Parra-Bellum
Buduća legenda
- Poruka
- 40.087
Razlika izmedju kapitalizma i komunizma se videla i na primeru Nemacke i SFRJ, u Nemackoj su se VW vozila proizvodila u Wolfsburgu a u SFRJ u Vogosci.
-
- Popularno:
- Heroj i učitelj
- SNS zabavljač Aca Lukas nepoželjan u...
- "Aca Lukas je povredio sve nas u...
- Vučić: "Kad smo mi imali dobre odnose...
- Stravični snimci pored biračkog mesta u...
- Kako to da obojene revolucije pobedjuju...
- Kada ona preuzme volan
- Preporuka za dobar porno film, može i...
- Otkrivamo! Ovo je blokader koji je izbo...
- Da li vam je krivo sto niste napustili...
Ko je bio Josip Broz Tito?
- Začetnik teme Dragan_srbcg
- Datum pokretanja
A kako sam ja to najbolje živeo u njegovo vreme da li bi ti mogao da mi objasniš?Voleo bih da znam šta mi je to bilo dobro?
White Rabbit
Primećen član
- Poruka
- 713
Sreca je te prase u Novembru pojma nema da to sto mu je zivot savrsen usko je povezao sa nadolazecim praznikom Hriscana - Bozicem.
Sreca je, takodje, te ljudi imaju svest da vide da je dobar zivot povezan ne samo sa onim sta se desava u nekom momentu vec sa onim sta se gradi za buducnost.
Broz nam je ostavio savrsenu buducnost.
Potrudio se da kad umre postavi aktiviran upaljac na bombi.
dadel
Aktivan član
- Poruka
- 1.421
Tacno je da smo ziveli bolje od ruskih satelita ali u poredjenju sa zapadom...?
Gde smo sada ?
Ako je deda ziveo dobro sada se sekira za potomstvo i to boli.
Koja je cena i cija zasluga ?
ma zive li ste puno bolje nego 2/3 evropskih zapadnih drzava. skijali ste na pian kavalu, letovali u spaniji, univerziteti su bili priznati u celoj evropi, ukljucujuci veliku britaniju. mogli ste raditi u celoj evropi, kanadi, australiji. mogli ste usred beograda da kupite sto ste hteli. svako jutro su avioni prebacivali svezi kruh, mleko, jogutre iz svih republika. u merkatoru, na novom beogradu ste mogli da kupujete smokinga. jugoeksport je imao sve sto ste hteli. u beogradjanki je bilo sve od igle do lokomotive. imalo smo fest, bienale, pozorista, jazz, izlozbe, nismo trebali vize za nista...i vi ovde masturbirate....
snoshaj efendija
Elita
- Poruka
- 19.456
Tako je. Jedino pojedincima smeta sto nisu mogli da srbuju/hrvatuju/albanuju/muslimanuju...
To tito nije tolerisao i za takve je bilo ili robija ili emigracija. Pa ispoljavaj nacionalizam po klubovima srba/hrvata/albanaca...
Dođem ja negdje , vidim - ovdje treba raditi - i ja dignem štrajk.
A poslije - hajmo radne akcije do besvijesti ...
"Radnici, seljaci i poštena inteligencija" - tako je glasila jedna od omiljenih sintagmi u Jugoslaviji.
Ma joj , i on radio na razvoju seljaka, a poslije njega seljaci radili na samorazvoju ..
A neke seljake i nije usrećio - otrgao ih od zemlje ,napravio proleterijat, poslije proleterijat ostao bez sredstava za proizvodnju ..
dadel
Aktivan član
- Poruka
- 1.421
Hej, hej !
Stan`der malo, Ti izgleda pricas o visim funkcionerima- ja o srednjasima/ skijanje i ostali luksuzi/
Granice su otvorene da bi nezadovoljni i nezaposleni otisli, bolje tako nego da prave "zijana" po Jugi.Da to nije uradjeno Tile bi prosao kao Causesku.
Hoces li da poredis Wartex teksas - sa farmerkama iz italije.
