Dragan_srbcg
Ističe se
- Poruka
- 2.640
Josip Broz, Hrvat , bravar bez jednog prsta, što je umro 1913. godine nije imao nadimak tito. Posle Prvog Svetskog rata bilo je više komunista sa nadimkom tito, i sam Josip Ambroz, Jevrej, (potonji Tito) u prvo vreme neće uzeti ovaj nadimak, preuzeće ga tek kasnije.
„Он је, у ствари, Јосип Амброз, који ће у војној школи у Печују преузети идентитет Јосипа Броза, Хрвата рођеног у Бечу, који је умро 1913...У Печују је и Адолф Хитлер, син цариника са железнице, Баварац, мршав, са ликом савременог хипика. Он се разболео од јефтике, у ствари замрачења плућа, односно туберкулозе. Пошто је елиминисан из школе, Хитлер се нашао на улици.”(Хитлер је маја 1913. постао становник Минхена )
U obaveštajnoj školi u Pečuju je preuzeo identitet Josipa Broza – Hrvata rođenog u Beču, koji je umro pod nerazjašnjenim okolnostima tokom školovanja u toj školi 1913. Takođe, u knjizi ''Tajni dosije Josip Broz'' se može naći podatak da su sa Ambrozom obaveštajnu školu u Pečuju pohađali i Adolf Hitler (koji je napušta zbog bolesti ) i Miroslav Fribrih Krleža. Josip Ambroz u ovoj školi dobija čin cuksfirera (podnarednika ).
Inače 25.regimenta 41.-og domobranskog puka u kojoj je Ambroz služio kao podnarednik se ''proslavila'' svojim zločinima nad srspkim vojnicima i civilima u podrinju i mačvi.
Josip Ambroz je preuzeo identitet Hrvata kako bi se kao uljez ubacio među južnoslovenske narode. Naravno, 1913. godine njegovi pretpostavljeni nisu ni sanjali da će doći do raspada Austro-Ugarske, i do formiranja kraljevine SHS.
U toku prve ofanzive na Drini, koju je vodio gen. Oskar Poćorek, cuksfirer Ambroz vodi grupu od 70-ak vojnika, koji su u isto vreme izvidnica i prethodnica. Josip Ambroz je lukavi lovac na srpske predstraže, na ljudske jezike iz kojih se mučenjima izvlače podaci i priznanja o kretanju i položajima srpske vojske.
Jokić tvrdi da je Ambrozova (25.)austrougarska regimenta jednom prilikom negde u Podrinju zarobila 20-ak srpskih vojnika, koje su nakon dogog mučenja i izvlačenja priznanja, sve obesili o šljive. .. u vezi Valjeva,, Ambrozova 25. regimenta se kretala upravo ovim krajevima, u kojima su izvršeni neviđeni zločini nad srpskim civilima.
Naime, posle sloma prve austrougarske ofanzive na Drini, Josip Ambroz je bio zarobljen i bio je deportovan nazad u Austo-Ugarsku (u ovoj grupi zarobljenika je i Miroslav Fridrih Krleža ).
Nakon toga Ambroz će biti uhapšen od strane vojnih vlasti zbog silovanja jedne Srpkinje u selu Majur u okolini Novog Sada. Za ovakva dela su bile predviđene i najteže kazne, jer je vojnicima Austro-Ugarske na teritoriji Srbije bilo sve dozvoljeno, i da siluju žene i ubijaju civile, međutim na teritoriji carstva ovakve stvari su bile strogo zabranjene, čak i prema Srbima. Ipak Ambroza će umesto krivičnog gonjenja, za kaznu poslati na istočni front, jer im je ovakav vrsan obaveštajac bio i te kako potreban.
Tito je postao poznat široj javnosti u toku ''bombaškog procesa'' 1928. kada je nonšalantno na sudu priznao da je član KPJ, iako je komunistima bilo strogo zabranjeno da vlastima odaju svoju pripadnost partiji. Inače, od zabrane komunističke partije 1921. Broz je bio prvi komunista koji je na sudu priznao da je komunista, jer su pre toga svi komunisti poricali svoju pripadnost KPJ, kako bi dobili što blaže ili oslobađajuće presude.
Broz je tada bio već duže vreme član zagrebačke masonske lože ''Maksimilijan Vrhovec'', a njegova masonska ''braća'' su mu u štampi davali neviđeni publicitet u toku bombaškog procesa.
Zato i ne treba da čudi što se Josip Broz, po svom dolasku u Beograd maja 1941. godine smestio u jednoj vili na Dedinju, koja je pripadala nikom drugom do Vladimiru Ribnikaru – jevreju, masonu i vlasniku lista Politika. Ova vila se nalazila (zamislite! ) tik uz Nemački glavni štab; i sam Broz se hvalio kako su on i njegovi kamaradi ''bez straha pred nosom neprijatelju planirali akcije protiv okupatora''; a takođe u ovoj vili je 4.jula 1941. doneta odluka da se započne sa ''narodno-oslobodilačkom borbom''(posle rata su komunisti ispred te vile podigli neki nakaradni spomenik ).
