Kapaciteti za preradu drveta u mletačkoj Dalmaciji

[Lesandar]

Da, da. Pozvan si da mene (i mnoge druge) obraduješ i napišeš nešto drugačije.

Mislim da tvoja koleginica ne deli ovo mišljenje. Ali, šta god napisao, uveren sam da nećeš razumeti bolje od gugl prevodioca.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Mislim da tvoja koleginica ne deli ovo mišljenje. Ali, šta god napisao, uveren sam da nećeš razumeti bolje od gugl prevodioca.

Ovo nije stvar mišljenja, već tvojih poteza. Dela su ono što govori najbolje o ljudima, odnosno na osnovu čega se može suditi, a ne puste reči:

Nije baš sve propalo, ostalo je nešto bogatstva

Znamo, kolegce. Ali ovde neki pokušavaju to predstaviti Silvom Ersinijom. Znaš , to je ona šumica što su Sloveni pregazili lahko pa prešli na Balkan.

Eh, ne znaš ti kakve je hrastove Dalmancija imala, dok je Sloveni nisu zagadili. A žir, ko bostan.

Koji od ovih hrastova je liburnijski?

Машала, имали су добре мегапикселе у то време.

Ne, samo se pitam da li ovo tridesetogodišnje drveće može biti i cerovina u čast drugu Titi.

Daklem, boga im mlečanskog, ni popravke brodova nisu radili u kakovom remontnom zavodu u drvetu prebogatoj Dalmaciji. Zašto Veli Jože nije tražio pravicu?

Da, veoma se velebitski plodni kamen razlikuje od mosorskog jalovca.

Pa, kad je smešno. Doduše tužno je, istina, ali izaziva određenu dozu da tako kažem satiričnog raspoloženja. Rekoh ti da je ovo dragoceno ispitivanje načina razmišljanja korisnika i sve je isto kao i pre kod istih ispitanika, dakle, ono što je napisano u knjizi ne sme da se preispituje. Dogma. Garantujem da bi i glavonja iz Nove Varoši isto podržao devastirane šumovite dalmatinske planine.

Ne znam da li čitaš, ali ti je definisano šta ovde podrazumevam pod dogmatskim. Tu nisam pomenuo mišljenje jer mišljenja s tvoje strane nije bilo, već samo osluškivanje i pariranje "kontraargumentima" iz tuđih izvora, a naročito onih koje su ti nametnuti kao autoriteti.

Aplauz i tebi na nešto dužem postu koji si sam smislio, ali opet ne gađaš poentu, nisu u pitanju laž i istina, istina je jedna ali je od tebe duboko sakrivena, za istinu ti je potrebno mnogo induktivnog i intuitivnog mišljenja koje, realno, ne poseduješ.

Opet si uhvaćen u laži. Prosim lepo da ne brišeš ovaj dokaz. Usput bi mogao da nam protumačiš interes za bavljenje istorijom i moderisanje na srpskom forumu, i Pravi Vlah bi hteo da se oproba.

Ne računajući post koji sam citirao u odgovoru, napisao si:
- 12 poruka
- 303 reči
- 1.869 karaktera

Do sada, odnosno ove, trinaeste po redu poruke, nisi jednom napisao ništa što ima veze sa temom.

Tvoj kompletni doprinos Božinoj (inače vrlo interesantnoj, ali zahvaljujući ovakvim porukama kao što su tvoje totalno upropaštenoj) temi je ovo. Ne zna se šta izdvojiti; antičke megapiksele ili Josipa Broza Tita, u moru stvari koje se mogu opisati samo kao trolovanje.

 

[Tandoori Masala]

Slab dokaz. Iako nisam video original tvog posta, siguran sam da moderacija iz njega nije uklonila argumente. Čovek piše priču, kao što je u 20. veku materijal za nastavnike imao priču da je na dalmatinskim hrastovima (listopadnim, ne zimzelenim) podignuta Venecija, da je Velebit nekad bio pod šumom a da su ga Mlečići ogoleli, a to su mitovi.

