Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
dvukljevic ili kako mu bese, srebrena & co., i jesu u pravu,
do kasnih XVlll vijeku, scipetari nisu ni postojali
evo, an primjer, gdje su do tad ti hasani, muhamedi, i i i i, bili ? pa zasigurno u anatoliju, ili jos bi reko dalje
sad se cude te scipetari sto ih komsiluk-susjedstvo jos mrzi ihoce istrebljavat, bolje juce nego sjutra
jos da vas pitam, dal ste nasli onog "HEILIGEN GRAL"-a ? skoro sam siguran da ovaj cuveni SRBIN "Djuradj" doveo ih sa sabom, pa se na.ebo ne samo on nego i cijeli srBski narod
srpska etimologija- da kroji i štroji
Kaplan Djurović je pisao da mu se porodica u prošlost verovatno bavila zanatom "krojenja i štrojenja" životinja, pa su otud kastri+oti.
Ipak, taj romejski naziv Kastriot svuda se tumači kao stanovnik Kostura .
Znaš li nešto više o njegovim ili predačkim mogućim vezama sa gradom Kosturom?
srpska etimologija- da kroji i štroji
Kaplan Djurović je pisao da mu se porodica u prošlost verovatno bavila zanatom "krojenja i štrojenja" životinja, pa su otud kastri+oti.
Ipak, taj romejski naziv Kastriot svuda se tumači kao stanovnik Kostura .
Znaš li nešto više o njegovim ili predačkim mogućim vezama sa gradom Kosturom?
Nema on nikakve veze sa gradom Kostur. Kod nas sam citao i gledao na forumuma da je po poreklu od Makedonskog plemena Mijaci.
Ali mislim da je to obicna glupost,jos samo jedna teorija u nizu.
Ovo su njegovi predci:
Константин (1176),
Бране (1233),
Јоан (1261),
Константин (1279),
Бранислав (Бранила 1307),
Павле (1332),
Никола (1354),
Иван (1383) и
Георгија (1405).
"Ko je, naime, poslije tih rimskih pohoda ikada pokušao da napadne ove pokrajine, izuzev onaj Đordje Kastriot nazvan Skenderbeg, čuveni poglavar Epiraca, koji je toliko puta prezrijevši prebogate darove Turčina i obećanja, često napadajući susjedne narode, sam prodirao do Strume i sve do granice Makedonaca i Tračana ? " Segon
Skender - Aleksandar
Iz ovoga što je dosad navedeno, nisam uspeo da vidim vezu sa Šćiptarima. Ne kažem da je nema, ali da bi se reklo da je Đordje Kastriot Skenderbg, albanski poglavar, moralo bi se ukazati na neku vezu.
Po tom kriterijumu, nemamo prepreka da sve rimske careve, rođene na teritoriji Srbije, proglasimo srpskim.
"Ko je, naime, poslije tih rimskih pohoda ikada pokušao da napadne ove pokrajine, izuzev onaj Đordje Kastriot nazvan Skenderbeg, čuveni poglavar Epiraca, koji je toliko puta prezrijevši prebogate darove Turčina i obećanja, često napadajući susjedne narode, sam prodirao do Strume i sve do granice Makedonaca i Tračana ? " Segon
Skender - Aleksandar
Iz ovoga što je dosad navedeno, nisam uspeo da vidim vezu sa Šćiptarima. Ne kažem da je nema, ali da bi se reklo da je Đordje Kastriot Skenderbg, albanski poglavar, moralo bi se ukazati na neku vezu.
Po tom kriterijumu, nemamo prepreka da sve rimske careve, rođene na teritoriji Srbije, proglasimo srpskim.
Ахиле, Барлети, Сегон и низ првих биографа Скендербегових су, као учени хуманисти,, користили архаичне називе за балканске народе и сл. Колико сам прочитао, Барлети, је Скендербега и народ коме је припадао/предводио поистоветио са Епирцима (претпостављам и зато што је име Александар било краљевско име код Епираца; мајка Александра Великог била је из краљевске породице која је дала неколико Александара), али је Барлети Србе називао Трибалима. Наћи ћемо Барлетија и видети и сами. А Барлетијева биографија Скендербега постала је најпопуларнија у 16. веку у Европи, превођена је на више језика и сл. управо због стила којим су опонашани радови античких аутора.
Јели, ко су Македонци и Трачани у 15. веку? И код Сегона имаш тушта и тма архаичних етнонима, причали смо већ о његовим Дачанима, Трибалима, Мижанима/Мезима (бркао је малоазијску Мизију и балканску Мезију), Пикензима итд.
Да не буде забуне, пошто неки замишљају да је историја проста ко пасуљ, а она је у ствари као неко врло врло сложено кулинарско дело, сматрам да је Скендербег припадао арбанашко-српској средини, као уосталом и помињани великаши типа Топија. Тако нешто је било сасвим могуће у 14-15. веку када није било српско-албанског ривалитета као што је случај данас. За разлику од Балшића (о чијем пореклу такође постоје недоумице), за које смо видели да су били до краја практично уклопљени у српске државне, верске и културне оквире, Кастриоти то нису. Скендербег је издавао исправе на српском (три (словом и бројем: 3), чини ми се, су сачуване, писао их је писар који је, изгледа, једно време био у служби деспота Ђурђа), али и на латинском и на италијанском (проверићемо).