Srednjasi su mogli da se ku*ce po madjarskoj i cehi a u austriji nisu mogli prenociti u osrednjem hotelu.
ljuta_mamba
Iskusan
- Poruka
- 6.762
sta je tu njegova greska??
sto je gradio fabrike?
ili sto je biti seljak najtezi kruh na svetu,pa svi nahrlili u gradove
ili mislis da nije trebalo da omoguci sirenje gradova
zapitaj se onda,gde bi ti bila danas,da to nije omogucio
White Rabbit
Primećen član
- Poruka
- 713
Ja se uvek pitam gde li bi bili da Broz nikom nista nije omogucavao?
ljuta_mamba
Iskusan
- Poruka
- 6.762
gde??
pa tamo gde i pre njega...nepismeni,zatucani,bez elektrifikacije
pa kraljevina je bila 50 god za restom evrope
tito je omogucio dzabe naselja,elektrifikacije i izgradnje giganata od fabrika
pazi,nije da sam za njega,ne,jer njegovim dolaskom na vlast,moja familija je direktno stradala,morala da bezi za nemacku,ali...vi mi srbi niste jasni,pa vama je dao najvise u celoj jugi,sta makedonci onda treba da kazu recimo?
White Rabbit
Primećen član
- Poruka
- 713
Iznajmljujes li tvoju kristalnu kuglu?
I Grcka, Portugal i Irska su bili tu negde gde i KJ pocetkom proslog veka. Ako odbijemo na stradanje Srbije tokom 1. Svetskog Rata, procenat uspona nam je bio negde slican.
Zakljucak izvedi sam.
Parra-Bellum
Buduća legenda
- Poruka
- 40.087
Vidimo stanje u Grckoj, a Portugal je do ulaska u EU bio najveca beda od drzave kojom je vladala crkva.
Nisu ni sad nesto posebno
С.Р.Н.
Zainteresovan član
- Poruka
- 459
Осим што
Су добили државу по први пут, а самим тим нацију, писмо и језик официјализирани у Титово време, Цркву, универзитет, медије (писане и штампане)....
А од економских придобити у овом делу набројавам гиганте које знам:
Алкалоид Скопје
ФЕНИ
Скопска железара
МЗТ Скопје
ФАС 11 Октомври Скопје (фабрика аутобуса)
Цементара УСЈЕ Скопље
Југохром
Даље идем са економски средњацима
У обзир узимам целокупну индустрију текстила, прехрамбене и конзервне индустрије, стакло и керамика, прелазак из екстензивног на интензивни одгој стоке (читај организоване фарме за одгој , а потом кланице и месне индустрије за даље транжирање и експлоатацију животињских производа). У то време СР Македонија број један у СФРЈ по броју оваца и то дупло већи број од свих осталих ЈУ република заједно.
Републички лидер по броју произведених конзумних јаја (за компарацију узимам Србију као другу на табели по броју конзумних јаја, а СР Македонија је њу прелазила за 25-30%)....
Комплетна асфалтирана путна инфраструктура на републичком нивоу, а пре Тита само су пар улица у Скопљу биле покривене цементним блоковима и негде калдрмом. Развој авио и железничког саобраћаја.....
Да не спомињем политичко-економски удео Тита у катастрофални скопски земљотрес 26. јула 63`, и менаџмент кризе гореспоменутог који је од Скопља направио место на којем су пристизали екипе и помоћ сваке врсте од свих, али свих земаља света, а као куриозитет је и то да у Скопљу по први пут у новијој историји у једном истом граду, заједнички радили и узајамно се потпомагали техником совјетска и америчка армија тада већ дубоко огрезле у Хладни рат.
Узимајући у обзир да сте рекли да је пре Тита, Србија била бар 50 година иза модерних држава тадашњег света, а знајући да је пре '45. Србија срамежљиво почела (али је почела) развијати своју индустрију, а тиме и своју грађанску елиту, па онда упоредити са ''сада већ'' државама које пре Тита нису постојале ни политички, а нису егзистирале ни на привредној светској мапи, јасно видимо да је некима комунизам био мајка,а некима маћеха.
После овога сложићеш се да је за Македонце, Тито био кева.....
Али ипак зависи од тла на коме је посађен, пелцер комунизма даје различите плодове.
И за крај....такође се и моја породица ружно провела у то време, са исто таквим национално- политичким разлогом и мотивима, само у име друге репрезентације, и са другим националним дресом, а све остало је дежа ву.
Stoio
Zainteresovan član
- Poruka
- 351
U Novom Sadu je 1989. oko 40.000 radnika u industriji. Sada je, jedva, 5000. Sloba je uništio industriju - a ovi je dotukli.
Pa o čemu mi pričamo.