Ako ga nisi vidio, onda je bolje da ne komentarises, posto se samo sramotis. Nije ga uklonila moderacija. Postavio sam tada npr. podatak (prije nego sto se otvorila ova tema) da je samo u Bukovici za manje od deset godina (izmedju 1714. i 1720. godine) sasjeceno i prebaceno preko 40.000 prvoklasnih hrastovih debala. Nakon sto se ovo procita, Petkovicev spis ima smisla.

 

[Lesandar]

Ovo nije stvar mišljenja, već tvojih poteza. Dela su ono što govori najbolje o ljudima, odnosno na osnovu čega se može suditi, a ne puste reči:














Ne računajući post koji sam citirao u odgovoru, napisao si:
- 12 poruka
- 303 reči
- 1.869 karaktera

Do sada, odnosno ove, trinaeste po redu poruke, nisi jednom napisao ništa što ima veze sa temom.

Tvoj kompletni doprinos Božinoj (inače vrlo interesantnoj, ali zahvaljujući ovakvim porukama kao što su tvoje totalno upropaštenoj) temi je ovo. Ne zna se šta izdvojiti; antičke megapiksele ili Josipa Broza Tita, u moru stvari koje se mogu opisati samo kao trolovanje.

Očigledno da temu nisi shvatio. Misliš da je Boži bio cilj da ti iznosiš neke isečke iz knjiga?

 

[Mrkalj]

Ako ga nisi vidio, onda je bolje da ne komentarises, posto se samo sramotis. Nije ga uklonila moderacija. Postavio sam tada npr. podatak (prije nego sto se otvorila ova tema) da je samo u Bukovici za manje od deset godina (izmedju 1714. i 1720. godine) sasjeceno i prebaceno preko 40.000 prvoklasnih hrastovih debala. Nakon sto se ovo procita, Petkovicev spis ima smisla.

Kada si to postavio?

- - - - - - - - - -

sasjeceno i prebaceno preko 40.000 prvoklasnih hrastovih debala.

To je 80 ha. Šta ćemo sa ostatkom Dalmacije ili primorja?

- - - - - - - - - -

posto se samo sramotis.

Ko o čemu...

 

[Tandoori Masala]

Kada si to postavio?

- - - - - - - - - -



Ne ometaj rad moderatora.

- - - - - - - - - -



To je 80 ha. Šta ćemo sa ostatkom Dalmacije ili primorja?

- - - - - - - - - -



Ko o čemu...

Vrati se, pronadji i pogledaj moj odgovor. Inace, postoji arhivska gradja, izvejstaji providura (neki sami priznaju da su sasjekli previse suma na dalmatinskim otocima i kopnu), itd. Postoji isto gradja za Velebit, Bikovo, itd. Potrudi se da pronadjes sve to, jer Petkovicev spis je posljedica svega toga.

Jedini mit na ovoj temi je tvoj, dnevno-politicki.

 

[Mrkalj]

Original postavio Tandoori Masala

sasjeceno i prebaceno preko 40.000 prvoklasnih hrastovih debala.

To je 80 ha. Šta ćemo sa ostatkom Dalmacije ili primorja?

 

[Tandoori Masala]

To je 80 ha. Šta ćemo sa ostatkom Dalmacije ili primorja?

Sta sada hoces? Dobio si smjernice, sada pravac u arhivske ustanove.

 

[Mrkalj]

Sta sada hoces? Dobio si smjernice, sada pravac u arhivske ustanove.

80 ha ide oko 15000 puta u površinu Dalmacije, ne računamo primorje.

Šta ćemo sa ostatkom Dalmacije ili primorja? Jel plodna ili neplodna zemlja?

 

[Lesandar]

Šta je tvoja insinuacija? Da se istorija uči bez knjiga? Ako je to, objasnilo bi mnogo stvari.

I iz kog god razloga da ju je otvorio, sigurno je nije otvorio radi trolovanja, ako je to bila druga tvoja pretpostavka.

