Kako se odigrala Satanizacija Srba i Srbije!
- Začetnik teme Serdar Scepan Radojevic
- Datum pokretanja
strani placenik bre
Domaćin
- Poruka
- 4.285
Sad mi je jasnije.
- Poruka
- 93
Stetnije posljedice po Srbe imala je satanizacija provodjena iz BG
od svi ostalih udruzenih satanizacija !
od svi ostalih udruzenih satanizacija !
NEPOBEDIVO SUNCE
Elita
- Poruka
- 23.131
Watchman
Buduća legenda
- Poruka
- 35.872
Ima poneki dobar, koji je pobegao ispred međunožnog uterivača vere.
- Poruka
- 93
Vid' rvata al' se izfleksibilio
Ako nam to ti kazesh , e onda ne moze da omane
Ne kuzis, a trcis ko zdrijebe pred rudu !
U Beogradu je osmisljeno visemjesecno mrcvarenje Vukovara, a sve u funkciji satanizacije Srba !
Vidis, jesam Hrvat, ali nisam zlo, pa cu ti ovo na prste objasniti, posto naivnijih ljudi od Srba nema !
Posto su snage JNA, prema Vukovaru napredovale iz pravca Srbije, nije bio problem to predstaviti kao navodnu vojsku Srbije i Srba !
Namjerno je rezervni sastav popunjavan Folklorom sa cetnickim imidzbama, sto je dodatno karakteriziralo navodnu srpsku agresiju !
Razaranje grada trajalo je toliko dugo koliko je vremenski bilo neophodno da se izvrsi
opsta SVJETSKA MEDIJSKA SATANIZACIJA SRBA !
U isto vrijeme pocinje u vojno strateskom smislu, bezsmisleno "obsjedanje" Dubrovnika,
sa efektima uklopljenim u pomenutu satanizaciju.
Tako smo Srbe preveli iz pozicije ustavno ugrozene kategorije u Hrvatskoj, u poziciju agresora !
NEPOBEDIVO SUNCE
Elita
- Poruka
- 23.131
Nishta to VI niste uradili , razumesh ????
Vi ste bili i ostali niko i nishta.
Cilj je bio da se razbije Jugoslavija , a VI ste u toj akciji bili trojanski konj.
- Poruka
- 93
Ma ajde i da je tako, pitanje je :
koja je uloga Bg u satanizaciji Srba, o cemu sam govorio !
Slazem se, uslovno, a jeste li vi imali ulogu samoubice ?
- Poruka
- 3.883
e,alooo,ovaj ljubo je krajishki feniks,znaci tvoj pravoslavni bratac koji po x-ti put vrlo loshe stazira kao ustasha..
pozdrav majicu,Hrvatino.kad ces opet nam u domovinu..
- Poruka
- 93
e,alooo,ovaj ljubo je krajishki feniks,znaci tvoj pravoslavni bratac koji po x-ti put vrlo loshe stazira kao ustasha..
pozdrav majicu,Hrvatino.kad ces opet nam u domovinu..
Vidis stari, nis ne kuze da su sa obe vojske u Vukovaru komandirali Hrvati, i to koji,
tvorci nove neovisne, ma sta da ti pricam toliko su naivni....
- Poruka
- 3.883
majicu,rode,Hrvatino,..ajd da se nadjemo ovo lito u kninu,na janjetini kod jove kockice.a,sta velish.tamo negdi polovicom osmog miseca,na velku gospu.javider na pp,pa da se nadjemo..
- Poruka
- 93
A sto toga bivsega Jovu zovete kockica, niste ga valjda sahovnicom ogrnuli !
NEPOBEDIVO SUNCE
Elita
- Poruka
- 23.131
e,alooo,ovaj ljubo je krajishki feniks,znaci tvoj pravoslavni bratac koji po x-ti put vrlo loshe stazira kao ustasha..
pozdrav majicu,Hrvatino.kad ces opet nam u domovinu..
Pa dobro bre , ko je od vas dvojice hrvat ????
- Poruka
- 3.883
e,yebiga,pa kockica je mnogo staro serbaljsko prezime iz krajina.jes ti sigurno iz krajine,a majicu...