Немојмо, по сваку цену, преносити нека мерила нашег времена на далеку, далеку прошлост.
Управо је мерило нашег времена постојање Албанаца којима је владао Ђорђе Кастриот.
Мени је раалнје да су они себе сматрали Епирцима. Барем за ово имамо трагове. Немамо никаквих трагова који кажо да су они Албанци.
А имамо и Епирску деспотовину.
Управо је мерило нашег времена постојање Албанаца којима је владао Ђорђе Кастриот.
Мени је раалнје да су они себе сматрали Епирцима. Барем за ово имамо трагове. Немамо никаквих трагова који кажо да су они Албанци.
А имамо и Епирску деспотовину.
Полако, Ахиле, боље се не залећи. Епирска деспотовина је још један историографски израз као и Византијско царство.
Боље погледај како себе титулише Карло Топија у натпису који је поставио на обновљену цркву Св. Јована, натпис на српском мислим да ћеш моћи да прочиташ. Рекох ти већ да ћемо погледати дипломатички материјал (повеље и писма), па редом шта кажу наративни извори блиски времену догађаја (српски, византијски/грчки, латински/италијански (Барлети, Санудо...), а, ако нађемо и турске негде у преводу још боље).
И молим те, без расплињавања, увођење Епирске деспотовине би нас бацило на почетак 13. века и трагање редом за титулама постромејских/поствизантијских владара Епира после Четвртог крсташког рата.
Evo šta kaže Kostantin Mihailović koji se u svom delu nije pozivao na Ptolomeja i Strabona kao što je to Martin činio pišući o Dardaniji , Makedoniji , Tračanima, Epiru . . . (i nije prepričavao podvige Aleksandra Velikog , Hanibala i drugih ) mešajući stvarnost sa literaturom, već je pisao prostim narodnim jezikom prenoseći tadašnje stavove o nedavnoj prošlosti ;
Samo se jedan odbranio od njega, koji se zvao Skender Ivanović,[414] ovaj je bio još kao mladić uzet među janičare za cara Murata i na sve careve poslove je bio zatvorio oči zato da bi se mogao u svoju zemlju nazad vratiti kad stekne[415] carsku milost. A desilo se tada da je car jednom rekao: "Skendere, traži od mene koje hoćeš vojvodstvo, daću ti ga". A ovaj je molio da mu da Ivanovu zemlju, ne govoreći da je bio Ivanov sin, i car mu je dao, i zavladao je njome, osim gradova ali je posle janičare koji su bili u gradovima nekako prevario i udaljio, a sam je zavladao njima. Potom ih je car Murat pod njim opet osvajao, ali mu ništa nije mogao učiniti. A isto tako ga je i Muratov sin Muhamed morao ostaviti do smrti, jer je onome ko poznaje njihovo (uređenje i) položaj vrlo lako da se brani od Turaka. I tako se Muhamed, osvojivši čitavu[416] arbanašku zemlju[417] osim Skenderove, vrati u Jedrene, a tu su bili došli poslanici od bosanskoga kralja Tomaša i tražili su primirje. http://www.rastko.rs/rastko-pl/istorija/janiczar/kmihailovic-hronika_1_l.php
Evo šta kaže Kostantin Mihailović koji se u svom delu nije pozivao na Ptolomeja i Strabona kao što je to Martin činio pišući o Dardaniji , Makedoniji , Tračanima, Epiru . . . (i nije prepričavao podvige Aleksandra Velikog , Hanibala i drugih ) mešajući stvarnost sa literaturom, već je pisao prostim narodnim jezikom prenoseći tadašnje stavove o nedavnoj prošlosti ;
1446. доиде цар (мисли се на Мурата II) на Скендер-бега и узе му Свети Грат
(стр. 235; број вести 681)
1464. (један те исти догађај остао је записан на више начина у различитим летописима...ево неколико најзанимљивијих описа за нашу тему, остало погледајте сами, стр. 247, вест 751, а)-ж)):
а) дође цар Мехмед-бег (сад већ Муратов син Мехмед II) на Дебарску земљу, на Скендер-бега. Цидну пороби и посече месеца маја, дана четвртог у суботу.
б) војева цар на Арбанасе и плени их и, многаја множества исече и Скендера (из земље) изгна и сазида тамо град назван Коњух.
в) ходи цар Мехмед-бег на Скендер-бега Арбанашкога и сазида Нови Град.
ђ) и пође цар Мехмед на Арбанију и Скендербег Ивановић пред њиме побеже. Цар сагради град Конуж.
ж) расипа цар Арбанасе и сазида Коњух.