Mpoja insinuacija je da je loš đak Boža postavio temu nadajući se da će bar dva diskutanta da se upecaju u nameri da nam objasne kako je Dalmacija plodnija nego što izgleda.

 

[Tandoori Masala]

80 ha ide oko 15000 puta u površinu Dalmacije, ne računamo primorje.

Šta ćemo sa ostatkom Dalmacije ili primorja? Jel plodna ili neplodna zemlja?

Ne razumijes pricu uopce. Prestani da trolas. Imas podatke u ahrivima ne samo kako je Venecija koristila dalmatinsko drvo za Arsenal, pilote po ven. palacama, kucama ili bazu za Lido, nego i artiljeriju, brodogradnju. Ono sto ti ne znas, Mlecani su krcili sume, izvozili vapnenac Austriji. Kad su shvatili da to totalno unistava kraj, kasno su su sjetili da obustave izvoz ostalim zemljama 1780. g. Petkovicev spis je posljedica sve toga.

Voljno.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Mpoja insinuacija je da je loš đak Boža postavio temu nadajući se da će bar dva diskutanta da se upecaju u nameri da nam objasne kako je Dalmacija plodnija nego što izgleda.

Znači, po tvom mišljenju tema nije bila upropašćena, već je od početka nedopustiva po Pravilniku Foruma, dizajnirana radi trolovanja?

Šta god i kakva god Božina namera bila, nije u redu da govorimo u njegovo ime, ali ovo je doslovno sopstveno priznanje krivice, koje i objašnjava tvoj doprinos dosadašnji na temi.

Kada si to postavio?

Ovde:

U tom gore "skrivenom" radu je navedena masa poznatih ali i manje poznatih antickih i srednjevjekovnih izvora, cudo jedno. Crna Korkira, zna se zasto je dobila boju, jelenske kosti su pronadjene po dalm. otocima, dizani spomenici u zahvalnost rimskim bogovima suma po sada krsnoj Hercegovini. Saloni je opet npr. bilo potrebno toliko drveta za grijanje, toga je bilo u izobilju. Dodaj i domace franjevce, oni su dosta stete napravili, krceci dalmatinske sume. Kozjak splitski, Klis, Kasteli, Velebit, Biokovo, sve je to bilo pokriveno gustim sumama u antici.

Ing. sumarstva Dusan Jedlovski je bio u Veneciji, silazio u podrume palaca, pricao o tome, kako je cijela Venecija izgradjena na dalmatinskom drvetu. Gazao je ispod po tim vlaznim i hladnim prostorijama gdje je pop Petar Jagodic Kuridza proveo zatocen 40 godina i oslijepio. Napominje, drvo jos uvijek svjeze (zaronjeno) ispod vode, kao da je jucer usjeceno. Samo izmedju 1714. i 1720. g. je prebaceno preko 40.000 najboljih hrastovih debala iz sada siromasne Bukovice.

 

[Mrkalj]

Ovde:

Original postavio Tandoori Masala

U tom gore "skrivenom" radu je navedena masa poznatih ali i manje poznatih antickih i srednjevjekovnih izvora, cudo jedno. Crna Korkira, zna se zasto je dobila boju, jelenske kosti su pronadjene po dalm. otocima, dizani spomenici u zahvalnost rimskim bogovima suma po sada krsnoj Hercegovini. Saloni je opet npr. bilo potrebno toliko drveta za grijanje, toga je bilo u izobilju. Dodaj i domace franjevce, oni su dosta stete napravili, krceci dalmatinske sume. Kozjak splitski, Klis, Kasteli, Velebit, Biokovo, sve je to bilo pokriveno gustim sumama u antici.

