Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Mani se vise oziman tumacenja Kanta preko Sopenhauera. Zameras stalno drugima sto navode "mutitelje vode",a sam to stalno i uporno radis,citirajuci vec,vise nego bezobrazno,da ne kazem neki drugi,primereniji izraz,Sopenhauera.Probaj da,citajuci Kanta,dodjes i sam do nekih zakljucaka.Istina,uslov je i da ga pomalo razumes.Kao i filozofiju,uostalom.
Mani se vise oziman tumacenja Kanta preko Sopenhauera. Zameras stalno drugima sto navode "mutitelje vode",a sam to stalno i uporno radis,citirajuci vec,vise nego bezobrazno,da ne kazem neki drugi,primereniji izraz,Sopenhauera.Probaj da,citajuci Kanta,dodjes i sam do nekih zakljucaka.Istina,uslov je i da ga pomalo razumes.Kao i filozofiju,uostalom.
A ti ako hoces da ucestvujes na njoj bavi se temom.
Toliko razumes transcedentalnu estetiku da prosto znanje o tome zraci iz tebe. Verujem da si ovo sto pisem, prvi put cuo od mene ovde.
Kao sto vidis ovo nije rasprava o tome da li je Kant jedno vreme bio spinozista ili mozda kartezijanac, idealist.. ili mozda empirist.
Vidis, na ovoj temi ne bavimo se takvim bezvezarijama a sto je za tebe zapravo"filozofija", vec filozofijom samom... znanjem... verovao ili ne. Ima nas i takvih.
NIsu svi istoricari.
Buletdoger
Moja primedba je samo da iako proshirenje znanja ne zavisi od iskustva , sam izvor osnovnog znanja jeste vezan za iskustvo.
Zato i imamo podelu na pojavu i stvar po sebi, a ne samo pojavu. Imamo nesto sto potice iz nase sopstvene svesti i imamo nesto sto sticemo, da tako kazemo od "spolja" ili aposteriori. Opazaj ili bilo koje konkretno iskustvo sadrzi oboje. Kada razmisljamo recimo o nemogucnosti jednakostranicnog pravouglog trougla, nije materija tog trougla saznata aprirori, vec njegova forma, odnosi linija u prostoru koji i cine sustinu tog trougla.Te odnose mozemo saznati nezavisno od svakog iskustva a koji ce vaziti apodikticki ili aposlutno za svako buduce moguce iskustvo.
Da smo do tih pravila dosli empiriski, ta apsolutnost ne bi postojala. Ili mogli bismo reci da takav trougao nije moguc danas, ali bice moguc sutra...ali ne! Apriori sticemo znanje da takav trougao apsolutno nije moguc nikada. Zasto?
Zato sto su ta pravila o odnosima u prostoru gradja samog naseg razuma i sve sto saznajemo mora proci kroz tu gradju i tog smo svesni. To pokazuje apriornost prostora kao forme opazanja razuma.
Znaci ODNOSI U PROSTORU (sto i cini sustinu prostora) saznajemo apriori.. prostor je u nasoj svesti. Ono sto je "spolja", jeste delovanje ..koje deluje i koje dozivljavamo opet kroz poptuno subjektvine osecaje boje, mirisa, ukusa, dodira.
Znaci. ako nekoj materiji oduzmemo odnose u prostoru samim tim i sam prostor, takodje, mu oduzmemo i osecaje koji su prozivodi svesti ...ono sto ostaje jeste DELOVANJE samo.. ili volja.
A to ne lici na tvoj "realan" svet koji opazas oko sebe.
Samo bih dodao da se geometrija bazira na "spoljnoj" realnosti a ne na "unutrasnjim" idejama. Dokaz: svemir ima starost. Ma kolika ona bila, postoji trenutak kada su vreme, prostor i logicki zakoni kakve danas poznajemo NASTALI. To mogu potvrditi fizicari koji vole da kazu da su u trenutku nastanka citavog svemira vazili nama POTPUNO NEPOZNATI fizicki/LOGICKI zakoni tipa 1+1=1 jer vreme i prostor su bili jedno (sto je po definiciji stanja pre trenutka nastanka svemira "logicno" ali prevazilazi nase shvatanje koje pociva na sadasnjim logickim principima) tako da ni "trougao" nije neka apsolutna kategorija, vec pociva na datosti prostora. Mali aforizam: strucnjak je covek koji zna mnogo stvari o uskoj temi; veci strucnjak zna vise stvari o jos uzoj temi, a najveci strucnjak je onaj ko zna apsolutno sve o nicemu!
Drugim recima, Kant postavlja ljudski um za apsolutno logicko merilo, a ocigledno je da je svet stariji od coveka a ipak pociva na logickim zakonima. Znaci, merilo stvarnosti ne moze biti covekova logika vec samo subjekat apsolutne logike tj. Tvorac logickih zakona i osnova postojanja. (ne postoji Zakon o odrzanju logike tj. ne moze se dokazati da logicki zakoni na kojima pociva citava stvarnost oduvek postoje jer nase shvatanje/postojanje ide samo u okvirima tih istih zakona ma kakve sisteme pravili)
Ko zna koliko kasnim, oprosticete..