1465 (стр. 248, вест 754)
а) паки ходи цар други пут на Арбанасе и плени Томорницу
б) вторицеју ходи цар на Арбанасе (на Скендербега) и не полочи ништо.
в (погрешна година): опет други пут доходи цар на Арбанију Скендербега Ивановика.
Виден, боље погледај како се сам изјашњавао у својим званичним документима. За сада смо ископали три документа упућена Дубровчанима на српском језику (има их још на латинском и италијанском, ако се не варам).
Код наших летописаца, па и код аутора "Јаничаревих успомена" Константина Михаиловића, среће се облик Ивановић. Али ми смо србизовали имена и других у нашој средњовековној историографији.
www.scribd.com/doc/125764086/Ljubomir-Stojanovic-Stari-Srpski-Rodoslovi-i-Letopisi
На пример стр. 241, вест 716, б) закла краљ Владислав Јанкуловића Ласлова у Будиму
(мисли се на погубљење Ладислава Хуњадија, сина Сибињанин Јанка, које је извео краљ Ладислав V Посмрче као одмазду за убиство Улриха II Цељског у Београду. Ово Јанкуловић је патроним ко Ивановић, пре него презиме у данашњем смислу речи)
а ово је још боље:
стр. 248, вест 756: ходи цар на Карамановића...
(мисли се на поход Мехмеда Освајача против Караманлија/Караманида, турске династије која се у Малој Азији најдуже опирала османским освајањима...)
Sveti Grad je srednjevekovi grad *tvrdjava, u Debarskoj oblasti, u okolini današnjeg torbeškog (mijačkog?) makedonskog sela Kodžažik., oko 5km od današnje albanske granice.
Опсадата на Светиград започнала на 14 мај 1449 година. . Главната цел на султанот била да ја освои твврдината во Светиград, во близина на деншешниот град Дебар во Република Македонија...блиску Коџаџик, денешен Дебар
Коџаџик се налази у области Жупа, на западним падинама планине Стогово. Насеље је положено високо, на западним висовима планине Стогово, док се даље ка западу тло стрмо спушта у долину Црног Дрима, која је у ово делу преграђена, па је ту образовано вештачко Дебарско језеро. Надморска висина насеља је приближно 1.070 метара.
Sveti Grad je srednjevekovi grad *tvrdjava, u Debarskoj oblasti, u okolini današnjeg torbeškog (mijačkog?) makedonskog sela Kodžažik., oko 5km od današnje albanske granice.
Управо је мерило нашег времена постојање Албанаца којима је владао Ђорђе Кастриот.
Мени је раалнје да су они себе сматрали Епирцима. Барем за ово имамо трагове. Немамо никаквих трагова који кажо да су они Албанци.
А имамо и Епирску деспотовину.
Да парафразирам кринку5, нема ти код српских летописаца и др аутора неких Трибала, Дачана, Епираца и сл, али изгледа да има Арбанаса, арбанашке земље, па и, Скендербега Арбанашкога (име у неколико варијанти, као што смо и очекивали...).
Evo šta kaže Kostantin Mihailović koji se u svom delu nije pozivao na Ptolomeja i Strabona kao što je to Martin činio pišući o Dardaniji , Makedoniji , Tračanima, Epiru . . . (i nije prepričavao podvige Aleksandra Velikog , Hanibala i drugih ) mešajući stvarnost sa literaturom, već je pisao prostim narodnim jezikom prenoseći tadašnje stavove o nedavnoj prošlosti ;
Ok, Konstntinu Mihaljeviću se može verovati, jako zanimljiv lik.
Dakle imao Arbanase.
Međutim ja sam tražio Šćiptare. Poenta je, da li je bilo promene populacije sa dolaskom turaka.
Gore videsmo da je mlađi albansk ijezik formiran tek u 15. veku, Pre toga je protoalbanski.
Koliko je, pre Turaka, zabeleženo reči sa ovom grupom šć?
Треба озбиљно размотрити могућност коју је Сандански дао - да је Ђурђ Костурац (Кастриот) из Мијачког племена, као и детаљ који је Виден пронашао -да у близини бившег Светиграда живе Торбеши- муслимизирано мијачко племе. И Душан Синдик наводи вазано за ту територију (очевину) Мијаке.
У својим писмима он себе назива Ђурђ Кастриот, тзв. Скендр- бегом или Скедер- бегом (мада је ту могућа писарева грешка)
Титулисан је као "епирски" владар и у 16.веку и у 17. веку :
Поводом реченице Готског, да је Ђурађ, Иванов син живео у "арбанашко-српској средини", подаци које износи Душко Синдик:
Село Радостуше данас се зове Ростуше док село Требиште и данас постоји под истим именом. Села се налазе североисточно од Дебра у Македонији, у долини реке Радике на источним падинама планине Дешат. Удаљена су једно од другог око 3 км.
