Knjiga u vašoj kući

[carobnodrvo]

Програм рада у школама прописије Министарство, а не просветни радници.

Иначе, колико сам упозната још како се раде и Ками, и Кафка, и бројни други неруски писци. Ја заиста не знам одклле та предстадва о некој ''русификацији'' градива јер је нисам приметила. Средњошколски програми се нису битно мењали већ деценијама. Ради се историја књижевности од антике до данас.
Ево списка (прескачем домаће): Бајрон, Иго, Пушкин, Хајне, Шели, Петефи, Гете, Мажуранић, Балзак, Мопасан, Гогољ и Толстој.

И још мала напомена: нисам видела д аје ико овде говорио о томе да су нове генерације ''дивље''!

Tacno tako, Helen, ne znam odakle ideja da su ruski pisci zastupljeni vise nego ostali, i ne znam na sta bi to uopste program za srednju skolu licio bez Puskina, Jesenjina, Dostojevskog i Tolstoja. Ovde se ne radi o celokupnom njihovom opusu, nego o par romana, i par pesama. One, slazem se, za pojedince mogu biti "teske", ali poenta i jeste u raznovrsnosti literature koja se cita. I kako bi oni uopste znali da li im se svidja ruska literatura tog vremena, ako im nije ponudjena na citanje?
Sto se tice spiska gore, za Kafkin "Proces" mogu da kazem da je jedini roman koji sam u zivotu uzela u ruke, a nisam procitala. Smorila me knjiga. Posle Markesovih "Sto godina samoce" mi se mesec dana vrtelo u glavi, a skoro sam pogledala film "Ljubav u vreme kolere" radjen po njegovom romanu, pa sam se isto nedelju dana vrtela oko svoje osi. Dakle, nisu ni ovi pisci za svakoga, definitivno...
Ipak, ja sam jedan veliki istrazivacki duh, i u sve cu rado zaviriti, samo treba da ga se docepam. I zato, zivela raznovrsnost!
Ispade da danasnja deca treba da citaju samo stripove i SF...
To im se svidja jer je svuda oko njih a NIJE NA MORANJE... Skolske knjige su dosadne, jer se moraju citati... Da mi je smisliti neku kompjutersku igricu sa Anom Karenjinom i svime sto se tamo desava, da vidis kako bi je citali...

 

[причалица]

mene je, priznajem , od lektire smarao krleža....ali, ne mogu ni da sanjam da bi moja deca pročitala i jedan njegov pasus.

 

[Earring]

E da samo da kazem, pa ne znaci citanje - citanje lektire
I mene su neke lektire smarale, pa jaipak volim da citam, a neke sam gutala
Izbor stiva i svako moze postati vrstan citalac

 

[причалица]

jeste, pravu si. samo, čemu čitanje ako se čitaju knjige tipa ''sex i grad'' i slično....

 

[bundeva]

meni drugarica u drugom srednje rekla da voli da cita eriha mariju remarka, a ja prokomentariso da nisam nista procito od nje

 

[DJM]

aj - koje?

Problem je u pristupu.
Sa jedne strane možemo kriviti roditelje koji nisu to usadili deci.
A sa druge strane, možemo biti realni i zapitati se koja je svrha školstva?

Da bi se neko delo razumelo, ono pored samog čitanja zahteva određeno poznavanje istorije, trenutnih dešavanja koja su inspirisala pisca i gomilu drugih podataka.

Glavna odlika svakog dobrog predavača nije da nauči (mehanički) nekog nešto, već da ga nauči da sam sutra dan u svom životu ume da uči i primeni to znanje.

Metodologija.

 

[Hellen]

aj - koje?

Мада је DJM већ одговорио, ево морам и ја да поновим: МЕТОДИЧКИ ПРИСТУП!

Сва та књижевна дела која се изучавају у средњој школи и изучавају се зато што ТРАЈУ вековима, што носе неке универзалне вредности које су актуелне у свако доба и у сваком друштву!
Е сад, само треба умети приближити их ђацима на прави начин, отворити их за савремено читање, за паралелу са савременим светом, са собом, са личним животом и емоцијама свакога од нас... Е, то је већ ствар заната!
А увек су ретки они који су врхунски у свом занату, па и просветном! На жалост.