Nazirem u ovom uverenje da logika ljudskog razuma nije vise do modus opstih kosmickih odnosa, zakonitosti. Zato ni elementi, pravila trans_lne sfere ne mogu biti apsolutna. Slazem se, ali samo u slucaju da kosmicke, prostorne (ne pominjem i vreme, jer smatram da je u istoj ravni s prostorom) promene mogu biti alogicne (jer, nema "druge" logike, postoji haos, i postoji poredak; a poredak je uvek logicki). Razum je poredak, ili razum nije.
Pravi prigovor kantovcima bi bio: Neka se mi i mozemo igrati svega i svacega u nasem unutrasnjem svetu; i neka je to sto mozemo cudesno, a najlepse - dokazivo, o onda i sasvim tacno, ipak ostaje nepremostivi jaz izmedju tog cudesnog sveta i onog koji nam tako ocigledno bode oci, da je "apriori" fantasticno kako smo uopste dosli u mogucnost da ga dovodimo u ontolosku krizu. Kantom pokusati da se prevazidje ovaj jaz isto je kao uzimati od rupe ne bi li je ostalo manje. Semati? Vestacki..
A ti ako hoces da ucestvujes na njoj bavi se temom.
Toliko razumes transcedentalnu estetiku da prosto znanje o tome zraci iz tebe. Verujem da si ovo sto pisem, prvi put cuo od mene ovde.
Kao sto vidis ovo nije rasprava o tome da li je Kant jedno vreme bio spinozista ili mozda kartezijanac, idealist.. ili mozda empirist.
Vidis, na ovoj temi ne bavimo se takvim bezvezarijama a sto je za tebe zapravo"filozofija", vec filozofijom samom... znanjem... verovao ili ne. Ima nas i takvih.
NIsu svi istoricari.
Buletdoger
Zato i imamo podelu na pojavu i stvar po sebi, a ne samo pojavu. Imamo nesto sto potice iz nase sopstvene svesti i imamo nesto sto sticemo, da tako kazemo od "spolja" ili aposteriori. Opazaj ili bilo koje konkretno iskustvo sadrzi oboje. Kada razmisljamo recimo o nemogucnosti jednakostranicnog pravouglog trougla, nije materija tog trougla saznata aprirori, vec njegova forma, odnosi linija u prostoru koji i cine sustinu tog trougla.Te odnose mozemo saznati nezavisno od svakog iskustva a koji ce vaziti apodikticki ili aposlutno za svako buduce moguce iskustvo.
Da smo do tih pravila dosli empiriski, ta apsolutnost ne bi postojala. Ili mogli bismo reci da takav trougao nije moguc danas, ali bice moguc sutra...ali ne! Apriori sticemo znanje da takav trougao apsolutno nije moguc nikada. Zasto?
Zato sto su ta pravila o odnosima u prostoru gradja samog naseg razuma i sve sto saznajemo mora proci kroz tu gradju i tog smo svesni. To pokazuje apriornost prostora kao forme opazanja razuma.
Znaci ODNOSI U PROSTORU (sto i cini sustinu prostora) saznajemo apriori.. prostor je u nasoj svesti. Ono sto je "spolja", jeste delovanje ..koje deluje i koje dozivljavamo opet kroz poptuno subjektvine osecaje boje, mirisa, ukusa, dodira.
Znaci. ako nekoj materiji oduzmemo odnose u prostoru samim tim i sam prostor, takodje, mu oduzmemo i osecaje koji su prozivodi svesti ...ono sto ostaje jeste DELOVANJE samo.. ili volja.
A to ne lici na tvoj "realan" svet koji opazas oko sebe.
Ha ha, svidja mi se kad diskusija iznedri jake afekte.
Ozi je zivac. To je korisno za prodrmavanje iz raznih dremeza.
A sta mislis o zvuku i harmoniji tonova - da li je i ona rezultat "unutrasnje matematike apriori'? Tesko je reci da sasvim jeste, jer u TL svetu nema zvuka, znam, trazio sam. A ipak, kako govoriti o poretku a ne setiti se sudbonosnih kategorija. Proizlazi: kompozicije jesu tvorevine principa apriori, samo sto su oni "gluvi" za njih dok ih ne provere empirijski. A dalje.. Rano je za zakljucak.. Ali kako ne pretpostaviti da unutrasnji i spoljasnji svet/ovi nekako, ili je bolje priloziti "negde", nisu jedno? Moraju biti, inace se ona kompozicija nece moci sintetisati sa formalnim odnosima koji su je stvorili.
Mogucnost sintetickih sudova a priori predstavlja jedno od retkih znanja sa apodikticim temeljima istinitosti. To je jedno veliko otkrice u filozofiji a tako malo poznato. Nikada to ne smemo zaboraviti prilikom kontemplacija o svetu i zivotu.
