike da bi mu izbegla, dok je najzad nije uhvatio te je tako zatrudnela. Jedno
proročanstvo Majke Zemlje najavilo je da će to biti žensko dete a da će sledećeg puta Metida roditi sina
kome je sudbina predodredila da smakne Zeusa, baš kao što je Zeus smakao Krona, a Kron u svoje vreme
Urana. Zbog toga je Zeus medenim rečima prvo namamio Metidu u postelju, a onda je iznenada progutao i
to beše Metidin kraj. Zeus je, međutim, kasnije tvrdio da mu Metida iz trbuha daje savete. Posle izvesnog
vremena, dok je šetao pored obale jezera Triton, Zeus dobi napad glavobolje, izgledalo je da će mu prsnuti
lobanja. Urlao je od bola, tako da je ceo nebeski svod odjekivao. Hermes je dotrčao i odmah otkrio uzrok
Zeusove nevolje. Zeus nagovori Hefesta, neko tvrdi Prometeja, da donese čekić, i da mu načini rez na
lobanji, odakle iskoči Atena uz snažan poklič i u punoj ratnoj opremi.5
1. Ceces: O Likofronu 355;
2. Euripid: Ion 995;
3. Pausanija: IX, 34, 1;
4. Herodot: IV, 180;
5. Hesiod: Teogonija 886—900; Pinđar: Olimpijske ode VII, 34; Apolodor:
22
Robert Graves The Greek Myths tanjel
1. 3. 6.
*
1. Dž. E. Harison pravilno objašnjava priču o Ateninom rođenju iz Zeusove glave kao očajnički pokušaj
teologa da se nekako reše njenog matrijarhalnog porekla. To je, takođe, i dogmatsko nastojanje da se
mudrost prikaže kao odlika muškaraca; jer dotle su samo boginje bile mudre. Hesiod je, u stvari, uspeo da u
svojoj priči pomiri tri suprotna gledišta:
1. Atena, boginja grada Atene, bila je partenogena kći besmrtne Metide, Titanke četvrtog dana i planete
Merkura, koji je prethodio svim mudrostlnia i znanju;
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.160
2. Zeus je progutao Metidu, ali zbog toga nije izgubio mudrost (tj. Ahajci su potiskivali kult Titana i svu
mudrost pripisivali svom bogu Zeusu);
3. Atena je bila Zeusova kći (tj. Ahajci su se postarali da Atenjani priznaju Zeusovu patrijarhalnu
prevlast).
On je uskladio mit, potkrepljujući ga odgovarajućim primerima:
Zeus proganja Nemesidu (vidi 32, b); Kron proždire rođene sinove i kćeri (vidi 7, a); Dionis se
ponovo rađa iz Zeusovih bedara (vidi 14, c); a opisao je i prizor kako dva čoveka sekirama otvaraju glavu
Majke Zemlje da bi oslobodili Koru (vidi 24, 3) — sličan prizor se može videti, na primer, i na bokalima za
ulje u Bibliotheque Nationale u Parizu. Od toga vremena Atena je Zeusov poslušni tumač i dragovoljno se
odriče svoga pravog porekla. Njoj služe sveštenici, a ne sveštenice.
2. Palada, u značenju "devica«, ime je koje ne odgovara krilatom džinu što nasrće na Ateninu nevinost. Ta
priča o nasilju verovatno je izvedena prema slici koja prikazuje ritualnu svadbu Atene Lafrije sa kozjim
kraljem (vidi 89, 4) posle oružanog sukoba sa suparnicom (vldi 8, 1). Ovaj libijski običaj jareće svadbe širio
se po severnoj Evropi kao deo vesele majske svečanosti.
3. Atenino odbijanje da joj je Posejdon otac odnosilo se na jednu davnašnju promenu vlasti u gradu Ateni
(vidi 16, 3).
4. Mit o Itonu (»čovek-vrba«) jeste predanje poniklo na osnovu tvrđenja Itonaca da su obožavali Atenu kao
svoju zaštitnicu pre Atenjana. Itonovo ime pokazuje da je u Ftiotidi Ateni bila posvećena vrba, dakle isto
drvo kao i Ateninoj dvojnici boginji Anati u Jerusalimu. Anatu su svrgli tek Jehovini sveštenici a plačnu
vrbu na gozbi Tabernakula proglasili Jehovinim drvetom.
5. Čoveka koji bi, bez dozvole vlasnika, pokušao da dotakne plašt— tuniku čednosti od jareće kože libijskih
devojaka — čekala je sigurna smrt. Zbog toga je iznad plašta i stajala zaštitna maska Gorgone, dok je u
kožnoj kesi ili torbi bila skrivena zmija. Međutim, pošto je Atenin plašt opisivan kao štit, ja sam u Beloj
Boginji (strana 279) izneo mišljenje da je to, u stvari, poklopac torbe za osvećeni disk; u sličnoj torbi bila je
smeštena i Palamedova tajna azbuka, koju je, tobože, sam izmislio (vidi 52, a i 162, 5). Profesor Rihter
smatra da su Ateninom štitu prethodili diskovi sa kiparskih figurina, slični po obličju čuvenom disku sa
Fajsta, na koji je u spirali utisnuta sveta legenda. Štitovi heroja koje su Homer i Hesiod tako brižljivo
opisivali izgleda da su bili izgravirani slikama, spiralno poređanim.
