Književni kviz

Bio je poznat po svojoj visini, neobuzdanoj mašti, pronicljivom humoru, veoma širokom sprektru interesovanja i poznavanja svakojakih stvari, i sve su to karakteristike koje su krasile njegova djela (pa, osim visine). Blisko je sarađivao sa poznatom komičarskom grupom iz svoje zemlje, i svirao gitaru u bendu u trenucima razbibrige (mada bi se dalo zaključiti da je on sve shvatao kao razbibrigu). Govorio je da bi idealni ritam gitarista u njegovom idealnom bendu bio Džon Lenon, da ga nisu upucali. Isticao je važnost posjedovanja peškira prilikom putovanja.
 
Bio je poznat po svojoj visini, neobuzdanoj mašti, pronicljivom humoru, veoma širokom sprektru interesovanja i poznavanja svakojakih stvari, i sve su to karakteristike koje su krasile njegova djela (pa, osim visine). Blisko je sarađivao sa poznatom komičarskom grupom iz svoje zemlje, i svirao gitaru u bendu u trenucima razbibrige (mada bi se dalo zaključiti da je on sve shvatao kao razbibrigu). Govorio je da bi idealni ritam gitarista u njegovom idealnom bendu bio Džon Lenon, da ga nisu upucali. Isticao je važnost posjedovanja peškira prilikom putovanja.

Daglas Adams
 
Bila na Jeziku neka tema o tome koliko je lako ili teško naučiti pojedine jezike, pa mi pade napamet:

Koji pisac je rekao da je budala svako ko ne može naučiti italijanski za petnaest dana. Istina, taj je u procesu učenja koristio veće količine grappe, a u takvom stanju komunikacija ipak nadilazi medijum jezika.
 
Taj je u Italiji bio dobrovoljac u ratu, tamo se nesretno zaljubio, ali je o iskustvu kasnije napisao dobar roman.

Inače, privlačili su ga ratovi i slične avanture. I ne da je poznat, nego...
E, sada bih i ja odgovor znala:D
Nisam sigura da je stvarno znao italijanski, ali znam ga i ja;)

Zaista je tako sa italijanskim, nauci se barem za mesec dana, onako za "kucnu upotrebu".
 
Nobelovac, umro je u Rimu ( kad smo vec kod Italije), na "svetkovini" oko Nobela uzidizao je u nebesa autora " Pogledaj dom svoj, andjele".
Ne znam da li je pio grapu i znao italijanski. Maternji je jezik engleski.
 
Fokner, rekla bih. Tako bar piše u predgovoru mog primerka knjige.
slika-POGLEDAJ-DOM-SVOJ-ANDjELE-1-2-Tomas-Vulf--20214749v288h216.jpg


- - - - - - - - - -

Ali, ovaj nije umro u Rimu...:think:
http://sr.wikipedia.org/sr/Вилијам_Фокнер
 
NIje Fokner jerBo nije umro u Rimu,a i ne znam da je bio odusevljen Wolfom.

Ovaj je bas Jamerikanac, jedno od najvaznijih dela ima veze sa najvaznijom ulicom u gradicima;)
Ranije je to kod nas u sFRJ uvek bila ulica Marsala Tita, ali smo je uporedo zvali i kao sto je naziv tog njegovog cuvenog romana.
 
NIje Fokner jerBo nije umro u Rimu,a i ne znam da je bio odusevljen Wolfom.

Ovaj citat me je zaveo, sorry:

"Kad su Vilijema Foknera, verovatno najznačajnijeg predstavnika one američke književne generacije koja se danas sve više profilira kao "zlatni vek" američke književnosti, jednom - nekako baš u vreme kad je dobio Nobelovu nagradu za književnost - zamolili da im sam napravi "rang listu" američkih pisaca svojih savremenika. on je na prvo mesto stavio Tomasa Vulfa, na drugo sebe, a zatim Hemingveja i ostale. Rukovodio se. kako je objasnio, time koliko je ko od njih "postigao od nemogućeg", i Tomas Vulf je po tom merilu bio neprikosnoveno prvi."
 
Синклер.