Pravila ili forme koje se ticu prostora jesu apriorna znanja i njih posedujemo pre svakog iskustva. To znanje je urodjeno. Ovo je jedan takav sud.
Sud glasi : "Pravougaoni ravnokraki trougao nije moguc."
Dakle pitanje na koje trebamo dati odgovor jeste da li je sud koji glasi:
"Jednakostranican pravougli trougao nije moguc." istinit ili neistinit ?
Kada kazem da jednakostranican pravougli trougao nije moguc i da nikada nece biti moguc, to znanje nisam stekao posmatranjem spoljnjeg sveta vec to znanje posedujem pre svakog iskustva i ono je vazece sa svako bucuse iskustvo. Ne mogu reci da taj trougao danas nije moguc ali sutra mozda ce biti . Ne! Jednakostranican pravougli trougao nikada i nigde nece biti moguc.
Pa kako je moguce donosoti takve sudove za nesto sto jos nismo iskusili?
Moguce je zato jer su ta pravila imanentni sadrzaji duha. Ona nisu stecena iskustvom, vec su ona uslov svakog moguceg iskustva.
Dijalog koji sam gore izneo je nesto najasnije cime to mozemo sebi razjasniti i prenecu ga opet ovde ociscen od onih imena ...koja su suvisna a koja ne mogu da editujem:
DIJALOG
Da bih ti odgovorio moram razmisliti. Moj pojam "macka" sadrzi u sebi atribute: zivotinja, ima rep,, brkove, kucni ljubimac... a takodje zadrzi i pojam "zubi", sto znaci da zubi i macka ne protivurece jedno drugom . Ali medu njima nema i informacije da ona ima 28 zuba, Dakle ja ne znam da li je to tacno i da bih ti odgovorio moram potraziti macku, uloviti je i izbrojati joj zube, i tako cu prosiriti svoje znanje tj nadograditi pojam "macka" informacijom koliko ona ima zuba.
Da bih ti odgovorio moram opet razmisliti. Moj pojam "Trougao" sadrzi u sebi atribute: tri ugla, stranice,pravougli, tupi sto znaci da pravogli ili jednakostranican i pojam "trougao" ne protivurece jedno drugom ... ali iz ovoga ne mogu videti da je nemoguce napraviti jedankostranican pravougli trougao. Dakle ja ne znam da li je to tacno i da bih ti odgovorio moram pribeci opazanju, moram konstruisati trougao i videti da li je moguce ili ne. Na taj nacin cu prosiriti svoje znanje, tj nadograditi pojam "trougao" i informacijom o toj nemogucnosti.
Vidis li razliku izmedju ova dva primera.
1) U primeru macke moraces izaci napolje. Loviti macku i brojati joj zube.
2) Medjutim, u primeru trougla, ne moras nista od toga raditi. Dovoljno je da u masti, imaginacijom pokusas da iskonstruises takav trougao i definitivno (apodikticki) se uveris u nemogucnost i time saznas nesto sto do tada nisi znao, a da pri tome nisi napustio oblast sopstvene svesti. Sve si to uradio nezavisno od opazanja spoljasnjeg sveta.
Sta drugo nego da su pravila koja se ticu geometrije , samim tim i prostora, zapravo pravila po kojima funkcionise nas sopstveni razum I da su ta pravila zapravo njegova gradja i uslov svakog moguceg iskustva. A ta pravila mozemo saznati nezavisno od spoljasnjeg sveta , obicnom imaginacijom...znaci a priori.
Jos... cinjenica je da do tih saznanja dolazimo opazanjem, ali unutrasnjim opazanjem uz pomocu onoga sto zovemo "cista culnost", znaci sinteticki... a ipak a priori.
Odatle ....Sinteticki sudovi a priori.
Imajuci ove istine na umu pojasnjene na ovaj nacin mozemo upotrebiti jednu analogiju koja neverovatno zadire u samu sustinu naseg opazanja, a samim tim i u sustinu tkz. realnog sveta.
Sve sto je postalo opazaj moralo je uci u one apriorne forme ciste culnosti ili pravila prostora.
Te forme su osecaj. Mi osecamo da nesto geometrijski nije moguce i taj rad se neprestano vrsi dok se krecemo kroz empiriski svet.
Mi smo tada slicni coveku koji posmatara svet oko sebe kroz jedan ram:
Ram je ovde upravo taj apriorni osecaj ciste culnosti ili pravila prostora.
Izvan tog rama jeste transcendnenti svet stvari po sebi.
Ali ovde mozemo primetiti da u okvir rama moze uci samo ono sto je velicine rama. Tako da ce u taj ram uci ono sto se moze uklopiti u njega, ali nece uci beskonacno mnogo slika koje se u njegove forme ne mogu uklopiti. Kada god uperimo svoje saznanje na nesto, uperili smo na to jedan ram i apriorne forme prostora. Sve sto ne moze uci u te forme ..sto se ne moze izraziti prostorom ostace izvan mogucnosti saznanja.