Ing. sumarstva Dusan Jedlovski je bio u Veneciji, silazio u podrume palaca, pricao o tome, kako je cijela Venecija izgradjena na dalmatinskom drvetu. Gazao je ispod po tim vlaznim i hladnim prostorijama gdje je pop Petar Jagodic Kuridza proveo zatocen 40 godina i oslijepio. Napominje, drvo jos uvijek svjeze (zaronjeno) ispod vode, kao da je jucer usjeceno. Samo izmedju 1714. i 1720. g. je prebaceno preko 40.000 najboljih hrastovih debala iz sada siromasne Bukovice.

Čitao sam taj sastav. Dolazi do izražajaTandoorijev otužno-patetičan romantičarski zanos.

Ali, opet se izvinjavam ako vi podacima o šumama ne želite da pokažete kako je cela Dalmacija bila plodna. Ja tako nisam doživeo Tandoorijev nastup, već kao kontraargumentaciju Šarićevoj tezi o besmislu doseljavanja ljudi, Slovena, iz plodnih (černozem) u neplodne (crvenica i suhozid) krajeve.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Goran Šarić, FB, 26. januar, 2018.

Pogledajte prilog 485952

"Nagradno pitanje za zastupnike Bečko-Berlinske sekte: Zašto je vesela družina Slavena koja je pjevajući krenula sa Karpata napustila svoje plodno zemljište, pa onda preskočili plodnu Vojvodinu i Slavoniju i došla u siromašnu, neplodnu Dalmaciju? I da su išli opljačkati gradove u Dalmaciju, zašto bi se naselili po selima i otocima gdje zemlja ne rađa ništa?"

https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=265738853960278&id=100015724959291


Predlazem Saricu da pronadje ovaj rad ispod i nauci nesto zanimljivo. Reference namjerno izostavljene.


"Osim jednog rimskog natpisa iz okolice Knina o postojanju hrastovih šuma u tom kraju druga svjedočanstva treba crpiti ili iz antičkih pisaca ili iz kasnijih srednjovjekovnih dokumenata, u prvom redu iz zapisa križara koji su ovim krajevima prolazili na Bliski istok. Iz toga slijedi da su čitavi krajevi današnje Dalmacije i Like, koji su danas pusti i goli, bili u antici i u srednjem vijeku, do dolaska Venecije, obrasli gustim šumama, a to vrijedi i za otoke. Te su šume bile pretežno listopadne, s hrastovima kao glavnom značajkom flore."

Pogledajte prilog 485951

U tom gore "skrivenom" radu je navedena..

Tandoori, doslovno ništa ne postižeš ovakvim pristupom (podvučeno; a posebno kada dodaš plejadu prostakluka pride uz svoje postove). Uskraćivanjem referenci samo onemogućuješ one koje zaista interesuje da nešto nauče i da provere na čemu se zasnivaju neke tvrdnje (preispitaju ih, itd). One koji nemaju vremena ili nisu zainteresovani da kopaju po bibliotekama ili arhivima, nećeš inspirisati da to učine tim potezom. S druge strane, ispada kao da ti je opaska usmerena da kazni upravo one koje, po sopstvenom priznanju, nikakve knjige doslovno ni ne interesuju (ostaje misterija šta je za Lesandra ta njegova istorija bez literature i izvora...možda je poenta da se istorija izmišlja iz glave..?).

Tako da na taj način oštećuješ one koji su dobre namere, a ne kažnjavaš ni na koji način trolove koji neće pogledati ni isečak, sa ili bez reference. I koji ti se, uzgred, verovatno i smeju zbog ovog poteza. Na taj način ne uspevaš ni da zapušiš usta nekome kome to želiš, jer ostaješ u potpunosti nedorečen (kada to još ide propraćeno nečim što izgleda kao razjareni bes, cela slika postaje još gora). Pošto vrlo dobro znam o kojem se skrivenom radu radi, evo ga i u celosti da ga svako može pročitati, pa ko voli nek' izvoli i ismevati ga (i u smeru poslednjeg tračka nade da ima spasa Božinoj temi):

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Ali, opet se izvinjavam ako vi podacima o šumama ne želite da pokažete kako je cela Dalmacija bila plodna. Ja tako nisam doživeo Tandoorijev nastup, već kao kontraargumentaciju Šarićevoj tezi o besmislu doseljavanja ljudi, Slovena, iz plodnih (černozem) u neplodne (crvenica i suhozid) krajeve.