Jawohl:))

Ajde sada ti nesto, ali da bude iz Francuske, ako moze:))

- - - - - - - - - -

Ovaj citat me je zaveo, sorry:

"Kad su Vilijema Foknera, verovatno najznačajnijeg predstavnika one američke književne generacije koja se danas sve više profilira kao "zlatni vek" američke književnosti, jednom - nekako baš u vreme kad je dobio Nobelovu nagradu za književnost - zamolili da im sam napravi "rang listu" američkih pisaca svojih savremenika. on je na prvo mesto stavio Tomasa Vulfa, na drugo sebe, a zatim Hemingveja i ostale. Rukovodio se. kako je objasnio, time koliko je ko od njih "postigao od nemogućeg", i Tomas Vulf je po tom merilu bio neprikosnoveno prvi."

E, to nisam znala. Meni je ta Vulfova knjiga ( andjeo) zaista jedna od najomillenijih.
 
:think: Зашто из Француске? Већ сам припремио питање.
Нека за питање послужи једна згода из Чеховљевог живота.
Чехов је имао једну велику љубав. Била је то обострана љубав на први поглед, али, иако је дуго трајала, њихов однос је остао на дистанци јер је она била већ удата и имала је дете. Не могавши тако да издржи, млада жена му пошаље медаљон на који је урезала наслов његове књиге, као и број стране и реда. Када се отвори то место, може да се прочита: Ако ме волиш, дођи и води ме. Међутим, одговор од Чехова није стизао. После неког времена случајно га види на маскенбалу, приђе му и нешто га упита. Међутим, на њено изненађење, Чехов јој каже маско, ми се не познајемо! Она прихвати игру и остане скоро до краја с њим не знајући да ли ју је препознао. На крају га то и пита. Чехов јој, међутим, каже да ће јој одговорити са позорнице: треба само да дође на комад који се давао и да га пажљиво одгледа. Тако и буде. У једном трнутку лик у представи добије од девојке медаљон и гласно два пута, замишљено, чита са медаљона наслов књиге, страну и ред: скоро све исто као и она што му је послала, само су се разликовали број стране и реда. Код куће одмах узима његову књигу, али тамо, разочарана, не нађе одговор. Касније, ноћу, досети се да погледа у њеној књизи (и она је писала), устане, нађе назначену страницу и прочита: Младим давојкама је забрањено да иду на бал под маскама. Чехов јој је одговорио.
Питање гласи:
Којом се то својом драмом Чехов послужио?

- - - - - - - - - -
 
:think: Зашто из Француске? Већ сам припремио питање.
Нека за питање послужи једна згода из Чеховљевог живота.
Чехов је имао једну велику љубав. Била је то обострана љубав на први поглед, али, иако је дуго трајала, њихов однос је остао на дистанци јер је она била већ удата и имала је дете. Не могавши тако да издржи, млада жена му пошаље медаљон на који је урезала наслов његове књиге, као и број стране и реда. Када се отвори то место, може да се прочита: Ако ме волиш, дођи и води ме. Међутим, одговор од Чехова није стизао. После неког времена случајно га види на маскенбалу, приђе му и нешто га упита. Међутим, на њено изненађење, Чехов јој каже маско, ми се не познајемо! Она прихвати игру и остане скоро до краја с њим не знајући да ли ју је препознао. На крају га то и пита. Чехов јој, међутим, каже да ће јој одговорити са позорнице: треба само да дође на комад који се давао и да га пажљиво одгледа. Тако и буде. У једном трнутку лик у представи добије од девојке медаљон и гласно два пута, замишљено, чита са медаљона наслов књиге, страну и ред: скоро све исто као и она што му је послала, само су се разликовали број стране и реда. Код куће одмах узима његову књигу, али тамо, разочарана, не нађе одговор. Касније, ноћу, досети се да погледа у њеној књизи (и она је писала), устане, нађе назначену страницу и прочита: Младим давојкама је забрањено да иду на бал под маскама. Чехов јој је одговорио.
Питање гласи:
Којом се то својом драмом Чехов послужио?

- - - - - - - - - -

"Galeb"?
 

Back
Top