- Poruka
- 3.883
oboica,brale,oboica.samo sto je ljubisha grckoga zakona(pravoslavac)..
- Poruka
- 93
Ne, niti imam veze sa vama unijacenim Srbima koji ste sada Croate, dok sam ja samo obican Hrvat !
- Poruka
- 93
Razymijes li se u inverzni postupak ?
- Poruka
- 3.883
ma kakvi srbi bolan,nema tu srba niti ih je ikad bilo.ja divanim ovdi o nama, Hrvatima.fucka se meni i za papu i za patrijarha sve dok su Hrvati.jel tako majicu,Hrvatino..
- Poruka
- 10.210
Olee pa zar ja to vidim slovo h
NEPOBEDIVO SUNCE
Elita
- Poruka
- 23.131
NEPOBEDIVO SUNCE
Elita
- Poruka
- 23.131
- Poruka
- 93
Ajde ne lupaj Kikasev potomce, opste je znano, kako smo od pravoslavaca postali unijati.
a onda i katolici veci od pape !
latinv
Aktivan član
- Poruka
- 1.410
Браћо Срби, смирите се!
Resident sorrow
Zainteresovan član
- Poruka
- 383
evo kako je to objasnio jedan predstavnik NATO-a
"Kada znamo da su zločin počinili Srbi, mi kažemo- bili su to Srbi. Kada ne znamo ko ga je počino, kažemo- bili su to Srbi. Kada znamo da ga definitivno nisu počinili Srbi,mi kažemo-ne znamo čije je to delo!"
"Pittsburgh news gazette"
1999. godine
manupulacije uvek igraju veliku ulogu u ratu..mediji imaju veliku ulogu u ratu i rade u službi onoga ko taj rat želi da bi se isti opravdao...zapad je ovo usavršio!!!posle kraja hladnog rata,zapadne demokratije su sedam puta posegnule za oružjem-u zalivskom ratu 1991.,u somaliji 1992.,u bosni 1994. i 1995.,u iraku 1998.,u jugoslaviji 1999.,u avganistanu 2001. i protiv sadama huseina 2003...iako se radilo o ratovima,koristili su se termini "humanitarne intervencije"...i srbija,odnosno jugoslavija je bila žrtva ovih igrarija...da li su na zapadu mediji lagali kad je u pitanju bilo bombardovanje jugoslavije???naravno da jesu!!!!da li neko oseća grižu savesti zbog toga???koješta!!!mediji su postali jako sredstvo ratovanja...jao nama kad nas "humanitarci" uzmu u usta pa pospu šrapnelima zarad "odbrane" demokratije...
"Kada znamo da su zločin počinili Srbi, mi kažemo- bili su to Srbi. Kada ne znamo ko ga je počino, kažemo- bili su to Srbi. Kada znamo da ga definitivno nisu počinili Srbi,mi kažemo-ne znamo čije je to delo!"
"Pittsburgh news gazette"
1999. godine
manupulacije uvek igraju veliku ulogu u ratu..mediji imaju veliku ulogu u ratu i rade u službi onoga ko taj rat želi da bi se isti opravdao...zapad je ovo usavršio!!!posle kraja hladnog rata,zapadne demokratije su sedam puta posegnule za oružjem-u zalivskom ratu 1991.,u somaliji 1992.,u bosni 1994. i 1995.,u iraku 1998.,u jugoslaviji 1999.,u avganistanu 2001. i protiv sadama huseina 2003...iako se radilo o ratovima,koristili su se termini "humanitarne intervencije"...i srbija,odnosno jugoslavija je bila žrtva ovih igrarija...da li su na zapadu mediji lagali kad je u pitanju bilo bombardovanje jugoslavije???naravno da jesu!!!!da li neko oseća grižu savesti zbog toga???koješta!!!mediji su postali jako sredstvo ratovanja...jao nama kad nas "humanitarci" uzmu u usta pa pospu šrapnelima zarad "odbrane" demokratije...