Ja nigde i nikada nisam tvrdio da je cela Dalmacija (jednako) plodna. To na kraju krajeva nije ni moguće, kada se uzmu za uzev određene raznolikosti tla. Liburni su živeli u bukvalno raju na zemlji, a Delmati i nisu bogami bili baš te sreće. O nedaćama Delmata pisao je i Strabon, ali arheološko otkriće ilirskog mlinskog kamenja u Gradini kod Danila blizu Šibenika i pojedini drugi nalazi nam ukazuju da su se itako bavili uzgajanjem žitarica, samo što su očigledno oskudevali u poređenju sa drugim dalmatinskim plemenima. I delmatska je zemlja, kao i ostale, bila po svemu sudeći plodnija nego što je danas.

Da li Šarićev argument da su sela i otoci Dalmacije prepuni zemlje koja ne rađa ništa stoji? Ne, apsolutno nikako. Tu nailazimo do jednog standardnog problema, a to je anahronizam. Anahronizam je najopštiji fenomen po pitanju nerazumevanja istorije, ili bolje rečeno istorijskih procesa (istorijskog trajanja) zato što se sve percipira kroz moderne oči. Bio je jedan korisnik koji je na forumu pisao ne tako davno rekavši da je medicina sva ista kao i pre više hiljade godina pre naše ere. To je i u srži pojave autohtonizma u interpretacijama prošlosti, da ne dužim previše o tome, jer je mnogim ljudima malo neobično kako je to moguće da se dešavaju promene, pa sve percipiraju iz ugla 21. stoleća.

Tandoori, doslovno ništa ne postižeš ovakvim pristupom (podvučeno; a posebno kada dodaš plejadu prostakluka pride uz svoje postove). Uskraćivanjem referenci samo onemogućuješ one koje zaista interesuje da nešto nauče i da provere na čemu se zasnivaju neke tvrdnje (preispitaju ih, itd). One koji nemaju vremena ili nisu zainteresovani da kopaju po bibliotekama ili arhivima, nećeš inspirisati da to učine tim potezom. S druge strane, ispada kao da ti je opaska usmerena da kazni upravo one koje, po sopstvenom priznanju, nikakve knjige doslovno ni ne interesuju (ostaje misterija šta je za Lesandra ta njegova istorija bez literature i izvora...možda je poenta da se istorija izmišlja iz glave..?).

Tako da na taj način oštećuješ one koji su dobre namere, a ne kažnjavaš ni na koji način trolove koji neće pogledati ni isečak, sa ili bez reference. I koji ti se, uzgred, verovatno i smeju zbog ovog poteza. Na taj način ne uspevaš ni da zapušiš usta nekome kome to želiš, jer ostaješ u potpunosti nedorečen (kada to još ide propraćeno nečim što izgleda kao razjareni bes, cela slika postaje još gora). Pošto vrlo dobro znam o kojem se skrivenom radu radi, evo ga i u celosti da ga svako može pročitati (i u poslednjem tračku nade da ima spasa Božinoj temi):

Zaboravio sam da dodam (mada bi trebalo da je iz vrha stranice evidentno) da se ovaj rad nalazi u Vjesniku za arheologiju i historiju dalmatinsku br 82 iz 1989. godine (u izdanju Arheološkog muzeja u Splitu), str. 157-167.

Jedan od odgovor na pitanje neuspeha pokušaja ponovnih pošumljavanja se možda može pronaći na 160. str. gde Nikolanci citira grofa-profesora Đandomenika Stratika (1732-1799):

Posledica, koja je inače već spomenuta, bila je ta da je voda odnela svu zemlju te je svugde ostao goli kamen.

Rad će verovatno biti Mrkalju interesantan, zbog toga što se u jednom deliću autor malčice bavi i toponomastikom.