Jugoalat, Jugodent, Novkabel, brodogradilišta ... sve propalo. Danas narod, ili radi u državnoj upravi, ili petlja po prodavnicama, trafikama i slično....i to je sve.
Pa o čemu mi pričamo.
Jugoalat, Jugodent, Novkabel, brodogradilišta ... sve propalo. Danas narod, ili radi u državnoj upravi, ili petlja po prodavnicama, trafikama i slično....i to je sve.
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Тајна Брозових дневника
За Титовог живота није се ни шапутало, а камоли гласно причало, истраживало и писало о томе ко је коме 1948. збиља рекао „историјско не” – Тито Стаљину или Стаљин Титу
У време владавине Слободана Милошевића, појављивао се у Београду, повремено, графит: „Бравар је био бољи”. Ова пошалица требало је да сугерише да се у ери Јосипа Броза Тита живело боље. У биографији „највећег сина свих наших народа и народности”, који је владао Југославијом три и по деценије, много је непознаница. Део ових енигми открива нам књига Пера Симића и Звонимира Деспота „Тито – строго поверљиво” (архивски документи), коју је објавио „Службени гласник”, у библиотеци „Сведоци епохе”.
Тешко је у новијој историји света, кажу аутори, наћи личност о којој се више писало, а мање знало од доживотног председника бивше Југославије. У више од 900 књига, које су о Титу објављене до краја његовог живота, до најситнијих детаља описано је све што читаоци не морају да знају, а мало или нимало оно што би људи којима је владао требало да знају. Знали су како су се звали његови омиљени коњи и пси, пудлице и папагаји, али не и кад је Тито стварно рођен, постоји чак 15 различитих датума његовог рођења.
Свакодневно се писало и говорило о његовој изузетној љубави према радничкој класи и комунистичкој партији, слободи и правди, пионирима и омладини, демократији и људским правима, свим југословенским народима и народностима, миру и несврставању, лову и природи, пчелама и птицама, домаћим и дивљим животињама, филму и музици; према целокупном човечанству, чак и о боји Титових очију и о његовим сновима, али не и о томе кад и ко га је примио у Комунистичку партију Југославије, преко које ће Тито 35 година неприкосновено владати Југославијом. Још мање се знало кад га је Москва заиста довела на најважнију функцију у његовом животу, функцију генералног секретара Централног комитета Комунистичке партије Југославије, о чему је Тито, у разним приликама, изнео најмање 16 различитих верзија. А понајмање се знало какву је улогу као „мали Стаљин” имао у стаљинистичким погромима у Совјетском Савезу, у којима је мрак прогутао све његове конкуренте за титулу генералног секретара ЦК КПЈ и, готово, половину чланства његове партије, око 800 југословенских комуниста.
Ни за Титовог живота, ни после његове смрти, није се знало да његов провизорни ратни парламент, звани Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије, 1943. у Јајцу, уопште није имао кворум када је доносио своје „историјске одлуке”. Када је укидао државно устројство међународно признате и легитимне Краљевине Југославије, бирао Тита за шефа привремене југословенске владе и проглашавао га за првог и јединог маршала Југославије. За Титовог живота није се ни шапутало, а камоли гласно причало, истраживало и писало о томе ко је коме 1948. збиља рекао „историјско не”, Тито Стаљину или Стаљин Титу. Како је после изненадног разлаза са својим московским покровитељем стао под кишобран „Великог брата”, који ће до краја Титовог живота бити гарант интегритета Југославије и његовог опстанка на власти? Ко је збиља дао идеју за формирање покрета несврстаних, индијски премијер Џавахарлал Нехру или Тито, како је тврдила службена југословенска историографија?
Због политике, због очувања власти, Тито се одрекао и своје две званичне супруге. Прва, Рускиња Пелагија Белоусова, била је у Русији неосновано ухапшена, а друга, Јохана Ана Кениг, девет месеци раније, на једном инсценираном московском процесу, била је осуђена на смрт и стрељана. Прву је оптужио да „мрзи и квари” своје рођено дете, њиховог сина Жарка, а за другу, која је била љубав његовог живота, рекао је: „Она представља велику мрљу у мојој партијској каријери”.