Serdar Scepan Radojevic
Domaćin
- Poruka
- 3.617
Majkl Rouz (Michael Rose)
MISIJA U BOSNI
(Fragmenti iz knjige Fighting for Peace, u izdanju The Harvill Press,
London, 1998, srpsko izdanje Misija u Bosni, Beograd 2001)
Građanski rat
Muslimani su često isticali, da je koalicija s Amerikom na čelu preduzela vojnu akciju protiv Iraka kada je on okupirao Kuvajt, ali da međunarodna zajednica nije učinila ništa da pomogne Bosni da se odupre sličnoj agresiji. Ipak, situacija u Bosni nije bila tako jednostavna, jer u ovom delu sveta nije bila u pitanju invazija jedne zemlje na drugu. Tu je buktao građanski rat oko teritorija. (str. 11.)
Kada se pogleda unazad, mnogi odgovori međunarodne zajednice na rat u Bosni su nerazumljivi. Mogao se sprečiti rat, da je sačuvana jedinstvena bivša Jugoslavija. Kada je politika omanula, moglo se delovati na ograničavanje sukoba zabranom uvoza oružja, ali i upućivanjem odabrane i odmerene humanitarne pomoći. (str. 313.)
Muslimanska taktika, na startu
Pošto smo prešli liniju razdvajanja, jedna muslimanska baterija minobacača od 120 milimetara, razmeštena blizu puta sa leve strane, otvorila je vatru. Gađali su srpske položaje, koji su se nalazili u brdima oko grada. Nervozno sam upitao, šta se dešava. Viktor Andrejev, ruski civilni savetnik Ujedinjenih nacija u Sarajevu, koji je došao da me dočeka na aerodromu i koji je kasnije postao moj dobar i nerazdvojni prijatelj i kolega, rekao mi da se ne uznemiravam zbog toga. To nema veze sa politikom bosanske vlade – dodao je odsečno. U pitanju su čisto vojne aktivnosti. Ovde se vodi računa samo o političkim posledicama. Oni uvek na taj način pozdravljaju pridošlice, a Srbi im odgovaraju artiljerijskom vatrom po gradskim četvrtima. Posetiocima se tako na praktičan način demonstrira agresivnost Srba prema državi Bosni. Bosanska vlada se nadala da će takvom taktikom ubediti Zapad da uđe u rat na njenoj strani. Kada sam upitao, šta se dešava sa civilnim žrtvama, Viktor mi je odgovorio da je to za bosansku vladu najmanji problem. Mnogo su im važnije slike patnji, koje se svakodnevno šalju u svet. Tu taktiku bosanske vlade sam u Njujorku pomenuo Madlen Olbrajt. Potvrdila mi je, da američkoj administraciji to nije nepoznato, ali da malo može da učini da se ta pojava spreči. (...) Jedna od mojih prvih obaveza je bila, da posetim predsednika Aliju Izetbegovića. Njegova strategija je već bila poznata: koristiti sve moguće oblike stradanja sopstvenog naroda da bi se postigao uspeh u međunarodnim krugovima, što mi je i poslužilo da upotrebim sav svoj ugled i da ubedim Ujedinjene nacije da se ne upuštaju u rat u Bosni kao strana u sukobu. (str. 28.)
Potpuna demilitarizacija Sarajeva je podrazumevala i povlačenje svih bosanskih vojnih jedinica iz grada. Za bosansku vladu je to bio previše rizičan potez, koji bi, kako su isticali, doveo u pitanje suverenitet njihove prestonice. Ukoliko bi se snagama Ujedinjenih nacija poverila kontrola grada, vlada bi izgubila izvore finansiranja koji su dolazili iz naplate taksi za prolaz konvoja preko teritorije grada, a morala bi da premesti i sedišta svih političkih partija i vođa sa te teritorije na druge udaljene lokacije. Posebno su se tome protivile neke ekstremnije vođe iz SDA, kojima je malo značilo što granate padaju na glave njihovog naroda, jer su to koristili da bi nagovorili SAD da stupi u rat na njihovoj strani, što je bio deo njihove nehumane strategije koja se sastojala u ubeđivanju sveta da je reč o „polaganom genocidu”, koji se sprovodi u njihovoj zemlji. (str. 62.)