 

[intra]

Da, samo sto nije sva literatura koju vredi citati ruska i srpska. :I Mozda odatle otpor?
Ima toliko interesantnih knjiga za koje ni roditelji nisu culi, ali zato insistiraju na Andricu i Dostojevskom, sto zaista mogu da budu smaracke knjige u odredjenom uzrastu.
Zasto ne npr. Galeb Dzonatan Livingston i Demijan? Mali Princ? Stepski vuk (za malo naprednije srednjoskolce)? E.A. Po? Bodler? Beskrajna prica? Dobro drvo?
Ili SF - Artur Klark, Vilijam Gibson, Tolkin?
Mislim da bi deci to bilo mnogo interesantnije od ovoga sto je ovde izlistano za pod moranje.
Meni u tim godinama ni Dostojevski ni Andric nisu bili interesantni. Jedino sto mi se svidelo od obavezne literature je bio Selimovic. Ali sam zato citala jako puno knjiga koje nisu imale veze sa obaveznom literaturom.
I kako onda decu navici na citanje, kad im se poturaju samo knjige koje im nisu zanimljive? Onda samo to pocnu da smatraju za knjigu a propuste toliko toga sto im rodetelji verovatno smatraju za budalastine (SF, recimo).
Mene vise brine izjava nekih vernika da su Heseove knjige satanisticke. :I
I naravno da ce deca da se bune, u opisu im je i treba da se bune. Ali im zato treba ponuditi alternativu i kulturu koja im je mnogo bliza.

Ovo je odgovor koji se podudara sa mojim mišljenjem, ni ja nisam čitao sve lektire i nije mi žao zbog toga niti me je sramota da priznam. Ja ću svojoj budućoj djeci pokušati predočiti svu ljepotu koja se može pronaći u knjigama, ali i u svim drugim formama. Šteta je što danas nema kvalitetnih stripova ili su teško dostupni. I meni je bio interesantniji Bukowski ili Markes i sl. Kada me je počela intrigirati droga čitao sam Kastanjedu. U svakom slučaju, sinovcima ću za poklon uzeti po jednu knjigu, javiću uspjeh oko pogađanja njihovog ukusa. Mlađi ima 12, a stariji 16 i po, pa mogu i neki prijedlozi.

 

[LindaLee]

Ovo je odgovor koji se podudara sa mojim mišljenjem, ni ja nisam čitao sve lektire i nije mi žao zbog toga niti me je sramota da priznam. Ja ću svojoj budućoj djeci pokušati predočiti svu ljepotu koja se može pronaći u knjigama, ali i u svim drugim formama. Šteta je što danas nema kvalitetnih stripova ili su teško dostupni. I meni je bio interesantniji Bukowski ili Markes i sl. Kada me je počela intrigirati droga čitao sam Kastanjedu. U svakom slučaju, sinovcima ću za poklon uzeti po jednu knjigu, javiću uspjeh oko pogađanja njihovog ukusa. Mlađi ima 12, a stariji 16 i po, pa mogu i neki prijedlozi.

i meni

 

[Gost 131338]

Мада је DJM већ одговорио, ево морам и ја да поновим: МЕТОДИЧКИ ПРИСТУП!

Сва та књижевна дела која се изучавају у средњој школи и изучавају се зато што ТРАЈУ вековима, што носе неке универзалне вредности које су актуелне у свако доба и у сваком друштву!
Е сад, само треба умети приближити их ђацима на прави начин, отворити их за савремено читање, за паралелу са савременим светом, са собом, са личним животом и емоцијама свакога од нас... Е, то је већ ствар заната!
А увек су ретки они који су врхунски у свом занату, па и просветном! На жалост.

Ja sam te i pitala da preneses licno iskustvo a ne da se vajkas sto nisu svi profesori vrhunski.