Tako da od zivota mi mozemo videti samo tela jukstapozicionirana u prostoru poput nekih geometriskih figura.
Od pojmova koji u sebi obuhvataju hiljade opazaja u potenciji, takodje cemo videti samo poredjanost u prostoru poput kvadrata i trouglova.
Moramo shvatiti da forme intelekta cija je sustina prostor i njegova pravila, ne mogu obuhvatiti zivot, kretanje, trajanje i volju.
Na taj nacin mozemo se ratosiljati tog rama i potraziti pravu sustinu izvan aprornih formi intelekta ili spustiti ruke i pogledati prirodu na onoj slici bez ikakvog rama...kvadrata i trouglova.
Ali zar ono sto bismo videli posmatrajuci bez tog rama ne bi bilo toliko haoticno da bi se priblizilo nicemu? Pitao bih - ako dati ram postoji kao nuzan uslov saznanja, zasto pominjes mogucnost dolaska do mogucnosti "gledanja" bez njega?
Ali zar ono sto bismo videli posmatrajuci bez tog rama ne bi bilo toliko haoticno da bi se priblizilo nicemu? Pitao bih - ako dati ram postoji kao nuzan uslov saznanja, zasto pominjes mogucnost dolaska do mogucnosti "gledanja" bez njega?
Ono sto je izvan "rama" ili izvan formi prostora, samim tim i izvan mogucnosti saznanja jeste tkz. "Stvar po sebi".
O njoj ne mozemo imati saznanje jer sve sto saznajemo mora biti prozeto formama prostora, koje su uslov samog saznavanja.
Medjutim, u iskustvu nemamo posla samo sa prostorom, vec naziremo nesto sto nije uslo u tu formu a sto je itakako dozivljeno...a to je volja, trajanje, subjekat. Nista od toga ne saznajemo, a opet je to zapravo srž naseg bića. Nije razum sa njegovim formama ciste culnosti jedina moc duha...postoji i duh sam.
Sto se tice muzike koju si spomenuo .. ona nema mnogo veze sa apriornim formama razuma. Izvoriste muzike, kao i svake umetosti uopste, nisu forme čiste culnosti vec je njihov izvor transcedencija izvan svih formi. Nije razum onaj koji stvara umetnost, vec transcendentna volja.
Kompozitor otkriva najdublju sustinu sveta i tu najdublju mudrost izgovara jednim jezikom koji njegov razum ne shvata"
Sopenhauer -Metafizika muzike
Sto se tice muzike koju si spomenuo .. ona nema mnogo veze sa apriornim formama razuma. Izvoriste muzike, kao i svake umetosti uopste, nisu forme čiste culnosti vec je njihov izvor transcedencija izvan svih formi. Nije razum onaj koji stvara umetnost, vec transcendentna volja.[/QUOTE]
Svako ko ima malo dublji uvid u muziku prepoznace principe koji odredjuju harmoniju, a koji nisu plod razvoja kulture. Oni su nesto sto je van iskustva. Oni su apriori. To da umetnost ima izvor izvan svih formi znacilo bi da nema umetnosti. Pitanje je samo gde je "mesto" tih formi, jer razum je ogranicen, a muzika dolazi iz slobode.
Svako ko ima malo dublji uvid u muziku prepoznace principe koji odredjuju harmoniju, a koji nisu plod razvoja kulture. Oni su nesto sto je van iskustva. Oni su apriori. To da umetnost ima izvor izvan svih formi znacilo bi da nema umetnosti. Pitanje je samo gde je "mesto" tih formi, jer razum je ogranicen, a muzika dolazi iz slobode.
U muzici i umetnosti uopste, forme su sredstvo, a ne sustina. Ono sto je bitno i sto umetnik prezentuje jeste njegov unutrasnji osecaj transcedencije ili estetske kontemplacije , koja je izvan svih oblika ili pravila. Inteligibilna sloboda po Kantu, kvalitativna mnozina po Bergsonu, transcendentna volja po Sopenhaueru, sve je to jedno isto i to je izvoriste umetnosti.
Sada.. harmonije, lestvice , forme, samo su odraz toga u pojavi. Kao sto recimo neka Mikelandjelova skulptura ima sve proporcije koje mozemo meriti lenjirom, opet nisu one to sto cini umetnost ...Ne nosimo lenjir u muzej, niti brojimo note na koncertu.
Neiskaziv osecaj estetske kontemplacije ili uvid u sustinu izvan pojave, jeste ono iz cega izvire i ono sto nam umetnost pruza.
Неки овде умеју да провоцирају и дигнутог носа глуме и играју дечје трансакционе игре величине, док је за њих рецимо Кантова трансцендентална естетика "млаћење". Па, ако је млаћење, ево теме па нека изнесу где се то млати?
Неки овде умеју да провоцирају и дигнутог носа глуме и играју дечје трансакционе игре величине, док је за њих рецимо Кантова трансцендентална естетика "млаћење". Па, ако је млаћење, ево теме па нека изнесу где се то млати?