На срећу сачуван je и објављен турски пописни дефтер из 1467. године, за вилајет Реку, у којем се међу поседима Карађоз-бега спомиње и село Радостуше.[9] Тако сазнајемо да je свега четрдесет година после издавања документа Ивана Кастриота у селу живело петнаест породица са укупним задужењем од 1.530 акчи. Старешине домаћинстава тада су били: Станиша Ђурковић, Степан Ђурковић, Ненче Коклар, Тошан Коклар, поп Петар, Ненче Плаше, Никола Ковач, Бојчин син Рајин, поп В'лкота, Ђуро Ковач, Ђоре Кирак, Станиша Владислав, његов брат Тодор, Ђуро јединац Тодоров, Драгија син Бојчина.
Село Требиште такође je забележено у пописном дефтеру из 1467. у вилајету Река.[15] И ово село je имало петнаест породица а давало je приход од 1722 акче. Старешине породица су били: поп Богослав, Радич (или Радица) Иванчевић, Радич Богојевић (или Букуровић), његов братТодор, Миладин брат споменутог, Волче Букуровић (или Бокоровић), Рајчин Букуровић, Мирко Станислав, Стајко Мацановић, Станиша Танушевић, Рале Ђуровић, Кале брат споменутог, Влаш(е) Јовановић, Петар Станислав, Лазар Мацановић.
Чак ни по имену, у време Ђурђевог живота не остоји ниједан Албанац нити Шћип нити Шћипетар нити Арбанас нити Арнаут.Везано за ова два села, радикална исламизација догађа се тек 450 година после Ђурђевпг бивствовања.Средина, дакле, није била "арбанашко-српска " већ српска.
Још,
да је његов отац Иван (ако није од мијачког племена или није пореклом из Костура) него грчки властелин, не би изабрао Хиландар за коначиште већ неки грчки манастир.Исто тако и остали из те породице који су везани за српски Хиландар, а не за грчке манастире.
Такође је нелогично да је Иван (грчки властелин???) потекао од чукундеде Бранила (грчког властелина???)...Д се та породица повезује са Грцима допринело је само ромејизовано презиме Кастриот, које значи становник Кастриона, односно становник Костура.
Ево родослова даљег потомка Пижурице: http://www.pizurica.com/index.php?option=com_content&view=article&id=3&Itemid=3
П.С. поводом Светиграда, изгледа да је био важан Ђурђу Ивановићу Кастриоти, одмах после заузећа Кроје, кренуо је на њега (60 км удаљен), у почетку без успеха, сведочи препис од преписа тзв "Цетињског летописа"
U rukopisu se pripovijeda kako je Skenderbeg još na početku svoje akcije protiv Turaka, pošto je zauzeo Kroju (ondašnji glavni grad Albanije) i nekoliko drugih manjih gradova (utvrđenja), pokušao u dva maha da zauzem i Svat grad (Sveti grad u Gornjem Debru). Ali bez uspjeha.
Човек који је недавно избацио из седла албанске фалсификаторе, тј. њихове квази-историчаре је Oliver Jens Schmitt (1973-), швајцарски историчар и професор историје на Бечком универзитету (Österreichische Akademie der Wissenschaften), члан Аустријске академије науке и експерт за средњи век, чија књига “Skanderbeg. Der neue Alexander auf dem Balkan” (Verlag Friedrich Pustet KG, Regensburg - 2009) наводи српско порекло Скендербега.
Преводиоца књиге на албански језик, Клосија, су "самоубили" на брзака.
Ђурђев грб био је у почетку БЕЛИ ДВОГЛАВИ ОРАО У ПОЛЕТУ НА ЦРВЕНОМ ПОЉУ
...Stefan Crnojević je kao znak kontinuiteta sa Srpskim carstvom i tradicijom za grb Zete uzeo dvoglavog belog orla u poletu na crvenom polju, srpski grb iz najsjajnijih dana, od 1314, od kralja Milutina. Na slici 2. je dat dvoglavi orao u poletu sa srebrnog pečata njegovog sina Ivana.
Đurađ Kastriotić, odnosno Skender-beg je, kao Srbin i šurak Stefana Crnojevića, takođe uzeo za grb dvoglavog belog orla u poletu na crvenom polju, ali da bi se grbovi razlikovali, svom orlu je između glava dodao zvezdu šestokraku.
Posle Tridentskog sabora (1545-1567) Rimska kurija je osnovala Collegium Illiricum koji počinje snažnu unijatsku politiku na Balkanu i fabrikuje �Ilirske grbovnike� sa planom da unesu zbrku u srpsku istoriju i heraldiku. .... Na slici 3. je prikazana najstarija �ilirska� varijanta Skender-begovog grba iz 1595. (Ivo. Banac; Grbovi, biljezi identiteta, Zagreb 1991, 172) Skender-begov dvoglavi beli orao u poletu (sl. 1) je �transformisan� u crnog orla u sletu na belom polju!
Vek kasnije, hrvatski heraldičar, Pavle Riter Vitezović je 1701. u Beču štampao zbornik Stematografija ili nacrt, opis i obnova ilirskih grbova u kojoj je Balkan podeljen na 56 teritorijalnih grbova. Tu se prvi put u istoriji pojavljuje �grb Albanije� (sl. 4).
