Kako učiti, a da bude lako i uspešno ?

[sef gradilista]

Nažalost, ovo nisam znao kada sam išao u školu,
a sad imam dete ( 5. razred OŠ ) i iz aviona vidim rešenje !

Dakle :

- Učite od prvog dana školske godine !
Dete mi kaže, nismo ništa učili, pa tek je prva nedelja ..
Čitaj predgovor u knjizi !
U tom predgovoru ćeš naći mnogo toga i dobiti želju da savladaš taj predmet.

- Učite svakodnevno.
Ako ste išli pre podne u školu,
odmorite 1 sat,
a onda sortirajte knjige za sutradan po rasporedu časova.

Uzmite knjigu za prvi čas.
Samo jednom pročitajte lekciju koju ste zadnju radili.
Ako ste pazili na času i hvatali beleške - to će biti sasvim dovoljno.

Zatim uzmite knjigu za drugi čas i ponovite postupak.

I tako redom.

Kada naiđete na fizičko, muzičko, likovno i slične predmete - ni slučajno ih ne preskačite !
Ako je fizičko - uradite 10 sklekova,
ako je likovno, a nema domaći - nacrtajte bilo šta u svaštaru ( svaštaru obavezno morate uvek imati na stolu !)
ako je muzičko, a nema domaći - otpevajte himnu ( ili ako volite muziku i neku drugu pesmu, himna je za one koji zaista ne vole muziku )

Bitno je da ništa i nikad ne preskačete,
ali nije neophodno da sve 100% razumete.
Sve što vam nije na prvi pogled jasno - biće, kroz koji dan.
Polako !

 

[sef gradilista]

Da, još nešto u vezi sa ovim.

Čini mi se da su za to neozbiljno kapiranje početka škole ustvari krivi kreatori školskog programa.
Udžbenici na početku često nemaju strogo definisan uvod u gradivo,
nego sve nešto da bude lako,
pa to uspava učenike ..

Učenicima se čini da je početak školske godine maltene do kraja prvog tromesečja.
Pa kad počnu ispitivanja i testiranja,
oni shvate i krenu,
ali tada je već gradivo ihahaj nagomilano.
Sve što učenik uspeva
je da se do kraja godine izvlači,
stvari uči polovično i td ...

 

[MathPhysics]

Nije problem u tome kako uciti, nego zasto.
Msm, reci da je redovno ucenje bolje od kampanjskog je otkrivanje tople vode.
Znaju to i skolarci, nego im druge stvari odvlace paznju, a sam skolski program im ne deluje zanimljivo.
Valjda je jasno da kampanjsko ucenje nije taktika nego okolnost.
Poenta je da se ucenik zainteresuje za ono sto radi, i onda ce sam prionuti na ucenje.
Ipak, malo ko se trudi da djake uvuce u pricu.

 

[sef gradilista]

...
Poenta je da se ucenik zainteresuje za ono sto radi, i onda ce sam prionuti na ucenje.
Ipak, malo ko se trudi da djake uvuce u pricu.

Sećam se kad sam ja bio osnovac,
pa nam bili moleri, krečili,
i jedan uzeo neki moj udžbenik i čita, čita ..
pa kaže :
" Evo ja bih ovo sad učio, a kad sam bio mali nisam hteo !"

Nisam problem ne znam kako izučavao,
ali iz ove molerove izjave
i sopstvenog zapažanja,
zaključujem da je gradivo preobimno i preteško za malene đake.

Ali opet, ne za sve !
Ima đaka, genijalaca, sve im lako i jasno.

Možda bi đake trebalo rangirati i razdvajati po intelektualnim sposobnostima ?
Ali i to bi za nešto bilo loše ..
Eh !

 

[MathPhysics]

Nije poenta u tezini gradiva, nego u nacinu na koji se izlaze.

 

[sef gradilista]

Nije poenta u tezini gradiva, nego u nacinu na koji se izlaze.

Možda je takav da ga lakše prihvataju matorci ?
To misliš ?

Mislim da gradivo treba da bude onoliko teško,
koliko da bude zanimljivo.
Preko te mere - ne valja !

 

[MathPhysics]

Ma matorci su druga prica. Oni skontaju koliko je bitna skola koju ne zavrse ili ne zavrse sa dovoljno dobrim rezultatom, pa se pokaju sto im dati nivo strucnosti ne omogucava neki bolji posao. Otuda i zakljucak tvog molera, koji je mozda pozeleo nesto drugo. A nije jedini.... Skoro sam upoznao coveka sa Masinskog fakulteta koji je odustao od studiranja na istom, i prinudjen je da obavlja neke teze poslove kako bi zaradio novac... Nakon cega je spoznao da je njegova prvobitna taktika bila bolja, i da je trebalo uciti.

Mada, nije mi sasvim jasno koliko je uopste bitno imati lepe ocene na nivou osnovne ili srednje, ako nastavljas da ides dalje. Ljudi iz gimnazije koju sam ja pohadjao su istu ponekad zavrsavali sa dobrim uspehom, ali su zato na fakultetu zablistali... Neki su sa druge strane uspeli da pokvare svoj odlican uspeh. Ali, to je vec neka druga prica.