A sto se tice "ruske" linije, moje iskustvo je insistiranje na Dostojevskom, Tolstoju i Gogolju a ni pomena o Kunderi, recimo, koji je itekako kvalitetna literatura koja obradjuje univerzalne vrednosti.
Ili, ne-daj-boze nekakav Borhes ili Markes.
Neko je gore rekao da ne moze da zamisli da se na casovima ne obradi Puskin i Dostojevski. Ja ne mogu da zamislim da se ne obradi Hese i Bodler.
Eto o tome pricam.

Kad si rekla da se obradjuje istorija knjizevnosti, da li bi, molim te, mogla da napises program za 4-ti srednje.

 

[Hellen]

Ja sam te i pitala da preneses licno iskustvo a ne da se vajkas sto nisu svi profesori vrhunski.

Па то и није било упућено теби него Причалици. Теби сам одговорила у претходном.

A sto se tice "ruske" linije, moje iskustvo je insistiranje na Dostojevskom, Tolstoju i Gogolju a ni pomena o Kunderi, recimo, koji je itekako kvalitetna literatura koja obradjuje univerzalne vrednosti.
Ili, ne-daj-boze nekakav Borhes ili Markes.
Neko je gore rekao da ne moze da zamisli da se na casovima ne obradi Puskin i Dostojevski. Ja ne mogu da zamislim da se ne obradi Hese i Bodler.
Eto o tome pricam.

Kad si rekla da se obradjuje istorija knjizevnosti, da li bi, molim te, mogla da napises program za 4-ti srednje.

Ја се слажем са тобом да програме треба осавременити и колико је то могуће прилагодити ученицима. Али бисери светске књижевности су бисери светске књижевности, а наши лични афинитети су нешто друго.

Толстој и Гогољ се изучавају само у 2. средње и нигде више, не видим што би то било превише?
Достојевски је вероватно у трећем.
Бодлер се такође изучава у трећем (Бодлер се увек и изучавао, не знам зашто њега спомињеш?)
На жалост, немам код себе програм за четврти средње (имам само за 1. и 2.) тако да не знам шта се сада изучава у оквиру књижевности 20. века. Али можда могу набавити програм ових дана, или се могу јавити и неки који су скорије завршили гимназију па им је још свеже у сећању.

Ја и даље мислим да настава књижевности треба делимично да се прилагоди, али да не сме да подилази читалачком укусу средњошколца, него да она управо треба да ОБЛИКУЈЕ његов читалачки укус.
Оно што је суштина - то је методски приступ, што је DJM лепо приметио. А Шекспир је, рецимо, тотално савремен писац иако је писао пре 400 година, само децу треба отворити за савремено читање Шексипира...али то је већ она прича о занату.

 

[причалица]

Problem je u pristupu.
Sa jedne strane možemo kriviti roditelje koji nisu to usadili deci.
A sa druge strane, možemo biti realni i zapitati se koja je svrha školstva?

Da bi se neko delo razumelo, ono pored samog čitanja zahteva određeno poznavanje istorije, trenutnih dešavanja koja su inspirisala pisca i gomilu drugih podataka.

Glavna odlika svakog dobrog predavača nije da nauči (mehanički) nekog nešto, već da ga nauči da sam sutra dan u svom životu ume da uči i primeni to znanje.

Metodologija.

1. ne znam kako da usadim deci takvu naviku, sem ličnim primerom ili, dok su bile male, da im čitam - a to sam radila i radim.
2. za 'malog princa' ti baš i ne treba istorija ili ''galeba džonatana livingstona'', pa i to neće da čitaju.
3. predavači su, kao i u 'naše' vreme - strogi, ali (za razliku od naših) ničemu decu ni ne nauče. najgore je kad kažu na roditeljskom - mnooogo smo više očekivali od vas. mojim profesorima u školi nije palo na pamet da takvo šta kažu roditeljima.
to znači da non-stop treba da radim s detetom...ma nemoj. koji moj onda oni primaju platu...

 

[bundeva]

dobar izbor, unbeso.. al to bi bilo greota da se cita za lektiru, pod moranje.. ovako im tutnes tolstoja ili tihi don od solohova.. ko ih ebe, nek upamte skolu

 

[macka vracarka]

Super, tako ce da nauci da je citanje nesto sto se mora a ne nesto sto je lepo. :I

I ja da nisam morala ne bih otkrila da je lepo...