Pošto albanska država nije postojala do 1912, Vitezović je, u nedostatku inspiracije, Albaniji pripisao grb sa štitom i tvrđavom sa tri kule, kao da se radi o gradskom grbu. Posle osnivanja Kraljevine Albanije 1912, prema planu austrougarskog ministra spoljnih poslova barona Erentala, koji je iste godine umro, austrijski heraldičari su joj, prema Skenderbegovom ilirskom grbu� (sl. 3), napravili grb sa crvenim štitom i crnim dvoglavim orlom u sletu .
Са Википедије:породични грб породице Кастриоти (бели орао)
(Текст са војводина форума, пренет однегде где се више не отвара линк)
Човек који је недавно избацио из седла албанске фалсификаторе, тј. њихове квази-историчаре је Oliver Jens Schmitt (1973-), швајцарски историчар и професор историје на Бечком универзитету (Österreichische Akademie der Wissenschaften), члан Аустријске академије науке и експерт за средњи век, чија књига “Skanderbeg. Der neue Alexander auf dem Balkan” (Verlag Friedrich Pustet KG, Regensburg - 2009) наводи српско порекло Скендербега.
Преводиоца књиге на албански језик, Клосија, су "самоубили" на брзака.
Ђурђев грб био је у почетку БЕЛИ ДВОГЛАВИ ОРАО У ПОЛЕТУ НА ЦРВЕНОМ ПОЉУ
...Stefan Crnojević je kao znak kontinuiteta sa Srpskim carstvom i tradicijom za grb Zete uzeo dvoglavog belog orla u poletu na crvenom polju, srpski grb iz najsjajnijih dana, od 1314, od kralja Milutina. Na slici 2. je dat dvoglavi orao u poletu sa srebrnog pečata njegovog sina Ivana.
Đurađ Kastriotić, odnosno Skender-beg je, kao Srbin i šurak Stefana Crnojevića, takođe uzeo za grb dvoglavog belog orla u poletu na crvenom polju, ali da bi se grbovi razlikovali, svom orlu je između glava dodao zvezdu šestokraku.
Posle Tridentskog sabora (1545-1567) Rimska kurija je osnovala Collegium Illiricum koji počinje snažnu unijatsku politiku na Balkanu i fabrikuje �Ilirske grbovnike� sa planom da unesu zbrku u srpsku istoriju i heraldiku. .... Na slici 3. je prikazana najstarija �ilirska� varijanta Skender-begovog grba iz 1595. (Ivo. Banac; Grbovi, biljezi identiteta, Zagreb 1991, 172) Skender-begov dvoglavi beli orao u poletu (sl. 1) je �transformisan� u crnog orla u sletu na belom polju!
Vek kasnije, hrvatski heraldičar, Pavle Riter Vitezović je 1701. u Beču štampao zbornik Stematografija ili nacrt, opis i obnova ilirskih grbova u kojoj je Balkan podeljen na 56 teritorijalnih grbova. Tu se prvi put u istoriji pojavljuje �grb Albanije� (sl. 4).
Pošto albanska država nije postojala do 1912, Vitezović je, u nedostatku inspiracije, Albaniji pripisao grb sa štitom i tvrđavom sa tri kule, kao da se radi o gradskom grbu. Posle osnivanja Kraljevine Albanije 1912, prema planu austrougarskog ministra spoljnih poslova barona Erentala, koji je iste godine umro, austrijski heraldičari su joj, prema Skenderbegovom ilirskom grbu� (sl. 3), napravili grb sa crvenim štitom i crnim dvoglavim orlom u sletu .
Са Википедије:породични грб породице Кастриоти (бели орао)
(Текст са војводина форума, пренет однегде где се више не отвара линк)
Evo knjige tog Švajcarca, ja sam je skinuo pre par dana ali nisam imao vremena da je pogledam iskreno, a i moj nemački je prilično zarđao.
Bolje da sami vidimo šta je lepo sve pisano tu, nego da se radujemo iz prve na neku uradak sa scribda, u kome je svašta-nešto nabacano. Uostalom, teza o Skenderbegovom srpskom poreklu makar po majci je poodavno prisutna u zapadnoevropskoj, pa i u nemačkoj istoriografiji (a i ovde na temi je već pominjana). Zašto? Zato što izvori dozvoljavaju tu mogućnost itekako. Dakle, prvo izvori zatim sve drugo.
За сада смо видели да, ипак, српски летописи и записи знају за Арбанасе, Арбанију, смештају Коњух (у чијој близини се Карло Топија сахранио у Цркви Св. Јована уз мошти Св. Јована Владимира) у арбанашку земљу, Скендербега називају Скендербег Арбанашки и сл.
Видех сада да је од Скендербега изгледа сачувано укупно четири исправе на српском, значи једна нам фали.
Да, око Рабана је Арбанија.
Око Саве је Посавина.