6. Ijodama, što je verovatno značilo »žensko tele Ije«, biće da je starinski kameni lik Boginje Mesec (vidi
56, 1), a priča o okamenjavanju Ijodame upozorava radoznale devojke šta će ih snaći ako prekrše tajnu
misterije (vidi 25, d).
7. Pogrešno je misliti da je Atena jedino i prvenstveno boginja grada Atene. Njoj je bilo posvećeno nekoliko
antičkih akropola, čak i u Argu (Pausanija: II, 24, 3). U Sparti (ibid: 3, 17, 1), Troji (Ilijada VI, 88), Smirni
(Strabon: IV, 1, 4), Epidauru (Pausanija: II, 32, 5), u Trojzenu (Pausanija: III, 23, 10) i Feneji (Pausanija: X,
38, 5). Svi ti gradovi osnovani su u prehelensko doba.
23
Robert Graves The Greek Myths tanjel
10 SUĐAJE
Postojale su tri združene Suđaje, obučene u belo, koje je Ereb začeo sa Noći; zvale su se Klota,
Lahesa i Atropa. Od njih je Atropa rastom najmanja, ali najstrašnija.1
b) Zeus, koji odmerava ljudske živote i obaveštava Suđaje o svojoj odluci, može ponekad i da promeni
svoje mišljenje i ponekoga da spase smrti, ali samo dotle dok nit života, koju prede Klotina preslica a
odmerava Lahesin aršin, ne dođe na domak Atropinih makaza. Ljudi, doduše, tvrde da i sami donekle mogu
upravljati svojom sudbinom, izbegavajući nepotrebne opasnosti. Mlađi bogovi i ismejavaju Suđaje, a postoji
i priča da je Apolon jednom zlonamerno napio Suđaje da bi spasao smrti svog prijatelja Admeta.2
c) Drugi, naprotiv, smatraju da je i sam Zeus pod vlašću Suđaja, kao što su Pitijine sveštenice priznale u
jednom proročanstvu. Ta njihova vlast, tumači se time što Suđaje nisu Zeusova deca, nego su partenogeno
začete kćerke velike boginje Potrebe, kojoj se čak ni bogovi ne protive i koju zovu »Jakom suđajom«.3
d) U Delfima se poštuju samo dve Suđaje — rođenja i smrti, a u Ateni se za najstariju smatrala Afrodita
Uranija.4
1. Homer: Ilijada XXIV, 49; Orfička himna XXXIII; Hesiod: Teogonija 217 i 904, Heraklov štit 259;
2. Homer: Ilijada VIII, 61 i XXII, 209; XVI, 434 1 441—3; Vergilije: Ajneida X, 814; Homer: Odiseja I, 94,
Ilijada IX, 411;
3. Ajshil: Prometej 511 i 515; Herodot: I, 91; Platon: Država X, 14—16;
Simonid: VIII, 20;
4. Pausanija: X, 24, 4, i I, 19, 2.
*
1. Ovaj mit se, izgleda, zasniva na običaju da se u pelene i povoje novorođenog deteta utkiva porodična ili
klanska oznaka, i tako određuje njegovo mesto u društvu (vidi 60, 2); ali Mojre, ili Trostruke Suđaje, bile
su, u stvari, Trojna Boginja posvećena njoj kao Izidi. Klota je »prelja«, Lahesa je »ona što meri«; Atropa je
»ona koja se ne može izbeći ili zaobići«. Mojra znači »deo« ili "faza", a mesec ima tri faze i tri ličnosti;
mlad mesec, božanska devica proleća, prvi godišnji period; pun mesec, Nimfa — božica leta, drugi period; i
faza kad mesec opada, Krona — božica jeseni, poslednji period (vidi 60, 2).
2. Zeus je sebe nazvao »vođom Suđaja« kad je utvrđivao svoju vrhovnu vlast i pravo na odmeravanje
ljudskog života; verovatno da je zbog toga iz Delfa i iščezla suđaja Lahesa, »ona koja meri«. Ali tvrđenje da
je Zeus Suđajama otac nisu ozbiljno shvatali ni Eshil, ni Herodot, ni Platon.
3. Atenjani su zvali Afroditu Uraniju najstarijom od Suđaja, jer je ona bila Nimfa-božica kojoj je sveti kralj
u stara vremena bio prinošen na žrtvu o letnjoj dugodnevici; "•Uranija« znači »kraljica planina« (vidi 19, 3).
mudrost pripisivali svom bogu Zeusu);
3. Atena je bila Zeusova kći (tj. Ahajci su se postarali da Atenjani priznaju Zeusovu patrijarhalnu
prevlast).
