Ko je bio Skenderbeg ili Đorđe Kastriot?

Scott Isle:
Danas, sto se tice posljekosovskog perioda svi lose figuriraju. Taj period narodnog predanja je jako oskudan prije svega, a drugo, ako i nesto postoji, to je vrlo lokalano i nije opsteg karaktera, i tako sve do hajduckog perioda kad pocinje neka svojevrsna renensansa srpstva.
Kliknite za proširenje...
Понављам, постоји усмено предање, у ком постоје бројне фигуре 15. века (од којих неке нису ни српске), али у њему Скендербега нема. Камо већег доказа од тога да је Цетињски летопис користио западни извор.
 
Gledston:
Понављам, постоји усмено предање, у ком постоје бројне фигуре 15. века (од којих неке нису ни српске), али у њему Скендербега нема. Камо већег доказа од тога да је Цетињски летопис користио западни извор.
Kliknite za proširenje...
A ti kazes ne postoji usmeno predanje o Skenderbegu? Ne znam sta da kazem na to, osim da se ne slozim, jer evo, kako znamo o njemu?
 
Scott Isle:
Ne znam odakle im to da je imao samo titulu ili samo se potpisivao kao Kralj ili Lord Albanije, kad Albanija skoro da nije postojala, osim oko Draca kad je Napuljski kralj napao, nego Knjazevina Kastriota, oni su bili Kraljevi Sinja i Kroje, i on se potpisivao kao Skeder beg i Skender Beg po onim Dubrovackim spisima.

I to treba ispitati, odakle to ime Albanija, i Kastrioti, kad tamo imamo Sinj, imamoLuzje, i ostale srpske toponime. Cak mislim i da je Kruje kao i Kroacija srpski toponim od Gorje. I tamo su oni bili, u Donjim Gradovima, Sinju, Gorje, Luzju. I odakle sad Albanija i Kastrioti?!? Kad je citava familija srpska i vlada tim krajevima? I zovu se vladari Kruje. Dakle te budalastine dolaze iz latinskih i grckih spisa i iskvarenica.
Kliknite za proširenje...

O tome je pisao Kačić :)
Baš sam skoro opet poskidao sve od njega što se moglo naći. Imao sam jaka uverenja da je skenderbeg arbanaskog ili arumunskog porekla, medjutim nakon sam se malo posvetio temi vise nemam dilemu da se radi o Srbinu.
 
H2tia0T.jpg

y7RViyp.jpg

P63qtPj.jpg


URL:
https://books.google.ca/books?id=37...aKtA1sQ6AEIOjAD#v=onepage&q=Радостуше&f=false
 
Знам да је ван теме, али Јуруци нису племе. У турском језику yörük има значење номад. У питању су разни туркијски елементи из источне Анадолије (а не племе, како се горе каже) који су депортовани (а не добили земљу од султана) још од 16. века, пошто се сумњало у њихову лојалност (умели су да прелазе на страну Сафавија, туркијске династије која је владала Ираном). Колонизација Јурука се одвијала на простору данашње Грчке, Бугарске и Македоније (у Македонији је познато по Јуруцима поменуто Овче поље с околином; Солун је такође имао своје Јуруке, који су слати на рад на Рудник).
 
Gledston:
Проблем са том тврдњом јесте што Мартин Сегон и Константин Михаиловић (ако је то његово дело уопште) не припадају кругу домаће књижевности. Ако се и пише о Скендербегу у раном модерном периоду, то је искључиво на италијанском (Трипо Смећа).

Скендербег се појављује далеко више у књижевности балканских римокатолика током раног модерног периода (Мартин Барлети, Ђон Музака, Иван Томко Мрнавић, Франг Барди, Иван Гундулић, Павао Ритер Витезовић, Иван Кукуљевић Сакцински, Трипо Смећа). Важно је поменути да је и текст о Скендербегу у Цетињском летопису потекао од једног од превода Мартина Барлетија.

Чак је и у западној књижевности Скендербег заступљенији (Рафаело Мафеи, преводи Барлетија, Мишел де Монтењ, Луис Велез де Гевара, Ђамбатиста Базиле, Лудвиг Холберг, Вилијем Темпл, Ронсард) током овог периода.

Тек од радова Андрије Качића Миошића креће интересовање за Скендербега. Вук Караџић се о Скендербегу информисао преко страних превода. Тада Скендербега опевавају Сима Милутиновић Сарајлија и владика Петар II Петровић Његош, а текст пише и Јован Стерија Поповић. И међу илирским писцима тада почиње интересовање за Словена Скендербега (Људевит Гај, Јурај Матија Шпорер). И Албанци пишу о Скендербегу у 19. веку (Јероним де Рада, Наим Фрашери).

Све у свему, Скендербег јако слабо фигурира у домаћој књижевности, чак и да је та књижевност имала утицаја на српски народ током раног модерног периода.
Kliknite za proširenje...

