Hajde da izbacim dosta toga, iako sam već nešto spominjao. Ne čitam odavno beletristiku, iako dosta čitam. No kad je riječ o beletristici....
Postoje autori koje sam čitao da nađem nešto, ali mislim da nisu tako vrijedni, pa sam ih ili prešišao ili odložio. Također, ima onih koje sam otvorio, ali od njih ništa pa sam ih jedva malo prelsiato.
Homer- Ilijada. Meni nečitljivo zbog arhaičnog morala, brda bogova, ne znaš tko je komu rod i svat, a likovi su osim Hektora- odurni.Npr. daleko stariji i uistinu drevni ep o Gilgamešu mi izgleda univerzalniji i ljudskiji.
Vergilije- Eneida. Samo otvorio, toliko je dosadno.
Dickens- to sam eskivirao i u školi za lektiru, jer mi nije ništa bilo interesantno. Dobio sam na poklon Nicholas Nickelby, no nije išlo. On je vjerujem da je Orwell dobro rekao-nepojmljiv izvan engleskoga svijeta. Ti jadni klinci, zli stričevi, zlostavljanje u školi... djeluju nezanimljivo u usporedbi s, recimo, daleko obuhvatnijim starijim Balzacom,kad smo kod tih starih.
Generalno-engleska književnost 19. st. (mislim na romane) mi nije privlačna praktički ni u čem. Američka iz toga doba u Whitmana, Melvillea, pa dijelovi Hawthornea, te Emersona...to mi izgleda daleko modernije i bliže nego svi Meredithi ili prije Thackeray.
Kad smo kod Engleza, nezanimljivi su mi ovi radnički likovi poslije rata, Sillitoe i sl.
Vladimir nabokov mi je interesantan zbog po mom sudu apsolutne precijenjenosti. Pročitao sam 5 njegovih romana i svega jedan je valjao. Konstrukcija imena "Blijeda vatra" mi je posve neshvatljiva i zašto je toliko cijenjena. I autobiografija, univerzalno dizana u nebesa, mi je prazna. od njega su mi uistinu dobre knjige o Gogolju te predavanja o književnosti, iako se s većinom ne slažem, ali su poticajne za razmišljanje.
Epska fantastika kao žanr mi je posve nezanimljiva. Znanstvena je bila, ali sam se zasitio. Krimići davno prije, ali to je za adolescenciju. Agatha Christie- ništa od nje.
Bulgakov mi je u svom najpoznatijem romanu ništa posebno. Nije loš,ali ništa specijalno. Za avangardista Andeja Bjelog, "Petrograd"- to mi je takva besmislica da jednostavno ne znam što je htio.
Heinricha Boella jednostavno nisam mogao čitati, osim nekog teksta koji nije roman, ali sam ga zaboravio. Canettijevu autobiograsku trilogiju sam prošao do pola ali mislim da je mogao skratito nar 60%. Sreo puno ljudi, a opaske su mu površne.
De Sade mi se gadi, njegova dva romana nisam mogao čitati jer je bolesni kreten. Nema seksa ni pornografije, nego nemoguće masakriranje žena koje bi umrle u manje od 20 minuta, a one sve iskasapljene traju danima. Lud čovjek.
Njemački romani su zahtjevni, a vrijede zbog misaonosti. No nemaju Nijemci talenta za životnost likova i skoro svi im likovi plošni i papirnati. Čak je i čitkiji Kafka u "Zamku" sporohodan i često dosadan.
Onog Herberta s "Dinama" sam bio uzeo i odložio. To nije znanstvena fantastika, nego bajka.
Ako postoje neke zakonitosti za nezanimljivost ili odbojnost..
* ako je lagana literatura, onda je ništa ako ne uvuče u neki radnju tipa a što će biti
* ove ozbiljnije ovise o pristupu, a taj je u negativi:
1. pisac je neki kreten koji se iživljava nad likovima- generalno stav romanopisaca 18. st.
2. ima dosta balasta pa dosadi u dijelovima-Moby Dick s naklapanjima o cetologiji
3. i likovi i situacije su svi odvratni- ne moraju biti simpatični, ali bar da su interesantni. Uglavnom realizam o malograđanima, birokratima...ali ne kao poželjna satira, nego autor se među mediokritetima valja kao prasac u kalu
4. autor je u pristupu autističan jer drnda neke svoje privatne opsesije i frustracije, koje možda njemu jesu nešto, no drugima se živo fućka.
Od spomenutih, o Andriću rekoh da je vrlo značajan kao novelist, a slabiji kao romanopisac, slično Hemingwayu. Pavić je meteor koji je sagorio i nečitljiv, a hvaljen zbog konstrukcije i bizarnosti, no njegovo koketiranje s ezoterijom je slabo- koga zanima, neka čita prave školnike o tom, ili okultiste kao hermetičare ili teozofe.
Sve u svemu, 90% velike narativne proze je napisano od 1830. do 1950. Ostalo je dodatak kanonu.