On je uskladio mit, potkrepljujući ga odgovarajućim primerima:
Zeus proganja Nemesidu (vidi 32, b); Kron proždire rođene sinove i kćeri (vidi 7, a); Dionis se
ponovo rađa iz Zeusovih bedara (vidi 14, c); a opisao je i prizor kako dva čoveka sekirama otvaraju glavu
Majke Zemlje da bi oslobodili Koru (vidi 24, 3) — sličan prizor se može videti, na primer, i na bokalima za
ulje u Bibliotheque Nationale u Parizu. Od toga vremena Atena je Zeusov poslušni tumač i dragovoljno se
odriče svoga pravog porekla. Njoj služe sveštenici, a ne sveštenice.
2. Palada, u značenju "devica«, ime je koje ne odgovara krilatom džinu što nasrće na Ateninu nevinost. Ta
priča o nasilju verovatno je izvedena prema slici koja prikazuje ritualnu svadbu Atene Lafrije sa kozjim
kraljem (vidi 89, 4) posle oružanog sukoba sa suparnicom (vldi 8, 1). Ovaj libijski običaj jareće svadbe širio
se po severnoj Evropi kao deo vesele majske svečanosti.
3. Atenino odbijanje da joj je Posejdon otac odnosilo se na jednu davnašnju promenu vlasti u gradu Ateni
(vidi 16, 3).
4. Mit o Itonu (»čovek-vrba«) jeste predanje poniklo na osnovu tvrđenja Itonaca da su obožavali Atenu kao
svoju zaštitnicu pre Atenjana. Itonovo ime pokazuje da je u Ftiotidi Ateni bila posvećena vrba, dakle isto
drvo kao i Ateninoj dvojnici boginji Anati u Jerusalimu. Anatu su svrgli tek Jehovini sveštenici a plačnu
vrbu na gozbi Tabernakula proglasili Jehovinim drvetom.
5. Čoveka koji bi, bez dozvole vlasnika, pokušao da dotakne plašt— tuniku čednosti od jareće kože libijskih
devojaka — čekala je sigurna smrt. Zbog toga je iznad plašta i stajala zaštitna maska Gorgone, dok je u
kožnoj kesi ili torbi bila skrivena zmija. Međutim, pošto je Atenin plašt opisivan kao štit, ja sam u Beloj
Boginji (strana 279) izneo mišljenje da je to, u stvari, poklopac torbe za osvećeni disk; u sličnoj torbi bila je
smeštena i Palamedova tajna azbuka, koju je, tobože, sam izmislio (vidi 52, a i 162, 5). Profesor Rihter
smatra da su Ateninom štitu prethodili diskovi sa kiparskih figurina, slični po obličju čuvenom disku sa
Fajsta, na koji je u spirali utisnuta sveta legenda. Štitovi heroja koje su Homer i Hesiod tako brižljivo
opisivali izgleda da su bili izgravirani slikama, spiralno poređanim.
6. Ijodama, što je verovatno značilo »žensko tele Ije«, biće da je starinski kameni lik Boginje Mesec (vidi
56, 1), a priča o okamenjavanju Ijodame upozorava radoznale devojke šta će ih snaći ako prekrše tajnu
misterije (vidi 25, d).
7. Pogrešno je misliti da je Atena jedino i prvenstveno boginja grada Atene. Njoj je bilo posvećeno nekoliko
antičkih akropola, čak i u Argu (Pausanija: II, 24, 3). U Sparti (ibid: 3, 17, 1), Troji (Ilijada VI, 88), Smirni
(Strabon: IV, 1, 4), Epidauru (Pausanija: II, 32, 5), u Trojzenu (Pausanija: III, 23, 10) i Feneji (Pausanija: X,
38, 5). Svi ti gradovi osnovani su u prehelensko doba.