У књизи „Тито – строго поверљиво”, аутори су сакупили најзанимљивије непознате и мање познате документе из свих фаза Титовог живота. Ту су, најпре, подаци о школовању Јосипа Броза, ексклузивни подаци о његовом учешћу у Првом светском рату, његовој првој женидби у Русији и једно драматично, досад непознато писмо, које му је упутила његова прва супруга Пелагија Белоусова. Читаоцима се ставља на увид 26 поверљивих и строго поверљивих докумената, који расветљавају најмистериознији период Титовог живота, његове скривене московске године, од 1935. до 1938. Објављује се и колекција репрезентативних, углавном непознатих докумената из Другог светског рата. Ту је и један детаљни, изузетно занимљиви извештај Титове тајне полиције, ОЗН-е о стању у његовој војсци, о снази ОЗН-е, која је била старија од закона, али и документи о Титовим и Кардељевим везама са тајним совјетским службама и закулисним припремама процеса Драгољубу Михаиловићу.
Књига нуди и најзанимљивије документе о формирању покрета несврстаних и о његовом раслојавању, али и бројне документе о Титовим платама и повишицама, о висини његових девизних дневница за бројна путовања у иностранство и дечијим додацима које је примао не само за сина Александра – Мишу, већ и за двоје унучади, Јосипа и Златицу, за које је деда више од 15 година примао дечје додатке поред њиховог живог оца, Титовог сина Жарка. Дати су и нови документи о студентским демонстрацијама 1968, о борби између Едварда Кардеља и Александра Ранковића за Титовог наследника. Међу мноштвом нових чињеница, налази се и документ о томе како је републички секретар за унутрашње послове Србије за Титове потребе уходио српско руководство. Први пут се објављују и документи о Титовој неуспешној номинацији за Нобелову награду за мир, о губљењу поверења у ЈНА међу Словенцима и Хрватима, о привилегијама и злоупотребама савезних функционера и како је Тито за путовања у иностранство примао девизне дневнице „прве врсте увећане за 200 одсто”.
При крају књиге су документа која говоре о томе да је 1979. у СФРЈ завладала „апсолутна стагнација”, да земља „распродаје своју супстанцу”, да је доспела „на ивицу банкротства”, а ту је и неколико докумената највећег степена поверљивости о томе како је 1980. и 1981. неколико пута проваљивана највећа тајна Титове Југославије – тајна њене одбране од евентуалне ратне опасности. У прилозима књиге објављује се интегрални текст Титовог тајног дневника (вођеног од новембра 1950. до фебруара 1951) и ексклузивне белешке о Титовом разлазу са супругом Јованком Броз.
----------------------------------------------
Тито – тајна века
Претходна књига Пера Симића „Тито – тајна века”, која се прошле године појавила истовремено у Београду и Загребу, продата је, до сада, у тиражу од 47.000 примерака, а у Словенији и Македонији још око десет хиљада. Књига се преводи на пољски и бугарски.
Зоран Радисављевић
објављено: 19/07/2010
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Tajna-Brozovih-dnevnika.sr.html
За Титовог живота није се ни шапутало, а камоли гласно причало, истраживало и писало о томе ко је коме 1948. збиља рекао „историјско не” – Тито Стаљину или Стаљин Титу
У време владавине Слободана Милошевића, појављивао се у Београду, повремено, графит: „Бравар је био бољи”. Ова пошалица требало је да сугерише да се у ери Јосипа Броза Тита живело боље. У биографији „највећег сина свих наших народа и народности”, који је владао Југославијом три и по деценије, много је непознаница. Део ових енигми открива нам књига Пера Симића и Звонимира Деспота „Тито – строго поверљиво” (архивски документи), коју је објавио „Службени гласник”, у библиотеци „Сведоци епохе”.
Тешко је у новијој историји света, кажу аутори, наћи личност о којој се више писало, а мање знало од доживотног председника бивше Југославије. У више од 900 књига, које су о Титу објављене до краја његовог живота, до најситнијих детаља описано је све што читаоци не морају да знају, а мало или нимало оно што би људи којима је владао требало да знају. Знали су како су се звали његови омиљени коњи и пси, пудлице и папагаји, али не и кад је Тито стварно рођен, постоји чак 15 различитих датума његовог рођења.