 

[DJM]

1. ne znam kako da usadim deci takvu naviku, sem ličnim primerom ili, dok su bile male, da im čitam - a to sam radila i radim.
2. za 'malog princa' ti baš i ne treba istorija ili ''galeba džonatana livingstona'', pa i to neće da čitaju.
3. predavači su, kao i u 'naše' vreme - strogi, ali (za razliku od naših) ničemu decu ni ne nauče. najgore je kad kažu na roditeljskom - mnooogo smo više očekivali od vas. mojim profesorima u školi nije palo na pamet da takvo šta kažu roditeljima.
to znači da non-stop treba da radim s detetom...ma nemoj. koji moj onda oni primaju platu...

1. Naravno, mada sam u prethodnom postu naglasio da krivica ne spada samo na roditelje.
2. Hmm. Istina, ali moramo priznati da je veoma mali broj takvih dela. Inače, ovde je jako bitno da li govorimo o pukom čitanju i shvatanju poente dela ili shvatanju celokupnog dela do najsitnijih detalja. Često, deca ne mogu da shvate čitav humor/dramu/zaplet koje samo delo nosi upravo zbog gore navedenih razloga.
Ovo nikako ne znači da deca ne treba da čitaju.
3. Srbija nikada nije bila nešto posebno naklonjena svom potomstvu, a to se da videti u svim sferama društvenog života. Narod koji želi napredak, bira najpovoljniju ideologiju koja mu to može omogućiti.
Ovde nije suština u nekom davanju ocena ili parčetu papira koji nazivaju diplomom.
Dakle, metodologija.
Takođe, sistem vrednosti čija je osnova delo.

Ako nam se društveni progres zasniva samo na pukom poznavanju nekih činjenica... džaba sve.

PS
Ako se postavi pitanje, kako promeniti trenutno stanje... ja nemam odgovor sem napora entuzijasta.

Mrka kapa.

 

[alal]

Stvar vaspitanja. Uvek je bilo tako. Sećam se da je i među mojim vršnjacima u osnovnoj školi i gimnaziji bilo onih koji nisu čitali. Tada je, međutim, akcenat stavljan na štetnost izvesne vrste literature (strip, npr, jer nije bilo sluha za strip kao umetnost). Sve što nije bilo oficijelno "priznata" književnost, podvodilo se pod "šund".

Moja deca su odrasla na bajkama a kasnije su, kad su naučili da čitaju, sami prešli - sećam se - na Žila Verna. Danas čitaju svašta, i ne mešam im se u izbor. Uglavnom, vole da čitaju i svaki od njih dvojice u svojoj sobi ima ličnu biblioteku, sastavljenu od njima omiljenih knjiga. Iako imaju različite literarne "ukuse", obojici je zajedničko da su kolekcionari enciklopedija.

Bojanke i slikovnice im nikad nisam kupovala jer sam smatrala, kao što i sad smatram, da šarenilo slika guši tekst, i da treba dati prednost sadržaju a ne formi. Možda je baš zbog toga - previše ilustracija a premalo ili nimalo teksta - situacija danas takva da deca malo čitaju. Jer, knjigu treba ČITATI a ne gledati; slike u knjizi su često prežvakan i već svaren doživljaj, a svrha knjige, tj. reči i rečenica jeste da sami doživimo i razumemo priču. Vizuelna dopadljivost se danas koristi u izdavaštvu generalno, da bi se, u moru konkurencije među izdavačima, publika privukla lepim koricama. Isti princip se koristi i u udžbenicima: mnogo fotosa, mnogo sličica ... koje, valjda, treba da omile učenje đacima?

mene su ilustracije samo jos cvrsce vezale za knjige i povezale ljubav prema knjizi sa vizuelnim umetnostima. bas te ilustracije (a njih naravno kao i knjiga ima razlicitog kvaliteta) su ostavile podjednako snazan pecat na mene kao i knjige. mama mi je citala od malena, njena ljubav prema citanju je imala jak uticaj, a i citala mi je divne knjige sa jos divnijim ilustracijama tako da sam za knjige egzistencijalno priheftana

za neki uzrast slikovnice su prava stvar, samo treba izabrti kvalitetan tekst (ma koliko sazet bio) i naravno vrhunsku ilustraciju... a to kosta, da vidite kakvih sve decjih knjiga "napolju" ima, kod nas tek krece trend kvalitetnih decjih ilustrovanih knjiga.