23
Robert Graves The Greek Myths tanjel
10 SUĐAJE
Postojale su tri združene Suđaje, obučene u belo, koje je Ereb začeo sa Noći; zvale su se Klota,
Lahesa i Atropa. Od njih je Atropa rastom najmanja, ali najstrašnija.1
b) Zeus, koji odmerava ljudske živote i obaveštava Suđaje o svojoj odluci, može ponekad i da promeni
svoje mišljenje i ponekoga da spase smrti, ali samo dotle dok nit života, koju prede Klotina preslica a
odmerava Lahesin aršin, ne dođe na domak Atropinih makaza. Ljudi, doduše, tvrde da i sami donekle mogu
upravljati svojom sudbinom, izbegavajući nepotrebne opasnosti. Mlađi bogovi i ismejavaju Suđaje, a postoji
i priča da je Apolon jednom zlonamerno napio Suđaje da bi spasao smrti svog prijatelja Admeta.2
c) Drugi, naprotiv, smatraju da je i sam Zeus pod vlašću Suđaja, kao što su Pitijine sveštenice priznale u
jednom proročanstvu. Ta njihova vlast, tumači se time što Suđaje nisu Zeusova deca, nego su partenogeno
začete kćerke velike boginje Potrebe, kojoj se čak ni bogovi ne protive i koju zovu »Jakom suđajom«.3
d) U Delfima se poštuju samo dve Suđaje — rođenja i smrti, a u Ateni se za najstariju smatrala Afrodita
Uranija.4
1. Homer: Ilijada XXIV, 49; Orfička himna XXXIII; Hesiod: Teogonija 217 i 904, Heraklov štit 259;
2. Homer: Ilijada VIII, 61 i XXII, 209; XVI, 434 1 441—3; Vergilije: Ajneida X, 814; Homer: Odiseja I, 94,
Ilijada IX, 411;
3. Ajshil: Prometej 511 i 515; Herodot: I, 91; Platon: Država X, 14—16;
Simonid: VIII, 20;
4. Pausanija: X, 24, 4, i I, 19, 2.
*
1. Ovaj mit se, izgleda, zasniva na običaju da se u pelene i povoje novorođenog deteta utkiva porodična ili
klanska oznaka, i tako određuje njegovo mesto u društvu (vidi 60, 2); ali Mojre, ili Trostruke Suđaje, bile
su, u stvari, Trojna Boginja posvećena njoj kao Izidi. Klota je »prelja«, Lahesa je »ona što meri«; Atropa je
»ona koja se ne može izbeći ili zaobići«. Mojra znači »deo« ili "faza", a mesec ima tri faze i tri ličnosti;
mlad mesec, božanska devica proleća, prvi godišnji period; pun mesec, Nimfa — božica leta, drugi period; i
faza kad mesec opada, Krona — božica jeseni, poslednji period (vidi 60, 2).
2. Zeus je sebe nazvao »vođom Suđaja« kad je utvrđivao svoju vrhovnu vlast i pravo na odmeravanje
ljudskog života; verovatno da je zbog toga iz Delfa i iščezla suđaja Lahesa, »ona koja meri«. Ali tvrđenje da
je Zeus Suđajama otac nisu ozbiljno shvatali ni Eshil, ni Herodot, ni Platon.
3. Atenjani su zvali Afroditu Uraniju najstarijom od Suđaja, jer je ona bila Nimfa-božica kojoj je sveti kralj
u stara vremena bio prinošen na žrtvu o letnjoj dugodnevici; "•Uranija« znači »kraljica planina« (vidi 19, 3).
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.160
1 PELAŠKI MIT O POSTANJU SVETA
U početku se boginja svih stvari, Eurinoma, podiže naga iz haosa, ali ne nađe ništa čvrsto na šta bi stala te
zato odvoji vodu od neba, igrajući usamljena na talasima. Igrala je tako krećući se prema jugu, a vetar koji
je pokretala svojom igrom učini joj se kao nešto novo i naročito, kao nadahnuće za stvaranje. Okrećući se
oko sebe, ona dohvati severni vetar, protrlja ga rukama i, gle čuda! Pojavi se velika zmija Ofion. Da bi se
zagrejala, Eurinoma poče da igra sve žešće i žešće, što kod Ofiona izazva pohotu, te on obvi njene božanske
udove i spoji se s njom. Otada Severac, koga još zovu i Borej, poče da oplođava; zbog toga kobile često
okreću svoje zadnjice vetru i ždrebe se bez pastuva.1 To je priča kako je Eurinoma zatrudnela.
b) Ona potom uze na sebe oblik golubice i; ležeći na talasima izvesno vreme, snese sveopšte jaje. Na
njenu zapovest, Ofion se oko jajeta obavi sedam puta i grejao ga je dotle dok se ono ne rasprsnu i iz njega
ne ispadnu Eurinomina deca — sve stvari koje postoje: sunce, mesec, planete i zvezde, zemlja sa svojim
planinama, rekama, drvećem, biljem i životinjama.
c) Eurinoma i Ofion izabraše za svoj dom Olimp, ali Ofion tada poče da vređa Eurinomu, hvališući se
kako je on sam stvorio Svemir. Na ovo ga ona smesta prignječi petom, izbi mu zube, pa ga zatim progna
pod zemlju u mračnu pećinu.2
d) Zatim boginja stvori sedam planetarnih sila i nad svakom od njih postavi po jednu Titanku i Titana —
Teu i Hiperiona za Sunce; Fojbu i Atlanta za mesec; Dionu i Krija za planetu Mars; Metidu i Koeja za
planetu Merkur; Temidu i Eurimedonta za planetu Jupiter; Tetidu i Okeana za Venus; Reu i Krona za planetu
Saturn.3
Prvi čovek beše Pelazg, praotac svih Pelazga; on je iznikao iz zemlje Arkadije, a za njim nikoše još neki.