Свакодневно се писало и говорило о његовој изузетној љубави према радничкој класи и комунистичкој партији, слободи и правди, пионирима и омладини, демократији и људским правима, свим југословенским народима и народностима, миру и несврставању, лову и природи, пчелама и птицама, домаћим и дивљим животињама, филму и музици; према целокупном човечанству, чак и о боји Титових очију и о његовим сновима, али не и о томе кад и ко га је примио у Комунистичку партију Југославије, преко које ће Тито 35 година неприкосновено владати Југославијом. Још мање се знало кад га је Москва заиста довела на најважнију функцију у његовом животу, функцију генералног секретара Централног комитета Комунистичке партије Југославије, о чему је Тито, у разним приликама, изнео најмање 16 различитих верзија. А понајмање се знало какву је улогу као „мали Стаљин” имао у стаљинистичким погромима у Совјетском Савезу, у којима је мрак прогутао све његове конкуренте за титулу генералног секретара ЦК КПЈ и, готово, половину чланства његове партије, око 800 југословенских комуниста.
Ни за Титовог живота, ни после његове смрти, није се знало да његов провизорни ратни парламент, звани Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије, 1943. у Јајцу, уопште није имао кворум када је доносио своје „историјске одлуке”. Када је укидао државно устројство међународно признате и легитимне Краљевине Југославије, бирао Тита за шефа привремене југословенске владе и проглашавао га за првог и јединог маршала Југославије. За Титовог живота није се ни шапутало, а камоли гласно причало, истраживало и писало о томе ко је коме 1948. збиља рекао „историјско не”, Тито Стаљину или Стаљин Титу. Како је после изненадног разлаза са својим московским покровитељем стао под кишобран „Великог брата”, који ће до краја Титовог живота бити гарант интегритета Југославије и његовог опстанка на власти? Ко је збиља дао идеју за формирање покрета несврстаних, индијски премијер Џавахарлал Нехру или Тито, како је тврдила службена југословенска историографија?
Због политике, због очувања власти, Тито се одрекао и своје две званичне супруге. Прва, Рускиња Пелагија Белоусова, била је у Русији неосновано ухапшена, а друга, Јохана Ана Кениг, девет месеци раније, на једном инсценираном московском процесу, била је осуђена на смрт и стрељана. Прву је оптужио да „мрзи и квари” своје рођено дете, њиховог сина Жарка, а за другу, која је била љубав његовог живота, рекао је: „Она представља велику мрљу у мојој партијској каријери”.
У књизи „Тито – строго поверљиво”, аутори су сакупили најзанимљивије непознате и мање познате документе из свих фаза Титовог живота. Ту су, најпре, подаци о школовању Јосипа Броза, ексклузивни подаци о његовом учешћу у Првом светском рату, његовој првој женидби у Русији и једно драматично, досад непознато писмо, које му је упутила његова прва супруга Пелагија Белоусова. Читаоцима се ставља на увид 26 поверљивих и строго поверљивих докумената, који расветљавају најмистериознији период Титовог живота, његове скривене московске године, од 1935. до 1938. Објављује се и колекција репрезентативних, углавном непознатих докумената из Другог светског рата. Ту је и један детаљни, изузетно занимљиви извештај Титове тајне полиције, ОЗН-е о стању у његовој војсци, о снази ОЗН-е, која је била старија од закона, али и документи о Титовим и Кардељевим везама са тајним совјетским службама и закулисним припремама процеса Драгољубу Михаиловићу.
Књига нуди и најзанимљивије документе о формирању покрета несврстаних и о његовом раслојавању, али и бројне документе о Титовим платама и повишицама, о висини његових девизних дневница за бројна путовања у иностранство и дечијим додацима које је примао не само за сина Александра – Мишу, већ и за двоје унучади, Јосипа и Златицу, за које је деда више од 15 година примао дечје додатке поред њиховог живог оца, Титовог сина Жарка. Дати су и нови документи о студентским демонстрацијама 1968, о борби између Едварда Кардеља и Александра Ранковића за Титовог наследника. Међу мноштвом нових чињеница, налази се и документ о томе како је републички секретар за унутрашње послове Србије за Титове потребе уходио српско руководство. Први пут се објављују и документи о Титовој неуспешној номинацији за Нобелову награду за мир, о губљењу поверења у ЈНА међу Словенцима и Хрватима, о привилегијама и злоупотребама савезних функционера и како је Тито за путовања у иностранство примао девизне дневнице „прве врсте увећане за 200 одсто”.
