Почео си да се служиш аргументима, то је добро.
Јочић је био шеф Одбора за безбедност пре него што је постао министар. Зашто се тада нису потезале приче о његовој младости?
Смешно је да се Јочићу пребацује ( наводно ) обијање трафике од пре 23 године (најчешћи кривични прекршај у Србији, са изузетком саобраћајних прекршаја) док је Злоранов кућни пријатељ Миодраг Костић уз благослов оних којима су данас пуна уста Јочића пљачкао десетине милиона евра од државе и приморао ЕУ да нам удари санкције, због чега смо последице сносили сви, а не само он.
Долазимо до питања да ли је уопште тачно да је Јочић обио трафику. Да је Јочић лично обио трафику, како то да није завршио на робији? Ако је био присутан када је неко из његовог друштва неког обио трафику, а у томе га није спречио нити га пријавио, могао је да добије условну казну. Одакле ДС-у ти подаци, јер се подаци о условним казнама које су брисане из евиденције после одређеног периода застарелости ( што је у Титославији постојало ) по закону не смеју износити у јавност, нити их суд и МУП смеју уступити било коме.
У сваком случају, правно, он је неосуђиван. А проста здрава памет нам вели да ДС представљајући Јочића као обијача и криминалца претерује, односно, народски речено, лаже.
Занимљиво, не смета ти што су на локалном нивоу у неким општинама између 2001. и 2004. СПС-овци држали власт са ДС-ом ( као у Смедереву, на пример ), а кворум у скупштини Србије им у истом временском периоду чували, законе изгласавали и за владу гласали приликом Шешељевог покушаја да се Ђинђићевој влади изгласа неповерење бата Бане батинаш и Арканови гангстери.
На изборима за градоначелника Бечкерека сам први, и надам се последњи пут у животу, био принуђен да гласам за радикале – јер је кандидат ДС-а ( који је, нажалост, победио ) познат као корупционаш, алкохоличар и силеџија, који је за време свог мандата као председника извршног одбора учинио само то да постане члан једне псеудомасонске ложе. На срећу, закон о породици не признаје имунитет ни за кога, па се можемо надати да ће нам градоначелник због насиља у породици заглавити заслужену ћорку, и да ћемо се тиме спасити беде. Ко би за таквог кретена гласао?
А шта ћемо са тим што је само Ђинђићева/Живковићева влада у 2003. направила спољнотрговински дефицит од 4 милијарде US$? И као да од њих, Слобе и Тита није остало дугова на који се гомилају камате? Одбиј исте од повећања дуга, па да видимо колики је заиста дуг који је влада направила.
Инфлацију је и иначе тешко предвидети тачно у проценат, али је стабилност монете сачувана ( не заборави и да од увођења евро непрекидно расте - курс долар-динар је остао 1:60 какав је отприлике био и 2001. ) Притом, апокалиптично предвиђање ДС-а о инфлацији од 30% или више током јесени 2003. није се обистинило. Инфлација зависи од економских кретања, како унутрашњих тако и иностраних, а не од воље владе – иначе имамо фиктивни курс и монетарне ударе.
И ако је повећање производа настало у години у којој је Коштуничина влада држала власт десет месеци ( а раст није ни 2 ни 0,2 процента, већ негде између 5 и 7, сада се не сећам тачне цифре, провери новине ), и све то, велиш заслуга претходне владе, 6x5=30%, фантастичан раст за два месеца у односу на целу претходну годину, какав немају ни економски најнапредније земље – зашто се Живковићева влада, која је у том међупериоду између 28. децембра 2003. и 4. марта 2004. одбијала да уговори стране донације, није тиме хвалила, нити је то радио Тадић у предизборној кампањи, а ни било ко други није регистровао да је Живковић урадио све а Коштуница ништа.
Било какво повећање запослености је успех, јер је претходних година иста непрекидно падала.
Пораст криминала је илузија, јер су се у оних два месеца по убиству Злорана криминалци притајили ( појачана активност полиције омогућавала је њихово лакше откривање ) стога поредити 2003. и 2004. није реални показатељ стопе криминала, због ванредних околности у 2003. Треба 2004. поредити са 2002, па ће се добити реални подаци.