Pelazg ih nauči da grade kolibe, da se hrane žirom i da od svinjske kože šiju onakve tunike kakve još nose
siromašni ljudi u Euboji i Fokidi.4
1. Plinije: Istorija prirode IV, 35 1 VIII, 67; Homer: Ilijada XX, 223:
11
U početku se boginja svih stvari, Eurinoma, podiže naga iz haosa, ali ne nađe ništa čvrsto na šta bi stala te
zato odvoji vodu od neba, igrajući usamljena na talasima. Igrala je tako krećući se prema jugu, a vetar koji
je pokretala svojom igrom učini joj se kao nešto novo i naročito, kao nadahnuće za stvaranje. Okrećući se
oko sebe, ona dohvati severni vetar, protrlja ga rukama i, gle čuda! Pojavi se velika zmija Ofion. Da bi se
zagrejala, Eurinoma poče da igra sve žešće i žešće, što kod Ofiona izazva pohotu, te on obvi njene božanske
udove i spoji se s njom. Otada Severac, koga još zovu i Borej, poče da oplođava; zbog toga kobile često
okreću svoje zadnjice vetru i ždrebe se bez pastuva.1 To je priča kako je Eurinoma zatrudnela.
b) Ona potom uze na sebe oblik golubice i; ležeći na talasima izvesno vreme, snese sveopšte jaje. Na
njenu zapovest, Ofion se oko jajeta obavi sedam puta i grejao ga je dotle dok se ono ne rasprsnu i iz njega
ne ispadnu Eurinomina deca — sve stvari koje postoje: sunce, mesec, planete i zvezde, zemlja sa svojim
planinama, rekama, drvećem, biljem i životinjama.
c) Eurinoma i Ofion izabraše za svoj dom Olimp, ali Ofion tada poče da vređa Eurinomu, hvališući se
kako je on sam stvorio Svemir. Na ovo ga ona smesta prignječi petom, izbi mu zube, pa ga zatim progna
pod zemlju u mračnu pećinu.2
d) Zatim boginja stvori sedam planetarnih sila i nad svakom od njih postavi po jednu Titanku i Titana —
Teu i Hiperiona za Sunce; Fojbu i Atlanta za mesec; Dionu i Krija za planetu Mars; Metidu i Koeja za
planetu Merkur; Temidu i Eurimedonta za planetu Jupiter; Tetidu i Okeana za Venus; Reu i Krona za planetu
Saturn.3
Prvi čovek beše Pelazg, praotac svih Pelazga; on je iznikao iz zemlje Arkadije, a za njim nikoše još neki.
Pelazg ih nauči da grade kolibe, da se hrane žirom i da od svinjske kože šiju onakve tunike kakve još nose
siromašni ljudi u Euboji i Fokidi.4
1. Plinije: Istorija prirode IV, 35 1 VIII, 67; Homer: Ilijada XX, 223:
11
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.160
najveći je Argonautica Apolonija sa Roda I, 496—505, i Cecesov ''O Likofronu'' 1191; ali mit je
upleten u Orfičke misterije i može se restaurirati, kao gore. Iz Berosovih fragmenata i feničanske
kosmogonije, koju navode Filon i Damaskije; Iz kanaanskih elemenata u jevrejskoj priči o stvaranju
sveta; po Higinu (Fabula 197 — vidi 62, a); iz bojotijske legende o zmajevim zubima (vidi 58, 5);
i.sa ranih ostataka ritualne umetnosti. Da su svi Pelazgi rođeni od Ofiona nagađa se zbog njihove
zajedničke žrtve, Pelorije (Atenaj: XIV, 45, 639—40); Ofion je smatran za Pelora ili «ogromnu
zmiju«.
3. Homer: Ilijada, V, 898; Apolonije sa Roda: II, 1232; Apolodor: I, 1, 3; Hesiod: Teogonija 133;
Stefan Vizantijski sub Adana; Aristofan: Ptice 692; Klement iz Rima: Homilies VI, 4, 72; Proklo o
Platonovom Timaju II, str. 307;
4. Pausanija: VIII, 1, 2.
*
1.U ovom prastarom verskom sistemu još nije bilo ni bogova ni sveštenika, već je postojala samo sveopšta
boginja i njene sveštenice, pošto je žena bila vladajući pol, a muškarac samo njena preplašena žrtva.
Očinstvo se nije poštovalo, a oplođavanje žene se pripisivalo vetru; moglo je da usledi i slučajnim gutanjem
insekta; smatralo se, takođe, da žena može da se oplodi ako jede pasulj. Nasledstvo je prenošeno isključivo
po majčinoj liniji, dok se zmija smatrala za reinkarnaciju mrtvih. Eurinoma ("velika lutalica«) bio je naziv
za boginju vidljivog meseca; njeno sumersko ime bilo je Jahu ("uvažena golubica''), naziv koji je prešao na
Jehovu kao tvorca. Marduk je na vavilonskim prolećnim igrama simbolično prepolovio golubicu kad je
uveo novi poredak sveta.