Francuski bataljon, koji je čuvao aerodrom, uspeo je da uništi jedno vatreno gnezdo u muslimanskom naselju Butmir, koje se nalazilo u neposrednoj blizini linije razdvajanja. Francuski vojnik je jednom prilikom uočio momenat otvaranja vatre minobacača iz sredine Butmira na avion koji je čekao odobrenje da istovari robu. Bosanske snage su očigledno htele da pred svetom održe sliku Sarajeva pod opsadom. (str. 207.)
Srbi nikada nisu toliko drsko i proračunato ometali i sprečavali konvoje, da bi bio neizbežan vojni odgovor UNPROFOR-a. Čak ni 1994. godine, u vreme kada su Srbi optuživani da „dave Sarajevo”, magacini hrane u gradu nisu do kraja ispražnjeni. Gas i voda su dostavljani, doduše u mnogo manjim količinama, a i električne energije je bilo dovoljno. (str. 307.)
Zločin na sarajevskoj pijaci „Markale”
Iako su Srbi prividno pristali na sve što su muslimani tražili, muslimanski general Divjak nije prihvatio da potpiše sporazum o prekidu vatre i još jedanput je ponovio da predlog Ujedinjenih nacija nije povezan ni sa kakvim dugoročnim rešenjem problema. Rekao sam mu da bi narod u Sarajevu bio zadovoljan čak i manjim od toga, samo da živi u miru. Međutim, on i dalje nije pristajao na potpis. U tom trenutku sam izrekao nešto što ga je neprijatno iznenadilo. Rekao sam mu da je prvo ispitivanje kratera bombe koja je eksplodirala na pijaci „Markale” pokazalo da je ona ispaljena sa bosanske strane. U sobi je zavladao muk, a Sefer Hajrulahović me je gledao neprijateljski. Hladno je zatražio, da svoju izjavu objasnim. Dodao sam da ugao putanje mine očigledno dokazuje da je ona ispaljena sa veoma male daljine, ili da je čak podmetnuta na licu mesta i aktivirana. Bilo je teško – rekao sam – biti toliko precizan da se samo jednom minom postigne pogodak. Zatim sam ga upitao zbog čega su sklonili neke delove rasprsnute mine, pre nego što su snage Ujedinjenih nacija stigle na mesto događaja. (str. 66.)
O zlostavljanju sopstvenog naroda
Mnogo su ozbiljniji bili izveštaji koje smo primali od Francuza, da su muslimanske trupe u gradu otvarale vatru na sopstvene građane. Jedan od takvih slučajeva se zbio kada je gađan tramvaj sa zgrade na muslimanskoj strani linije razdvajanja, koju je držala neka paravojna policija. U drugom slučaju, zbog posledica minobacačkog napada u blizini Rezidencije, ubijeno je dvoje dece, a dve mine su pale na istu lokaciju kada je francuski tim istraživao prvi slučaj. To ponovljeno gađanje su mogli da izvedu samo muslimani sa vatrene linije. Na drugoj strani grada su u više navrata avione s oznakama Ujedinjenih nacija i NATO, prilikom sletanja na aerodorom, gađali vojnici iz muslimanskog naselja Butmir. Bosanska vlada je uvek negirala, da njene snage otvaraju vatru na sopstveni narod i na pripadnike misije Ujedinjenih nacija. Čak su postavljali pitanje da li su Ujedinjene nacije u stanju da u uslovima građanskog rata tačno utvrde ko je gađao u nekom posebnom slučaju i da li je moguće tačno utvrditi mesto odakle je gađano. Nismo isključivali mogućnost da bosanska vlada ne učestvuje u tom poslu i da nije izdavala naređenja da se otvara vatra. Lično sam bio ubeđen da muslimanska vojska otvara vatru nasumice kako bi izazvala Srbe da dejstvuju protiv civila, a i kada su gađali civile, činili su to s namerom da optuže Srbe. (str. 249.)