Inače, u tom broju VAHD. Ima više zanimljivih Nikolancijevih radova. Npr. Crna Korkira i poluotok Pelješac. Korčula je bila prozvana crnom zbog gustih i tmurnih šuma kojima je bila obrasla.

 

[Mrkalj]

Đ. Stratiko

Posledica, koja je inače već spomenuta, bila je ta da je voda odnela svu zemlju te je svugde ostao goli kamen.

Dobro, a kako je došla zemlja in d frst plejs? Neprestane kiše, vetrovi, bura i strme kamene podloge - ne mogu stvriti uslove da se na mestima gde je danas kamen stvori obradivo zemljište ni za milion godina jer se tamo zemlja nastala biorazgradnjom ne može zadržati ni jednu sezonu. Jednostavno, akva je klimatsko-reljefna dinamika.

- - - - - - - - - -

O nedaćama Delmata pisao je i Strabon, ali arheološko otkriće ilirskog mlinskog kamenja u Gradini kod Danila blizu Šibenika i pojedini drugi nalazi nam ukazuju da su se itako bavili uzgajanjem žitarica, samo što su očigledno oskudevali u poređenju sa drugim dalmatinskim plemenima. I delmatska je zemlja, kao i ostale, bila po svemu sudeći plodnija nego što je danas.

A šta ako su žito donosili na tovarima iz Ravnih kotara, gde i danas može da se gaji, zato što su - ravni, mislim, Kotari.

 

[Ewa Kant]

Dobro, a kako je došla zemlja in d frst plejs? Neprestane kiše, vetrovi, bura i strme kamene podloge - ne mogu stvriti uslove da se na mestima gde je danas kamen stvori obradivo zemljište ni za milion godina jer se tamo zemlja nastala biorazgradnjom ne može zadržati ni jednu sezonu. Jednostavno, akva je klimatsko-reljefna dinamika.

- - - - - - - - - -



A šta ako su žito donosili na tovarima iz Ravnih kotara, gde i danas može da se gaji, zato što su - ravni, mislim, Kotari.

Upravo to su radili i to ne tako davno.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Dobro, a kako je došla zemlja in d frst plejs? Neprestane kiše, vetrovi, bura i strme kamene podloge - ne mogu stvriti uslove da se na mestima gde je danas kamen stvori obradivo zemljište ni za milion godina jer se tamo zemlja nastala biorazgradnjom ne može zadržati ni jednu sezonu. Jednostavno, akva je klimatsko-reljefna dinamika.

Zato što se kroz milenijume razlikovala i klima i reljev. Ne samo što nekada nije postojalo niti jedno jedino jadransko ostrvo, nije bilo ni Britanskih ostrva:

Nije bilo ostrva u Sredozemlju; ni Sardinije ni Malte. Od Male Azije do Balkana bi se moglo prepešačiti, a Crno more je bilo samo jezero.

Nije uopšte pitanje prisutnosti šuma na konkretno tim područjima koji su bili na višoj nadmorskoj visini, već tamo gde su kilometri i kilometri pučine oko Svetog Andrije sve je bilo obraslo šumom.

Govorimo o području koje gde je, jednostavno rečeno, priroda na uzmaku. A taj proces ljudska je ruka (bilo da govorimo o istorijskom vremenu, ili čak praistorijskom, kada su doprineli istrebljenju mnogih krupnih sisara Evrope s kraja ledenog doba i posle) u ogromnaj meri ubrzala (kao i u mnogim drugim krajevima sveta, npr. u severnoj Africi).

Klima se menja kroz vekove, a posebno ako govorimo o milenijima, i to drastično. Greška je preslikavati stvari kakve su danas na prošla vremena. Da li je danas zamislivo videti veliki zaleđeni deo površine Jadranskog mora kada se dođe na obalu tokom zime?

A šta ako su žito donosili na tovarima iz Ravnih kotara, gde i danas može da se gaji, zato što su - ravni, mislim, Kotari.

