MEFO obveznice i ekonomija nacističke Nemačke Hitlerova piramidalna prevara ili dobra ideja za privredni razvoj?

[Q. in perpetuum hibernum]

Za onoliko naortužanje i mehanizaciju je potrebno dosta novca i to realnog...
A kada krenemo tragom novca...
.. i do Amerike malo stignemo...
... jel tako?

Ako si hteo povući nekakvu paralelu, da, jasno je da američki vojno-industrijski kompleks može biti opravdan konstantnim intervencijama i upotrebom koja ispunjava određene interese.

Nije potpuna slučajnost tj. bez razloga što je ako se ne varam Trampov mandat praktično jedini u istoriji najsavremenije Amerike, kada nisu bili započeti novi ratovi.

 

[Meliot]

2) u kojoj je meri (iliti preciznije rečeno, u kojim razmerama tačno) dotično uticalo na donošenje političkih odluka da se krene u velika osvajanja i zaplenu

Док се Немачка поново наоружавала противно условима Версајског споразума , нацистичкој влади је био потребан облик новца који није остављао папирни траг и који им је омогућавао да потроше мимо услова споразума на војно поновно наоружавање. [ 2 ] Претпоставља се да су милијарде МЕФО рачуна издате током режима на власти, иако евиденција није прецизна. [ 3 ]

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Mefo_bills

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Док се Немачка поново наоружавала противно условима Версајског споразума , нацистичкој влади је био потребан облик новца који није остављао папирни траг и који им је омогућавао да потроше мимо услова споразума на војно поновно наоружавање. [ 2 ] Претпоставља се да су милијарде МЕФО рачуна издате током режима на власти, иако евиденција није прецизна. [ 3 ]

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Mefo_bills

Da, to je bila njihova primarna uloga, znam.

Na kraju su iznosile oko 12 milijardi rajhsmaraka.

 

[Meliot]

Da, to je bila njihova primarna uloga, znam.

Na kraju su iznosile oko 12 milijardi rajhsmaraka.

Pa bez finansijskih sredstava Hitler ne bi mogao da podigne vojnu industriju i krene u rat. S tim u vezi je Hjalmar Šaft, predsednik centalne banke Nemačke u to vreme, saučesnik Adolfa Hitlera, iako je oslobođen u Nirnbergu.

 

[edi54]

Da, to je jasno.

No, ono što mene zanima i što mi se čini da je kao istorijsko pitanje pomalo možda zapostevljeno, jeste pitanje:

1) u kojoj meri je (neprofitabilna) vojna industrija uzdrmala privredu (pre svega MEFO obveznice uz kontrolu cena kojima se veštački održavao kurs rajhsmarke i izbegavala inflacija)

2) u kojoj je meri (iliti preciznije rečeno, u kojim razmerama tačno) dotično uticalo na donošenje političkih odluka da se krene u velika osvajanja i zaplenu

najaktuelnija knjiga o ekonomiji nazi njemacke tvrdi da je njemacka ekonomija dostigla vrh vec pred pocetak rata a da je napad na SSSR bio za Njemacku ekonomska nuznost -da obezbijede resurse da bi pobijedili Britanju i USA (a sve konsideracije u vezi stanja njemacke ekonomije u vezi MEFA obveznicama veze nemaju.).

https://en.m.wikipedia.org/wiki/The_Wages_of_Destruction
Vrlo brzo Nakon pocetka rata Njemci su prakticno isli na sve ili nista pa i nije bilo mogucnosti da se pokaze koliko je njemacka ekonomija formirana prije rata bila zdrava ali da je bila izuzetno jaka nema sumnje.
Ne treba mistifikovati MEFA obveznice; da su Njemci pobijedili ne bi bile drugacije nego US war bonds.
Nesto je teze odgovoriti na prvo pitanje pogotovo jer je prakticno obnova Njemacke pocela prije Hitlera i to napuatanjem zlatnog standarda ( oprosti 38imac ali zlatni standard je sprecavao obnovu ekonomija i to je cinjenica) a nastavljena javnim radovima i naoruzavanjem cime se jeste povecala potrosnja, tehnicka inovativnost itd. Prakticno se mora porediti ekonomija Njemacke u perspektivi sa drugim ekonomijama i uporwditi koji je model bio odrziviji a tu je problem velicanja hitlera jer je po svim ekonomskim pokazateljima tipa odnosa duga prema kapacitetu otplate Njemacka u prednosti. Njemcima jednostavno rat nije trebao.

 

[Rogonos]

O mnogo čemu se ovde priča, Drugi svetski rat jeste popularna tema, ali vrlo malo se kaže na temu ekonomije i ekonomskih programa.

Kakvo je vaše mišljenje o MEFO obveznicama, koje je Hitler iskoristio za vojnu industrijalizaciju?