„Он је, у ствари, Јосип Амброз, који ће у војној школи у Печују преузети идентитет Јосипа Броза, Хрвата рођеног у Бечу, који је умро 1913...У Печују је и Адолф Хитлер, син цариника са железнице, Баварац, мршав, са ликом савременог хипика. Он се разболео од јефтике, у ствари замрачења плућа, односно туберкулозе. Пошто је елиминисан из школе, Хитлер се нашао на улици.”(Хитлер је маја 1913. постао становник Минхена )
U obaveštajnoj školi u Pečuju je preuzeo identitet Josipa Broza – Hrvata rođenog u Beču, koji je umro pod nerazjašnjenim okolnostima tokom školovanja u toj školi 1913. Takođe, u knjizi ''Tajni dosije Josip Broz'' se može naći podatak da su sa Ambrozom obaveštajnu školu u Pečuju pohađali i Adolf Hitler (koji je napušta zbog bolesti ) i Miroslav Fribrih Krleža. Josip Ambroz u ovoj školi dobija čin cuksfirera (podnarednika ).
Inače 25.regimenta 41.-og domobranskog puka u kojoj je Ambroz služio kao podnarednik se ''proslavila'' svojim zločinima nad srspkim vojnicima i civilima u podrinju i mačvi.
Josip Ambroz je preuzeo identitet Hrvata kako bi se kao uljez ubacio među južnoslovenske narode. Naravno, 1913. godine njegovi pretpostavljeni nisu ni sanjali da će doći do raspada Austro-Ugarske, i do formiranja kraljevine SHS.
U toku prve ofanzive na Drini, koju je vodio gen. Oskar Poćorek, cuksfirer Ambroz vodi grupu od 70-ak vojnika, koji su u isto vreme izvidnica i prethodnica. Josip Ambroz je lukavi lovac na srpske predstraže, na ljudske jezike iz kojih se mučenjima izvlače podaci i priznanja o kretanju i položajima srpske vojske.
Jokić tvrdi da je Ambrozova (25.)austrougarska regimenta jednom prilikom negde u Podrinju zarobila 20-ak srpskih vojnika, koje su nakon dogog mučenja i izvlačenja priznanja, sve obesili o šljive. .. u vezi Valjeva,, Ambrozova 25. regimenta se kretala upravo ovim krajevima, u kojima su izvršeni neviđeni zločini nad srpskim civilima.
Naime, posle sloma prve austrougarske ofanzive na Drini, Josip Ambroz je bio zarobljen i bio je deportovan nazad u Austo-Ugarsku (u ovoj grupi zarobljenika je i Miroslav Fridrih Krleža ).
Nakon toga Ambroz će biti uhapšen od strane vojnih vlasti zbog silovanja jedne Srpkinje u selu Majur u okolini Novog Sada. Za ovakva dela su bile predviđene i najteže kazne, jer je vojnicima Austro-Ugarske na teritoriji Srbije bilo sve dozvoljeno, i da siluju žene i ubijaju civile, međutim na teritoriji carstva ovakve stvari su bile strogo zabranjene, čak i prema Srbima. Ipak Ambroza će umesto krivičnog gonjenja, za kaznu poslati na istočni front, jer im je ovakav vrsan obaveštajac bio i te kako potreban.
Tito je postao poznat široj javnosti u toku ''bombaškog procesa'' 1928. kada je nonšalantno na sudu priznao da je član KPJ, iako je komunistima bilo strogo zabranjeno da vlastima odaju svoju pripadnost partiji. Inače, od zabrane komunističke partije 1921. Broz je bio prvi komunista koji je na sudu priznao da je komunista, jer su pre toga svi komunisti poricali svoju pripadnost KPJ, kako bi dobili što blaže ili oslobađajuće presude.
Broz je tada bio već duže vreme član zagrebačke masonske lože ''Maksimilijan Vrhovec'', a njegova masonska ''braća'' su mu u štampi davali neviđeni publicitet u toku bombaškog procesa.
Zato i ne treba da čudi što se Josip Broz, po svom dolasku u Beograd maja 1941. godine smestio u jednoj vili na Dedinju, koja je pripadala nikom drugom do Vladimiru Ribnikaru – jevreju, masonu i vlasniku lista Politika. Ova vila se nalazila (zamislite! ) tik uz Nemački glavni štab; i sam Broz se hvalio kako su on i njegovi kamaradi ''bez straha pred nosom neprijatelju planirali akcije protiv okupatora''; a takođe u ovoj vili je 4.jula 1941. doneta odluka da se započne sa ''narodno-oslobodilačkom borbom''(posle rata su komunisti ispred te vile podigli neki nakaradni spomenik ).