Sporazumi o prekidu vatre
Mada je prekid vatre bio na snazi, ponekad su granate doletale sa strane i padale na Sarajevo, najčešće danju i mahom sa muslimanskih položaja. Kada sam uputio protestnu notu muslimanskom generalu Divjaku, odgovorio je da bi hteo sa mnom da obavi duži razgovor o mom ponašanju prema njemu prethodnog dana. (...) U to vreme sam gledao dramatičnu reportažu Pitera Arneta iz CNN, snimljenu sa krova „Holidej ina”, u kojoj je rekao da je prekid vatre skoro narušen i da se Sarajevo opet nalazi pod teškom artiljerijskom vatrom srpske vojske, mada se nama činilo da su ispaljene granate dolazile sa muslimanskih, a ne sa srpskih položaja. Neko je rekao da će to izazvati konfuziju i da je namerno sliku Sarajeva zamenio slikom Beograda. Odmah sam pozvao CNN, i nije mi bilo žao kada sam video Arneta da napušta Bosnu posle te reportaže. (str. 72.)
Sutradan, na početku primirja, pozvao sam Sju Makgregor iz dnevnih vesti BBC da ponovi izjavu koju je dao Muhamed Šaćirbej, bosanski predstavnik u Ujedinjenim nacijama. Govoreći iz Majamija, gde je bio na advokatskoj praksi, Šaćirbej je izjavio, da je prekid sporazuma o primirju bruka i da Srbi nastavljaju da gađaju Sarajevo, koje je i dalje pod opsadom. Ništa se nije ipromenilo – rekao je on. Dok je govorio, gledao sam kroz prozor. Lepo je bilo videti ljude kako mirno šetaju ulicama sa svojom decom pod blagim suncem, što nisu činili mesecima, pa i godinama. Opisao sam Sju Makgregori scenu koju upravo gledam i sugerisao joj da dođe u Sarajevo i sama se uveri, a ne da pita Šaćirbeja koji „iz svoje ležaljke za sunčanje u Majamiju” opisuje situaciju u Sarajevu. Kad god smo se kasnije sreli u Sarajevu, Šaćirbej me je ubeđivao da je bio u svojoj kancelariji kada je davao intervju, a ne u ležaljci za sunčanje na plaži, dodajući da je moj komentar njegove izjave naškodio njegovom ugledu. Bilo je interesantno da je kao advokat uočio značaj propagande koja može da deluje u dva suprotna pravca. (str. 74.)
MISIJA U BOSNI
(Fragmenti iz knjige Fighting for Peace, u izdanju The Harvill Press,
London, 1998, srpsko izdanje Misija u Bosni, Beograd 2001)
Građanski rat
Muslimani su često isticali, da je koalicija s Amerikom na čelu preduzela vojnu akciju protiv Iraka kada je on okupirao Kuvajt, ali da međunarodna zajednica nije učinila ništa da pomogne Bosni da se odupre sličnoj agresiji. Ipak, situacija u Bosni nije bila tako jednostavna, jer u ovom delu sveta nije bila u pitanju invazija jedne zemlje na drugu. Tu je buktao građanski rat oko teritorija. (str. 11.)
Kada se pogleda unazad, mnogi odgovori međunarodne zajednice na rat u Bosni su nerazumljivi. Mogao se sprečiti rat, da je sačuvana jedinstvena bivša Jugoslavija. Kada je politika omanula, moglo se delovati na ograničavanje sukoba zabranom uvoza oružja, ali i upućivanjem odabrane i odmerene humanitarne pomoći. (str. 313.)
Muslimanska taktika, na startu
Pošto smo prešli liniju razdvajanja, jedna muslimanska baterija minobacača od 120 milimetara, razmeštena blizu puta sa leve strane, otvorila je vatru. Gađali su srpske položaje, koji su se nalazili u brdima oko grada. Nervozno sam upitao, šta se dešava. Viktor Andrejev, ruski civilni savetnik Ujedinjenih nacija u Sarajevu, koji je došao da me dočeka na aerodromu i koji je kasnije postao moj dobar i nerazdvojni prijatelj i kolega, rekao mi da se ne uznemiravam zbog toga. To nema veze sa politikom bosanske vlade – dodao je odsečno. U pitanju su čisto vojne aktivnosti. Ovde se vodi računa samo o političkim posledicama. Oni uvek na taj način pozdravljaju pridošlice, a Srbi im odgovaraju artiljerijskom vatrom po gradskim četvrtima. Posetiocima se tako na praktičan način demonstrira agresivnost Srba prema državi Bosni. Bosanska vlada se nadala da će takvom taktikom ubediti Zapad da uđe u rat na njenoj strani. Kada sam upitao, šta se dešava sa civilnim žrtvama, Viktor mi je odgovorio da je to za bosansku vladu najmanji problem. Mnogo su im važnije slike patnji, koje se svakodnevno šalju u svet. Tu taktiku bosanske vlade sam u Njujorku pomenuo Madlen Olbrajt. Potvrdila mi je, da američkoj administraciji to nije nepoznato, ali da malo može da učini da se ta pojava spreči. (...) Jedna od mojih prvih obaveza je bila, da posetim predsednika Aliju Izetbegovića. Njegova strategija je već bila poznata: koristiti sve moguće oblike stradanja sopstvenog naroda da bi se postigao uspeh u međunarodnim krugovima, što mi je i poslužilo da upotrebim sav svoj ugled i da ubedim Ujedinjene nacije da se ne upuštaju u rat u Bosni kao strana u sukobu. (str. 28.)