Da li se radi o jednoj od najvećih prevara tzv. „nacističkog čuda“, koja je nemačku mirotvornu privredu dovodila do ivica kolapsa, što bi bio jedan od ključnih razloga za Hitlerov teritorijalni ekspanzionizam odnosno u samom korenu eskalaciju sukoba u Drugom svetskom ratu, kako bi kroz poharu (npr. zapletnu zlatnih rezervi susednih država) mogla popuniti rupe u balonu koji je bio pred pucanje?

Mefo je bila lažna kompanija čija je jedina svrha bila da ima dugove i izdaje menice, tj garanciju je dala nacistička vlada. ovim izmenama je finansirana nadogradnja. da su odbrambene kompanije htele da isplate račune u isto vreme (tj. zahtevale da Mefo vrati dug), vlada bi imala veliki problem

sam pronalazač, ministar ekonomije Rajha i predsednik Rajhsbanke Šaht, najbolje je razumeo ovaj sistem. Šaht je uzalud pokušavao da spreči Hitlerovu politiku prisilnog naoružavanja po svaku cenu, bez obzira na predstojeći nacionalni bankrot

recimo autoputevi su bili prestižan projekat koji je imao dva cilja. s jedne strane, trebalo je da se istakne superiornost Nemačke u planiranju transporta, a sa druge strane, donela je posao desetinama hiljada ljudi. međutim, posao koji je država (ili državna kompanija Reichsbahn) morala u potpunosti da finansira, a da naknadno nije mogla da ostvari bilo kakav prihod ili drugu korist od ovog projekta.

Činjenica da se autoputevi još uvek lažno smatraju "izumom" nacionalsocijalista i remek-delom ekonomske politike je efekat gebelovske propagande na daljinu. nažalost, ono u šta su nemci verovali i u šta su verovali od 1933. i danas je usidreno u glavama mnogih ljudi.

 

[Konstantin Veliki]

Немачка није била пред банкротом због штампање пара него зато што су више увезли него извезли.

А шта се тиче тога да Немачка морала СССР да нападне због ресурса. Није могла је теоретски и да тргује.

Али и то нема везе за примарном емисијом. Немачка нема ресурсе она живи од тога да увози сировине и од тога прави готове производе. А да се сама не може снабевати се знало одкад је основана Немачка и постала индустриска сила. Мање више то важи за целу западну европу. Немцима је увек била ахилова пета та ствар, зато су и у Првом и Другом светског рату све урадили да добију руске русурсе да не буду зависни. А Сталин да није помагао Хитлеру 1939, не би ништа могли, довољно би било да не дају му угаљ и.т.д. и рат не би Немачка могла да вови ни 2 године.

Зато због рата за Русијом Европа че у целини настрадати, јер види се како се индустрија сели масовно из Европе и посебно Немачке, кад нема више јефитних сировина из Русије. Без неког завеза Париза, Берлина и Москве нема Европе као светске силе.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Немачка није била пред банкротом због штампање пара него зато што су више увезли него извезли.

А шта се тиче тога да Немачка морала СССР да нападне због ресурса. Није могла је теоретски и да тргује.

Али и то нема везе за примарном емисијом. Немачка нема ресурсе она живи од тога да увози сировине и од тога прави готове производе. А да се сама не може снабевати се знало одкад је основана Немачка и постала индустриска сила. Мање више то важи за целу западну европу. Немцима је увек била ахилова пета та ствар, зато су и у Првом и Другом светског рату све урадили да добију руске русурсе да не буду зависни. А Сталин да није помагао Хитлеру 1939, не би ништа могли, довољно би било да не дају му угаљ и.т.д. и рат не би Немачка могла да вови ни 2 године.

Зато због рата за Русијом Европа че у целини настрадати, јер види се како се индустрија сели масовно из Европе и посебно Немачке, кад нема више јефитних сировина из Русије. Без неког завеза Париза, Берлина и Москве нема Европе као светске силе.

Zar nije u Prvom svetskom ratu jedan od osnovnih interesa bio podela francuskog kolača Afrike?

 

[Konstantin Veliki]

Zar nije u Prvom svetskom ratu jedan od osnovnih interesa bio podela francuskog kolača Afrike?

Па и то је било зато, да Немачка буде независна.

А и колоније су биле престиж.

 

[Meliot]

Па и то је било зато, да Немачка буде независна.

А и колоније су биле престиж.

Ekonomska nezavisnost je preduslov svake nezavisnosti, a kolonije su obezbeđivale tu nezavisnost zbog jeftinih sirovina koje su odatle dolazile.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Zanimljivo je koliko su oni smatrali da će to trajati. Parcijalna dekolonizacija je otpočela već posle Prvog svetskog rata, nezavisnošću prvo Egipta 1922. godine, a posle Drugog svetskog rata preko UN dogovoreno je da čitava Afrika treba proći dekolonizaciju (počev od Kirenaike 1949. godine).

Prikazuje koliko su ljudi u 1914. godini bili praktično operisani od svoje doslovno savremene budućnosti, koju je većina i doživela, relativno ubrzo.