Tako ponavljaju neistine Šešeljevi "učenici"stavljajući ih svojim političkim protivnicima u usta. Jer:
Kantovu estetiku nisam spomenuo(2.put).
Iskreno,nisam očekivao na ovom forumu nemačku klasičnu filozofiju i kad sam video da se o tome raspravlja,pomislio sam u prvi mah da to studenti vežbaju malo klasiku...
Međutim,ono ozbiljna rasprava!!! Mašala,Srbija s filozofijom 2 i 3 veka zaostaje!
Nastaviću kasnije-stigli prijatelji.Izvinjenje...
Tako ponavljaju neistine Šešeljevi "učenici"stavljajući ih svojim političkim protivnicima u usta. Jer:
Kantovu estetiku nisam spomenuo(2.put).
Iskreno,nisam očekivao na ovom forumu nemačku klasičnu filozofiju i kad sam video da se o tome raspravlja,pomislio sam u prvi mah da to studenti vežbaju malo klasiku...
Međutim,ono ozbiljna rasprava!!! Mašala,Srbija s filozofijom 2 i 3 veka zaostaje!
Nastaviću kasnije-stigli prijatelji.Izvinjenje...
Осим што си руминирао над својим очекивањима тема које ћеш затећи на форуму, нигде не спомену Канта и његове синтетичке судове а приори. Ако ниси приметио, овде разговорамо о конкретним стварима а не играмо се празним појмовима и претересамо историју филозофије.
А што се тиче заостајања два века како кажеш. Нису филозофска дела дневне новине па да застаревају а да је акутуелно само оно данас написано.
Кантова, Барклијева, Шопенхауерова, Бергсонова итд. дела неће застарити никада, докле год је људског ума.
Ma šta reče? Nema mesec dana kako sam učesnik ovog pdf,a ove teme i godinu ,a ova posebno dve godine.To što si se ti "primio" na doktrine idealizma koje su samo lep primer kako univerzalne doktrine čak ni u filozofiji nisu moguće,pokazuje samo da si shvatio kako funkcionišu.NIŠTA VIŠE. Doktrine ex mahina su ,zaista davno napuštene kao oldtajmeri koji lepo izgledaju,ali su nefunkcionalni spram novih zahteva razvijenijih društva.Američki pragmatizam več je u stanju da zanemari bilo koje ideje osim svoje,savremene doktrine od fenomenoloških,strukturoloških,modernih i postmodernih i naravno s vodećim pozitivizmom (koji,uzgred,lepo pokazuje da mi zaista postojimo-o gle čuda za one koji misle da smo ideje postojanja ili nečiji san).Propustiti pritom sam razvijati sopstveno mišljenje u cilju opredmečenja razvijene mudrosti primenom u praksi-nauci ili društvenom delovanju,nije mali propust!nadam se da imaš vremena da to nadoknadiš...A da se upuštam u raspravu o sintetičkim apriornim sudovima ili iskazima Imanuela Kanta,ne pada mi na pamet-to se sada radi mnogo brže i jednostavnije prostim jezičkim operacijama.Uostalom,pošto ovde ne koristiš nemački,tvoje imitacije izreka klasičara su imitacije falsifikata i neke čak ozbiljno gube primarni smisao-jezički su nekorektne.Neču te više savetovati da se maneš toga-nisam perfekcionista-kakvog ti glumiš,a i ne smeta mi kad neko mlati.Baš kao što sam rekao(s tim da su mu i etika i estetika još uvek prilično upotrebljive).Neke stvari baš "vreme"gazi...
Dzaba ti to nastupanje sa visine kada je za tebe Kantova transcednetalna estetika izgleda bas bukvalno "estetika".
Vidis coviaxu filozofija nije mlataranje praznim pojmovima i pretresanje istorije filozofije vec ziva oblast koja se bavi konkretnim stavrima duha i sustinom naseg posotjanja i postojanja sveta oko nas. Nisi dugo na ovom forumu kazes..mada me podsecas na nekog i verovatno si klon. Ali pustimo to, evo ti jedne Sopenhaurove da tako kazem "mantre". Ponavljaj je dok je ne zapamtis.
Несамостални философ извештава нас о томе, шта je овај рекао, шта je онај мислио и шта je онда неки други на то приметио и т.д. То он упоређује, оцењује, критизира и тежи на тај начин да дође до истине ; при чему сасвим личи на критичног писца историје. Тако ће он н.п.р. испитивати, да ли je Лајбниц када, за извесно време, био спинозист, и т.д.
Kako je uspelo ideji Ozimana da JOJ se kao podideja desi Šopenhauerova zloVOLJA FILOZOFIRANJA ISTORIJE u kojoj je moj omiljeni Lajbnic tvorio monade od vrhovne i sveobuhvatne do one jedne s naznakama Šopenhauer...Stvarno...
P.S. Mani se paranoje,nikad bio na ovom forumu,a što nisam jedini koji te grdi...pa razmisli malo...