Pa da, ali nisu baš od Liburna; i nije stvar trgovine, već prisilnog ubiranja (kako se to radi, u uobičajena vremena nametneš uzimanje dela prihoda, a u gladnim godinama poharom tj. krađom). Unutarkontinentalni izvoz nije mogao biti preterano profitabilan, žitarice i dr. namirnice izvozile su se trgovcima u primorju, primarno Grcima.

Imamo izvore koji svedoče o tome da su Delmati ubirali žitarice od svojih suseda kao reket (tj. zaštitnički porez). Verovatno ovo nije stvar samo činjenice da su u toj prehrambenoj namirnici oskudevali, već i praktičnosti i roka trajanja (a i činjenica je da se tako najčešće uzimao porez u naturi), ali ni ta se dimenzija ne bi trebalo izostaviti iz vida.

 

[Lesandar]

Inače, u tom broju VAHD. Ima više zanimljivih Nikolancijevih radova. Npr. Crna Korkira i poluotok Pelješac. Korčula je bila prozvana crnom zbog gustih i tmurnih šuma kojima je bila obrasla.

I dalje je bujna i gusta šuma u tom kraju, samo što je do kolena, kao i uvek.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

I dalje je bujna i gusta šuma u tom kraju, samo što je do kolena, kao i uvek.

Pretpostavljam da si ti izumeo taj vremeplov što je već neko pominjao na forumu, pa si dobio jedinstvenu priliku da vidiš kako je ranije bilo?

P. S. Kao i uvek. HistoryFail101. Onaj ko upotrebljava takvu terminologiju, maltene bukvalno se odriče ikakve želje da sazna nešto o istoriji. Ne postoji uvek u istoriji; zato pravi predavači pokušavaju učenicima da objasne da izbegavaju tu reč koliko je moguće, ili je barem svedu na njeno najbukvalnije zamislivo značenje, ako već odlučuju da je upotrebljavaju. Ali šta kaže sama istorija (i praistorija)? Ništa nije uvek. Nikada nije bilo, niti je ni hipotetički moguće da će biti ikada u budućnosti.

 

[Lesandar]

Pretpostavljam da si ti izumeo taj vremeplov što je već neko pominjao na forumu, pa si dobio jedinstvenu priliku da vidiš kako je ranije bilo?

P. S. Kao i uvek. HistoryFail101. Onaj ko upotrebljava takvu terminologiju, maltene bukvalno se odriče ikakve želje da sazna nešto o istoriji. Ne postoji uvek u istoriji; zato pravi predavači pokušavaju učenicima da objasne da izbegavaju tu reč koliko je moguće, ili je barem svedu na njeno najbukvalnije zamislivo značenje, ako već odlučuju da je upotrebljavaju. Ali šta kaže sama istorija (i praistorija)? Ništa nije uvek. Nikada nije bilo, niti je ni hipotetički moguće da će biti ikada u budućnosti.

Наравно да не постоји увек у "историји" али увек постоји у реалности. Зато у "историји" народ изникне из купуса и и исто тако нестане, као да га није било, а кротки читаоци гутају без критике, народи се шетају по Европи као да имају линијски превоз, а лоботомирани читаоци климају главом.

Дакле, шта мислиш о овом крчком острву са крстачом, можда је она заслужна за неуништавање ових секвоја?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Mpoja insinuacija je da je loš đak Boža postavio temu nadajući se da će bar dva diskutanta da se upecaju u nameri da nam objasne kako je Dalmacija plodnija nego što izgleda.

Znači, tvoje je mišljenje da je ovo trol-tema? U Božino ime ne bi trebalo govoriti, neka on sam kaže za sebe, ali tvoja interpretacija sustinske svrhe trolovanja jeste vrlo indikativna u kontekstu tvog doprinosa ovoj temi. Ispada kao da si maltene priznao krivicu. Opaska u ovom postu je prilično zabrinjavajuća jerbo je ispalo da se istorija ne upoznaje knjigama. Razmišljao sam šta bi mogao biti slučaj...da nisi mislio da se ona izmišlja iz glave, recimo. No, sada sam ukapirao...