При крају књиге су документа која говоре о томе да је 1979. у СФРЈ завладала „апсолутна стагнација”, да земља „распродаје своју супстанцу”, да је доспела „на ивицу банкротства”, а ту је и неколико докумената највећег степена поверљивости о томе како је 1980. и 1981. неколико пута проваљивана највећа тајна Титове Југославије – тајна њене одбране од евентуалне ратне опасности. У прилозима књиге објављује се интегрални текст Титовог тајног дневника (вођеног од новембра 1950. до фебруара 1951) и ексклузивне белешке о Титовом разлазу са супругом Јованком Броз.
----------------------------------------------
Тито – тајна века
Претходна књига Пера Симића „Тито – тајна века”, која се прошле године појавила истовремено у Београду и Загребу, продата је, до сада, у тиражу од 47.000 примерака, а у Словенији и Македонији још око десет хиљада. Књига се преводи на пољски и бугарски.
Зоран Радисављевић
објављено: 19/07/2010
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Tajna-Brozovih-dnevnika.sr.html
gost 41715
Elita
- Poruka
- 17.690
Sta si ti sad postao marketing-agent neki ovde, pa ces da reklamiras beletristiku ili ima neke poente u svemu ovome?
Samo, bre, skupljas bilo kakvo blacenje na racun komunista... ama bas nemas trunku nepristrasnosti, nego samo grabulja li grabulja
Bolje bi ti leglo gradsko zelenilo, prikupljanje sekundarnih sirovina ili tako nesto...
Da se obrijes, osisas, umijes, okupas i radis nesto korisno za promenu
Pa valjda je trebalo modernizovati selo , omogućiti ljudima da imaju bolje prinose , bolje prihode. Umjesto toga ta proizvodnja je ostaja niskog intenziteta, ljudi su teško živjeli , a industrijalizacija im je omogućavala da se zaposle u gradu , pa smo imali kombinovanog radnika-seljaka koji je ljeti išao na bolovanje da se bavi poljoprivredom niskog intenziteta.
Ni selo nije dobijalo šta treba, i sada diljem ex YU imamo da čim se malo makneš od gradskog središta nema kanalizacione mreže. Znači, nije omogućen ravnomjeran razvoj.
A ulagalo se npr. u vojsku , kao da će nas napasti svi susjedi odjednom.
Što se tiče školovanja - školovalo se svje i svašta, vremenom je naročito bilo izgrađeno školovanje birokratskih kadrova koji su negdje oko podne izlazili sa posla sa rokovnikom ispod ruke - u po radnog vremena odoše na predavanje da nas vode u nove birokratske pobjede. Poslije ti tako napravljen apartčik zajaše na vrat, pa ti ne vrijedi da se puno trudiš i znaš, kao u vicu - ako malo iskočiš iz prosjeka 100 pari ruku te vuče dolje.
Hej, hej !
Stan`der malo, Ti izgleda pricas o visim funkcionerima- ja o srednjasima/ skijanje i ostali luksuzi/
Da to nije uradjeno Tile bi prosao kao Causesku.
Hoces li da poredis Wartex teksas - sa farmerkama iz italije.
Srednjasi su mogli da se ku*ce po madjarskoj i cehi a u austriji nisu mogli prenociti u osrednjem hotelu.
I ja tako mislim ... A poslije belaj - ti se vrate , podigli malo standard , kupili i neko auto a da nije fićo , strše iznad uravnilovke , valja gasiti požar nezadovoljstva, pa se ti drugovi osuđuju , tekovina truhlog zapada truju samoupravni socijalizam ...
Koča
Elita
- Poruka
- 15.249
Sta si ti sad postao marketing-agent neki ovde, pa ces da reklamiras beletristiku ili ima neke poente u svemu ovome?
Samo, bre, skupljas bilo kakvo blacenje na racun komunista... ama bas nemas trunku nepristrasnosti, nego samo grabulja li grabulja
Bolje bi ti leglo gradsko zelenilo, prikupljanje sekundarnih sirovina ili tako nesto...
Da se obrijes, osisas, umijes, okupas i radis nesto korisno za promenu
lepo kazes, za komuniste istina jeste blacenje, ali to nema veze sa mnom....
ja sam iz knjige Pere Simica i postavljao mnoga ekskluzivna dokumenta na ovaj forum....nisam video da si beknuo na njih...
Koliko vam samo smeta otkrivanje istine, ali vi tu vise nista ne mozete...