2. Ofion, ili Borej, je zmija tvorac (demijurg) u jevrejskom i egipatskom mitu, a u ranoj umetnosti
Sredozemlja boginja se stalno pojavljuje u njegovoj pratnji. Od zemlje rođeni Pelazgi, koji su tvrdili da su
postali od Ofionovih zuba, verovatno su bili neolitski ljudi, prispeli na grčko kopno iz Palestine negde oko
3500. godine pre naše ere, a sedam stotina godina kasnije su ih rani Heleni — doseljenici iz Male Azije,
prispeli preko Kiklada — zatekli na Peloponezu. Ali naziv »Pelazgi« se široko primenjivao na sve
prehelenske stanovnike Grčke. Tako Strabon (V, 2, 4) navodi Euripida, koji objašnjava da su Pelazgi
prihvatili naziv »Danajci« kad je Danaj došao u Arg sa svojih pedeset kćeri (vidi 60, f). To što im se
pripisuje raskalašno ponašanje, odnosi se, verovatno, na njihov prehelenski običaj erotičnih orgija.
(Herodot: VI, 137). Strabon u istom odeljku kaže da su oni koji su živeli u blizini Atene bili poznati kao
Pelargi (''rode"); verovatno im je roda bila ptica-totem.
3. Titani ("gospodari") i Titanke imali su odgovarajuće parnjake u ranoj vavilonskoj i palestinskoj
astrologiji, gde su bili božanstva koja vladaju sedmicom svete planetarne nedelje; verovatno da su ih uveli
Kanaaniti i Hetiti prilikom naseljavanja Korintske prevlake, početkom drugog mileniijuma pre naše ere
(vidi 67, 2) a može biti čak i rani Heleni. Ali kada je u Grčkoj prestao da vlada kult Titana, kad
sedmodnevna nedelja nije više bila svojstvena zvaničnom kalendaru, neki pisci počeli su da navode
dvanaest Titana, verovatno da bi odgovarali znacima Zodijaka. Hesiod, Apolodor, Stefan Vizantijski,
Pausanija i drugi daju nepotpunu listu njihovih imena. U vavilonskom mitu, gospodari, vladari planeta
Samas, Sin, Nergal, Bel, Beltis i Ninib bili su svi muškog pola, osim Beltis, boginje ljubavi. Ali u
germanskoj nedelji, koju su Kelti preuzeli sa istočnog Sredozemlja, nedeljom, utorkom i petkom vladale su
Titanke, dok su Titani vladali ostalim danima. Sudeći po božanskom svojstvu Ajolovih kćeri i sinova,
svrstanih po parovima (vidi 43, 4) i po mitu o Niobi (vidi 77, 1), vidi se da je u vreme kada je ovaj sistem
prvi put prodro iz Palestine u prehelensku Grčku, radi zaštiite boginja bilo dobro da bude uvek po jedan
Titan i jedna Titanka. Ali ubrzo se njihov broj od četrnaest sveo na mešovitu grupu od njih sedmoro.
Postojale su sledeće planetarne sile: Sunce za svetlost; Mesec za čini; Mars za rast; Merkur za mudrost;
Jupiter za poredak; Venera za ljubav; Saturn za mir. Grčki klasični astrolozi usaglasili: su se sa vavilonskim,
12
upleten u Orfičke misterije i može se restaurirati, kao gore. Iz Berosovih fragmenata i feničanske
kosmogonije, koju navode Filon i Damaskije; Iz kanaanskih elemenata u jevrejskoj priči o stvaranju
sveta; po Higinu (Fabula 197 — vidi 62, a); iz bojotijske legende o zmajevim zubima (vidi 58, 5);
i.sa ranih ostataka ritualne umetnosti. Da su svi Pelazgi rođeni od Ofiona nagađa se zbog njihove
zajedničke žrtve, Pelorije (Atenaj: XIV, 45, 639—40); Ofion je smatran za Pelora ili «ogromnu
zmiju«.
3. Homer: Ilijada, V, 898; Apolonije sa Roda: II, 1232; Apolodor: I, 1, 3; Hesiod: Teogonija 133;
Stefan Vizantijski sub Adana; Aristofan: Ptice 692; Klement iz Rima: Homilies VI, 4, 72; Proklo o
Platonovom Timaju II, str. 307;
4. Pausanija: VIII, 1, 2.
*
1.U ovom prastarom verskom sistemu još nije bilo ni bogova ni sveštenika, već je postojala samo sveopšta
boginja i njene sveštenice, pošto je žena bila vladajući pol, a muškarac samo njena preplašena žrtva.
