Pa ne mogu da se složim, možda nismo imali hemiju ali hemija se stvara pobedama i dobrom igrom.
Mi upravo nismo imali dobru igru, nismo stvarali šanse, igrači su silovali napad, a tu se hemija uništava.
Kad lopta dobro kruži, kad se uspešno stvara višak iz koga ide asistencija, upravo to stvara hemiju, jer važi ona stara "kad igrač krene u napad i sam da koš, srećan je on, a kad asistira drugom koji da koš srećna su dvojica". Nama iz napada u napad ide 20 sekundi besmislenih dodavanja, pa onda jedan proba nešto da uradi, to ubija timsku koheziju. Isto važi i za smušenu odbanu sa lošim preuzimanjem, svi krenu da krive onog drugog da nije lepo odigrao i da je kriv za primljeni koš.
Zaboravimo ovu sezonu i da vidimo kakav će nam biti prelazni rok, ako i narednu puknemo onda podržavam i rastanak sa Željkom.
.
Ево како ја видим ствари када кажем "хемија".
Видим две врсте успешних тимова који успехе постижу јер су а) "машинерија" и б) остварили "хемију". Машинерија је отприлике јасно, то је када имаш врхунске играче и свеједно је ко ће да игра, а хемија се у тиму ствара када се постижу неочекивани успеси. Када тим постане "неугодан противник", односно очекује се да га машинерија савлада и најчешће се то деси, али не буде баш велико изненађење ако "неугодан противник" оствари победу. То је Партизан био прошле године, а кључни играч у стварању хемије је био Лесор који је остварио необичан емотивни контакт и са публиком и са играчима, плус његове изврсне партије које нису биле очекиване на том нивоу. Пре тога је код цигана одиграо бледу сезону које се нико не сећа.
Е сад, његовим одласком отворена су двa проблема код нас, прва - хемија што и није велики проблем јер ју је могуће остварити и друга, огромна - на месту снажног, робусног центра који је снагом могао да пробија у рекету и постиже поене или отвара простор шутерима јер морају двојица да га чувају. Ми то нисмо успели да пронађемо јер нико од доведених центара није имао те карактеристике, изгледало је да ће Кабокло да ту пронађе своје место, добро је почео, али се касније некако угасио.
Без играча типа Лесора ми нисмо имали много опција испод коша и лопта је морала да кружи. Ту се сада испоставио други проблем. Ми немамо играче који умеју квалитетно да асистирају. Пантер, Нанели, Ледеј, Доужер па и Алекса су шутери и продали су брдо лопти, ничим изазвани.
Трећи моменат је ростер. Ове године нисмо успели да добијемо играча који неочекивано одскочи, као што су прошле године изненађујуће добро одиграли Егзум, Алекса, Мадар, Папапетру... односно створена хемија подигла је ниво игре код свих играча. Јарамаз такорећи не постоји, од Анђушића сам више очекивао. Доужер је углавном играо епизодну улогу, а доведен је да буде један од носилаца игре Партизана. Углавном ми нисмо имали играче "са клупе" који би солидно одиграли неко време и омогућили да се терет распореди и играчи не троше превише што није безначајно у оваквом, нељудском такмичењу каква је Евролига.
Са кратким ростером јавља се још један битан проблем током утакмице, а то су фаулови. Утакмица се решава у 4/4 и ту мораш да сачуваш што бољу најбољу поставу, у којој понеки играч има највише 3 фаула. Са четири фаула играч не може да игра квалитетну одбрану и да потраје на терену. Жељко је зато у почетку жртвовао прво полувреме и касније у другом стизао.
И нешто о Жељку.
Ми апсолутно нисмо фер према тој нашој легенди. На почетку прошле сезоне Евролиге било нам је важно једино да будемо боље пласирани од цигана - ми 15. они 16. - пуна капа. Надали смо се издалека уласку међу 8. Међутим, добро темпирана форма и остварена хемија увели су нас у тај круг. Сензационалне две победе над машинеријом каква је Реал усред Мадрида (што нико до тада није остварио), непотребна туча и каснији несрећни догађаји и стицај околности онемогућили су наш улазак у фајнал фор.
И сада је то постао стандард и све испод тога се сматра неуспехом.
Закључите сами и овако сам се расписао као Дремач. И не намеравам да станем
Дакле, да не заборавим и милу нам мајку Србију, данас, која је жељна врхунских успеха на спортском плану и не жали ни пара ни средстава ни утицаја сваке врсте, али са фуснотом - само када је један тим у питању.
Прво је укључен приватизовани државни апарат који углавном служи да се сузбије сваки облик конкуренције жељама једног простака, Навијача, који је, примера ради, на успехе Партизана у завршном такмичењу Евролиге априла прошле године одговорио у медијима подсећањем да није плаћен порез иако сва одговорност за пословање, па и плаћање пореза, лежи на његовом апаратчику, Остоји.
Поред тога, несхватљиво је да се председник једне државе обраћа народу у вези са рутинским послом који обављају нижи службеници. У редовном поступку, референт филијале пореске управе шаље опомену директору организације, а ако се дуг не регулише у остављеном року блокира се рачун дужника.
У овом случају, ово "богојављење" очигледно је имало за циљ да се усмери стадо, у ком правцу да размишља када је реч о невероватном и неочекиваном успеху који је остварио Жељко Обрадовић са кошаркашима Партизана.
Након овог неочекиваног ексцеса (успеха Партизана у Евролиги), мајка Србија иначе вечито гладна спортских успеха али са фуснотом, решила је да "неке ствари доведе у ред" и директно се умешала у политику избора играча Партизана за ову сезону. Чак се укључила и црква(!) чији су високи чиновници срамотним учешћем окаљали и свој и образ цркве, спречавајући једног Србина да игра у Србији за српски клуб, показујући свима како је могуће да пастири постану овце. Да ми је ово неко причао, а да не знам да се ради о Србији, ладно би му рекао да је луд, да измишља будалаштине и отерао бих га моментално упиздуматерину.
Ангажовањем других структура одведен је из ростера Мадар, а и за Лесора је било најављено да остаје и нисам сигуран да је баш новац пресудио у његовом одласку. Ако ова држава није била у стању да "гарантује безбедност" једном Миротићу и његовој породици, онда сваком може да се деси да из мрака излети група хулигана и почне моткама да га млати и да им се ништа не догоди. И ми видимо данас да је тај образац негарантовања безбедности ушао на велика врата у праксу, додуше за сада само клуба из фусноте.
Кад смо код тога, сличан случај се већ десио и ево већ четврти месец државно тужилаштво и истражни органи тапкају у мраку и не могу да разреше овај мистериозни догађај. Све ми се чини да су неке часове у школи пропустили и нису схватили основни принцип: правда је слепа, а не тужилаштво и истражни органи, који код нас изгледају као да су у најмању руку ћ(Ћ)орави.
Ето, то је неко моје виђење, онако из рукава, а има тога још (отказивање спонзорства од стране Телекома, читај: државе, развлачење са уговором за Жељка итд.). Вероватно сам нешто испустио, нешто погрешно разумео или се изразио, па удрите слободно.
.
.