Poslednja izmena:
White Rabbit
Primećen član
- Poruka
- 713
Pa sta oces da kazes, da su oni imali Broza da bi bili jaki ko Amerika?
Cinjenica je da su pre 110 godina bili na slicnoj razini kao i mi, cinjenica je da su 1990. godine bili na drasticno boljem ekonomskom polozaju.
Razlika?
Nedostatak Broza u njihovim ekonomijama.
Zakljucak izvlace i deca u vrticu, lako.
Poslednja izmena:
ljuta_mamba
Iskusan
- Poruka
- 6.762
sve zemlje koje si pobrojala,tipa irska,portugal itd,bile su neutralne u 2.s.r
jugoslavija je bila razorena skoro do temelja,izlozena kako gradjanskom,tako i ratu sa spoljnim neprijateljem
ljudski gubici u svim nacijama su bili ogromni,a drzavno rukovodstvo je u svom bekstvu,unistavalo sve za sobom....kako srbije,tako i ndh i slovenije itd
na kosovu nije bilo mira do 1948,bilo je balista vise nego uck 1998
cetnici i ustase su lutali sumama do 1946
znaci,ajd da kazemo,tek od 1951
juga krece....pazi,krece da radi nesto
vrlo brzo 1961....vec izlazi iz krize
daj mi reci......izgradnja celog novog bgd?? ko to moze da uradi
autoput bratstvo i jedinstvo????
daj mi pojasni,ko jos ima snagu,da pozove omladinu da DZABE radi......pazi,ljudi su masovno dolazili da rade dzabe,da izgrade svojju zemlju,ulozili svoje misice i znoj,izgradili za dzabe,puteve,naselja,fabrike
i onda se nadjemo mi,da poljujemo po njima.....a necemo da radimo ni za platu,po principu,nemogu tako malo da me plate,koliko mogu malo da radim...a kamoli dzabe
Sto se tice tog famoznog sela
ajd da pojasnim,onima koji na selo,nikada nisu krocili,agroekonomiju toga,a bogami i ovoga vremena
prvo....situacija u srpskom selu je bila losa......sirotinja,skoro 90%
prvi problem....mnogo dece,u to vreme je bilo i po 12 dece.....koliko brace i sestara imaju vase dede i babe
kuce su bile male,sa zemljanim podom...bar po zapadnoj srbiji...mozda je bilo malo bolje u sumadiji
Zemlja...mala,nedovoljna za prodaju namirnica,imalo je samo za sopstveno prezivljavanje
nije srpski seljak,US farmer,pa da je mogao da ima hektare i hektare,dva dana da zanja sa tri kombajna
vec par malih,iscepkanih parcelica.......
Tamo gde je imalo smisla to raditi,kao npr vojvodina i slavonija,radilo se,zato su njihovi seljaci i dan danas bogati i jaki
ali sta ce srpski seljak i bosanski seljak da rade
na brdovitom terenu,gde tehnika ni nemoze da dodje,vec se radi kosom i dan danas
zemlja manje vise losa...zbog visine,prihodi mali
zapadnu srbiju je bukvalno,iz bede izvukla 90-tih malina,koju je neznam kako,bog poslao i omoguciuo izvoz
znaci,pre tih prica o unistenom selu,treba poznavati dobro srpsko selo
i zelju da se uopste zivi na selu,koju nem,a NIKO
tito je jednostavno,dao ljudima sansu,da se izvuku iz bede,zive u stanovima,imaju centralno grejanje,platu svaki mesec,a ne da mole boga hoce li pasti kisa...ali ne i grad
itd itd
koliko god mi pricali da je u kraljevini bilo bolje...nije,iako je mojima kraljevina vise odgovarala
ali u to vreme u Srbiji,su imali pare,oni koji su radili sverc i bili liferanti u periodu 1.s.r
Pa dobro je što je onda bilo više čeljadi , to je onda značilo i više ruku za rad.
Evo stanja u Srbiji :
"Za pola veka, od 1950. do 2000. godine, iz sela u grad prešlo je osam miliona ljudi! U drugim delovima sveta za takav proces bilo je potrebno i oko 150 godina!"
http://www.akter.co.rs/index.php/politikaprint/2183-nestanak-sela-gasi-srbiju.html
Ne znam šta će proleterijat sad da radi - odvojilo ga od sela, ni u gradu nema posla , zidove stana ne mogu jesti.