Око Дунава је Подунавље.
Око Црне реке је Црноречје.
Око Томора је Томориште.
Уз море је Приморје.
По херцегу је Херцеговина.
По бану је Банат.
По војводи је Војводина.
Мислиш ли да су наши средњевековни писари мешали Рабан са Епиром, или користили Рабан/Арбан за цео (стари) Епир ?
Само се још нису Велике Мрачне силе састале да направе нације Посаваца,Подунаваца,Црноречана, Томораца,Херцеговаца,Примораца,Банаћана и Војвођана (две су, додуше, у плану од набројаних).
Видене, хвала ти за овај грб белог орла породице Кастраоти и самога Ђурђа Сандански, на једном Виденовом линку помиње се да породица Кастраоти потиче из исстоименог села код Кукеша. Има ли такво? и како се раније звало?
Већ два дана размишљам знам ли још неки израз за ону тврдњу Каплана Буровића да су преци Ђурђа били"вршиоци кастрирања", што и Сандански помену. Осим што кажемо за ту радњу ШТРОЈИ (а жртва је уштројеник) кажемо и ШКОПИ (а жртва је ушкопљеник).. а то ме тако много подсећа на национално име Шкипа, иначе етимолошки нерасветљено.
Треба озбиљно размотрити могућност коју је Сандански дао - да је Ђурђ Костурац (Кастриот) из Мијачког племена, као и детаљ који је Виден пронашао -да у близини бившег Светиграда живе Торбеши- муслимизирано мијачко племе. И Душан Синдик наводи вазано за ту територију (очевину) Мијаке.
У својим писмима он себе назива Ђурђ Кастриот, тзв. Скендр- бегом или Скедер- бегом (мада је ту могућа писарева грешка)
Титулисан је као "епирски" владар и у 16.веку и у 17. веку :
Поводом реченице Готског, да је Ђурађ, Иванов син живео у "арбанашко-српској средини", подаци које износи Душко Синдик:
Чак ни по имену, у време Ђурђевог живота не остоји ниједан Албанац нити Шћип нити Шћипетар нити Арбанас нити Арнаут.Везано за ова два села, радикална исламизација догађа се тек 450 година после Ђурђевпг бивствовања.Средина, дакле, није била "арбанашко-српска " већ српска.
Још,
да је његов отац Иван (ако није од мијачког племена или није пореклом из Костура) него грчки властелин, не би изабрао Хиландар за коначиште већ неки грчки манастир.Исто тако и остали из те породице који су везани за српски Хиландар, а не за грчке манастире.
Такође је нелогично да је Иван (грчки властелин???) потекао од чукундеде Бранила (грчког властелина???)...Д се та породица повезује са Грцима допринело је само ромејизовано презиме Кастриот, које значи становник Кастриона, односно становник Костура.
Ево родослова даљег потомка Пижурице: http://www.pizurica.com/index.php?option=com_content&view=article&id=3&Itemid=3
П.С. поводом Светиграда, изгледа да је био важан Ђурђу Ивановићу Кастриоти, одмах после заузећа Кроје, кренуо је на њега (60 км удаљен), у почетку без успеха, сведочи препис од преписа тзв "Цетињског летописа"
Везано са тим помиње се да је Александар-бег био потомак Бранила, српског војводе Костура (Skenderbeg is the great grandson of Branilo, the Serb duke of Kastoria; Stanisa’s son (Skenderbeg’s nephew) was also named Branilo....), а тог Бранила наћи ћемо у документима као управитеља Јањинске области 1368.године
Branilo (+ assassinato a Jannina nel 1379 circa), di origine serba, Governatore di Jannina nel 1368. Sposa N.N.
Paolo (+ ?), Signore di Signa e Gardi-ipostesi. Sposa N.N.
A1. Costantino (+ decapitato a Durazzo 1402), Protovestiario, Signore di Signa (Serina) nel 1391 e di Croia dal 1395 al
1401.
= Elena Thopia Principessa di Durazzo ( + post 1402).
A2. Alessio, capitano di 3 villaggi nel 1403.
A3. Giovanni (+ ca. 1443), Signore di Mat (confermato 1471) e di Vumenestia 1406/1438.
= Voisava Tripalda, figlia del signore serbo di Polog
B4. Giorgio, per la sua discendenza
.................................................................... Branilo Kastriota, der Urgroßvater Skender-Beg's, https://www.google.rs/webhp?source=search_app#q=бранило+јањина+кастриоти&tbm=bks https://www.google.rs/webhp?source=search_app#q=бранило+кастриоти&tbm=bks
---------------------------
Још поводом Епира/Арбаније, код пожешког свештеника Ивана Швеара Ђурђ Кастриоти Искендер-бег је "Александар од Епира":
Ђурђев грб био је у почетку БЕЛИ ДВОГЛАВИ ОРАО У ПОЛЕТУ НА ЦРВЕНОМ ПОЉУ
...Stefan Crnojević je kao znak kontinuiteta sa Srpskim carstvom i tradicijom za grb Zete uzeo dvoglavog belog orla u poletu na crvenom polju, srpski grb iz najsjajnijih dana, od 1314, od kralja Milutina. Na slici 2. je dat dvoglavi orao u poletu sa srebrnog pečata njegovog sina Ivana.