Verovalo se da su statuu su napravili Etrurci u 5. veku pre nove ere. Blizanci su dodati u 15 veku od strane skulptora Antonija Polaiola, međutim, skorijim radiokarbonskim datiranjem utvrđeno je da je je vučica napravljena između 1021 i 1153. godine novog veka. Kasna renesansa i gotika.

The statue was long thought to be an Etruscan work of the 5th century BC, with the twins added in the late 15th century AD, probably by the sculptor Antonio Pollaiolo. However, radiocarbon and thermoluminescence dating has found that the wolf portion of the statue was likely cast between 1021 and 1153.

Pretpostavljam da je poenta da se treba koristiti više Vikipediju i manje knjiga?

 

[Lesandar]

Pretpostavljam da je poenta da se treba koristiti više Vikipediju i manje knjiga?

Само доказујеш какав је ниво твог закључивања. У којој књизи си ти прочитао податке о радиокарбонском датирању капитолинске вучице?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Само доказујеш какав је ниво твог закључивања.

A da li si se nekada zapitao možda kakav je tvoj?

У којој књизи си ти прочитао податке о радиокарбонском датирању капитолинске вучице?

U ovom izdanju Univerziteta u Čikagu iz 2014. godine:

M., Hall, Jonathan. Artifact & artifice : classical archaeology and the ancient historian. Chicago. ISBN 9780226080963. OCLC 843010533.

 

[Mrkalj]

Zato što se kroz milenijume razlikovala i klima i reljev. Ne samo što nekada nije postojalo niti jedno jedino jadransko ostrvo, nije bilo ni Britanskih ostrva:

Nije bilo ostrva u Sredozemlju; ni Sardinije ni Malte. Od Male Azije do Balkana bi se moglo prepešačiti, a Crno more je bilo samo jezero.

Nije uopšte pitanje prisutnosti šuma na konkretno tim područjima koji su bili na višoj nadmorskoj visini, već tamo gde su kilometri i kilometri pučine oko Svetog Andrije sve je bilo obraslo šumom.

Govorimo o području koje gde je, jednostavno rečeno, priroda na uzmaku. A taj proces ljudska je ruka (bilo da govorimo o istorijskom vremenu, ili čak praistorijskom, kada su doprineli istrebljenju mnogih krupnih sisara Evrope s kraja ledenog doba i posle) u ogromnaj meri ubrzala (kao i u mnogim drugim krajevima sveta, npr. u severnoj Africi).

Klima se menja kroz vekove, a posebno ako govorimo o milenijima, i to drastično. Greška je preslikavati stvari kakve su danas na prošla vremena. Da li je danas zamislivo videti veliki zaleđeni deo površine Jadranskog mora kada se dođe na obalu tokom zime?

Pa da, ali nisu baš od Liburna; i nije stvar trgovine, već prisilnog ubiranja (kako se to radi, u uobičajena vremena nametneš uzimanje dela prihoda, a u gladnim godinama poharom tj. krađom). Unutarkontinentalni izvoz nije mogao biti preterano profitabilan, žitarice i dr. namirnice izvozile su se trgovcima u primorju, primarno Grcima.

Imamo izvore koji svedoče o tome da su Delmati ubirali žitarice od svojih suseda kao reket (tj. zaštitnički porez). Verovatno ovo nije stvar samo činjenice da su u toj prehrambenoj namirnici oskudevali, već i praktičnosti i roka trajanja (a i činjenica je da se tako najčešće uzimao porez u naturi), ali ni ta se dimenzija ne bi trebalo izostaviti iz vida.

Poenta je da su Ravni kotari bili i ostali plodni zato što su - ravni. Tamo gde su kosine, tamo se sa krečnjačke stenovite podloge sve spira pod uticajem jakih kiša, vetra i suše. A 90% su kosine.