to je duplo stimulisanje mozga sto se mene tice

 

[macka vracarka]

mene su ilustracije samo jos cvrsce vezale za knjige i povezale ljubav prema knjizi sa vizuelnim umetnostima. bas te ilustracije (a njih naravno kao i knjiga ima razlicitog kvaliteta) su ostavile podjednako snazan pecat na mene kao i knjige. mama mi je citala od malena, njena ljubav prema citanju je imala jak uticaj, a i citala mi je divne knjige sa jos divnijim ilustracijama tako da sam za knjige egzistencijalno priheftana

za neki uzrast slikovnice su prava stvar, samo treba izabrti kvalitetan tekst (ma koliko sazet bio) i naravno vrhunsku ilustraciju... a to kosta, da vidite kakvih sve decjih knjiga "napolju" ima, kod nas tek krece trend kvalitetnih decjih ilustrovanih knjiga.

to je duplo stimulisanje mozga sto se mene tice

Da, Izdavacka kuca Beli put mi je favorit,ali svaka njihova knjiga kosta kao kilogram junetine..Grozno je poredjenje ali objektivno,600-800 dinara za slikovnicu je prilicno...A kg junetine nahrani cetvoroclanu porodicu...

 

[Sibil Vejn]

Kad si rekla da se obradjuje istorija knjizevnosti, da li bi, molim te, mogla da napises program za 4-ti srednje.

Ja sam u skoli radila Bodlera

Sad sam u 4.gimnazije,radimo Bracu Karamazove,Majstora i Margaritu,Buku i bes,Korene,Vreme smrti,Hamleta,Fausta,Cekajuci Godoa,Stranca...

 

[Cheersy]

naj smarac
Zlocin I Kazna
Jos jedan ruski klasik
tip ubije babu i onda beezi od policije koja ga ni ne juri,
na kraju se sam predaje..
Zvuci kao neki los rieliti sou u reziji domace tv
previse light za one koji zaista vole Dostojevskog, ali zato too much, za one koji preferiraju Agatu Kristi...
Skolski sistem nas sve tera da citamo samo odredjene knjige.Postoje knjige koje izbegnemo
i vise ih nikada ne procitamo..a nekima se i vratimo...
Meni su ruski klasici bili kletva.Tek kasnije, naoruzana novim znanjem i iskustvom,
procitala sam ih kao pitko i poucno stivo..
ali u skoli...eh
i osvrt na..Tihi Don
aaaaaa...smor...Dostojevski i nije tako strasan koliko grof Tolstoj..ali Solohov..
najgori od sve dece
blagi uzas..od ove knjige smo bezali ko djavo od krsta...

 

[Bogart]

Андрића, Достојевског, Његоша... Ану Карењину... све то сам читао након средње школе. Балзака, Селимовића и Црњанског... Ћосића... нисам читао уопште. Селимовића сам покушавао три пута, за Црњанског ми је једино жао, али има дана.

И драго ми је, због мене. Скидам капу онима који су то читали као 16- и 17-годишњаци и схватили шта читају и уживали у томе. Ја нисам био такав. Читао сам Хесеа, занимала ме је научна фантастика и популарна литература. У школи једино што сам "дебље" прочитао био је Рат и мир, и ту мора бити да сам нешто поконтао, јер сам се накупио оцена за цело полугодиште... а сви остали читали Карењину, која ми је буквално била физички одбојна. Тек 6-7 година касније сам јој се вратио и, барем у мом случају, није ни требало раније.

