Има и са наше православне стране грешака кад је екуменизам у питању. Кад су у 19. веку старокатолици тражили интеркомунију са нама православнима, бескрајна одуговлачења (вишедеценијска) и расправе комисија при синодима и Цариграда и Петрограда су све упропастила, поготово кад су из Петрограда им поручили да они нису црква већ треба да постану црква преласком на православље. То је људе увредило а одбацили су папске новотарије а касније и филиокве. Требало је потписати интеркомунију и зажмурити на неке ствари попут римске литургије, бесквасног хлеба и ожењеног епископата и послати наше калуђере да ојачају њихово монаштво и за пар деценија би били православни и по духу. Старокатолици су се плашили изолације, да не постану секта и онда су се зближили са англиканцима као пуно већом црквом итд. је историја.
Брат Зилот је писао како свети Јован Максимовић није одуговлачио попут синода РПЦЗ кад су западњаци тражили да их се прими као засебне парохије па их је примао под свој омофор иако су били изван граница његове епархије, примао их је и са новим и са старим календаром, обредом овим и оним, само да исповедају православне догмате. Гледао је спасење душа као највиши закон. Зато је наводно, према речима Зилота, требао да буде рашчињен али га је Бог узео к Себи на време, наводно је одлука већ била донета.