Očinstvo se nije poštovalo, a oplođavanje žene se pripisivalo vetru; moglo je da usledi i slučajnim gutanjem
insekta; smatralo se, takođe, da žena može da se oplodi ako jede pasulj. Nasledstvo je prenošeno isključivo
po majčinoj liniji, dok se zmija smatrala za reinkarnaciju mrtvih. Eurinoma ("velika lutalica«) bio je naziv
za boginju vidljivog meseca; njeno sumersko ime bilo je Jahu ("uvažena golubica''), naziv koji je prešao na
Jehovu kao tvorca. Marduk je na vavilonskim prolećnim igrama simbolično prepolovio golubicu kad je
uveo novi poredak sveta.
2. Ofion, ili Borej, je zmija tvorac (demijurg) u jevrejskom i egipatskom mitu, a u ranoj umetnosti
Sredozemlja boginja se stalno pojavljuje u njegovoj pratnji. Od zemlje rođeni Pelazgi, koji su tvrdili da su
postali od Ofionovih zuba, verovatno su bili neolitski ljudi, prispeli na grčko kopno iz Palestine negde oko
3500. godine pre naše ere, a sedam stotina godina kasnije su ih rani Heleni — doseljenici iz Male Azije,
prispeli preko Kiklada — zatekli na Peloponezu. Ali naziv »Pelazgi« se široko primenjivao na sve
prehelenske stanovnike Grčke. Tako Strabon (V, 2, 4) navodi Euripida, koji objašnjava da su Pelazgi
prihvatili naziv »Danajci« kad je Danaj došao u Arg sa svojih pedeset kćeri (vidi 60, f). To što im se
pripisuje raskalašno ponašanje, odnosi se, verovatno, na njihov prehelenski običaj erotičnih orgija.
(Herodot: VI, 137). Strabon u istom odeljku kaže da su oni koji su živeli u blizini Atene bili poznati kao
Pelargi (''rode"); verovatno im je roda bila ptica-totem.
3. Titani ("gospodari") i Titanke imali su odgovarajuće parnjake u ranoj vavilonskoj i palestinskoj
astrologiji, gde su bili božanstva koja vladaju sedmicom svete planetarne nedelje; verovatno da su ih uveli
Kanaaniti i Hetiti prilikom naseljavanja Korintske prevlake, početkom drugog mileniijuma pre naše ere
(vidi 67, 2) a može biti čak i rani Heleni. Ali kada je u Grčkoj prestao da vlada kult Titana, kad
sedmodnevna nedelja nije više bila svojstvena zvaničnom kalendaru, neki pisci počeli su da navode
dvanaest Titana, verovatno da bi odgovarali znacima Zodijaka. Hesiod, Apolodor, Stefan Vizantijski,
Pausanija i drugi daju nepotpunu listu njihovih imena. U vavilonskom mitu, gospodari, vladari planeta
Samas, Sin, Nergal, Bel, Beltis i Ninib bili su svi muškog pola, osim Beltis, boginje ljubavi. Ali u
germanskoj nedelji, koju su Kelti preuzeli sa istočnog Sredozemlja, nedeljom, utorkom i petkom vladale su
Titanke, dok su Titani vladali ostalim danima. Sudeći po božanskom svojstvu Ajolovih kćeri i sinova,
svrstanih po parovima (vidi 43, 4) i po mitu o Niobi (vidi 77, 1), vidi se da je u vreme kada je ovaj sistem
prvi put prodro iz Palestine u prehelensku Grčku, radi zaštiite boginja bilo dobro da bude uvek po jedan
Titan i jedna Titanka. Ali ubrzo se njihov broj od četrnaest sveo na mešovitu grupu od njih sedmoro.
Postojale su sledeće planetarne sile: Sunce za svetlost; Mesec za čini; Mars za rast; Merkur za mudrost;
Jupiter za poredak; Venera za ljubav; Saturn za mir. Grčki klasični astrolozi usaglasili: su se sa vavilonskim,
12
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.160
podelili planetarne sile Heliju, Seleni, Areju, Hermesu ili Apolonu, Zeusu, Afroditi i Kronu — čijim se
latinskim imenima još uvek nazivaju dani u nedelji kod Francuza, Italijana i Španaca.
4. Najzad, govoreći mitološkim jezikom, Zeus je progutao Titane, pa čak i samoga sebe, budući da je i sam
prvobitno bio Titan. Jevreji iz Jerusalima klanjaju se transcendentalnom bogu, koji u sebi sadrži planetarne
sile nedelje: ova je teorija izražena u simbolima na sedmokrakom svećnjaku i u sedam stubova mudrosti.