 

[Neva]

Mnogo sam tuzna sad kad sam procitala neke stvari ovde...
Naime, mislim da je odabir literature za lektirre i obrazovanje uopste sasvim ok...Od perioda mog skolovanja verovatno se promenio, modernizovao, sto je sasvim u redu...
Ono sto me zabrinjava jeste to d ase neka dela i pisci karakterisu kao smaranje...
Recimo, Cheersy, Zlocin i kazna nije pitko i poucno delo...i ne zasniva se na prici o ubistvu babe zelenesace...a jos manje sou...Delo je veoma kompleksno, samo sto u srednjim skolama se izucava bazirajuci se na samo neke segmente...Ruska knjizevnost jeste teza, ona je slojevita, uvek potkrepljena istorijom, sa nizom kurturoloskih momenata koje obican citalac ne moze da prepozna...Kad kazem obican, mislim na nekog ko se time ne bavi dublje...Smatram da je podjednako vazna kao i opusi iz drugih knjizevnosti ( nemacka, francuska, engleska...)...Puskin ce se izucavati sve dok se bude izucavao Bodler ili Gete...Jednostavno, od nekih korena se ne moze pobeci, ne mogu se zaobici...Da bi se danas shvatilo mnostvo savremenih ruskih pisaca, ne moze se zaobici jedan Solohov, Gogolj, Dostojevski...Ne kazem, postoje dela koja mozda ne zasluzuju toliku paznju, a ostala dobra su ostala u senci...
Zalosno je to, sto i u moje vreme, a pogotovo danas, ljudi beze od knjiga koje imaju preko 100 strana, a ako unutra ima slicica to je jos bolje...Mislim da je to sustina...
Konkretno ja, imam jedan hendikep...Jos kao mala odrasla sam na ruskoj literaturi, pa onda skolovanje, fakultet i sve opet ruski i na ruskom...Citala sam ja i drugu literaturu, ali slabije...I danas, kad odem u knjizaru, ja uvek gledam ruski odeljak...Nekako, izgubila sam osecaj, ne znam koji su drugi pisci dobri, koje knjige...
Takodje, ne znam da li su se ovde ljudi salili kad su napisali da jedna knjiga, slikovnica kosta kao i kg mesa, a citajuce te ljude na drugim temama se rasipaju markama, parama i ostalim detaljima...Zalosno ako je istinito...
Knjiga ima zlatnu vrednost za mene...I svoje dete cu jednog dana pokusati da usmerim u tom pravcu, ali to prvenstveno zavisi od afiniteta njegovog...
I eto, preporucite mi nesto......

 

[Gost 131338]

Jednostavno, od nekih korena se ne moze pobeci, ne mogu se zaobici...Da bi se danas shvatilo mnostvo savremenih ruskih pisaca, ne moze se zaobici jedan Solohov, Gogolj, Dostojevski...Ne kazem, postoje dela koja mozda ne zasluzuju toliku paznju, a ostala dobra su ostala u senci...

Kojih korena konkretno? Da li je ruska knjizevnost....koren? I cega?
Daleko od toga da nipodastavam rusku knjizevnost, da me neko ne shvati pogresno. Ali zasto ne sme da se zaobidje Gogolj a moze Hese?

 

[Neva]

Nisam samo mislila na ruske korene...konkretno, mislila sam na tekovine u knjizevnosti, na stil, pravac...na to ...u svakoj knjizevnosti ima osnove...neko je i Heseu bio to...

 

[Transcendental]

meni drugarica u drugom srednje rekla da voli da cita eriha mariju remarka, a ja prokomentariso da nisam nista procito od nje

koji si ti kralj
ja sam od njega prochitao samo "Trijumfalnu kapiju"

 

[Gost 131338]

Али бисери светске књижевности су бисери светске књижевности, а наши лични афинитети су нешто друго.

Meni ovo sto si napisala deluje kao prilicna metodoloska zbrka.
Kako, polazeci od ovog stava, objasniti zasto uopste treba citati a da ne moramo ili ne smemo da propustimo "bisere svetske knjizevnosti"?
Biser svetske knjizevnosti je i Solaris, koji spada u SF a ovde nije jednom prozvan SF kao "niza" literatura.
I Igra staklenih perli i Demijan i Nepodnosljiva lakoca postojanja.
Koji u isto vreme mogu biti i neciji afiniteti!

Hocu recu, koja se tacno ideja o citanju generalno prenosi ako tvrdimo da su "biseri" jedno a nasi licni afiniteti drugo?