Kako ste danas??

...Krstarica mi je omogućila poznanstva sa daljine ...tesko mi pada kad se neslaganja pretvore u zuc...toliko ima Ovdje Forumasa koji imaju i umiju puno toga da kažu po onoj stadogrckoj,-Svi ljudi znaju sve...
Zato kad nekog iznerviram ili neko mene odem po mjesec dana ljut kao da sam posvađan sa nekim meni dragim...
 
Капора сви волимо, а ја највише волим ове цртице. Увек са лакоћом и питко каже оно што сви мислимо.
Духовит, а горак.
Иначе, израз Помало сам чула први пут у Котору, врв је црногорски, тако лењо и успорено звучи... мислим да су га у Београду само прихватили.

Ne volimo ga svi:(.

Meni je on nekako mnogo pitak pisac, vise kao novinar kolumnista. Nisam mogla da se povezem, identifikujem, da osetim knjigu.
A sve devojke su ga volele!
Osecala sam se kao da volim Gargamela umesto Strumfova.

Meni su u detinjstvu najznacajnije knjige bile Kroz pustinju i prasumu i Dzejn Ejr. One su imale moc oblikovanja. I da, kako da zaboravim Kad je Sunce bilo Bog. Na nju sam odlepila. Godinama sam je citala iznova i iznova, do kupusa!

Na pitanje kako sam odgovaram mahom sa "fino, kako ste Vi?". Pa bila fino ili ne dok ponekad komsijama odgovaram sa "odlicno!" I uvek se nasmejemo.
 
Мени је љубав према књизи усадила мајка. Толико сам волела та лења поподнева, ја тек научила да читам, купила ми Златни ковчежић бајки па легнемо на кревет и обе читамо, свака своју књигу :heart:
После сам прождирала све редом, једино оне љубавне баш нисам могла.

Meni ujak.
Nisam isla u vrtic, baka je bila zaduzena da me cuva. Sa njom je ziveo i njen sin koji je slucajno bio pisac.
Imao je knjige od poda do plafona! Tapete od kanapa, njegove slike po zidovima i knjige kao osrednja biblioteka. Na zidu postere Marlija i Dilana.
Rasla sam oko njegovih nogu dok se culo tapa tapa od pisace masine. Listala svasta, najvise sam volela ilustracije vilenjaka, patuljaka i cudnih mitoloskih stvorenja, citala stripove, crtala na papirima koje je koristio za tu pisacu masinu.

I sada se najlepse osecam u knjizarama i bibliotekama. Ne moram nista ni da kupim, dovoljno mi je da listam i da su knjige oko mene.
 
Ne volimo ga svi:(.

Meni je on nekako mnogo pitak pisac, vise kao novinar kolumnista. Nisam mogla da se povezem, identifikujem, da osetim knjigu.
A sve devojke su ga volele!
Osecala sam se kao da volim Gargamela umesto Strumfova.

Meni su u detinjstvu najznacajnije knjige bile Kroz pustinju i prasumu i Dzejn Ejr. One su imale moc oblikovanja. I da, kako da zaboravim Kad je Sunce bilo Bog. Na nju sam odlepila. Godinama sam je citala iznova i iznova, do kupusa!

Na pitanje kako sam odgovaram mahom sa "fino, kako ste Vi?". Pa bila fino ili ne dok ponekad komsijama odgovaram sa "odlicno!" I uvek se nasmejemo.
А, ок, није он Достојевски, али мени лично је забаван, погађа у срж, описује нашу суштину и посебности.
 
А, ок, није он Достојевски, али мени лично је забаван, погађа у срж, описује нашу суштину и посебности.
Он је више хроничар него писац али то је радио сјајно. Не мора свако бити Достојевски да би био вредан и да бисмо га ценили.
Мада, то да није писац уопште није истина. Неки романи као нпр "Провинцијалац" или "Зелена чоја Монтенегра" су веома озбиљни.
 
Meni ujak.
Nisam isla u vrtic, baka je bila zaduzena da me cuva. Sa njom je ziveo i njen sin koji je slucajno bio pisac.
Imao je knjige od poda do plafona! Tapete od kanapa, njegove slike po zidovima i knjige kao osrednja biblioteka. Na zidu postere Marlija i Dilana.
Rasla sam oko njegovih nogu dok se culo tapa tapa od pisace masine. Listala svasta, najvise sam volela ilustracije vilenjaka, patuljaka i cudnih mitoloskih stvorenja, citala stripove, crtala na papirima koje je koristio za tu pisacu masinu.