Па ко спомиње научне методе? Метод филозофије а који се ослања на непосредне чињенице свести, долази пре научног метода који се ослања искључиво на емпирију и каузалитет. Говорим о непосредним чињеницама свести о НЕПОСРЕДНОМ а не о посредном.
Одавно је прошао средњи век када су се људи бавили само емпиријом. Одкако је Декарт можемо рећи открио дух...одавно је пажња човечанства усмерена на оно што емпирију сазнаје ..на саму моћ сазнавања и њене форме и законе....разум и ум.
А то се не спознаје научним методама. НЕ СПОЗНАЈЕ СЕ ПОСРЕДНО већ непосрендо. Распитај се шта је логика и шта је епситемологија уопште. Хоћеш рећи да правила логике нису доказана јер се ето не могу ставити у епрувету и проверити научним методама?
Научни метод је баратање претпоставкама. или проблематичним судовима. Аподиктичне истине или апсолутне доказе имаш само у филозофији, у епистмологији..и то су ДОКАЗИ НАД ДОКАЗИМА.
Знање над знањима.
Не узимају сви твој сирови реализам на начин догме. Ко уме да мсили већ 200 година у њему види оно што он јесте..апсурд.. и покушај да заглибљност у исти задржиш за себе
Покушај да стварима прилазиш непосредно уместо на начин простог гелдања.
"Научницима је епрувета и реторта заменила мозак"...како каже Ниче.
На пример... Могућност синтетичких судова априори је апсолутно доказана! Та истина је толико велика да је напраивила ткз. коперникански обрт у филозофији. .. А никакав научни метод..никакво зверање у епрувете и реторте не могу исту потврдити.
Pa.Ozi-imam malo iznenađenjce,ali bi bilo lepo da ga sam primeniš!Naime i tzv.apriorni sudovi se mogu analizirati!Osim aposteriornih...Principi strukturne analize su jednostavni,mada ipak treba biti dobar leksičar da bi se mogli jasno primenjivati...Ako se slažeš i dogovorimo se-možemo to demonstrirati na bilo kom iskazu i pokazati da svaki iskaz,pre svega zahvaljujući lošim atributima (obično pridevi ili čak i složeni podiskazi ili grupe iskaza) ne govori ono čemu teži namera iskazivača ili čak i intonacija usmerenja iskaza...Strukturna analiza pokazuje nemogućnost transponovanja misli posredstvom reči,pogotovu ako su nastale indukovanjem(izbijanjem) rečima!Pažljivo ovo pročitaj i nadam se da znaš ponešto o tome,jer sam se za par meseci uverio da si pažljivo čitao filozofsku literaturu,kako bismo se mogli dogovoriti i ANALIZIRATI neki od iskaza.Ako ti to smeta možemo to i PP. Kad sam se izjasnio iznenađenim što na nekom forumu zatičem filozofiju staru dva veka-to je bilo iskreno.Ozbiljan svet se manuo toga nakon validnih analiza koje i srednjoškolci lako savlađuju i sadf je donekle u primeni specijalizovani jezik za svaku oblast a METAFIZICI kao prelepoj potomkinji književnosti dozvoljene imaginativne METAFORE-nekovrsno slikanje mudrosti...Naravno,ovo nije kraj filozofije,ali filozofija nije ni blizu mondeno šećkanje boema koji se "raspadaju"od dubokoumnosti več angažovana mudrost koja koristi i kompjuterske jezike i matematiku,algoritme,a na pragu je rabljenja i multimedijalnih izražavanja...Dakle,može mala demonstracija analize?
Nešto od Kopernikanskog obrta (introvertno gledanje iz sebe)?
Та твоја структурална анализа нема никакве везе са Кантовим синтетичким судовима априори.
Не знам да ли сте се ти и Лончар уопште потрудили да сконтате о чему се ту ради или сте бацили пар погледа на тему и наравно вратили се на правац својих убеђења на која сте навикли.
Ова тема није нека хипотеза које , замисли , модераа наука "анализирати".
Ковиаксу, непосредна чињеница је да су синтетчки судови априрои могући!
Али, као што видиш и само питање тешко је разумети изгледа многима, а камоли разумети одговор.. иако је ствар заправо проста када се једном схвати.
Пренећу опет онај дијалог у коме мислим да сам нацртао шта је то.. а ти га анализирај колико хоћеш ...а ако га једном схватиш видећеш да ово јесте коперникански обрт који је окренуо све... са све твојом науком, која је отада дефинтивно склоњена на маргину где јој је и место, и где се слободно може бавити појавом..али не и суштином света и живота која је посао филозофије.
Pokusacu objasniti sta su sinteticki sudovi a priori u formi izmisljenog dijaloga:
Da bih ti odgovorio moram razmisliti. Moj pojam "macka" sadrzi u sebi atribute: zivotinja, ima rep,, brkove, kucni ljubimac... a takodje zadrzi i pojam "zubi", sto znaci da zubi i macka ne protivurece jedno drugom . Ali medu njima nema i informacije da ona ima 28 zuba, Dakle ja ne znam da li je to tacno i da bih ti odgovorio moram potraziti macku, uloviti je i izbrojati joj zube, i tako cu prosiriti svoje znanje tj nadograditi pojam "macka" informacijom koliko ona ima zuba.
