'68. :
Velike studentske demonstracije u Jugoslavije bile su deo talasa demonstracija koji je 1968. zahvatio veliki broj zemalja. Svake demonstracije imale su svoje neposredne povode i društvene uzroke koji su ih izazvali.
Ekonomska situacija u zemlji
Po završetku Drugog svetskog rata u Jugoslaviji dolazi do brzog ekonomskog napretka i krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina ekonomski rast se kretao oko 10 % godišnje. Početkom šezdesetih godina Jugoslavija je imala sve više proizvoda koje je htela da ponudi svetskom tržištu ali se ispostavilo da su ti proizvodi, u određenoj meri nedovoljno kvalitetni i pre svega skupi zbog ne efikasne privrede. Izgradnjom mnogih političkih fabrika, vulgarizovanjem radničkog samoupravljanja, brzim razvojem birokratije, Jugoslavija se našla na prekretnici upravljanje „čvrstom rukom“ ili dalje liberalizacije u privredi. Pobornici „čvrste ruke“ su na Brionskom plenumu (1966.) pobeđeni i 1965. godine je započela „Privredna reforma“. Prvi efeketi privredne reforme su bila nagli porast cena i nezaposlenosti jer su mnoge firme zbog neefikasnog poslovanja propadale. Mnogi, iako zaposleni, mesecima nisu primali platu. Kao jedan od efekata rastuće nezaposlenosti veliki broj radnika je potražio posao u inostranstvu. Njihove odrednice su bile Nemačka, Francuska, Belgija, Holandija... Na zapadu je vladala konjuktura i jugoslovenska radna snaga se dobro plasirala i zarađivala. No u zemlji su ekonomske tenzije rasle.
Neposredni povod
2. juna 1968. je bila zakazana večernja manifestacija pod nazivom "Karavan prijateljstva 68" i "Mikrofon je vaš", čiji su organizatori bili Dom Omladine i Večernje novosti. Manifestacija je prvobitno trebalo da se održi u omladinskom naselju, napolju. Bilo je predviđeno da se u slučaju kiše priredba održi u sali Radničkog Univerziteta na Novom Beogradu. Kiše je ipak bilo i prednost za ulazak na priredbu su imali brigadiri i za sve zainteresovane studente nije bilo dovoljno mesta u dvorani. Oni koji su ostali napolju su protestovali i uskoro su počele da lete kamenice. Priredba je prekinuta i došlo je do opšte tuče između brigadira i studenata. Uskoro je došla policija koja je tako brutalno delovala da su se brigadiri i studenti okrenuli protiv policije.
Kraj demonstracija
Sedmoga dana demonstracija Tito je prelomio i u kasnim večernjim časovima se obratio studentima posredstvom televizije. U svom dosta nervoznom i improvizovanom govoru on je rekao „da je bilo nekih nepravilnosti“ i da „niko nije nezamenljiv, pa ni ja!?“.
Studenti su brzo shvatili da ipak neće sve ostati kako je bilo i da je ovo maksimum koji je mogao da se dobije. Demonstracije su se pretvorile u manifestacije sa pesmom i klicanjem Titu.
Normalna nastava tj. ispitni rok je uspostavljen posle nedelju dana da bi se studentima dalo vremena da se pripreme za ispite.
Posledice
Šef beogradske policije nije smenjen. Uvedena je kategorija „minimalni lični dohodak“. Oštre ekonomske reforme su izgubile dah. Kolovođe revolucije Vladimir Mijanović „Vlada Revolucija“, Sonja Liht, Đorđije Vuković i drugi su izbačeni sa fakulteta, oduzeti su im pasoši. Nekima je učešće u demonstracijama ostalo kao beleg za ceo život pa im je i kasnija stručna karijera bila ugrožena.
http://sr.wikipedia.org/sr-el/Студентске_демонстрације_1968._у_Југославији
Velike studentske demonstracije u Jugoslavije bile su deo talasa demonstracija koji je 1968. zahvatio veliki broj zemalja. Svake demonstracije imale su svoje neposredne povode i društvene uzroke koji su ih izazvali.
Ekonomska situacija u zemlji
Po završetku Drugog svetskog rata u Jugoslaviji dolazi do brzog ekonomskog napretka i krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina ekonomski rast se kretao oko 10 % godišnje. Početkom šezdesetih godina Jugoslavija je imala sve više proizvoda koje je htela da ponudi svetskom tržištu ali se ispostavilo da su ti proizvodi, u određenoj meri nedovoljno kvalitetni i pre svega skupi zbog ne efikasne privrede. Izgradnjom mnogih političkih fabrika, vulgarizovanjem radničkog samoupravljanja, brzim razvojem birokratije, Jugoslavija se našla na prekretnici upravljanje „čvrstom rukom“ ili dalje liberalizacije u privredi. Pobornici „čvrste ruke“ su na Brionskom plenumu (1966.) pobeđeni i 1965. godine je započela „Privredna reforma“. Prvi efeketi privredne reforme su bila nagli porast cena i nezaposlenosti jer su mnoge firme zbog neefikasnog poslovanja propadale. Mnogi, iako zaposleni, mesecima nisu primali platu. Kao jedan od efekata rastuće nezaposlenosti veliki broj radnika je potražio posao u inostranstvu. Njihove odrednice su bile Nemačka, Francuska, Belgija, Holandija... Na zapadu je vladala konjuktura i jugoslovenska radna snaga se dobro plasirala i zarađivala. No u zemlji su ekonomske tenzije rasle.
Neposredni povod
2. juna 1968. je bila zakazana večernja manifestacija pod nazivom "Karavan prijateljstva 68" i "Mikrofon je vaš", čiji su organizatori bili Dom Omladine i Večernje novosti. Manifestacija je prvobitno trebalo da se održi u omladinskom naselju, napolju. Bilo je predviđeno da se u slučaju kiše priredba održi u sali Radničkog Univerziteta na Novom Beogradu. Kiše je ipak bilo i prednost za ulazak na priredbu su imali brigadiri i za sve zainteresovane studente nije bilo dovoljno mesta u dvorani. Oni koji su ostali napolju su protestovali i uskoro su počele da lete kamenice. Priredba je prekinuta i došlo je do opšte tuče između brigadira i studenata. Uskoro je došla policija koja je tako brutalno delovala da su se brigadiri i studenti okrenuli protiv policije.
Kraj demonstracija
Sedmoga dana demonstracija Tito je prelomio i u kasnim večernjim časovima se obratio studentima posredstvom televizije. U svom dosta nervoznom i improvizovanom govoru on je rekao „da je bilo nekih nepravilnosti“ i da „niko nije nezamenljiv, pa ni ja!?“.
Studenti su brzo shvatili da ipak neće sve ostati kako je bilo i da je ovo maksimum koji je mogao da se dobije. Demonstracije su se pretvorile u manifestacije sa pesmom i klicanjem Titu.
Normalna nastava tj. ispitni rok je uspostavljen posle nedelju dana da bi se studentima dalo vremena da se pripreme za ispite.
Posledice
Šef beogradske policije nije smenjen. Uvedena je kategorija „minimalni lični dohodak“. Oštre ekonomske reforme su izgubile dah. Kolovođe revolucije Vladimir Mijanović „Vlada Revolucija“, Sonja Liht, Đorđije Vuković i drugi su izbačeni sa fakulteta, oduzeti su im pasoši. Nekima je učešće u demonstracijama ostalo kao beleg za ceo život pa im je i kasnija stručna karijera bila ugrožena.
http://sr.wikipedia.org/sr-el/Студентске_демонстрације_1968._у_Југославији