I sada se najlepse osecam u knjizarama i bibliotekama. Ne moram nista ni da kupim, dovoljno mi je da listam i da su knjige oko mene.
Е, ово цуњање по књижарама и библиотекама...ја сам много времена проводила у Антикварници Просветиној, у Кнез Михајловој и Платоу.
Ту ми је био факултет и волела сам тамо да проводим време, купим неку књигу, напарим очи.
Ништа гардероба, ципеле, море пара које нисам имала сам спуцала на књиге :lol:
 
Мени је љубав према књизи усадила мајка. Толико сам волела та лења поподнева, ја тек научила да читам, купила ми Златни ковчежић бајки па легнемо на кревет и обе читамо, свака своју књигу :heart:
После сам прождирала све редом, једино оне љубавне баш нисам могла.
i meni je majka usadila ljubav prema knjizi i filmovima
a vezano za temu..danas sam dobro sasvim i rasploženo
 
А, ок, није он Достојевски, али мени лично је забаван, погађа у срж, описује нашу суштину и посебности.

Ma ne, ne radi se o "tezini" pisca. Nisam ni ja navela bog te pita kakve knjige.
Ima nesto drugo kod Kapora, ja osecam njegov populizam. Sto ne znaci da populizam stvarno postoji vec se meni uvek cinilo da on pise poput coveka koji kaze tacno ono sta hoces da cujes.

Mi prosto "padamo", volimo takvu retoriku. Mozda je stvarno negde u mentalitetu. Pamtim, ma jasno pamtim iz Ane, mama mi je dala, njoj je bila draga jer je izlazila kao kolumna u Bazaru kada je mama bila klinka. Elem, pamtim humor nesto u stilu otac se pijan vraca sa pijace, vinske musice mu lete oko glave, umesto juneta u pubertetu je kupio kravu u klimekterijumu.
I znam da mi je bilo mnogo zao da kazem mami kako se meni to ne svidja. Mislim da joj nikada nisam ni kazala.

Ja sam volela viktorijansku atmosferu od ranih dana. Vresista, maglu i kisu, kamene dvorce u kojima podovi skripe, prozore koji poluotvoreni udaraju pa ne znas da li je neka luda zena zakljucana u tornju dvorca ili duhovi prethodnih ljubavnika kucaju na prozore i mole da udju.

Kapor je skroz druga emocija i nisam mogla da se povezem sa njim.
 
Е, ово цуњање по књижарама и библиотекама...ја сам много времена проводила у Антикварници Просветиној, у Кнез Михајловој и Платоу.
Ту ми је био факултет и волела сам тамо да проводим време, купим неку књигу, напарим очи.
Ништа гардероба, ципеле, море пара које нисам имала сам спуцала на књиге :lol:

Da, verujem. Taj deo ima i danas lepe knjizare. Uopste Beograd ima lepe knjizare i naviku da se u iste odlazi.

Moja omiljena je Ivo Andric. Sada su otvorili kafic u njoj. Par stolova samo, atmosfera je i dalje ista. Pa kada dolazis sa devojcicom, mislim da bi vam bilo lepo. Imaju bas dobar izbor knjiga na engleskom, ruskom, knjiga o umetnosti. Ne mora covek ni da kupi ono sta lista dok pije kafu prakticno u izlogu.
 
Da, verujem. Taj deo ima i danas lepe knjizare. Uopste Beograd ima lepe knjizare i naviku da se u iste odlazi.

Moja omiljena je Ivo Andric. Sada su otvorili kafic u njoj. Par stolova samo, atmosfera je i dalje ista. Pa kada dolazis sa devojcicom, mislim da bi vam bilo lepo. Imaju bas dobar izbor knjiga na engleskom, ruskom, knjiga o umetnosti. Ne mora covek ni da kupi ono sta lista dok pije kafu prakticno u izlogu.
Антикваријат су затворили, Просвета је проценила да није профитабилан, књиге су биле на распродаји, туга...нисам одавно прошла тамо, можда ипак нешто раде...
У Платоу су исто имали пар столова, било је кафе, препуно студената.
Где је та књижара о којој пишеш?
Баш бих отишла...
 
Srpska knjizevna zadruga...nekada u Mars.Tita...danas kralja Milana,kod Londona.
Pitam se da li jos postoji...
Kao decak sam hodao zemljom knjiga.
Po podu,na policama,masinama,paletama...
Miris hartije je dominirao, jos sa ulice...
Besomucno ponavljanje tona masine za stampanje se pretvara u simfoniju,zatim jenjava u uhu...
"Idemo G... ,sastanak je zavrsen"
reci oca me trgnu nazad u stvarni svet...
 

Back
Top