U redu. A da li je tacno da nije moguce napraviti jednakostranican pravougli trougao.
Da bih ti odgovorio moram opet razmisliti. Moj pojam "Trougao" sadrzi u sebi atribute: tri ugla, stranice,pravougli, tupi sto znaci da pravogli ili jednakostranican i pojam "trougao" ne protivurece jedno drugom ... ali iz ovoga ne mogu videti da je nemoguce napraviti jedankostranican pravougli trougao. Dakle ja ne znam da li je to tacno i da bih ti odgovorio moram pribeci opazanju, moram konstruisati trougao i videti da li je moguce ili ne. Na taj nacin cu prosiriti svoje znanje, tj nadograditi pojam "trougao" i informacijom o toj nemogucnosti.
Vidis li razliku izmedju ova dva primera.
1) U primeru macke moraces izaci napolje. Loviti macku i brojati joj zube.
2) Medjutim, u primeru trougla, ne moras nista od toga raditi. Dovoljno je da u masti, imaginacijom pokusas da iskonstruises takav trougao i definitivno (apodikticki) se uveris u nemogucnost i time saznas nesto sto do tada nisi znao, a da pri tome nisi napustio oblast sopstvene svesti. Sve si to uradio nezavisno od opazanja spoljasnjeg sveta.
Sta drugo nego da su pravila koja se ticu geometrije , samim tim i prostora, zapravo pravila po kojima funkcionise nas sopstveni razum I da su ta pravila zapravo njegova gradja i uslov svakog moguceg iskustva. A ta pravila mozemo saznati nezavisno od spoljasnjeg sveta , obicnom imaginacijom...znaci a priori.
Jos... cinjenica je da do tih saznanja dolazimo opazanjem, ali unutrasnjim opazanjem uz pomocu onoga sto zovemo "cista culnost", znaci sinteticki... a ipak a priori.
Odatle ....Sinteticki sudovi a priori.
"Pravila geometrije i prostora su pravila po kojima funkcioniše naš sopstveni razum te njegova građa i uslov svakog mogućeg iskustva i možemo ih saznati nezavisno od spoljašnjeg sveta te su a priori.Do njih dolazimo "čistom čulnošću"-sintetički,a ipak a priori."
Morao sam ti poizbacivati suvišne reči,a ti reci da li je to što tvrdiš.
Primer sintetičkog suda a priori je "Nije moguće konstruisati trougao jednakih strana s pravim uglovima".
Pretpostavlam da ćeš se složiti da su ta dva iskaza ono šta bismo mogli analizirati?
Ako sam menjao i jedno slovo-ispravi moju interpretaciju iskaza ili napiši tačno iskaz kako misliš da treba da glasi.Samo te molim da budu kraći iskazi da ne gubim vreme na suvišne reči...Da ne analiziramo romane,mada se i to može uraditi...Da kle:ili potvrdi da je to šta si rekao ili menjaj iskaz.Izvoli...
"Pravila geometrije i prostora su pravila po kojima funkcioniše naš sopstveni razum te njegova građa i uslov svakog mogućeg iskustva i možemo ih saznati nezavisno od spoljašnjeg sveta te su a priori.Do njih dolazimo "čistom čulnošću"-sintetički,a ipak a priori."
Morao sam ti poizbacivati suvišne reči,a ti reci da li je to što tvrdiš.
Primer sintetičkog suda a priori je "Nije moguće konstruisati trougao jednakih strana s pravim uglovima".
Pretpostavlam da ćeš se složiti da su ta dva iskaza ono šta bismo mogli analizirati?
Ako sam menjao i jedno slovo-ispravi moju interpretaciju iskaza ili napiši tačno iskaz kako misliš da treba da glasi.Samo te molim da budu kraći iskazi da ne gubim vreme na suvišne reči...Da ne analiziramo romane,mada se i to može uraditi...Da kle:ili potvrdi da je to šta si rekao ili menjaj iskaz.Izvoli...
"Nije moguće konstruisati trougao jednakih strana s pravim uglovima". Додај овом суду "у равни" како би нас поштедео указивања да је такав торугао у сфери могућ. Говоримо о равни где trougao jednakih strana s pravim uglovima није могућ.
Сада, као што видиш то је пример једног синтетичког суда априори до кога можемо доћи независно од сваког спољашњег искуства а ипак синтетички или опажањем. Само што је то опажање "унутрашње" уз помоћ онога што је Кант звао "чиста чулност". Чиста чулност је моћ имагинације ..банално речено нешто као унутрашње платно на коме имагинирамо геометријске фигуре комбинујући их и на тај начин откривајући правила геометрије потпуно независно од спољњег света. Али обрати пажњу.... оно веома важно код тих судова, јесте њихова аподиктичност тј. апсолутна истинитост која нам омогућује не да кажемо само на пример...једнакостраничан правоугли троугао у равни није могућ данас, али ће можда бити могућ сутра! Не. такав троугао није могућ данас , ни сутра, ни за вјеки вјекова; ни овде ни на рубовима свемира. И у то смо апсолутно сигурни иако смо до тог суда дошли априрои имагницијом, без икаквог иускуства спољњег света а СА ВАЖЕЊЕМ ЗА ЦЕО ТАЈ СПОЉЊИ СВЕТ.
