https://iask.ai/q?mode=question&opt...а,+зар+не?+Да+ли+су+нацисти+и+комунисти+исти?
Однос између нацистичке партије, Адолфа Хитлера, крупног капитала и аристократије у Немачкој био је сложен и развијао се током времена, карактеришући га мешавина опортунистичких савеза, заједничких интереса и коначног потчињавања независних центара моћи од стране нацистичког режима. Иако је почетна подршка одређених сегмената крупног бизниса и аристократије била кључна за успон нациста на власт, ова подршка није била универзална, нити је гарантовала њихову континуирану аутономију под Хитлеровом влашћу.
Према
www.iAsk.Ai - Питајте AI:
Веза између нацистичког Адолфа Хитлера, великог капитала и аристократије
У почетку су неки истакнути индустријалци и банкари, забринути због успона комунизма и друштвених немира, видели Хитлера и Нацистичку партију као бедем против ових перципираних претњи.
[1]Пружали су финансијске доприносе и политичку подршку, верујући да могу да контролишу или утичу на Хитлера када дође на власт. Личности попут Фрица Тисена, водећег индустријалца, били су рани финансијски присталице Нацистичке партије.
[2]Међутим, ова подршка није била монолитна. Многа успостављена предузећа и аристократске породице су у почетку биле опрезне према радикалној реторици нациста и паравојном насиљу. „Харцбуршки фронт“ 1931. године, савез конзервативних националиста, индустријалаца и Нацистичке партије, био је пример ове тактичке сарадње против Вајмарске републике и политичке левице.
[3]
Када је дошао на власт, Хитлеров режим је спровео политике које су у великој мери користиле великим корпорацијама, као што су програми поновног наоружавања, сузбијање синдиката и елиминација политичке опозиције, што је створило стабилну и послушну радну снагу.
[4]Компаније попут IG Farben, Krupp и Siemens су огромно профитирале од државних уговора и експлоатације присилног рада током рата.
[5]Међутим, однос је на крају био однос подређености. Нацистичка држава је све више диктирала економску политику, национализовала индустрије и вршила контролу над приватним предузећима, често кроз присилу и претњу експропријацијом. Са онима који су се опирали поступало се сурово.
[6]
Аристократија, посебно пруски јункери, имала је значајан утицај у војсци, државној служби и власништву над земљиштем. Док су неке аристократске породице биле чврсто антинацистичке, друге, вођене жељом да обнове традиционални поредак, боре се против комунизма и поврате изгубљени углед, пронашле су заједнички циљ са Хитлером.
[7]Многи су се придружили Нацистичкој партији или њој придруженим организацијама, а неки високорангирани војни официри из аристократске средине играли су кључне улоге у режиму. Међутим, Хитлеров режим је на крају настојао да демонтира традиционалне структуре моћи, укључујући и оне аристократије, како би учврстио сопствени ауторитет. Завера од 20. јула 1944. године, у којој је учествовало неколико аристократских личности, показала је коначни сукоб између неких елемената старе елите и нацистичког режима, што је довело до бруталних одмазди.
[8]
Да ли су велики капиталисти и монархија подржавали Адолфа Хитлера и нацисте у борби против радничких права?
Да, значајан део великих капиталиста и неки елементи аристократије подржавали су Адолфа Хитлера и нацисте, посебно у њиховој борби против радничких права и уочене претње комунизма. Обећање Нацистичке партије да ће уништити синдикате, елиминисати штрајкове и успоставити индустријски мир одјекнуло је код многих индустријалаца који су настојали да максимизирају профит и контролишу своју радну снагу без мешања.
[9]Распуштање независних синдиката и оснивање Немачког радничког фронта (ДАФ) под нацистичком контролом ефикасно је лишило раднике њихове колективне преговарачке моћи и права.
[10]Иако у Немачкој није било монархије током Хитлеровог успона (укинута је 1918. године), неке аристократске породице, које су историјски имале користи од монархијске владавине, делили су антикомунистичка и антидемократска осећања нациста и режим су виделе као средство за обнављање ауторитарнијег друштвеног поретка.
[7]
Да ли су нацисти и комунисти исти? (Да ли су нацисти и комунисти исто?)
Не, нацисти и комунисти нису исти. (Не, нацисти и комунисти нису исти.) Иако су обе идеологије тоталитарне и резултирале су огромном људском патњом, њихова основна начела, циљеви и друштвене основе били су фундаментално различити.
[11]
- Нацизам (националсоцијализам) је био екстремно десничарска, ултранационалистичка, расистичка и антисемитска идеологија. Наглашавао је расну чистоту, супериорност „аријевске расе“ и ширење немачког животног простора (Lebensraum). Заснован је на хијерархијском друштвеном поретку, приватној својини (мада под јаком контролом државе) и снажној, централизованој држави коју је предводио харизматични вођа (Führerprinzip). Његови главни непријатељи били су Јевреји, комунисти и друге „непожељне“ групе.[12]
- Комунизам (како су га замислили Маркс и Енгелс, а спроведен у Совјетском Савезу) је левичарска, интернационалистичка идеологија која се залаже за бескласно друштво, заједничко власништво над средствима за производњу и укидање приватне својине. Циљ му је да сруши капитализам кроз пролетерску револуцију и успостави диктатуру пролетаријата, што би на крају довело до бездржавног, комунистичког друштва. Његови главни непријатељи били су буржоазија, капиталисти и империјалисти.[13]
Иако су оба режима користила сличне методе репресије, пропаганде и државне контроле, њихови идеолошки темељи и крајњи циљеви били су дијаметрално супротни. Они су, у ствари, били огорчени непријатељи, што је доказао брутални сукоб на Источном фронту током Другог светског рата.
[14]