Sedam planetarnih stubova postavljenih u blizini konjskog groba kod Sparte bili su ukrašeni na starinski
način, kako kaže Pausanija (III, 20, 9), a možda su imali veze i sa egipatskim obredima koje su doneli
Pelazgi (Herodot: II, 57). Ne zna se jesu li ovu teoriju Jevreji pozajmili od Egipćana, ili Egipćani od Jevreja,
ali bilo kako bilo, takozvani heliopoljski Zeus, o kome A. B. Kuk raspravlja u svome Zeusu (I, 570—76),
bio je po svojim obeležjima egipatski i imao je na poprsju, kao glavne ornamente oklopa, sedam planetarnih
sila; često su se i poprsja ostalih Olimpljana nalazila na ornamentima u pozadini. U Španiji, kod Tortosa,
nađena je jedna bronzana statueta ovoga boga, a jedna druga otkrivena je u Biblosu, u Fenikiji. Mermerna
nadgrobna spomen-ploča iz Marselja ima šest planetarnih poprsja i figuru Hermesa u prirodnoj veličini, koji
takođe ima veliki značaj — verovatno kao osnivač astronomije. Isto tako je u Rimu Kvintus Valerije
Soranus pripisivao Jupiteru svojstvo transcendentalnog božanstva, iako se u Rimu vreme nije računalo na
sedmice kao u Marselju, Biblosu i, verovatno, Tortosu. Ali planetarne sile nikada nisu smele da vrše uticaj
na zvanični olimpijski kult, pošto se smatralo da nisu grčke (Herodot: I, 131) pa, prema tome, ni patriotske.
Aristofan kaže preko Trigala (Mir 403), da su Mesec i Sunce, »ta stara propalica«, skovali zaveru da izruče
Grčku u ruke persijskih varvara.
5. Iz Pausanijinog tvrđenja da jje Pelazg bio prvi čovek, može se zaključiti. da su se tragovi neolitske
kulture održali u Arkadiji do u klasično doba.
latinskim imenima još uvek nazivaju dani u nedelji kod Francuza, Italijana i Španaca.
4. Najzad, govoreći mitološkim jezikom, Zeus je progutao Titane, pa čak i samoga sebe, budući da je i sam
prvobitno bio Titan. Jevreji iz Jerusalima klanjaju se transcendentalnom bogu, koji u sebi sadrži planetarne
sile nedelje: ova je teorija izražena u simbolima na sedmokrakom svećnjaku i u sedam stubova mudrosti.
Sedam planetarnih stubova postavljenih u blizini konjskog groba kod Sparte bili su ukrašeni na starinski
način, kako kaže Pausanija (III, 20, 9), a možda su imali veze i sa egipatskim obredima koje su doneli
Pelazgi (Herodot: II, 57). Ne zna se jesu li ovu teoriju Jevreji pozajmili od Egipćana, ili Egipćani od Jevreja,
ali bilo kako bilo, takozvani heliopoljski Zeus, o kome A. B. Kuk raspravlja u svome Zeusu (I, 570—76),
bio je po svojim obeležjima egipatski i imao je na poprsju, kao glavne ornamente oklopa, sedam planetarnih
sila; često su se i poprsja ostalih Olimpljana nalazila na ornamentima u pozadini. U Španiji, kod Tortosa,
nađena je jedna bronzana statueta ovoga boga, a jedna druga otkrivena je u Biblosu, u Fenikiji. Mermerna
nadgrobna spomen-ploča iz Marselja ima šest planetarnih poprsja i figuru Hermesa u prirodnoj veličini, koji
takođe ima veliki značaj — verovatno kao osnivač astronomije. Isto tako je u Rimu Kvintus Valerije
Soranus pripisivao Jupiteru svojstvo transcendentalnog božanstva, iako se u Rimu vreme nije računalo na
sedmice kao u Marselju, Biblosu i, verovatno, Tortosu. Ali planetarne sile nikada nisu smele da vrše uticaj
na zvanični olimpijski kult, pošto se smatralo da nisu grčke (Herodot: I, 131) pa, prema tome, ni patriotske.
Aristofan kaže preko Trigala (Mir 403), da su Mesec i Sunce, »ta stara propalica«, skovali zaveru da izruče
Grčku u ruke persijskih varvara.
5. Iz Pausanijinog tvrđenja da jje Pelazg bio prvi čovek, može se zaključiti. da su se tragovi neolitske
kulture održali u Arkadiji do u klasično doba.
- Poruka
- 2.316
Mitologija kaze ovako :
Ovo mi nije jasno , samo jos jedno pitanje :
Zues ima za sina Dardanusa i unuka Illyrian , e sada kako je moguce Zeus da zivi dole na jugu grcke negde a njegova familija (Illyr-Dradanus) na nasim prostorima da se smatraju razlicitim ili jednostavno
kako je popularno kod nas Illyria ?
NickFreakyrgios
Elita
- Poruka
- 23.160
Ne vec Fenicanski kralj Kadmo i zena Harmonija imaju unuka Ilirosa rodonacelnika Ilira koga salje da uhvati Zevsa koji mu je ukarao cerku EVROPU pretvoren u bika na ledjima preko okeana.