Ово сваком оном ко схвати, показује да су правила простора иманента свести ..да су она његова грађа и услов сваког опажања које мора бити прожено том грађом.
Dakle iskaz da nije moguće konstruisati trougao jednakih strana s pravim uglovima ,koji je istinit,govori,pokazuje,dokazuje da je taj iskaz sintetički apriorni sud.
Imamo pred sobom dve rečenice koje se dovode u vezu.Jasno da veza između dve rečenice ne postoji.
Iskaz da je nemoguće konstruisati jednakostranični trougao s pravim uglovima,ako se u iskaz ne uvodi neki drugi pojam samo može odgovarati rečenica kojom se omogućava konstrukcija jednakostraničnog trougla s nekim drugim uglovima,(tačno s pi/3)...
Rečenica o sintetičkim apriornim sudovima nema veze s prethodnom rečenicom-nije čak ni disjunkcija...
Stvar je još gora kad se krene u značenja reči jednog i drugog iskaza...Korišene su reči "Nije moguće"kao isklučne,"konstruisati" koja označava radnju koja se praktično sprovodi određenim tehničarskim priborom (sada comp),na papiru ostavljanjem traga na njemu sredstvom kojim se to čini,pritom rabiti određena NAUČENA ZNANJA...
Konstruisati IMAGINACIJOM nije moguće (to ti jemči ovaj,između ostalog i inženjer koji ovo piše),tek je moguće samo maštati da se nešto "projektuje na platnu u mislima..."šta je samo prikupljanje limbičke energije za taj stvarni poduhvat...
Naravno,mnogi iskazi raznih filozofskih doktrina pate od upotrebe neodgovarajućih reči i rečenica-ladno se dovodi u vezu sezon s fazonom i to čak zna i mistično zvučati,a ono kad se bolje porazmisli o sadržaju i pravom značenju rečenica-često biva i smešno koliko promašaja ima...I same reči ne znače uvek isto-bezbroj skoro je mogućnosti njihovog kombinovanja...
Ja često naglašavam da je književnost majka filozofije,ali je filozofija dete koje se malo više "otelo"...
Nešto je drugo tu interesantno-Kopernikanski obrt ima velike zasluge za pravilno shvatanje ljudske psihe i načina kako funkcioniše,tako da i ja Kanta smatram prethodnikom moderne psihologije u kojoj je refleksija osnovni psihološki pojam.
Međutim,Kantova podela ljudskog mišljenja na a priorno i a posteriorno je neupotrebljiva...S nečim šta se može zvati urođena i latentna inteligencija i genetsko pamčenje se čovek zaista rađa,ali to je još "daleko od gotovog znanja"-još je u fazama predistraživanja...Ista stvar je podela na sintetičke i analitičke sudove...Osim takvih-mogući su i mnogovrsni-recimo isključivi sudovi,dezintegrirajući,obnavljajući...Tako da to nije bilo sve u tom pogledu...
Osim toga,klasična logika silogizama koja dovodi u interakciju razne reči ili iskaze,je, pokazuju analize,nemoguća jer reči kao objekti koji tvore interakcijom nove objekte-bez iskustva upotrebe jezika-bivaju haotične!Jezik je prilično i sklon haotičnim konstrukcijama i samo ljudski obrasci ponašanja i norme ga zadržavaju u upotrebljivim okvirima.
Ozi,apodiktičko znanje je PROBRANO ZNANJE o čijem poreklu (pravilnost rešetki ugljenikovih jedinjenja te i DNA) samo možemo nagađati.Sve univerzalne doktrine su zbog predugačkih JEZIČINA i komplikovanja propale i ne drže vodu.Ispostavilo se da je JEZIK taj koji najviše krivi misao i da bi do sada bilo više i boljih rezultata da nije tako...
A ti ipak pročitaj-nisam ja nikakav bauk-naprotiv,znam biti solidno kooperativan...A ne marim ako je i drukčije...Ali,da to ne zaboravim,ja taj tvoj POGLED (iz sebe i prema sebi u kom su svi pojmovi i sadržaji...)solidno znam,razumem,ali ipak ne GLEDAM na takav način svet oko sebe.Gledam ga slobodnije,čak pomalo "razuzdanije" dozvoljavajući imaginaciji da se često razmahne... I nije mi nikad dosadno,najčešće i ne stižem baš sve šta bih hteo...
Ali pustimo to, evo ti jedne Sopenhaurove da tako kazem "mantre". Ponavljaj je dok je ne zapamtis.
