Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.484
Приче о поријеклу спортиста су ми увијек биле одбојне. И у позадини те "истраге поријекла" у правилу стоји малициозност а не знатиижеља. Па и да јесте неки кошаркаш чије презиме завршава на ев или ски, по неком од родитеља бугарског, украјинског, македонског или чијег већ поријекла, па шта? То што има неко поријекло не значи да није привржен Србији. Напротив, често су итекако привржени и не ријетко се осјећају више Србима од многих сдамоумишљених Срба, посебно оних који у старту кажу "ја као Србин" и којима је то увикјек увод у аутошовинистички лавеж.
У тој малициозној паљби по кошаркашима свој допринос дају медији. Управо су манипулишући у текстовоиома прогурали привид како Покушевски опструише репрезентацију. Рецимо прије олимпијских игара. Но Покушевски је у сезони 2023/24 имао двије тешке повреде, такође реално није био ни у некој конкуренцији да се избори за мјесто на ОИ (сад што неки не разумију да на такмичење не може ићи 30 кошаркаша него 12, друга је ствар), Пешић га је ставио на најшири списак од 26 играча искључиво да му да до знања да на њега рачуна у будућности, но медији су то приказали у фазону "опет овај не зарезује дрес Србије".
Узгред, тог Покушевског 2018-е прије СП У-17 тадашњи стручни тим наше селелциоје У-17 није ставио на списак од 16 кандидата за СП, јер је играо у Олимпијалкосу и знајући да Грци јуниорима других земаља кроз механизме које имају онемогућују наступе за своју националну селекцију, паралелно врше притисак да изаберу Грчку (што знају успјети, као рецимо у случају Игора Милошевића, Душана Шакоте, Владимира Јанковића) и како Алексеја неби изложили посљедицама. Но Алексеј је играо то СП ризикујући санкције и посљедице. Тиме је доказао (он или родитељи му који су могуће имали утицаја) приврженост дресу Србије. Сад што многи љубитељи кошарке не примјећују позитивне примјере већ само рђаве, други је падеж
Када је у питању завршена сезона и Покушевски, он је кроз сезону и у АБА и у Евролиги добијао прилике. Колико је искористио, процијениће Жељко. Његов проблем је конституција, недостатак масе, која га лимитира и позицију коју би сходно пефдомансама (212 цм, распон руку 221 цм) требао покривати и играти ближе кошу, никад неће моћи на потребном нивоу за ЕЛ. Но више је проблем "у глави", пада му фокус на игру, одигра 3-4 минута на високом нивоу, ангажовано у оба правца, фокусиран, а онда се губи, "испадне главом из утакмице". Такве ствари Жељко не толерише.
И даље има простора за напредак, и то доста. Највише је "до главе".
У тој малициозној паљби по кошаркашима свој допринос дају медији. Управо су манипулишући у текстовоиома прогурали привид како Покушевски опструише репрезентацију. Рецимо прије олимпијских игара. Но Покушевски је у сезони 2023/24 имао двије тешке повреде, такође реално није био ни у некој конкуренцији да се избори за мјесто на ОИ (сад што неки не разумију да на такмичење не може ићи 30 кошаркаша него 12, друга је ствар), Пешић га је ставио на најшири списак од 26 играча искључиво да му да до знања да на њега рачуна у будућности, но медији су то приказали у фазону "опет овај не зарезује дрес Србије".
Узгред, тог Покушевског 2018-е прије СП У-17 тадашњи стручни тим наше селелциоје У-17 није ставио на списак од 16 кандидата за СП, јер је играо у Олимпијалкосу и знајући да Грци јуниорима других земаља кроз механизме које имају онемогућују наступе за своју националну селекцију, паралелно врше притисак да изаберу Грчку (што знају успјети, као рецимо у случају Игора Милошевића, Душана Шакоте, Владимира Јанковића) и како Алексеја неби изложили посљедицама. Но Алексеј је играо то СП ризикујући санкције и посљедице. Тиме је доказао (он или родитељи му који су могуће имали утицаја) приврженост дресу Србије. Сад што многи љубитељи кошарке не примјећују позитивне примјере већ само рђаве, други је падеж
Када је у питању завршена сезона и Покушевски, он је кроз сезону и у АБА и у Евролиги добијао прилике. Колико је искористио, процијениће Жељко. Његов проблем је конституција, недостатак масе, која га лимитира и позицију коју би сходно пефдомансама (212 цм, распон руку 221 цм) требао покривати и играти ближе кошу, никад неће моћи на потребном нивоу за ЕЛ. Но више је проблем "у глави", пада му фокус на игру, одигра 3-4 минута на високом нивоу, ангажовано у оба правца, фокусиран, а онда се губи, "испадне главом из утакмице". Такве ствари Жељко не толерише.
И даље има простора за напредак, и то доста. Највише је "до главе".
Vrlo bitan potpis, igrač koji je najpouzdaniji i koji je lepak ovog tima.