Kada njega slika Paja Jovanović, kada pišu Stevan Sremac, Petar II Petrović Njegoš, Jovan Sterija Popović, Sima Milutinović Sarajlija i ko zna na koliko još mesta, da ni ne pominjem koliko ga ima u staroštokavskoj dubrovačko-dalmatinskoj književnosti, reći da je jako slaba figura, prosto je pogrešno. Jača je od mnogih srpskih srednjovekovnih velikaša.
 
Slaven777:
Kada njega slika Paja Jovanović, kada pišu Stevan Sremac, Petar II Petrović Njegoš, Jovan Sterija Popović, Sima Milutinović Sarajlija i ko zna na koliko još mesta, da ni ne pominjem koliko ga ima u staroštokavskoj dubrovačko-dalmatinskoj književnosti, reći da je jako slaba figura, prosto je pogrešno. Jača je od mnogih srpskih srednjovekovnih velikaša.
Kliknite za proširenje...

Сви аутори које си навео су 19-вековци.
 
" ПОРТРЕТ СКЕНДЕРБЕГА СРБИНА! Шиптари га присвојили јер немају својих јунака и националних хероја!


14.09.2018 Фокус 4 Србија Друштво Свет Регион

Био син Ивана Кастриоте који почива на Хиландару. Његове војничке подвиге у 15. веку Млечани поредили са Александром Великим. Албанци га открили тек у 19.веку.

Skenderbeg_Jutjub.jpg


Ђорђе (Ђурађ) Кастриота, познат у историји као Скендербег, био је једна од најинтересантнијих личности балканске и уопште европске историје друге половине 15. века, храбар борац против османских освајача и исламизације, Србин кога су Албанци присвојили као свог националног хероја - рекао је доцент др Борис Стојковски у четвртак увече на трибини у Културном центру Новог Сада.Кастриоте су, објаснио је Стојковски, били једна од најважнијих феудалних породица. Управљали су подручјима која највећим делом данас припадају Албанији. О њиховом српском пореклу сведоче и две повеље које је издао један од дародаваца Хиландара Иван Кастриота Скендербег, отац Ђорђа Скендербега.

 
Trebalo bi provjereti njihovu vezu sa gradom Kosturom, danas u Grckoj ispod Ohridskog jezera. Moguce da su po njemu dobili ime. Ta regija se i doba Rimljana smatrala Paeonijom, a u vrijeme cara Dusana pred prvo pominjanje Kastriota, je bila u Srpskom carstvu.
Balsici su za vrijeme th prvih Otomanskih prodora prosirili vojno svoj uticaj od Skadra sve do tog donjeg kraja ispod Ohrida, i to bas uz danasnju granicu Makedonije. Mislim da Orbini ovo spominje. Tu i danas imamo mnostvo slavenskih toponima. Moguce je da su u vrijeme tog prosirenja teritorije Balsica i Kastrioti dobili imetak. Na to ukazuje i ta zastava, i ime, a i njihovo imanje u Albaniji se poklapa sa tim sirenjem Balsica.
 
Scott Isle:
Trebalo bi provjereti njihovu vezu sa gradom Kosturom, danas u Grckoj ispod Ohridskog jezera. Moguce da su po njemu dobili ime..
Kliknite za proširenje...

(plemena) Kastrati u severnoj Albaniji (spski Kastratovići)

Reč je romanske etimologije kao npr. Pipiri (od latinskog za biber), Klimenti (latinski clementia "mirnoća, blagost" od clemens "miran, blag,") i sl.

Dakle, jedni su bili mirni, drugi su uzgajali biber, treći su se bavili kastracijom stoke pa su ih tako Latini zaveli.
 
Проблем је што у својој повељи Хиландару и писму Дубровнику Иван, а затим и Скендербег у она четири ћирилична српска писма Дубровнику (која му је писао српски дијак Нинац Вукосаљић) своје презиме пишу као Кастриот, дакле без -ић.

Исто тако, мислим да стари српски летописи такође не својатају Скендербега...


Интересантан линк о Скендербеговој српској канцеларији:
https://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/gjovanovic-kastriot_l.php
 
Poslednja izmena:
Сребрена:
У Костуру је чак до 1864. радила српска школа.
https://sr.wikipedia.org/sr/Костур_(град)

Има још један "Костури", ближи Светиграду, на линији између Белграта/Берата и Мокре Горе
https://i.imgur.com/Fo7p3kc.png
Kliknite za proširenje...

Овде пише да је школа радила ОД 1864. године, што одговара османском десеточланом пропису о школама из 1864.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Neno
Brus Li je bio ljudski fenomen
2 3 4
Odgovora
84
Pregleda
1.282
Neno
Neno
Alter_Ego_
Mudar je bio predsednik Regan
Odgovora
15
Pregleda
457
Alter_Ego_
Alter_Ego_
PA8
Grok kaže da je 1979. godine životni standard u Mađarskoj bio veći nego u Jugoslaviji
2 3 4
Odgovora
83
Pregleda
1.670
pilatovic
P

Back
Top