Đurađ Kastriotić, odnosno Skender-beg je, kao Srbin i šurak Stefana Crnojevića, takođe uzeo za grb dvoglavog belog orla u poletu na crvenom polju, ali da bi se grbovi razlikovali, svom orlu je između glava dodao zvezdu šestokraku.
Posle Tridentskog sabora (1545-1567) Rimska kurija je osnovala Collegium Illiricum koji počinje snažnu unijatsku politiku na Balkanu i fabrikuje �Ilirske grbovnike� sa planom da unesu zbrku u srpsku istoriju i heraldiku. .... Na slici 3. je prikazana najstarija �ilirska� varijanta Skender-begovog grba iz 1595. (Ivo. Banac; Grbovi, biljezi identiteta, Zagreb 1991, 172) Skender-begov dvoglavi beli orao u poletu (sl. 1) je �transformisan� u crnog orla u sletu na belom polju!
Vek kasnije, hrvatski heraldičar, Pavle Riter Vitezović je 1701. u Beču štampao zbornik Stematografija ili nacrt, opis i obnova ilirskih grbova u kojoj je Balkan podeljen na 56 teritorijalnih grbova. Tu se prvi put u istoriji pojavljuje �grb Albanije� (sl. 4).
Pošto albanska država nije postojala do 1912, Vitezović je, u nedostatku inspiracije, Albaniji pripisao grb sa štitom i tvrđavom sa tri kule, kao da se radi o gradskom grbu. Posle osnivanja Kraljevine Albanije 1912, prema planu austrougarskog ministra spoljnih poslova barona Erentala, koji je iste godine umro, austrijski heraldičari su joj, prema Skenderbegovom ilirskom grbu� (sl. 3), napravili grb sa crvenim štitom i crnim dvoglavim orlom u sletu .
Са Википедије:породични грб породице Кастриоти (бели орао)
(Текст са војводина форума, пренет однегде где се више не отвара линк)
Хтео бих само да вам скренем пажњу на погрешно тумачење боје двоглавог орла Кастриота на горе приказана њихова два грба. У оба случаја се ради о црним двоглавим орловима, само су ови грбови, да тако кажем, извучени из контекста, односно програм у коме су цртани аутору није дозвољавао да на црним орловима истакне било које детаље, па да би то избегао аутор је целу шаржу оставио необојену, а као извор му је послужила највероватнија ова слика са које ћемо лако закључити да не може бити речи о белом двоглавом орлу.
Од најранијих колорисаних извора које срећемо када је у питању грб Кастриота двоглави орао је готово увек црни. Има и случајева кад га срећемо и златног, у неким маршалованим грбовима, али овде је без сумње реч о црном двоглавом орлу.
А што се тиче грба Црнојевића, да ли је двоглави орао изворно био сребрни или златни, на то питање још увек нема коначног одговора. Доступни извори говоре у прилог обе теорије, али ниједан се није показао довољно близак извору да бисмо га могли узети за дефинитивну потврду боје хералдичких шаржи на грбу Црнојевића.
Ђурђев грб био је у почетку БЕЛИ ДВОГЛАВИ ОРАО У ПОЛЕТУ НА ЦРВЕНОМ ПОЉУ
Posle Tridentskog sabora (1545-1567) Rimska kurija je .. Pavle Riter Vitezović je 1701. [/B]u Beču ... 1912, prema planu austrougarskog ministra spoljnih poslova barona Erentala, koji je iste godine umro, austrijski heraldičari su joj, prema Skenderbegovom ilirskom grbu� (sl. 3), napravili grb sa crvenim štitom i crnim dvoglavim orlom u sletu .(Текст са војводина форума, пренет однегде где се више не отвара линк)
Хтео бих само да вам скренем пажњу на погрешно тумачење боје двоглавог орла Кастриота на горе приказана њихова два грба. У оба случаја се ради о црним двоглавим орловима, само су ови грбови, да тако кажем, извучени из контекста,
Разумем да говориш о последња два цртежа, са википедије. Знаш ли нешто о првобитном грбу Ђурђа Кастриота на печату , са горње слике??
Иако нисам нашао аутора оригиналног текста, по начину цртања и исписаним називом, као да је из неког хералдичког текста на македонском језику.
Кад би нашли да је веродостојан печат Кастриота са белим дволавим орлом (налик раним Немањићким), могли би одбацити тврдње да су Кастриоте Грци или Албанци, а можда би се нашла и нека рођачка веза са српском династијом. Тим пре, што је изгледа Цар Душан био тај који је Ђурђевом претку (Ивановом деди) дао на управљање Јањину 1368.године, 23 године после сопственог освојења.