Ono glavno na sta ja ciljam kada govorim o nacnu izlaganja jeste to na koji nacin se prezentuje sadrzaj bilo koje vrste... Da li su tu dominantne defincije, sturi pojmovi, nepotrebna razglabanja, ili pak prakticni primeri, stvari za razmisljanje, zanimljivo i intrigantno stivo... Ista lekcija se moze izlagati strogo stucno, povrsno i taksativno, ali i u prilagodjenoj formi, uz zelju da se svi detalji objasne. U doba srednje sam skontao nacin na koji ljudima treba izlagati materiju iz fizike... I poceo sam da pisem mini skripte za svaku vecu lekciju, pa su se svi za kontrolni spremali odatle, a ne iz udzbenika... Rezultati nisu izostajali... Treba zaintereovati ljude. Inace je za njih gradivo obicna gomila teksta, a korist od poznavanja istog- mala, ili nikakva.

 

[Nena97]

Samo se zagreje stolica i uci, nista vise....

 

[sef gradilista]

Danas mi je klinac odgovarao istoriju i dobio četvorku.
Bi mi krivo, imao je peticu na kontrolnom !

Pitam ga jel' prozivala,
kaže nije, javio sam se !

- A što si se javio ?
- Pa mislio sam da znam !

Razmislio sam i evo šta sam mu rekao :

Od neznanja do znanja postoje četiri etape,
to su :

1. lekcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ( primanje teorije čitanjem ili na predavanju )

2. shvatanje lekcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ( shvatanje teorije )

3. tečno prepričavanje lekcije svojim rečima ( usvojena teorija )

4. znanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ( usvojena teorija proverena u praksi - nivo uglavnom posle školovanja )


Dakle sine ti si došao samo do druge etape.
Mene si zavarao sa dve tri rečenice, i ja sam pomislio da ti znaš !
E sad obojica znamo kad je lekcija gotova -
Kad se osvoji treća etapa !

 

[doc.smash]

Dobio je četvorku iz istorije, smak sveta.
Kao što je math rekao, sve je važno u predstavljanju nekog gradiva. Ja sam voleo fiziku i istoriju da učim, kao i biologiju i jezike. Fiziku sam zavoleo tek nakon što smo dobili čoveka koji to lepo objašnjava (sad je na fakultetu dosta i radim). A na primer, slušao sam 6 godina hemiju, a da skoro nisam ni jedan eksperiment video, neko se to zasnivalo na učenje toga koje boje će biti rastvor nakon reakcije sa tim i tim elementom, ili muzičko kod mene, gde je čovek diktirao šta da naučimo i potom da to od reči do reči izdeklamujemo.
I nemoj očekivati od pubertetlija da će se pridružavati tog plana, do toga uglavnom dođu na teži način, npr. u drugoj godini faksa

 

[sef gradilista]

...
Od neznanja do znanja postoje četiri etape,
to su :

1. lekcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ( primanje teorije čitanjem ili na predavanju )

2. shvatanje lekcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ( shvatanje teorije )

3. tečno prepričavanje lekcije svojim rečima ( usvojena teorija )

4. znanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ( usvojena teorija proverena u praksi - nivo uglavnom posle školovanja )
...

...
nemoj očekivati od pubertetlija da će se pridružavati tog plana,
do toga uglavnom dođu na teži način,
npr. u drugoj godini faksa

Ma ja sam do toga došao
tek kad me razočarala njegova četvorka,
tako da ne očekujem,
ali mi krivo ..

Gleda neki crtać,
ili neku igricu,
upamti sve od reči do reči !

I onda kažem
pa stvarno je šteta da pamti gluposti,
ako je već dečiji mozak tako otvoren
onda ih treba forsirati da ga pune sa što pametnijim stvarima !

J bg, znam da to ne ide baš tako ..

 

[Ekriven]

Ma ja sam do toga došao
tek kad me razočarala njegova četvorka,
tako da ne očekujem,
ali mi krivo ..

Gleda neki crtać,
ili neku igricu,
upamti sve od reči do reči !

I onda kažem
pa stvarno je šteta da pamti gluposti,
ako je već dečiji mozak tako otvoren
onda ih treba forsirati da ga pune sa što pametnijim stvarima !

J bg, znam da to ne ide baš tako ..

Šta fali četvorci? Kao da će to uništiti ceo njegov uspeh i sve...

Zapamti to sve jer ga interesuje, za njega to nisu gluposti, iako za tebe to možda jesu.

Ne, dečiji mozak nije toliko otvoren sam po sebi, nego ga on otvori za stvari koje ga zanimaju. Forsirati? Nikako! To da ti ne padne na pamet da nekoga forsiraš nešto, već vidiš da nastavni plan i program dovoljno forsiraju zamorno i nezanimljivo gradivo đacima.

Čovek najlakše nauči gradivo koje mu je interesantno ili ga zainteresuje, kao i ti što radiš neki projekat što ti je interesantan.

 

[doc.smash]

Ma ja sam do toga došao
tek kad me razočarala njegova četvorka,
tako da ne očekujem,
ali mi krivo ..

Gleda neki crtać,
ili neku igricu,
upamti sve od reči do reči !

I onda kažem
pa stvarno je šteta da pamti gluposti,
ako je već dečiji mozak tako otvoren
onda ih treba forsirati da ga pune sa što pametnijim stvarima !

J bg, znam da to ne ide baš tako ..

I meni kazu da pamtim gluposti (baš ta istorija ) a sabiranje fazora ili zakonskih normi i ne nešto. Mora da ga to interesuje, da bi se sasvim posvetio. Jako su retki oni koji se mogu posvetiti jednako svakom predmetu, mada oni uglavnom sve to uče u jednakoj meri, napamet, kako bi sve to postigli.