Potpuna demilitarizacija Sarajeva je podrazumevala i povlačenje svih bosanskih vojnih jedinica iz grada. Za bosansku vladu je to bio previše rizičan potez, koji bi, kako su isticali, doveo u pitanje suverenitet njihove prestonice. Ukoliko bi se snagama Ujedinjenih nacija poverila kontrola grada, vlada bi izgubila izvore finansiranja koji su dolazili iz naplate taksi za prolaz konvoja preko teritorije grada, a morala bi da premesti i sedišta svih političkih partija i vođa sa te teritorije na druge udaljene lokacije. Posebno su se tome protivile neke ekstremnije vođe iz SDA, kojima je malo značilo što granate padaju na glave njihovog naroda, jer su to koristili da bi nagovorili SAD da stupi u rat na njihovoj strani, što je bio deo njihove nehumane strategije koja se sastojala u ubeđivanju sveta da je reč o „polaganom genocidu”, koji se sprovodi u njihovoj zemlji. (str. 62.)
Francuski bataljon, koji je čuvao aerodrom, uspeo je da uništi jedno vatreno gnezdo u muslimanskom naselju Butmir, koje se nalazilo u neposrednoj blizini linije razdvajanja. Francuski vojnik je jednom prilikom uočio momenat otvaranja vatre minobacača iz sredine Butmira na avion koji je čekao odobrenje da istovari robu. Bosanske snage su očigledno htele da pred svetom održe sliku Sarajeva pod opsadom. (str. 207.)
Srbi nikada nisu toliko drsko i proračunato ometali i sprečavali konvoje, da bi bio neizbežan vojni odgovor UNPROFOR-a. Čak ni 1994. godine, u vreme kada su Srbi optuživani da „dave Sarajevo”, magacini hrane u gradu nisu do kraja ispražnjeni. Gas i voda su dostavljani, doduše u mnogo manjim količinama, a i električne energije je bilo dovoljno. (str. 307.)
Zločin na sarajevskoj pijaci „Markale”
Iako su Srbi prividno pristali na sve što su muslimani tražili, muslimanski general Divjak nije prihvatio da potpiše sporazum o prekidu vatre i još jedanput je ponovio da predlog Ujedinjenih nacija nije povezan ni sa kakvim dugoročnim rešenjem problema. Rekao sam mu da bi narod u Sarajevu bio zadovoljan čak i manjim od toga, samo da živi u miru. Međutim, on i dalje nije pristajao na potpis. U tom trenutku sam izrekao nešto što ga je neprijatno iznenadilo. Rekao sam mu da je prvo ispitivanje kratera bombe koja je eksplodirala na pijaci „Markale” pokazalo da je ona ispaljena sa bosanske strane. U sobi je zavladao muk, a Sefer Hajrulahović me je gledao neprijateljski. Hladno je zatražio, da svoju izjavu objasnim. Dodao sam da ugao putanje mine očigledno dokazuje da je ona ispaljena sa veoma male daljine, ili da je čak podmetnuta na licu mesta i aktivirana. Bilo je teško – rekao sam – biti toliko precizan da se samo jednom minom postigne pogodak. Zatim sam ga upitao zbog čega su sklonili neke delove rasprsnute mine, pre nego što su snage Ujedinjenih nacija stigle na mesto događaja. (str. 66.)