Сматрам да је прерано говорити о овој години, барем не пре но што први квартал истекне. Производња је у зимском периоду увек мања него средином године, а ниси казао да ли се као полазна цифра за проценат узимају одговарајући месеци 2004, или година у целини – разлика је битна. За сада, примљена је донација италијанске владе – толико о апокалиптичним причама ДС-а како ће нам ударити санкције као 1992. Занимљиво је како је од комарца прављен магарац, тј. од отказане америчке донације међународна изолација, а ДОСманлије су то двапут зарадиле од Амера, и у питању су биле веће суме, па такозвани ДС експети нису рекли ни “и” од “изолација”.
А сећаш ли се да је Лабусу, који је тада још био потпредседник ДС ( са замрзнутим статусом, Г-17 је основан као странка тек 2003, а дотле је био НВО ) цела Ђинђићева влада давала подршку, иако су пробали да га замаскирају као „независног кандидата“ ( да је изашао под фирмом ДОС-а, пораз би био далеко убедљивији ), и да су министри и сам Ђинђић учествовали на његовим митинзима? Одједном, хладан туш – Коштуница односи највише гласова у првом кругу и јасно је као дан да ће победити у другом – Ђинђић одмах почиње са причом како нам председник није нужан јер нема велика овлашћења и да ћемо се и са в.д.-ом добро снаћи, и чланови и знатан број симпатизера ДС-а не излази у другом кругу, те избори пропадају. На поновљеним изборима ДОС не истиче кандидата ни под маском независног, баш да би и тај круг пропао – јер је Ђинђићу више одговарала институционална криза и међународна брука изазвана упражњеним местом председника, него да неко ко није његов кандидат победи. Где ћеш веће бруке од тога?
Коштуница је одмах расписао изборе, прихватио пораз свог кандидата и после одлуке главног одбора странке ( још један доказ демократичности, јер у ДСС-у председник није диктатор као у ДОС странкама ) подржао Тадића. И ја сам тада гласао за Тадића, јер његов избор није значио погоршање спољнополитичког положаја, и то је по мени једина његова предност над Гробарем.
А у неонацистичком предлогу Основног закона Војводине ( устава по свему сем по имену ) погледај члан 78, који предвиђа дводомни парламент, при чему је горњи дом назван „Веће националних заједница“, и у коме Срби, који у Војводини имају 70% становништва, могу имати само 30% посланика. То је подела грађана Војводине на више и ниже у складу са националном припадношћу, а да не говоримо да би неки мањинац морао да гласа за мањинску странку, иако можда подржава неку странку која нема мањински предзнак. Речју, савезник ДС-а Чанак хоће да Србе у Војводини претвори у оно што су не тако давно били црнци у Јужноафричкој републици. А што се тиче Касе, сети се да је један од организатора скупа хортијевих војника у згради листа Magyar Szo потпредседник Касине странке, и да је сам Каса тражио да се избеглице протерају из Бачке, да се подигне споменик хортијевим војницима погинулим у Другом светском рату у Новом Саду, и да његова странка проглашава за мученике мађарске фашисте које су 1944. због њихових покоља Срба, Јевреја и Украјинаца партизани и Руси стрељали. А Чанак и Каса су у лето 2003. за скрнављење гробља у Новом Саду оптужили "српске националисте", иако је сваком било јасно да су починиоци сатанисти ( раскопани гробови, међу њима и српски, преврнути крстови, исцртани пентаграми и тако даље ).
И зашто, ако си толики демократа, одбијаш да провериш оно што ти Банаћанин каже о стању у Војводини, само зато што је тај Банаћанин гласач ДСС-а? То је бољшевички метод, који није за чуђење, јер су бољшевици од Брозових комесара ( Љубомир Тадић, отац Бориса Тадића ), полпотоваца ( Драгољуб Мићуновић, Борка Павићевић ) и Доланцових провокатора ( Душан Михајловић, који је 1993. задувао у исти рог са Слобом и спасао га пада са власти ) постали преко ноћи најватреније "демократе" и "борци за људска права".