Kako se nosite sa starenjem?

[Elle]

Какво хватање за коштац? Јел треба с неким да се бијем? Опет неки стрес?

Ne treba da se biješ nego da menjaš način života i razmišljanja.

 

[Ortak2]

Треба водити љубав, дружити се сваки дан, бити слободан од система, то је живот, убедили су нас да је у реду да будемо усамљени и да нон-стоп безуспешно радимо на себи, да се копрцамо као хрчак у точку. Психотерапеут мени није ни девојка ни пословни сарадник, то је неко коме је то посао и ко узима паре за то, јесам ли полудео да плаћам нешто што је лажно.

Шта ће неком живот ако му се то своди само на усамљеност, отуђеност, недостатак секса (да, то је јако битно, лицемерни свете), рад на пословима које не волиш и од којих немаш времена ни за шта друго, кад видиш како стариш, пропадаш и како су ти шансе за све све мање и мање, када као стар немаш права на љубав, секс и забаву, када те сматрају ружним кретеном ако желиш да живиш, ако то не можеш да спречиш чак иако се здраво храниш и физички си активан, ништа не можеш да урадиш, једино што очекујеш је инфаркт, шлог, рак. Такав живот не вреди живети.

Tačno milion % i jasno objašnjeno.

 

[Ortak2]

Ne treba da se biješ nego da menjaš način života i razmišljanja.

Način života mnogo nas ne može da menja, tu razumem @bezimeni1 ali način razmišljanja i te kako može.
Štaviše, to je možda i bitnije (poput one izreke: nije bitno gde si, nego s kim si).

"Pametnom čoveku je gotovo sve smešno; mudrome - gotovo ništa" Gete

To je to. Ako ne mogu da se smejem od sreće, mogu ironično da se cerekam.
90% je stav prema problemu a 10% problem sam po sebi.

Možda hajde neka je i 70:30 ali to je poenta.

 

[bezimeni1]

Ne treba da se biješ nego da menjaš način života i razmišljanja.

Можеш мало то да објасниш детаљеније?

 

[Ortak2]

Можеш мало то да објасниш детаљеније?

Evo ja ću da ti "objasnim", i nju je dograbio sistem da nije svesna. Nisi ti taj koji je hrčak.

Bezimeni, ja jedino mogu da ti kažem da su tebi oči otvorene.
E, a za nas takve kažu da kukamo.

 

[Zlatko 01]

kako starim, sve vise se osecam kao pokojnik...

 

[Džudi S]

kako starim, sve vise se osecam kao pokojnik...

Zašto?

 

[Zlatko 01]

Zašto?

previse razmisljanja o proslosti...tu se namece ono staro pitanje, da li si negde gresio...nesto kao, sta bi bilo, da je bilo...filozofsko pitanje, ali sa pogledom na realan prikaz zivotnih desavanja....naravno, tu je i pogled na buducnost, bez obzira na starost

 

[Džudi S]

@Zlatko 01 Razumem te. Mislim da svako od nas bar jednom dnevno pomisli na neke ljude, situacije, događaje iz prošlosti.

Ali.. šta bi bilo da je bilo.. šteti nama samima. Neke stvari, želje iz prošlosti koje nisu ostvarene možemo prilagoditi da bismo bili zadovoljni.

Još kao klinka, i posle kao tinejdžerka, maštala sam da postanem novinar i da radim intervjue i da pišem tekstove, ili da budem voditelj na nekoj radio stanici.

Život je imao drugačije planove. Zaposlila sam se u sasvim drugoj branši. Radila sam u opštini.

Ali sam svoje želje iz prošlosti kompenzovala tako što sam napravila dva bloga. Radim intervjue, i dok sam imala svoj domen i host intervju sa Milićem Vukašinovićem je za nepuna dva sata videlo preko 20 hiljada ljudi.

Ako imaš neke neispunjene želje, snove iz prošlosti, pokušaj da ih ostvariš u sadašnjosti. Postoje i stvari koje se ne mogu popraviti i moramo da se sa tim pomirimo.

Nadam se da će ti ovaj post bar malo pomoći.