Сви аутори се слажу да су Кастриоте новије племство, новије од напр. Топија. Читао сам мало књигу Швајцарца, са линка који ј е дао Клаудије Готски.На стр.27ој пише: Павле, Ђурђев деда, имао је под управом само два села северозападно од Дебра -Сињу и Град (Сигна и Гарди) (Sinë и Gardhi i Poshtëm) ;Иванов брат Алекса(запазите име) само три села; други Иванов брат Константин чувао је Церски замак (dominus Serinae)(Cerüja),, а сам Иван/Јован , титулисан је као поглавар око реке Мати (Маће) и непознате "Вуменестије".
Разумем да говориш о последња два цртежа, са википедије. Знаш ли нешто о првобитном грбу Ђурђа Кастриота на печату , са горње слике??
Иако нисам нашао аутора оригиналног текста, по начину цртања и исписаним називом, као да је из неког хералдичког текста.
Кад би нашли да је веродостојан печат Кастриота са белим дволавим орлом (налик раним Немањићким), могли би одбацити тврдње да су Кастриоте Грци или Албанци, а можда би се нашла и нека рођачка веза са српском династијом. Тим пре, што је изгледа Цар Душан био тај који је Ђурђевом претку (Ивановом деди) дао на управљање Јањину 1368.године, 23 године после сопственог освојења.
Сви аутори се слажу да су Кастриоте новије племство, новије од напр. Топија. Читао сам мало књигу Швајцарца, са линка који ј е дао Клаудије Готски.На стр.27ој пише: Павле, Ђурђев деда, имао је под управом само два села северозападно од Дебра -Сињу и Град (Сигна и Гарди) (Sinë и Gardhi i Poshtëm) ;Иванов брат Алекса(запазите име) само три села; други Иванов брат Константин чувао је Церски замак (dominus Serinae)(Cerüja),, а сам Иван/Јован , титулисан је као поглавар око реке Мати (Маће).
Цар Душан је умро крајем 1355. године. Тешко да је он могао било коме шта да да 1368. године.
Она компликована генеологија са Бранилом делује ми као неко накнадно склопљено породично стабло. Чини ми се да је први Кастриот који се спомиње у саваременим изворима неки сведок законске радње у повељи коју је 1368. Александар Асен, господар Канине и Валоне издао Дубровчанима. За овог Кастриоти ништа не знамо и о његовом имену и везa са Скендербегом можемо само спекулисати. http://www.scribd.com/doc/188203452/Marko-Suica-Nemirno-Doba стр. 56
е да, сада видим где је настала забуна са извесним Бранилом. Ево споразума о пријатељству са Дубровником господина Каноне и Авлоне Александра на стр. 114-115, број документа 119. http://www.scribd.com/doc/132965833...-Pisma-knjiga-I-Beograd-Sremski-Karlovci-1929
Међу сведоцима су Бранило, кефалија Валоне, и Кастриот, кефалија Канине. Дакле, Бранило и Кастриот, двојица кефалија, нису једна те иста особа.
Разумем да говориш о последња два цртежа, са википедије. Знаш ли нешто о првобитном грбу Ђурђа Кастриота на печату , са горње слике??
Иако нисам нашао аутора оригиналног текста, по начину цртања и исписаним називом, као да је из неког хералдичког текста.
Кад би нашли да је веродостојан печат Кастриота са белим дволавим орлом (налик раним Немањићким), могли би одбацити тврдње да су Кастриоте Грци или Албанци, а можда би се нашла и нека рођачка веза са српском династијом. Тим пре, што је изгледа Цар Душан био тај који је Ђурђевом претку (Ивановом деди) дао на управљање Јањину 1368.године, 23 године после сопственог освојења.
Да, мој коментар се односио на последња два цртежа.
Што се тиче печата са прве слике, реч је о његовој аутентичној реконструкцији, али ми на основу само ње не можемо извести закључак које је боје био орао. Да би било јасније то што желим да кажем, у прилогу је линијска верзија отиска тог печата, па то што видимо из тог цртежа је ни више ни мање што хералдички можемо да распознамо и на самом печату.
Али зато имамо немали број других извора где је тај грб сликовно представљен и на основу чега недвосмислено можемо закључити да се готово увек радило о црном двоглавом орлу. На теми Хералдика и њени принципи једном смо се дотакли и грбова Кастриота па тамо можете видети неколико старијих извора у којима се тај грб у различитим комбинацијама јавља, а ако је од потребе и значаја, није ми проблем да изложим и додатног материјала и то поткрепим.
Иначе, овде сад говоримо само о двоглавом орлу, а треба имати на уму да постоје и разне друге представе њиховог грба. Нисам се поближе тиме бавио, али и то треба имати на уму. А што се самог двоглавог орла тиче, као централни мотив на грбовима нашег племства јавља се само код Немањића, Црнојевића и Кастриота, и у сва три примера орлове главе су крунисане. Да не заборавим још споменути, у челенци грба Кастриота, из илирских грбовника, налази се црвени двоглави орао.