O zlostavljanju sopstvenog naroda
Mnogo su ozbiljniji bili izveštaji koje smo primali od Francuza, da su muslimanske trupe u gradu otvarale vatru na sopstvene građane. Jedan od takvih slučajeva se zbio kada je gađan tramvaj sa zgrade na muslimanskoj strani linije razdvajanja, koju je držala neka paravojna policija. U drugom slučaju, zbog posledica minobacačkog napada u blizini Rezidencije, ubijeno je dvoje dece, a dve mine su pale na istu lokaciju kada je francuski tim istraživao prvi slučaj. To ponovljeno gađanje su mogli da izvedu samo muslimani sa vatrene linije. Na drugoj strani grada su u više navrata avione s oznakama Ujedinjenih nacija i NATO, prilikom sletanja na aerodorom, gađali vojnici iz muslimanskog naselja Butmir. Bosanska vlada je uvek negirala, da njene snage otvaraju vatru na sopstveni narod i na pripadnike misije Ujedinjenih nacija. Čak su postavljali pitanje da li su Ujedinjene nacije u stanju da u uslovima građanskog rata tačno utvrde ko je gađao u nekom posebnom slučaju i da li je moguće tačno utvrditi mesto odakle je gađano. Nismo isključivali mogućnost da bosanska vlada ne učestvuje u tom poslu i da nije izdavala naređenja da se otvara vatra. Lično sam bio ubeđen da muslimanska vojska otvara vatru nasumice kako bi izazvala Srbe da dejstvuju protiv civila, a i kada su gađali civile, činili su to s namerom da optuže Srbe. (str. 249.)
Sporazumi o prekidu vatre
Mada je prekid vatre bio na snazi, ponekad su granate doletale sa strane i padale na Sarajevo, najčešće danju i mahom sa muslimanskih položaja. Kada sam uputio protestnu notu muslimanskom generalu Divjaku, odgovorio je da bi hteo sa mnom da obavi duži razgovor o mom ponašanju prema njemu prethodnog dana. (...) U to vreme sam gledao dramatičnu reportažu Pitera Arneta iz CNN, snimljenu sa krova „Holidej ina”, u kojoj je rekao da je prekid vatre skoro narušen i da se Sarajevo opet nalazi pod teškom artiljerijskom vatrom srpske vojske, mada se nama činilo da su ispaljene granate dolazile sa muslimanskih, a ne sa srpskih položaja. Neko je rekao da će to izazvati konfuziju i da je namerno sliku Sarajeva zamenio slikom Beograda. Odmah sam pozvao CNN, i nije mi bilo žao kada sam video Arneta da napušta Bosnu posle te reportaže. (str. 72.)
Sutradan, na početku primirja, pozvao sam Sju Makgregor iz dnevnih vesti BBC da ponovi izjavu koju je dao Muhamed Šaćirbej, bosanski predstavnik u Ujedinjenim nacijama. Govoreći iz Majamija, gde je bio na advokatskoj praksi, Šaćirbej je izjavio, da je prekid sporazuma o primirju bruka i da Srbi nastavljaju da gađaju Sarajevo, koje je i dalje pod opsadom. Ništa se nije ipromenilo – rekao je on. Dok je govorio, gledao sam kroz prozor. Lepo je bilo videti ljude kako mirno šetaju ulicama sa svojom decom pod blagim suncem, što nisu činili mesecima, pa i godinama. Opisao sam Sju Makgregori scenu koju upravo gledam i sugerisao joj da dođe u Sarajevo i sama se uveri, a ne da pita Šaćirbeja koji „iz svoje ležaljke za sunčanje u Majamiju” opisuje situaciju u Sarajevu. Kad god smo se kasnije sreli u Sarajevu, Šaćirbej me je ubeđivao da je bio u svojoj kancelariji kada je davao intervju, a ne u ležaljci za sunčanje na plaži, dodajući da je moj komentar njegove izjave naškodio njegovom ugledu. Bilo je interesantno da je kao advokat uočio značaj propagande koja može da deluje u dva suprotna pravca. (str. 74.)
